Danas je stigla vest da je McDonald's (AKA Mek u ovom postu) raskinuo ugovor sa svojim frašizerom u Makedoniji i da će Makedonci neko vreme živeti bez Meka. Blago njima, rekoše naši lokalisti, AKA specijalisti za identifikovanje opasnosti od HARP, GMO, pomračenja Sunca/Meseca, sapuna... Čudna je ta mržnja kod značajnog dela populacije u Srbiji i svetu prema Meku.
Ja sam mekoljubac i jedan od rituala mi je da kada putujem po svetu vidim kako se globalni brend prilagođava lokalnom tržištu i kakav je rezultat. Najgori Mek na svetu, barem gde sam ja bio, je u Indoneziji - ostrvo Bali. Oni nemaju ijedan sastojak koji je bitan za Big Mek u svojoj ishrani (ne jedu govedinu, ne koriste sir u ishrani, pšenični hleb im je na nivou egzotike, pa je i kvalitet isti, a salatu peru toplom vodom da se turisti ne zaraze amebama). Rezultat je smehotresan. Drugo mesto po odvratnosti samog Meka je njegova domovina, gde je 90% Mekova rupčaga sa odvratnom hranom, gde zaista u velikom procentu jedu ljudi sa margina društva (mada u SAD ima i gorih fast food lanaca koji su dno dna). S druge strane, u mnogim zemljama reč je o pristojnim restoranima gde se za mali novac može pojesti solidan obrok. Srbija mi se visoko kotira na listi dobrih Mek praksi, mada i mi postajemo svet, budući da su toaleti u proseku sve prljaviji, a radnici sve gluplji (što je dobar znak jer ne valja kada pametan svet radi u u Meku). Međutim, najfascinantnija stvar je da je neko uspeo da osmisli koncept koji će se primiti u toliko različitih kultura sveta - osnovni proizvodi su svugde isti, a da li se u produženom meniju nalazi gaspačo, gazirana jabuka ili nešto treće je stvar glokalizacije. Kolikogod nekome deluje paradoksalno, Mek je najbolji restoran na svetu, to su izglasale stotine miliona ljudi sa svih krajeva planete, bez da ih je iko prisilio da tamo jedu.
Mek svima daje mogućnost da biraju šta će jesti. Nije obavezno jesti pomfrit i piti gazirane sokove, zdrave salatne i sokovne alternative odavno postoje - loša kombinacija za zdravlje može se napraviti u svakom restoranu. Ko je pratio srpski fast food zna da je Mek svake godine identifikovan kao besprekoran u svim standardima higijene, usklađenosti krajnjih proizvoda sa listama sastojaka koje se objavljuju i valjda jedini koji ima pljeskavice koje su od 100% mesa. Tako da se ja sada odjavljujem, jer sam nešto ogladneo, samo ne znam da li ću put Terazija ili Zelenjaka.
Ja sam mekoljubac i jedan od rituala mi je da kada putujem po svetu vidim kako se globalni brend prilagođava lokalnom tržištu i kakav je rezultat. Najgori Mek na svetu, barem gde sam ja bio, je u Indoneziji - ostrvo Bali. Oni nemaju ijedan sastojak koji je bitan za Big Mek u svojoj ishrani (ne jedu govedinu, ne koriste sir u ishrani, pšenični hleb im je na nivou egzotike, pa je i kvalitet isti, a salatu peru toplom vodom da se turisti ne zaraze amebama). Rezultat je smehotresan. Drugo mesto po odvratnosti samog Meka je njegova domovina, gde je 90% Mekova rupčaga sa odvratnom hranom, gde zaista u velikom procentu jedu ljudi sa margina društva (mada u SAD ima i gorih fast food lanaca koji su dno dna). S druge strane, u mnogim zemljama reč je o pristojnim restoranima gde se za mali novac može pojesti solidan obrok. Srbija mi se visoko kotira na listi dobrih Mek praksi, mada i mi postajemo svet, budući da su toaleti u proseku sve prljaviji, a radnici sve gluplji (što je dobar znak jer ne valja kada pametan svet radi u u Meku). Međutim, najfascinantnija stvar je da je neko uspeo da osmisli koncept koji će se primiti u toliko različitih kultura sveta - osnovni proizvodi su svugde isti, a da li se u produženom meniju nalazi gaspačo, gazirana jabuka ili nešto treće je stvar glokalizacije. Kolikogod nekome deluje paradoksalno, Mek je najbolji restoran na svetu, to su izglasale stotine miliona ljudi sa svih krajeva planete, bez da ih je iko prisilio da tamo jedu.
Mek svima daje mogućnost da biraju šta će jesti. Nije obavezno jesti pomfrit i piti gazirane sokove, zdrave salatne i sokovne alternative odavno postoje - loša kombinacija za zdravlje može se napraviti u svakom restoranu. Ko je pratio srpski fast food zna da je Mek svake godine identifikovan kao besprekoran u svim standardima higijene, usklađenosti krajnjih proizvoda sa listama sastojaka koje se objavljuju i valjda jedini koji ima pljeskavice koje su od 100% mesa. Tako da se ja sada odjavljujem, jer sam nešto ogladneo, samo ne znam da li ću put Terazija ili Zelenjaka.
14 comments:
Meni su bile fascinantne dve pojave u SFRJ u vezi sa Mekom.
Prvi Mek je otvoren na Slaviji, krajem osamdesetih, ako me pamćenje nije izdalo. Sećam se nepreglednih redova koji su oslikavali glad tih ljudi, ali ne za hranom, već za "dostignućima" zapadne civilizacije.
A druga pojava je u vezi sa navijačima. Zvezdaši su pevali Dinamovcima - "Mi imao Mekdonalds, vi imate kurac."
Evo, baš me uhvatila neka nostalgija, odoh na pečenu jagnjetinu i špricer.
bilo je i :
hamburger, čizburger, kečap i pomfrit
mi imamo mekdonalds, a nema ga Split
samo se ne sećam da l na severu ili jugu
https://www.youtube.com/watch?v=a1Dy-Mqc038
@Aleksandar
Moje internacionalno iskustvo sa Mekovima je pomalo subjektivno, ne zato što sam pristrasan po prirodi, već zato što sam veliki gurman (pre nekog vremena sam čak kratko vreme pisao i recenzije restorana za jedan nacionalni dnevnik u državi u kojoj živim, naravno, čisto hobistički :) ) , i u zemljama sa zanimljivom gastronomskom tradicijom prosto nikada ne stignem do Meka, jer dođem sa spiskom od par desetina restorana plus ono što pronjuškam na licu mesta (pa moram da pičim po raznim ruševinama, nacionalnim parkovima i sličnim znamenitostima kao manijak da moja ionako impozantna figura potpuno ne podlegne eleganciji oblih linija :)) ), a u onim ostalim važi jednostavno pravilo: što je lokalna klopa grđa, to je Mek, čak i kada bi objektivno bio najgori na svetu, slađi i ukusniji, te stvarno nisam u stanju da pravim bilo kakva smislena poređenja, par puta sam, bože me oprosti, čak i Pizza Hut, koji je po mom slobodnom uverenju italofila zaista destilisano đubre, u koje u civilizovanom svetu moja noga ne bi kročila ni za hiljadu godina, dočekao kao brata rođenog i dobrodošlo oslobođenje od tvrdih lepinja bez kvasca od ko zna kakvog ubogog polupustinjskog useva, smrada užeglog ovčijeg loja po kome bazdi apsolutno sve što vam donesu, "pilića" bez grama mesa koji kao da su rasli u Aušvicu i sličnih lepota koje nude neke od zemalja trećeg sveta gde sam imao prilike da zaglavim :))) Kod kuće je, međutim, druga priča: delim vaš pozitivan stav prema najboljim predstavnicima fast-food industrije (od onoga što se po Evropi češće sreće, pored Meka bih tu ubrojio i Burger King i, u nešto višoj kategoriji sa cenama, ali i sa kvalitetom, Hard Rock café), i ne mislim da čovek koji živi razumno aktivno i koliko-toliko se kreće mora da strepi od svakog Big Mac-a, iako imam nepisano pravilo (koje kršim samo u Beogradu, naravno, ne zbog Meka, već zbog drevnih favorita poput legendarne "Mare" na Vračaru, prema kojoj nežna osećanja gajim već više od četvrt veka, :) dorćolskog "Lokija", pekara Jakovljević ili Trpković, ili raznih mlađih snaga, koje niču kao pečurke posle kiše :) ) da ne jedem fast-food, (uključujući i pice, makar i u najboljim picerijama, ipak to ima, manje-više, fast-food sastav i posledice :) ), više od jednom ili dvaput mesečno. Pritom sam imao prilike da sarađujem sa McDonald's-om, i da se nešto malo privatno družim sa nekim ljudima iz ove kompanije, posle čega mi je ostao samo najdublji respekt prema firmi koja je uvek bila superkorektna i superprofesionalna, a to sa mnogim međunarodnim kompanijama te veličine i tog značaja nikako nije slučaj, pa sam ne samo principijelno i političko-ekonomski, već i krajnje konkretno i ljudski alergičan na kampanje levičarske aktivističke gamadi koja McDonald's očigledno vidi kao simbol ko zna kakvih karakondžula u svojoj bolesnoj i isfrustriranoj glavi.
@Vladimir
Those were the days, my friend, we thought they'd never end, :) "Jebali smo Tajči!" isto nije bilo loše, ali meni je lično najsimpatičniji (i najsimptomatičniji za ono što je Srbija možda mogla da bude da je bilo nešto više sreće i mnogo više pameti) bio čuveni, posve minimalistički i negenitalni grafit u Zagrebu: McDonald's 400 km :))
Baš lepo zapažanje u vezi prilagođavanja ponude lokalnim potrebama/mogućnostima. U Mumbaju, na primer, u ponudi nema mesa (izuzev nešto malo ribe), pa je hamburger zapravo - jaje na oko u zemički.
Kulturni imperijalizam je trijumfovao. Autora ce uskoro viljuskarom iznositi iz kuce :D
Salu na stranu, komentar o marginama drustva u domicilnim Mekdonalds restoranima kazuje nam da pobedjuje najniza cena, a ona zahteva najnize troskove, ekonomiju obima, know-how itd. Minimizacija troskova u proizvodnji hrane dovodi do koriscenja jeftinijih sastojaka stetnijih po ljudsko zdravlje od skupljih alternativa.
Bas sam nedavno video slogan 100gr pljeskavica + pomfrit = 100din, akcija u lokalnom fastfudu na 30m od skole. Deca zadovoljna, roditelji zadovoljni, gradjani zadovoljni, verovatno zato sto placaju troskove tudjeg izbora putem javnog zdravstva..
Nesto na istu temu od pre par godina sa jednog odlicnog bloga:
Mekdonalds i globalizacija
@Speaker
Da li znate koje je jedino autentično srpsko jelo? Pihtije od boba. Nisam probao, čuo sam. Eto predloga šta da Mek ponudi na srpskom tržištu. :)
A što se tiče Tajči, gde li je, šta radi? :)
@Vladimir
Šta ćete, to smo mi Srbi, popu pop, a bobu bob :)) Srećom te je i sam koncept "nacionalne kuhinje" samo himera izazvana niskom mentalnom rezolucijom, koja se čim kliknete na zumiranje predusretljivo raspada na reginalno-individualne piksele :)) A što se tiče Tajči, stvarno ne znam, ali gajim zluradu sumnju da bi Slovaci rekli: Tajči fajči :)))
@Speaker
Jeste, tako je to kod nas Srba - popu pop, a Bobu Dilan. :)
Nacionalna kuhinja spada u "vigovsko tumačenje istorije", ali o tome ćemo nekom drugom prilikom. Na primer, uz pihtije od boba. Ja ću povesti i Tajči. :)
Ja se samo pitam kad će opet u ponudu da stigne McRib?! Nije ga bilo od mojih studija a vidim da ga reklamiraju po USA :)
http://youtu.be/m0vQOnHW0Kc
tesko bi bilo nabrojati sve nacine na koji je ovaj spot neverovatno oduran.
@jouissance
Znam da je teško, Joie (nećete mi zameriti što koristim nešto kraću verziju, od milošte? :) ), ali vi jako lepo nabrajate, pa bi to bilo cool pročitati :))
@Vladimir
Popu pop, a Bobu Rock :))
Post a Comment