Pages

19 March 2014

Država protiv naroda

8 comments:

Nemanja said...

Meni se ucini da je na ovoj slici Slavisa bog te vid'o :D

Tako mi Ashish Thakkara, nesto ne stima u tekstu, vrhunski student, zamalo profesor, a ovamo uspesan preduzetnik i to u proizvodnji :D

To je kao kada bi Sinisa Mihajlovic bio bolji trener od Zoze Murinja..

Usporedbe said...

"Hrvatska ako želi opstati treba sljedeće. Ne treba poduzetnicima ni smanjenje poreza, i to se može podnijeti jer su mladi u Hrvatskoj sposobni. Treba ukinuti birokraciju i olakšati poslovanje. "

Ma nemoj, ne treba smanjivanje poreza... jos razumijem sto trash-ljevicarski mediji prenose ovakve trash tekstove, ali ipak TR je neki brend :), ne ocekujem ovdje citat intuitivno-intervencionisticke tekstove u kojima se tvrdi da drzava ne treba poticat A nego B

Vladimir said...

"Zato se vratiti nikad neću. Ovdje se budim i zaspem sretan."

Bogdan Tirnanić je jednom prilikom rekao kako je devedesetih iz Srbije otišlo cirka 500.000 ljudi. Visokoobrazovanih, mladih. Da su se organizovali, osvojili bi vlast na izborima. Ili na ulici. I niko im ništa ne bi mogao. A to verovatno važi i za Hrvatsku.

"Moglo bi se reći da su moji s velikom srećom dočekali 90-te. Obiteljski prijatelji bili su brojnih vjera i nacija i nismo diskriminirali. Gledali smo kako ih drugi diskriminiraju i kako se moraju više dokazivati od nas samih. U srednjoj školi sam saznao da ima djece koja po imenu i prezimenu i nekim drugim obilježjima znaju tko je iz koje od tih manjina. Mene nije nikada osobno to pogađalo ali ni dan danas to ne razumijem. Zašto je lakše mrziti druge nego uvažavati sve?"

Ovde verovatno misli na Srbe.

Baš kao što reče gospodin iz Hrvatske, ovaj tekst je jako loš. I nije mu mesto ovde.
I još ovo. Stevanoviću, zašto niste otišli iz Srbije? Pretpostavljam da ste mogli.

Aleksandar Stevanović said...

Uvek se moze otici... 1) 1990-ih mi je bilo izgledno da ce posle diktature doci nesto bolje. 2) bitno mi je da pretezno govorim i radim na maternjem jeziku 3) u bilo kom drugom drustvu ne bih imao priliku za vertikalnu prohodnost kao u Srbiji.

Iako je pitanje da li su sva ova tri razloga valjana pred nekim drugim manama Srbije.

Vladimir said...

Ne želim da zvučim kao romantičar, niti kao ultrakonzervativac, ali moram da se pozovem na Edmunda Berka. Siguran sam da znate ko je i šta je on bio. Država je ugovor potpisan krvlju između mrtvih, živih i onih koji tek treba da se rode. Ja razumem potrebu da svako traži svoju ličnu sreću. I ja je tražim. I mogao sam da odem. Pradeda je probijao Solunski front. Deda se borio za kralja i otadžbinu. I ja sad treba na sve to da pljunem? Bolje da umrem nego da mi se nešto desi. :)

Aleksandar Stevanović said...

Danasnji narod sa onim koji je pobedio na Ceru i Kolubari, presao preko Albanije i probio solunsku front nema skoro nikakve veze. Meni je to tesko priznati jer mi je deda to sve prosao (kasno dobio sina pa je moguce), ziveo sam sa tom tradicijom, vere i srpstva se nismo odrekli ni za vreme komunizma(velika vecina). A drugi deda mi uvek govorio da gorih ljudi od Srba nema. Bio posten seljak, skoro da nije mrdnuo iz Sumadije, nije hteo ni kod Tita ni kod Draze. Jos uvek mu ne verujem.

ziggy said...

Danasnji narod sa onim koji je pobedio na Ceru i Kolubari, presao preko Albanije i probio solunsku front nema skoro nikakve veze.
----
nikakve, sem što je to taj isti narod. fakat bi ovde "nikakve" moralo stajati pod navodnicima.

Vladimir said...

Stevanoviću, tema je kompleksna pa ću pokušatu ukratko. Svet se jako ubrzano menja od francuske i industrijske revolucije. A to važi i za Srbiju. Pradeda je obrađivao zemlju, i to je bio onaj srpski seljak - Gedža, koji je na juriš protutnjao kroz Temišvar i Skadar, i stigao maltene do Beča i Pešte. Deda je već napustio selo, otišao u veliki grad, radio u privatnoj fabrici (vlasnik bio neki Nemac, ako je bitno). Pradeda je bio siguran da će dedu pokvariti zagađen vazduh i gradske kurve. Da li se deda bio pokvario u odnosu na pradedu, to ne bih mogao znati. Ali znam da je u njihovo vreme bilo više slobode i individualnosti, i gle čuda bio je jači osećaj za kolektiv. Danas imamo mnogo manje slobode, a mnogo više sebičnosti. Nas su definitivno pokvarili zagađen vazduh i gradske kurve.