Pages

17 June 2013

Liberalne crte Teravada budizma

Budizam kao religija se najčešće smatra potpuno apolitičnom, ili se pak povezuje sa idejama pacifizma ili envajornmentalizma. Okrenutost sebi, meditaciji, navodna nezainteresovanost za zemaljske stvari, .navodno odbacivanje materijalizma, glavni su razlozi ovakvog uverenja. Najređe od svega se može čuti ideja da je budizam na bilo koji način konzistentan sa kapitalizmom. Ali ja mislim da bar neke verzije jesu.

Najpre, samo definisanje budizma kao religije je problematično: budisti imaju direktno ateističku kosmologiju i materijalističku filozofiju duha. To znači da veruju da je kosmos večan, nenastao, u stalnom cikličnom kretanju, da ne postoji Bog. S druge strane, ljudski subjekat je samo privremeni agregat različitih materijalnih i "duhovnih" elemenata koji su svi propadljivi i privremeni. Ne postoji duša, ili subjekt ili sopstvo, ili svest, kao nezavisna "supstancija". Ne postoji "ja", duh je za budiste samo glagol a ne imenica, kako kaže jedan filozof, samo metafora aktivnosti i dešavanja a ne označitelj nečeg stabilnog, nepromenljivog i "stvarno" postojećeg.

Ovo su temeljne doktrine koje prihvataju obe glavne struje, Mahajana i Teravada. Međutim, Teravada budizam koji dominira na Šri Lanci, Tajlandu, Laosu, Burmi, Kambodži i delimično Indiji, ima neke dodatne elemente koje ga čine mnogo više u skladu sa liberalnim idejama. Najpre, teravadisti veruju da Buda nije propovedao izdvajanje iz sveta već aktivnu participaciju. Znamo da su u ranom periodu budizma trgovci bili glavni preobraćenici u ovu religiju. U jednoj priči Teravada kanona neki trgovac dolazi da pita Budu kakav bi život trebalo da vodi, i ovaj mu objašnjava da treba da usavrši svoju veštinu ili zanat do najboljeg mogućeg stepena, da dela moralno ispravno prema drugim ljudima i da brani svoju pravedno stečenu imovinu svim sredstvima od lopova (ne mogu da odolim spekulaciji koga bi sve Buda danas svrstao u ovu kategoriju). Ideja da su obični budisti okrenuti samo meditaciji i individualnom prosvetljenju a zanemaraju praktične delatnosti je stoga pogrešna (makar u Teravada tradiciji), i praksa laičkih budista je sasvim konzistentna sa kapitalizmom, i čak direktno ohrabrivana od samog Bude.

Takođe, jedna vrlo značajna doktrinarna razlika postoji između Teravade i Mahajane koja je na drugi način relevantna za našu temu. Glavni ideal budizma, prosvetljenje ("nibbana" ili "nirvana"), u Teravada tradiciji je individualno postignuće: sleđenjem moralnih pravila, meditacijom i učenjem pojedinac može da dosegne probuđenje ili prosvetljenje u nekom od uzastopnih života. Ali, sve je to strogo individualni proces, niko nikome ne može da pomogne direktno. Glavna vrlina i glavni moralna vrednost Teravada budizma je oslanjanje isključivo na sebe u najvažnijim stvarima života, u  samousavršavanju, učenju, i samospoznaji. U određenom smislu, reč je o sofisticiranijoj i sveobuhvatnijoj verziji "vrline sebičnosti" Ejn Rand. Jedini način kako pojedinac može pomoći drugima da dosegnnu prosvećenje je primerom i ohrabrenjem koje njegov sopstveni individualni uspeh pruža. U meri u kojoj religijski duh Teravade uopšte utiče na širu političku kulturum, rekao bih da je on direktno pro-kapitalistički i individualistički.

Nasuprot tome, Mahajana budizam koji je dominantan na Tibetu, u Kini, Japanu, Koreji i Mongoliji je kolektivistički. Iako se slažu u osnovnim kosmološkim i filozofskim učenjima sa teravadistima, sledbenici Mahajane veruju da su solidarnost i saosećanje, a ne oslanjanje na sebe, glavne i najvažnije vrline. I to se vidi u njihovoj doktrini "bodisatve": bodisatva je vernik koji se zaklinje da neće sam ući u nirvanu pre nego što obezbedi da svi drugi postignu isto stanje. On će raditi na sebi, usavršavati se, i kad stigne na domak probuđenja vratiće se natrag da pomnogne nesrećnoj sabraći da i sami brže napreduju. Niko ne treba da bude spašen dok svi ne budu spašeni. Ovo je donekle slično evanđelističkim formama protestantizma koji smatra da svaki vernik mora da učini maksimum napora na eliminisanju grešnog ponašanja u ovom životu da bi i sam bio spasen. U slučaju Mahajana budizma ti dobrovoljno polažeš zakletvu da nećeš postići probuđenje pre nego što učiniš da ga i svi drugi postignu. u meri u kojoj Mahajana budizam utiče na političku kulturu, taj uticaj je jasno kolektivistički i sentimentalistički. Ima čak možda jednu pomalo kičersku crtu.

Kad se analizira odnos svetskih religija sa kapitalizmom, precedenti se nalaze i u hrišćanstvu, i u judaizmu i u islamu, a potpuno ignoriše budizam. Meni se čini da Teravada tradicija potpuno konzistentna sa liberalnim idejama.

Update: kao dokaz da svi veliki umovi misle isto, evo kako Slavoj Žižek takođe veruje da je budizam pro-kapitalistička ujdurma i da bi Veber danas trebalo da preimenuje svoju studiju u "Globalni kapitalizam i etika budizma".  :)

11 comments:

Speaker said...

@Ivan
Odličan tekst, ni meni nikada nije palo na pamet da gledam na Teravada ili Mahajana budizam s te tačke gledišta, ali je, bez nekog dubljeg poznavanja doktrinarne strane budizma, na osnovu putovanja u neke zemlje koje ste spomenuli i kontakata sa ljudima, ovo o čemu pričate sasvim plauzibilno i, kada pogledamo njihovu ekonomsku i političku istoriju i sadašnje ekonomije, nije daleko od pameti da bi ta doktrinarno-kulturna razlika mogla da igra značajnu ulogu, iako bi, naravno, mnogo dublja analiza bila potrebna da se ova teza dokaže ili ospori :) Moj najveći šok, vezan za budizam, koji je, priznajem, uglavnom bio prouzrokovan sopstvenom površnošću (religija kao fenomen me nikada nije previše zanimala, pa sam se judeohrišćanskom tradicijom, doduše, dosta bavio, ali je to uvek bilo iz nekog filozofskog ili literarnog ugla, a kada sam proučavao Islam, iza toga je, opet, uvek bio nekakav istorijsko-politički interes, tako da budizam, na sreću ili nesreću, prosto nikada nije došao na red za neko temeljitije upoznavanje, mimo tri-četiri knjige pročitane još u polimofrno radoznaloj mladosti :) ), bio je kada sam pre nekoliko godina, pri prvoj poseti Sri Lanci, utvrdio kako je i budizam eminantno podložan dnevnopolitičkoj instrumentalizaciji u službi šovinističke demagogije Singaleza, to jest, preciznije, jer ima među Singalezima i vrlo finog i normalnog sveta, uglavnom okupljenog oko UNP-a, bivšeg premijera Ranila Vikremasingea (uzgred, političara sa izraženim liberalnim i libertarijanskim naklonostima), Radžapaksovog režima, to jest, neprekinute nacional-socijalističke linije koja u ideološkom i političkom smislu seže unazad do takvih vizuelno i moralno odvratnih spodoba poput Solomona Bandaranajakea, koji je zasejao seme kasnijeg građanskog rata, velike prijateljice titoističkih zločinaca, njegove udovice Sirimavo, i njene kćeri Čandrike Kumaratunge :)) Otada (to jest, pošto sam imao prilike da popričam sa par monaha čija je antitamilska i ekstremno-singaleska socijalističko-fasšistička retorika izgledala više kao produkt studiranja duhovnog zaveštanja Bude Košutića nego onog drugog gospodina :) ) budizam, koji je inače, zasluženo ili ne, dotle imao nekakav popust kod mene u odnosu na ostale globalne sekte koje gotovo bez izuzetka ne marim (Vahabiti/salafisti tu "vode" zguza, :) praćeni sunitima, šiitima i drugim muslimanskim sektama, za kojima, ne baš mnogo daleko, kaskaju "beli muslimani", tj. pravoslavci i katolici :))) ), ima isti tretman kao i druge religiozne parazitske meme :))

ziggy said...

budizam je liberalan tačno koliko i kastinski sistem.

Ivan Jankovic said...

Buda nije mario za kastinski sistem: propovedao je svakome ko je hteo da slusa.

pest said...

Budizam je gadan. Za Srbina je najbolje srpsko pravoslavlje. Mnogi beli nacionalisti u Americi prelaze na pravoslavlje. Znaju sta valja.

Borislav Ristić said...

Buddhin odnos prema kastinskom sistemu je bio otvoreno neprijateljski i budizam je, zbog svoje otvorenosti ne samo za sve kaste, nego i za one izvan kastinskog sistema (šudre, "nedodirljive"), prava mala socijalna revolucija. A rekao bih i da je svoju inicijalnu popularnost zahvaljivao i toj okolnosti. Sad, to ne mora imati mnogo veze sa kapitalizmom, ali je Ivan dobro primijetio ovu vezu između budističkog učenja i učenja Ayn Rand, kao i vezu sa trgovačkom kastom, kojoj su uglavnom pripadali đaini (jer je trgovina bila najviše usklađena sa načelom ahimse, za razliku od kaste ratnika i zemljoradnika - đaini su po toj vezi socijalnog statusa i religije slični evropskim Židovima, mada je njihov status bio uvjetovan drukčijim okolnostima, naravno), a kažu da je i sam Buddha bio đain, prije nego se odvojio i postao "probuđeni". Ja ne vjerujem da je individualizam ove rendovske (ili, pak, veberovske) vrste previše značajan za kapitalizam, a i mislim da se ovdje radi o drukčijoj vrsti individualizma, ako se uopće to može porediti. Naime, u kršćanstvu je individualizam vezan za ličnost i lični odnos sa Bogom. Taj odnos je nepremostiv, i čovjek, ma koliko inače duhovan i religiozan bio, uvijek se vraća sebi i toj nepremostivoj razlici spram Boga, dok budista napreduje po "receptu" koji je izvanjski ("četiri plemenite istine" i "osmorostruki put"), tako da je budizam tu praktičniji i nekako bolje odgovara duhu kapitalizma i poslovne užurbanosti - imaš cilj, imaš sredstvo i put kojim ostvaruješ taj cilj, pa izvoli. Mislim da otuda i današnji japiji vole te istočnjačke fore sa instant probuđenjima. Ali, po meni, tu se gubi duhovna, ili religiozna, dimenzija tog ličnog odnosa sa Bogom, po čemu su mi zanimljive monoteističke religije, jer mislim da ideja lične slobode može proizaći samo iz takvog odnosa. Drugim riječima, budizam je rendovski, kao što Ivan kaže, ali je meni sumnjivo da li je i kapitalizam rendovski. Neko bi, na primjer, mogao reći da je ideja "služenja drugima", a ne sebično nastojanje oko ličnog izbavljenja (ili bogaćenja, svejedno), ključna za opis kapitalističke razmjene i kapitalizma uopće, na što bi theravado budista reagirao beskrajnim gađenjem, a Ayn Rand vrisnula do neba, dok bi nekom tibetancu ili kinezu srce zaigralo i oči zacaklile.

Speaker said...

@Borislav Ristić
Nemam primedbi na sadržaj, naprotiv, :) samo bih rekao da šudre, za razliku od "nedodirljivih", odnosno dalita, nisu izvan kastinskog sistema, iako im upanayana nije dozvoljena, već čine četvrtu varnu, odnosno njegov integralan deo.

Borislav Ristić said...

Tako je, Speaker, šudre su uključene u kastinski sistem, hvala na ispravci. Davno bilo kad sam se zanosio Veljačićem i Radom Iveković, ostarilo se. A ovaj Janković polude pod stare dane, počeo da zagovara New Age kapitalizam i citira Žižeka, nahebasmo :D

Ivan Jankovic said...

Ami-Taba, Ami-Taba, ooom, ooom. :)

Dorćolac said...

Ne mora to ništa da znači i treba biti oprezan spram kulturoloških objašnjenja ekonomskih sistema, kao i poistovećivanju self-interesta i self-esteema sa profit motivom i kreativnim preduzetništvom. Npr. Niče je svoju ideju nadčoveka takođe pronašao u nekim pravcima bramanizma koja su do tada u evropocentričnom akademskom diskursu bili svi odreda klasifikovani kao apersonalne metafizičke koncepcije, čiji je cilj uniženje konkretnog Sopstva zarad sjedinjenja sa dušom kosmosa i sl. Pa da li i kakve veze taj "novopronađeni" obrt u razumevanju nekih indijskih tradicija ima sa npr. preduzetničkim duhom u Nemaca? Naravno nikakve, iako i obrnuto tumačenje, u smislu uticaja Volje za moć na kolektivističku zanesenost potonjih vođa Rajha, takođe treba uzimati sa zrncem soli.

Aleksandar Boskovic said...
This comment has been removed by the author.
Aleksandar Boskovic said...

A propo navodne apolitičnosti budizma, postoji knjiga Brucea Kapferera "Legends of the People, Myths of State" koja se bavi i budizmom u Šri Lanki, u kontekstu etniciteta, nacionalizma, nasilja, itd.

Budisti u Burmi/ Mjanmaru su se i te kako javno borili protiv vojne hunte na vlasti.