Pages

14 March 2014

Neefikasnost sistema zdravstva u Srbiji

Evo i mog prvog posta na TR, bio je i red da se oglasim ali ne stigoh da ranije napišem nešto smisleno. U svakom slučaju, drago mi je što sam ovde i zahvaljujem se osnivačima na pozivu.

Zdravstveni sistem u Srbiji je toliko truo, da gde god da pogledate naiđete na trulež. Prema istraživanju o efikasnosti zdravstvenog sistema koji upoređuje kvalitet usluge sa troškovima, Srbija je zaslužila 47. mesto na svetu, a poslednje u Evropi. Ovo istraživanje pokazuje da Srbija u relativnim iznosima izuzetno troši na zdravstvo, čak 12% BDP-a (jedine zemlje koje troše više su Francuska sa 12,5 i Grčka sa 13%). Iako na ovaj pokazatelj najviše utiče prosečna starost stanovnika a Srbija ima jako staru populaciju, Bugarska koja se nalazi u sličnoj situaciji troši samo 7,5% BDP-a. Što se tiče apsoultnih iznosa, može da stoji tvrdnja da ''pošto smo siromašni, moramo da trošimo na zdravstvo više nego drugi u relativnim iznosima jer je u pasolutnim to jako malo'' - godišnje po stanovniku se za zdravstvo u Srbiji troši 622 USD. Bogatije zemlje troše dosta više, npr SAD 8 608 USD, ali uporedive zemlje kao što su Bugarska i Rumunija troše samo 522 i 500 USD a imaju mnogo bolje ocene u ovom indeksu, što samo znači da je efikasnost trošenja sredstava a ne ukupan njihov iznos problem u srpskom zdravstvu. To treba naročito posmatrati u svetlu toga da se pod reformom zdravstvenog sistema u Srbiji od 2000. godine podrazumeva krečenje bolnica ili nabavka novih dušeka, našta svakako treba zahvaliti pre svega bivšem dugogodišnjem ministru iz G17 ali i sadašnoj ministarki iz SPS-a. 

   
Ova slika pozuje gde se tačno nalazi Srbija, sa ukupno 451 poenom od 1000 mogućih. Srbija je svuda jako loša, sa tim što je nešto malo bolja od svog proseka u oblasti prevencije i medikamenata. U svakom slučaju, rezultat je jadan, bedan i definitivno ne zaslužuje ovoliko novca koliko košta. Tako Albanija ima tačno 100 poena više od Srbije, dok Rumunija ima i bolji skor i troši 100 dolara manje od Srbije. 

Interesantna ilustracija neefikasnosti zdravstvenog sistema se može videti i u rasporedu zdravstvenih institucija i lekara u njima. Donji podaci su uzeti za beogradsku opštinu Zvezdara (sasvim nepristrasan uzorak, sa obzirom na to da celog života živim u njoj). Na njenoj teritoriji se nalaze samo KBC Zvezdara, poznatija širom Beogradskog pašaluka kao Gradska bolnica, i dom zdravlja Zvezdara koji ima i ispostavu u Mirijevu. Podaci su preuzeti sa DevInfo baze (a ceo profil opštine možete videti ovde).


Kao što vidite, ukupan broj lekara na opštini jeste zadovoljavajući mereno prema broju stanovnika, ukupno 3,3 lekara na njih 1000. Međutim, kada pogledamo kog profila su ti lekari nailazimo na problem:  nikad manje rođene dece zbog bele kuge a nikad više lekara koji leči decu, jer čak 3/4 ukupnog broja lekara se bavi zdravstvenom zaštitom dece i omladine - 2,5 od 3,3 lekara na 1000 stanovnika. Ostala 1/4 lekara se brine o svim ostalima, računajući i sve specijaliste. Tako da ako ste se ikada zapitali zašto je gužva kod lekara u domovima zdravlja, evo jednog od odgovora.

Ukratko, najveći problemi unutar zdravtsvenog sistema se neće rešiti samo povećanjem izdvajanja za zdravstvo jer će se to završiti samo kao sipanje novca u bunar. Moraju se napraviti velike promene unutar sistema, da bi se povećala efikasnost. Čini mi se da bi pozitivan pomak bio uvođenje konkurencije u sistem tako što se ne bi finansirale više institucije već bi se iz osiguranja finansirale zdravstvene potrebe pacijenata tj lekarski pregledi i tretmani tako da bi se stimulisao ulazak i privatnika u sistem, ali i da bi se same javne zdravstvene ustanove naterale da poboljšaju kvalitet usluge. Mislim da je bilo koja druga promena u sistemu sa trenutnim stanjem javnog mnjenja i preferencijama među biračima praktično nemoguća.

8 comments:

Marko Paunović said...

Na Zvezdari se nalazi velika decija bolnica, mozda zato ima mnogo lekara koji lece decu. :)

Filip said...

Meni se ideja o uvodjenju konkurencije i uvodjenju privatnika u sistem cini dobrom idejom. Medjutim, pade mi na pamet potenijalna situacija zloupotrebe sistema: naime, sta mene kao zdravu osobu u tom sistemu kojoj ne treba lekar sprecava da odem kod svog prijatelja Pere Perica koji drzi ordinaciju, i da me on lepo "pregleda" a onda to i naplati od drzave i odvede me u "Cuburu" na rucak? :)
Kakvi bi bili mehanizmi sprecavanja ovako necega?

Nemanja said...

Mali offtopic: Jel neko primetio cudnu anomaliju, broj glasaca u Srbiji 6.767.324 (u Beogradu 1.597.503!?!) a populacija u 2011 je 7.234.099 sa projekcijom opadanja!

Po mojim proracunima, racunajuci mladje od 18g., preko MILION ljudi je visak. U nedelju ocekujemo zombije na birackim mestima?

Mihailo Gajić said...

@Nemanja: Nece biti zombija, vec se pri popisu ne racunaju gradjani Srbije koji duze od godinu dana borave u inostranstvu. Dok su upisani u biracki spisak svi gradjani Srbije sa pravom glasa, od kojih veliki broj zivi u inostranstvu. Stanje birackog spiska je daleko od uredjenog ali razlika u broju stanovnika i biraca je normalna i vazi u svakoj zemlji.

@Marko: Nije bolnica, to je ATD tj Antiburerkulozni dispanzer. On jeste samo za decu, ali sam se tamo lecio kao mali i secam se da zgrada nije velika, samim tim ne moze da ima ni puno lekara.

@Filip: Nisam siguran. Mislim da ukupan broj takvih prevara ne moze da bude veliki.

Mad Max Manus said...

Као коментатор бих честитао Михајлу Гајићу на изврстном првом чланку :)


Приватно здравство и приватна осигурања сваку бољку лече а политичарима, уколико им је до корупције и играња жандарма и лопова, увек остаје субвенција одређене услуге.

Зато што се разликује велико и мало, зато је Краљевина била најбоља.
И биће поново!



A ГЛАСАЧКИ списак је у стању које одговара целокупном изборном систему - јадном.

Када се уведе већински изборни систем, мораће се упоредо направити нов, БИРАЧКИ списак.

Nemanja said...

@Mihailo
Bas ti hvala. Sada moram smisljati novi razlog da vodim Milu Jovovic na glasanje.. :p :)

Marko Paunović said...

Mihailo,

Meni se ponekad ucini da bi prelazak na punu kapitaciju i DRG bili unapredjenje postojeceg sistema, a ponekad nisam siguran. Mislim, takav sistem nije tako tesko izigrati, pa je potrebno uvesti jos slojeva birokratije da bi ga kontrolisali.

Sa druge strane, drzavno osiguranje uz privatno lecenje takodje otvara mogucnost zloupotrebe, kao sto Filip kaze. Mislim, ne mora da postoji eksplicitni dogovor "pregled za Cuburu", ali mogucnosti za zloupotrebu ima koliko hoces (poput narucivanja analiza i kontrola koje nisu neophodne ali sto da ne, kad drzava placa).

Tako da, sve u svemu, ne znam ni sam.

Mad Max Manus said...

@Marko Paunovic

"Sa druge strane, drzavno osiguranje uz privatno lecenje takodje otvara mogucnost zloupotrebe"

Подпуно је јасно да, где постоји државна интервенција, уз њу иде и злоупотреба.

Зато је, ако им је до интервенција стало, неопходно сазнање о могућим злоупотребама и свестно прихватање губитака ако је интервенција препозната као јавни интерес.
Другим речима, ваља бирати битке и знати какви те губици очекују - ако су на пр. хроничне болести у питању, онда обично учествују у цени лекова, ако су скупи једнократни третмани у питању - онда до пуне цене итд. Наравно, за све је могуће и добровољно финансирање, или путем хуманитарних фондова и специјализованих приватних агенција или путем на пр. народне лутрије итд.

Значи, много је опција а текућа је катастрофална.