Možda je već pomalo dockan, pošto izgleda da rok za donošenje odluke "Kosovo ili EU" nije utorak nego ponedeljak popodne, ali svejedno, ne bi bilo fer da ne saopštim da ja imam jednostavno i čarobno rešenje celog ovog problema. Jeste da je verovatno već kasno i da sumnjam da Vučić i Dačić čitaju Tržišno Rešenje, ali što da ne pokušam. I za razliku od nekih skorašnjih predloga ove vrste, meni nije cilj da pod firmom EU skepticizma branim Koštuničinu propalu preambulu, nego da načelno branim ekonomski liberalizam za koji verujem da je u nacionalnom interesu zemlje.
Dakle, kako je svakom normalnom već godinama jasno, borba za Kosovo u Srbiji je oduvek bila čista budalaština u koju ni oni koji su ga "branili" nisu verovali (čast već pomenutom Koštunici i nekolicini sličnih frikova), i sada je došlo vreme da se i formalno prizna kosovska nezavisnost. To će po svoj prilici, o ironije, učiniti ljudi po imenu Toma Nikolić, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Problem je što izgleda da oni nisu dobili skoro ništa od autonomije za Srbe na severu Kosova da bi opravdali ovaj svoj potez (ko se još seća priča o podeli, sad je slamka spasa autonomija u okviru Kosova, no čak ni to se više ne nudi). Problem sa kojim se vlasti u Srbiji suočavaju je da u cilju dobijanja datuma za pregovore sa EU, oni moraju da pristanu na ozvaničenje potpunog i neograničenog suvereniteta Hašima Tačija nad celim Kosovom. Zato se danonoćno ponavlja kako je izbor vrlo težak, da biramo između nacionalnog dostojanstva i ekonomske budućnosti, i priprema se javnost za neizbežno puštanje Srba na Kosovu niz vodu zarad priključenja Evropskoj Uniji.
Nelogičnost celog ovog rezonovanja je što ono izvrće stvarnost i prioritete: priključenje EU nije nikakav benefit, nego predstavlja veće zlo od priznavanja Kosova. Razlog zašto Vučić i Dačić toliko kukaju je ne zato što brinu za "budućnost zemlje" ako ne uđe u EU i slične gluposti, nego zato što brinu da u slučaju prekida EU integracija neće biti donacija i para spolja da se izgura sledeća izborna kampanja, da se asfaltira i deli penzije do sledećih izbora, a posle videćemo.
Umesto razbijanja glave ovom lažnom i veštačkom dilemom, Vučić i Dačić mogu zaista da pokažu državnički kalibar; oni mogu mnogo pametnije da trguju "vrućim vazduhom", tj ovom svojom tobožnjom "kapitulacijom" oko Kosova, tj priznavanjem postojećeg stanja. Mogu da kažu: evo, mi smo se pokazali kao državnici, uradili najtežu stvar koju smo mogli, rizikovali da nas proglase za izdajnike, potpisujemo sve što treba, a sad vi lepo potpišite da mi imamo sve privilegije pristupa evropskom tržištu uključujući kretanje kapitala, robe i ljudi, samo bez ikakve ekonomske i političke harmonizacije sa vama, i bez članstva u EU. Dakle, ne trebaju nam nikakvi vaši "predpristupni fondovi", dotacije, donacije i kontribucije, nikakva presipanja iz šupljeg u prazno, samo jednostavno otvaranje tržišta bez ikakvih uslova harmonizacije i ugovor kojim se to garantuje.
Da li bi oni u EU pristali? Ne znam, ali mi se čini da ovo ima mnogo više smisla od trošenja vremena, resursa i političkog kapitala na proces pridruživanja organizaciji za koju je nejasno da li će opstati do trenutka priključenja (koji može da bude za 20 godina) a članstvo u kojoj će, čak i ako opstane, doneti mnogo više štete nego koristi.
Dakle, kako je svakom normalnom već godinama jasno, borba za Kosovo u Srbiji je oduvek bila čista budalaština u koju ni oni koji su ga "branili" nisu verovali (čast već pomenutom Koštunici i nekolicini sličnih frikova), i sada je došlo vreme da se i formalno prizna kosovska nezavisnost. To će po svoj prilici, o ironije, učiniti ljudi po imenu Toma Nikolić, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Problem je što izgleda da oni nisu dobili skoro ništa od autonomije za Srbe na severu Kosova da bi opravdali ovaj svoj potez (ko se još seća priča o podeli, sad je slamka spasa autonomija u okviru Kosova, no čak ni to se više ne nudi). Problem sa kojim se vlasti u Srbiji suočavaju je da u cilju dobijanja datuma za pregovore sa EU, oni moraju da pristanu na ozvaničenje potpunog i neograničenog suvereniteta Hašima Tačija nad celim Kosovom. Zato se danonoćno ponavlja kako je izbor vrlo težak, da biramo između nacionalnog dostojanstva i ekonomske budućnosti, i priprema se javnost za neizbežno puštanje Srba na Kosovu niz vodu zarad priključenja Evropskoj Uniji.
Nelogičnost celog ovog rezonovanja je što ono izvrće stvarnost i prioritete: priključenje EU nije nikakav benefit, nego predstavlja veće zlo od priznavanja Kosova. Razlog zašto Vučić i Dačić toliko kukaju je ne zato što brinu za "budućnost zemlje" ako ne uđe u EU i slične gluposti, nego zato što brinu da u slučaju prekida EU integracija neće biti donacija i para spolja da se izgura sledeća izborna kampanja, da se asfaltira i deli penzije do sledećih izbora, a posle videćemo.
Umesto razbijanja glave ovom lažnom i veštačkom dilemom, Vučić i Dačić mogu zaista da pokažu državnički kalibar; oni mogu mnogo pametnije da trguju "vrućim vazduhom", tj ovom svojom tobožnjom "kapitulacijom" oko Kosova, tj priznavanjem postojećeg stanja. Mogu da kažu: evo, mi smo se pokazali kao državnici, uradili najtežu stvar koju smo mogli, rizikovali da nas proglase za izdajnike, potpisujemo sve što treba, a sad vi lepo potpišite da mi imamo sve privilegije pristupa evropskom tržištu uključujući kretanje kapitala, robe i ljudi, samo bez ikakve ekonomske i političke harmonizacije sa vama, i bez članstva u EU. Dakle, ne trebaju nam nikakvi vaši "predpristupni fondovi", dotacije, donacije i kontribucije, nikakva presipanja iz šupljeg u prazno, samo jednostavno otvaranje tržišta bez ikakvih uslova harmonizacije i ugovor kojim se to garantuje.
Da li bi oni u EU pristali? Ne znam, ali mi se čini da ovo ima mnogo više smisla od trošenja vremena, resursa i političkog kapitala na proces pridruživanja organizaciji za koju je nejasno da li će opstati do trenutka priključenja (koji može da bude za 20 godina) a članstvo u kojoj će, čak i ako opstane, doneti mnogo više štete nego koristi.
16 comments:
Već 100 godina Srbija i Srbi ne kontrolišu Kosovo. Osim u nekoliko višegodišnjih navrata - ali samo po kasarnama i policijskim stanicama. Idealna prilika da se kosovski problem reši bio je pad Berlinskog zida. Pekić je tvrdio da se kosovski čvor može razrešiti samo u parlamentu Srbije. Sve ostalo bi vodilo masakru. A Srbija, složićemo se, nije Izrael. Na nesreću, ovde nije došlo do tranzicije iz totalitarizma u parlamentarnu, kapitalističku demokratiju. I to bi, što se tiče Kosova, uglavnom bilo to.
Što se tiče EU, ponavljam - članstvo u Uniji ništa ne znači. Švajcarska nije u Uniji, Grčka jeste. Dakle, ako građani jedne države ne umeju ili neće da se organizuju, niko ih sa strane ne može organizovati.
@Ivan
Vaša naivnost je dirljiva, :)) a kada to kažem, ne mislim uopšte na koncept Pičkoustog (da izvine dame, :) ako nekom narodski srpski baš toliko smeta, na engleskom postoji dobar, i već ustaljen ekvivalent "cunt-face", pa mogu i da ga i tako nazivam :)) ) i one debele nakaze kao potencijalno dalekovidih državnika koji donose hrabre odluke (to je još uvek u legitmnom domenu fantaziranja i hipotetiziranja :) ), već na ideju da bi banda socijalističkih kriminalaca iz EU, mnogostruko perfidnijih i lukavijih od ovog našeg prozaičnog, palocijskog udbaškog šljama, ikada dopustila da virus zaista slobodnog tržišta, bez "harmonizacije" sa njihovom pljačkaškom regulativom postane deo EU, jer bi se tamo desilo isto ono što se desilo na američkom tržištu hartija od vrednosti pre nedavne krize: tako velika rupa u tesnim reketaškim okovima bi u inače hiper-regulisanom kontekstu (a naročito u trenutnom inflatornom, pardon, QE okruženju :)) ) privukla toliko slobodnog kapitala da bi Srbija (sve dok, naravno, crvena banda iz EU ne bi jednostrano i kršeći sve moguće ugovorne obaveze, ukinula taj status, jer bi vrlo brzo videla kuda to vodi) naprasno, to jest za par kratkih godina, postala respektabilna ekonomska sila sa višestruko većom ekonomijom od ove današnje, a berlinsko-parisko-briselski reketaši izgubili značajan deo prihoda koji danas imaju ne samo od direktnog haračenja i globljenja, već i od raznih vrsta indirektnih tržišnih striktura i monopola koje, sve pod firmom "zaštite" ovoga ili onoga danas nameću svima koji žele da posluju u EU. Nekakvo Kosovo je u poređenju s tim trivijalno i minorno pitanje.
@Speaker
"Nekakvo Kosovo je u poređenju s tim trivijalno i minorno pitanje."
Vi zapravo tvrdite da je EU srce Srbije?!
@Vladimir
Ne, Vladimire, ja sam kardioskeptik :))
"Već 100 godina Srbija i Srbi ne kontrolišu Kosovo."
Ima tome bar 300 godina.
@Slaviša Tasić
100 godina ga ne kontrolišu. To jest od kada su ga dobili vojnim putem. Pre toga su ga kontrolisali u narodnim pesmama.
@Speaker
U životu treba biti kardioskeptik, korteksrealist i vaginofanatik. :)
@Vladimir
Prijatelju, u vaginofanatičnom kontekstu nisam nikakav kardioskeptik, :) bože me sačuvaj, to bi ubilo više od polovine radosti i smisla u životu, kardioskepticizam je nužan i poželjan samo u političkoj sferi... :))) S kortikalnim realizmom stvari, pak, stoje ponešto složenije :)))
Ako Srbija moze postati clan efta, ona ce to postati nezavisno od kosovske problematike. Ako pak nije moguce postati clan efta, onda je potpuno svejedno sta se nudi - a to je u ovom slucaju lisavanje gradjana Srbije izbora i (samo)uprave.
Nisu ovi 'pregovori' kosovsko pitanje, ovi pregovori prevazilaze cak i status gradjana u kosovskoj drzavi - ovde je u pitanju odrzivost ili neodrzivost, mir ili rat.
S teroristima se ne pregovara !
blažena uspomena M.T.
"Razlog zašto Vučić i Dačić toliko kukaju je ne zato što brinu za "budućnost zemlje" ako ne uđe u EU i slične gluposti, nego zato što brinu da u slučaju prekida EU integracija neće biti donacija i para spolja da se izgura sledeća izborna kampanja, da se asfaltira i deli penzije do sledećih izbora, a posle videćemo."
Upravo tako. Ne znam da li se po još nekim medijima pojavilo ovako tumačenje ali od onih koje sam ja pratio neka su bila tragikomična. Tu pre svega mislim na panegirik Dačiću od strane Peščanika/Vesne Pešić. Ja mislim da se i sam Dačić smejao dok je čitao Pešićkine kolumne.
Ivane, na to niko iz EU ne bi pristao. Pa oni ne pristaju ni na Zajednicu srpskih opstina koja ih ne kosta ni cent. A zapravo se samo radi o formi koja nominalno garantuje ljudska prava jedne manjine na prostorima gde bukti velikoalbanski nacionalizam i proces etnickog ciscenja svega srpskog. Nista vise!
Kad bi nam to dozvolili imali bi mogucnost da kroz 20 godina imamo jednu od najjacih ekonomija u Evropi, pod uslovom da prilagodimo regulativu privredi.
Nerealno je da jedna birokratska azadaja sa velikim socijalistickim ambicijama pristane da uradimo nesto scim su ideloski suprostavljeni. A i sto ih moze kostati mnogo, gledano iz njihovog ugla zakletih protekcionista. Zato bi bilo bolje ici na varijantu trazenja od Amerike da Srbima sa Severa koliko toliko izadju u susret.
kosovski mit će nas spasiti od evropskih iluzija . A niko nas ne može sprečit da se proglasimo Hong Kongom.
@tiki
Mletački prijatelju, :)
"sa teroristima se ne pregovara" može da izgovori samo neko ko je na čelu demokratske države. Demokratske države koliko je to u praksi moguće. To je mogla da izgovori Margaret Tačer. To nije mogao da izgovori neko kao što je bio Tito, ili neko kao što je bio Milošević. Iz jednostavnog razloga zato što to ne možete da izgovorite ako ste i sami terorista. Kada su teroristi sa vlasti konačno zbačeni, bilo je kasno.
"kosovski mit će nas spasiti od evropskih iluzija"
Hvala kosovskom mitu na 1914, 1941, 1999.
"kosovski mit ce nas spasiti eunijatskih iluzija"
Post a Comment