Dejvid Rasel je nisko pao

Nedopustivo je ostati nem pred očiglednim plagiranjem od strane gospodina Dejvida Rasela i bezočnosti Kolumbija Pikčersa koji su krenuli u distribuciju ovog filma koji ima sve osim originalnog scenarija. Poznato je da je naša otadžbina rasadnik ideja koje se retko gde drugde mogu naći. Stoga i ne čudi što se mnogi ugledaju na naše kreativne ljude, ali ovde je reč o bezočnoj krađi. Gotovo cela potka filma je bezočno prisvajanje koncepata koji su deo našeg nacionalnog i još više našeg nacionalnog ekonomskog identiteta. Iskoristiti naš najmaštovitiji koncept i pretvoriti ga u jednog solidnog kandidata za Oskara, ali ne više od toga, je atak na naš ponos. Pretvoriti naše najlepše fikcije u projekat obnove privrede Atlantik Sitija finansiran novcem fiktivnog arapskog šeika Abdulaha je uvreda za svakoga ko zna koliko je teško izmaštati velike stvari. Fiktivni Riči Dimaso, koga igra gospodin Kuper nije ni prineti originalu. U samoj ulozi gospodina Kupera se vidi želja za podmetanjem i pakost onih koji su prisvojili tuđe blago - Dimaso ne uspeva na kraju, što se ne može desiti u Srbiji. Takođe, gospodin Bejl, koji glumi čist plagijat, Irvina Rozenfelda, čoveka koji ume samo da se bavi umetninama, fiktivnim kreditima i sitnim biznisom, ne predstavlja ništa drugo nego žalosan pokušaj da se prisvoji i na plitak način obradi više od decenije najlepših bajki i takoreći otkrića alem kamena ili barem perpetum mobila.

Ne sme se ćutati na ovakve stvari, posebno kada je jasno da postoji kriza novih ideja u svetu blokbastera.