U ličnoj preblogerskoj eri imao sam priliku da čujem predavanje jednog enologa, koji je vrlo detaljno i opširno, osim kvaliteta vina, objašnjavao i karakteristike i mehanizme EU programa zaštite geografskog porekla vina i drugih proizvoda. Kada sam ga odvukao na stranu i počeo da ispitujem, osnovano sam posumnjao da je čovek nesvesni ekonomski liberal.
Da dovedete običnog, pa čak i edukovanog potrošača do stola, stavite mu povez na oči, i pustite ga da proba, ne bi razlikovao ni sorte vina, pršuta, čokolada, a kamo li stepen kvaliteta. Zapravo, isti taj enolog je priznao da je cela poenta zaštite geografskog porekla, besplatni brending i ekstraprofit za proizvođače. Potrebno je više hektolitara vina iste sorte da vam prođe kroz preko nepca i kroz grlo da biste razlikovali na slepo, flašu od 3 i 15 EUR, a za razliku između 15 i 150 EUR potrebne su desetine hektolitara. Isto važi za pršutu iz Parme, razliku između srpske, bugarske i češke šljivovice, srpskih i poljskih malina, maslinovog ulja iz istre i grčke itd.
Jedan od važnih razloga za postojanje programa kao što su zaštita geografskog porekla je preopterećenost food & beverage biznisa porezima i regulaciom. Kada bi neko samo pomislio da krene da se bavi podrumarstvom, shvatio bi šta znači vinokolj. Dozvole, regulacija uslova, ekološki, sanitetski, zdravstveni standardi, zaštita od požara, pravila o geografskom poreklu, pravila o metodama proizvodnje, izvozne dozvole, uvozne kvote, carinske deklaracije i na kraju, najvažnije, PDV i akcize. Slika gore lepo ilustruje koliko zapravo, od maloprodajne cene vlaše, dobija proizvođač vina. Akciza može iznositi i do 50% maloprodajne cene za jeftinija vina. U duhu teorije javnog izbora, jasno je zbog čega postoji podsticaj da udruženja vinara zagovaraju zaštitu geografskog porekla. Taj mehanizam nudi mandatorni brending, podiže barijere ulasku u industriju, veštački smanjuje konkurenciju sa krajnjim ciljem - da se vino od 5 EUR proceni kao ono od 20 EUR. Nakon 50 godina ljudi zaista počnu da veruju daje razlika u ukusu pet puta vrednija.
Da dovedete običnog, pa čak i edukovanog potrošača do stola, stavite mu povez na oči, i pustite ga da proba, ne bi razlikovao ni sorte vina, pršuta, čokolada, a kamo li stepen kvaliteta. Zapravo, isti taj enolog je priznao da je cela poenta zaštite geografskog porekla, besplatni brending i ekstraprofit za proizvođače. Potrebno je više hektolitara vina iste sorte da vam prođe kroz preko nepca i kroz grlo da biste razlikovali na slepo, flašu od 3 i 15 EUR, a za razliku između 15 i 150 EUR potrebne su desetine hektolitara. Isto važi za pršutu iz Parme, razliku između srpske, bugarske i češke šljivovice, srpskih i poljskih malina, maslinovog ulja iz istre i grčke itd.
Jedan od važnih razloga za postojanje programa kao što su zaštita geografskog porekla je preopterećenost food & beverage biznisa porezima i regulaciom. Kada bi neko samo pomislio da krene da se bavi podrumarstvom, shvatio bi šta znači vinokolj. Dozvole, regulacija uslova, ekološki, sanitetski, zdravstveni standardi, zaštita od požara, pravila o geografskom poreklu, pravila o metodama proizvodnje, izvozne dozvole, uvozne kvote, carinske deklaracije i na kraju, najvažnije, PDV i akcize. Slika gore lepo ilustruje koliko zapravo, od maloprodajne cene vlaše, dobija proizvođač vina. Akciza može iznositi i do 50% maloprodajne cene za jeftinija vina. U duhu teorije javnog izbora, jasno je zbog čega postoji podsticaj da udruženja vinara zagovaraju zaštitu geografskog porekla. Taj mehanizam nudi mandatorni brending, podiže barijere ulasku u industriju, veštački smanjuje konkurenciju sa krajnjim ciljem - da se vino od 5 EUR proceni kao ono od 20 EUR. Nakon 50 godina ljudi zaista počnu da veruju daje razlika u ukusu pet puta vrednija.
6 comments:
Situacija u Srbiji je znatno drugacija, makar kada se radi o oporezivanju - ovde nema akcize, "samo" PDV od 20%.
Mislim da to nije fer, buduci da postoji akciza od 22 dinara po litru piva. Po kom to kriterijumu se placa akciza za pivo, a ne za vino, nemam pojma.
"Potrebno je više hektolitara vina iste sorte da vam prođe kroz preko nepca i kroz grlo da biste razlikovali na slepo, flašu od 3 i 15 EUR, a za razliku između 15 i 150 EUR potrebne su desetine hektolitara. "
Mislim da je za ovo potrebna jedna kvalifikacija - mozda flasa vina od iste sorte grozdja, ili tako nesto. Ja mogu vrlo na slepo da razlikujem banatski rizling recimo Navipa koji je dz i Radovanovicev rajnski (ja ga zovem "rajski" :)) rizling koji kosta oko 1000 din. I popio sam samo jednu flasu tog Radovanovicevog rizlinga u zivotu, ali je vino jednostavno tako dobro da...ga je tesko zaboraviti :).
Takodje, zar sumnjate da ljudima koje su redovne vinopije ne prodju hektolitri i hektolitri vina u zivotu preko nepca?
Moj otac moze na keca da prepozna, na slepo, vino iz Dalmacije (naravno, predpostavljam da postoje jos neke regije u svetu gde su klimatski uslovi/nacini proizvodnje isti ili vrlo slicni pa bi vino imalo isti ili skoro isti ukus te bi se i on prevario).
Naravno da je veliki deo cene vina "brendiranje", postoji onaj test gde ljudima kazu da je u jednoj casi skuplje a u drugoj jeftinije vino, i svi kazu da je ovo skuplje bolje (a ustvari su vina ista ili je cak situacija obrnuta), isto tako postoji onaj presmeni YT klip gde ljudima u fensi restoranu sipaju vodu iz creva u basti a prodaju im fore da je jedno voda iz aljaske, druga otopoljeni led sa severnog pola, treca sa nekog glecera na himalajima i svi se loze kako jeste, ima drugaciji ukus malo ova od one...itd.
No to nije nista cudno. Posto je trziste takvo da stavlja po automatizmu vecu vrednost na ono sto je vise trazeno, a po nekoj logici stvari je ono sto je vise trazeno cesto ono sto je bolje ili korisnije, ljudi su skloni tome da poveruju da je nesto sto skuplje i bolje.
Tako da, moze se slobodno reci da je lakomislenost ljudi iz koje proizilazi spremnost da se ono sto je skuplje automatski oznaci kao bolje (ukusnije, korisnije, kvalitetnije) prirodni ishod duge primene trzisnih principa.
I prema tome, "manija" sa geografski zasticenim poreklima potekla je od neceg stvarnog - u nekom trenutku vina iz neke regije STVARNO jesu bila bolja od ostalih, sirevi iz neke regije STVARNO jesu bili bolji od nekih drugih, itd. I onda su se pojavili imitatori koji su pokusali da se "nakace" na tu reputaciju nudeci lazno "francusko" vino ili lazni "svajcarski" sir. Pa su originalni proizvodjaci nasli za shodno da zastite svoj brend - u tom smisli sveprisutni AOC nije nista drugacije od trademark-a, i drugih zastita koje mi npr. brane da osnujem kompaniju Apple i pravim proizvod koji se zove iPhone a da valjam prelepljene HTCove, tj. u sustini da se lazno predstavljam.
Andrija, ne znam da li ste gledali ovaj dokumentarac o ispitu za somelijere - ako niste, obavezno pogledajte. Prosto je neverovatno sta sve profesionalci mogu da zakljuce o vinu posle jednog gutljaja. A i prica je interesantna.
http://www.youtube.com/watch?v=O4zeyuk8hL8
@andrijapfc Upravo je to i poenta, može čovek da proba više različitih vina iste sorte i grožđa i da shvati razliku, ali za to je morao da je pio razna vina raznih sorta, u raznim količinama :)
To je i poenta, dobri poznavaci vina mogu lagano da razlikuju kavlitet. Geografskim poreklima i sličnim regulatornim zavrzlamama se samo omogućava podrumarima da svoja vina lakše izdvoje uz manja sopstvena ulaganja u brendiranje.
@marko,
Naši vinari su uspeli da izboksuju to, ne znam koja je logika, verovatno da se pomogne domaćoj vinarskoj industrji. Po tom principu domaća šljivovica nije ok jer se na nju neplaćaju porezi koji se plaćaju na legalno napravljenu, a opet svi pijemo domaću :)
Ja sam generalno protiv subvencija ili povlastica za određene industrije. Sem ako možda to nije u opštem interesu :P hahaha
Mislim da je logika u skladu sa rezonom pljackasa banaka Vilijem SatonoM. Na pitanje "Zasto si pljackao banke?", on je rekao "Pa zato sto su tamo pare."
U konkretnom slucaju, mnogo je lakse naplatiti akcizu od tri velike pivare u vlasnistvu multinacionalnih kompanija, nego od 100 malih vinarija. :)
@Marko je li Cvetkoviću što podiže PDV, pa tamo su pare :)
Post a Comment