Možda će mnogi čitaoci zameriti što toliko vremena trošim na ovo pitanje, ali ono je od prvorazredne važnosti za libertarijanizam: načelno, teorijsko pitanje da li se mi možemo zadovoljiti definicijom koja kaže da je jedino važno kakve odluke "država" donosi, ili je važno ko donosi odluke, koji nivo vlasti. Ja verujem da je za očuvanje slobode pojedinca vitalno, esencijalno važno da se očuva ili izbori što je moguće veći stepen decentralizovanog odlučivanja i što više ograniči moć centralnih vlada.
Ipak, rekao bih da brojnija škola libertarijanaca gleda vrlo neprijateljski na ideju radikalne decentralizacije i više voli da zamišlja libertarijansku revoluciju kao zauzimanje poluga centralne vlasti i njihovo koriščenje da se uniformno nametnu naše preferencije svima kroz zakonodavstvo i posebno sudove. To je vizija koju ja nazivam libertarijanski centralizmom (po lenjinovom "demokratskom centralizmu") i kritikujem ovde i ovde.
Najnoviji primer gde se ovo može videti je rasprava pred Vrhovnim sudom Amerike oko gej brakova (o kojoj sam pisao pre neki dan). Mnogi libertarijanci veruju da su gej brakovi opravdani na osnovu proste ideje slobode pojedinca, i da je bilo koja restrikcija tog prava protivustavna jer po njihovoj viziji Ustav predstavlja neku vrstu libertarijanske Biblije, posebno 14-amandman, sa svojim garancijama "jednake zaštite" slobode i vlasništva.Ali Ustav nije libertairjanska Biblija nego dokument koji drastično ograničava centralizaciju vlasti za potrebe bilo koje, pa i libertarijanske filozofije.
Ilya Shapiro sa Cato instituta je u tom sudskom sporu napisao sudski podnesak sa jednim pravnikom iz neke levičarske fondacije u kome se zajedno zalažu da Vrhovni sud proglasi bilo koju zabranu gej brakova na nivou država protivustavnom. Argument tog podneska najbolje sažima sledeći citat:
Jedini problem sa ovim nadahnutim citatom je što on predstavlja čistu fikciju: 14-i amandman nije štitio gej brakove, štaviše, on se nije odnosio ni na tako elementarna prava poput prava glasa, već samo na osnovne common-law garancije pravičnog sudskog postupka u slučaju optužbi za kriminal i prava na posedovanje svojine. Ja sam poslao email Shapirou tražeći objašnjenje gde on (kao pretpostavljeni "originalista") nalazi u tekstu 14-og amandmana ili ratifikacionim debatama opravdanje za svoj stav:
Ne treba ni naglašavati da odgovor do sada nisam dobio, niti ga očekujem (obavestiću vas ako ga dobijem). Ali, prava pouka svega ovoga je da libertarijanci u ovom slučaju jasno usvajaju doktrinu Living Constitution: Ustav ne znači ono što su oni koji su ga usvajali mislili da znači nego ono što bismo mi danas želeli da on znači, na osnovu našeg razumevanja šta bi koncepti koji se u tekstu koriste trebalo da znače danas. To što bi se ljudi (abolicionisti i pobornici ropstva, liberali i konzervativci, pro-tržišni i intervencionisti) valjali od smeha na ideju da "jednaka zaštita zakona" znači "pravo na homoseksualne brakove" je irelevantno, jer nas nije briga šta su oni mislili nego šta mi mislimo i hoćemo. I želimo da Vrhovni sud bude Deda Mraz koji ispunjava naše želje. Čemu to vodi istorija 20ćog veka najbolje pokazuje - sve većoj i većoj centralizaciju kojom nikada nećemo rukovoditi i komandovati mi, nego ono koji ne vole slobodu pojedinca. U to se možete kladiti. Zašto bismo im olakšavali posao?
Ipak, rekao bih da brojnija škola libertarijanaca gleda vrlo neprijateljski na ideju radikalne decentralizacije i više voli da zamišlja libertarijansku revoluciju kao zauzimanje poluga centralne vlasti i njihovo koriščenje da se uniformno nametnu naše preferencije svima kroz zakonodavstvo i posebno sudove. To je vizija koju ja nazivam libertarijanski centralizmom (po lenjinovom "demokratskom centralizmu") i kritikujem ovde i ovde.
Najnoviji primer gde se ovo može videti je rasprava pred Vrhovnim sudom Amerike oko gej brakova (o kojoj sam pisao pre neki dan). Mnogi libertarijanci veruju da su gej brakovi opravdani na osnovu proste ideje slobode pojedinca, i da je bilo koja restrikcija tog prava protivustavna jer po njihovoj viziji Ustav predstavlja neku vrstu libertarijanske Biblije, posebno 14-amandman, sa svojim garancijama "jednake zaštite" slobode i vlasništva.Ali Ustav nije libertairjanska Biblija nego dokument koji drastično ograničava centralizaciju vlasti za potrebe bilo koje, pa i libertarijanske filozofije.
Ilya Shapiro sa Cato instituta je u tom sudskom sporu napisao sudski podnesak sa jednim pravnikom iz neke levičarske fondacije u kome se zajedno zalažu da Vrhovni sud proglasi bilo koju zabranu gej brakova na nivou država protivustavnom. Argument tog podneska najbolje sažima sledeći citat:
The constitutional case for marriage equality begins with the sweeping and universal text of the Fourteenth Amendment’s Equal Protection Clause, which guarantees “equal protection of the laws” to “any person.” Drafted in 1866 and ratified in 1868, the Clause wrote into the Constitution the ideal of equality first laid out in the Declaration of Independence. The text protects all persons from arbitrary and invidious class-based discrimination, whether black or white, man or woman, gay or straight, native-born or immigrant.
Jedini problem sa ovim nadahnutim citatom je što on predstavlja čistu fikciju: 14-i amandman nije štitio gej brakove, štaviše, on se nije odnosio ni na tako elementarna prava poput prava glasa, već samo na osnovne common-law garancije pravičnog sudskog postupka u slučaju optužbi za kriminal i prava na posedovanje svojine. Ja sam poslao email Shapirou tražeći objašnjenje gde on (kao pretpostavljeni "originalista") nalazi u tekstu 14-og amandmana ili ratifikacionim debatama opravdanje za svoj stav:
Dear Mr Shapiro
I am interested where in the text of the 14th amendment, or in the drafting or ratification debates you found any indication that the people who adopted it believed that "equal protection of the laws" could possibly mean "protection of homosexual marriage, imposed on states by the Supreme Court"? As you certainly know, 'sodomy' was illegal in many Southern states well into the 20th century, let alone homosexual marriage. Segregated schools were operating freely in Washington DC at the time of the drafting of the 14 amendment, and blacks' right to vote was not protected by it. Do you have any evidence that ANY of the framers of the amendment had ever thought that the equal protection clause pertained to homosexual marriage? Can you, please, provide me with one sentence, either in the text of the amendment, or in the drafting or ratification debates where homosexual marriage is mentioned ONCE, and mentioned in the context of the equal protection clause?
Ne treba ni naglašavati da odgovor do sada nisam dobio, niti ga očekujem (obavestiću vas ako ga dobijem). Ali, prava pouka svega ovoga je da libertarijanci u ovom slučaju jasno usvajaju doktrinu Living Constitution: Ustav ne znači ono što su oni koji su ga usvajali mislili da znači nego ono što bismo mi danas želeli da on znači, na osnovu našeg razumevanja šta bi koncepti koji se u tekstu koriste trebalo da znače danas. To što bi se ljudi (abolicionisti i pobornici ropstva, liberali i konzervativci, pro-tržišni i intervencionisti) valjali od smeha na ideju da "jednaka zaštita zakona" znači "pravo na homoseksualne brakove" je irelevantno, jer nas nije briga šta su oni mislili nego šta mi mislimo i hoćemo. I želimo da Vrhovni sud bude Deda Mraz koji ispunjava naše želje. Čemu to vodi istorija 20ćog veka najbolje pokazuje - sve većoj i većoj centralizaciju kojom nikada nećemo rukovoditi i komandovati mi, nego ono koji ne vole slobodu pojedinca. U to se možete kladiti. Zašto bismo im olakšavali posao?
6 comments:
sta zelis od sapira? da ti kaze kako niko nije mislio na gej populaciju davnih godina? pa to svi znaju. ili da ti potrdi da si pametan? naravno da je ustav living thing i da mora i da se menja ali i nekada tumaci drugacije od onoga sto je neki baja mislio pre 150 godina.
Evo, samo još da se na TR dogovorimo da li nam je draži libertarijanizam u centralizovanoj ili decentralizovanoj formi i ostatak je sitnica - pretvoriti taj dogovor u STVARNOST.
(Čisto u zagradi, ta vrsta sitnice, pretvaranja libertarijanskih ideja u stvarnost, koliko sam ja uspeo da primetim, nekako je ipak lakše uspevala primenom prisile - Čile, Singapur, Hong Kong, Kina, nego apelovanjem na svest glasača - cela Severna Amerika, skoro cela Evropa, skoro cela Južna Amerika, itd.)
Mislim da nema nikakvog smisla drndati Šapira zbog neistina u podnesku sudu. On je, po meni, u ovom slučaju skroz na libertarijanskoj strani, i bilo bi dobro da Vrhovni sud dozvoli gej brakove. (Misim, zamisli da si derpe a da ti država ne da da oženiš ljubav svog života! Stvarno nije u redu.) I sad si ti našo da ga drndaš što petlja u podnesku sudu! A ne petlja loše. Pa ceo svet oduvek petlja u sudskim podnescima, to je nešto najnormalnije. Sudovi su na to navikli i ne uzimaju nikom petljanje za zlo. Ionako podneske čitaju neki pripravnici, a i oni na preskoke. Tvoja primedba bi imala smisla da je Šapiro imao bolju alternativu od ovog petljanja. A fakat mu nije bolja alternativa da se angažuje na podizanju svesti glasača u pravcu jačanja prava saveznih država, nema se vremena za to, jer... ljubav je u pitanju.
Istinitost tvrdnji i konzistentnost u argumentaciji imaju veliku vrednost u teorijskim raspravama i u situacijama gde je slušalac ZAINTERESOVAN ZA ISTINU. Na žalost jako su retke situacije gde su slušaoci mnogo zainteresovani za istinu, a tamo gde postoji suprotan interes, kao u političkim pitanjima kojima se bavi Vrhovni sud - istina NIKOG ne zanima. Pa ipak, lepo upakovana petljancija nije na odmet.
Opterećivanje sebe istinom i konzistentnošću u političkoj borbi je NERETKO samo teret koji pomaže protivniku, a on toliku ljubaznost ne zaslužuje. Racionalno je uvek izvagati svoje opcije pa sračunati najbolju. Ron Paul se ceo život ubi od istine i konzistentnosti i sve vreme ga razvaljuju lažljivi prevrtljivci.
Bpjane,
ti mozes verovati u Living Constitution do mile volje, ali su Shapiro i ljudi na Catou samoproklamovani "originalisti" koji nacelno odbacuju Living Constitution. To je razlog zasto sam mu poslao email.
Iluzija je misliti da u sistemu većinsko običajnog prava, gde svaki sudski precedent i dobar deo zakona per definitionem nastaje analoškim egzegetskim postupkom u odnosu na prethodne slične slučajeve, da tumačenje najvišeg pravnog akta bude izuzeto od takve metodologije. Čak i u Francuskoj (sa taksativno nabrojanim "gradjanskim pravima" u restauratorskom Code Civil-u, koja su 150 godina odolevala analoškom zaključivanju usled konzervativne hermeneutike kontinentalnih sudija i zakonodavaca), došla je ista tema na dnevni red. A praksa ICTY-a i njen posredan uticaj na evropsku i svetsku sudsku praksu će se ispostaviti stoput grdjom nego sva istorija degradacije američkog Supreme Court-a.
@Ivan
Otkad je secesionistička retorika "apsolutizam slobode", kako si tvrdio u linkovanoj diskusiji sa Željkom? U najboljem slučaju to je second best opcija, a i to teško (da zanemarimo kontekst svakog slučaja otcepljenja ponaosob, njegove geografske, istorijske, demografske i druge uslovljenosti).
Zamislimo na trenutak Hoppe/D.Friedman-ovsku anarhoutopiju, tj. Private Law Society, gde je pravni sistem tržišno određen i konstituisan kao rezultanta ponude i tražnje za zakonskim aktima kojim kompleksna struktura zaštitnih agencija i privatnih arbitraža pokušava zadovoljiti (uvek aproksimativno, naravno) preferencije svojih "potrošača", tj. klijenata = građana, čija prava se tim propisima štite i uspostavljaju procedure za njihovu zaštitu. Usto su prirodni resursi i infrastruktura takođe u privatnom vlasništvu. E sad, kakav značaj u tom i takvom idealnom ambijentu predstavlja veličina teritorijalne jedinice, bilo da je u pitanju mesna zajednica, grad, srez ili federacija? Po meni, ama baš nikakav. Pa zašto onda "radikalni slobodarci" ne razvijaju i ne propovedaju revolucionarnu strategiju sa jasno deklarisanim deetatističkim ciljem na svim nivoima političkog odlučivanja (i to hic et nunc), nego "pilićare" i gube vreme baveći se nekakvim nulifikacijama i kalimerovskim konstitucionalizmom?! Odgovor se nameće sam: iz istih onih razloga zbog kojih i oni sami osuđuju i denunciraju "umerene" i "leve" libertarijance: neprincipijelnosti teorijskoj istini, gradualizma, straha od javne blamaže i akademskog ostrakizma.
Iako me tema ne interesuje previše,načelno-jel piše tamo da sve što ne uređuje taj ustav države su nadležne i tačka...nema dalje. Ugovor koji svak interpretira kako mu volja i sprovodi nije ispoštovan ugovor.
Lični stav-veliki problem u pitanju gej brakova je samo što se pokušava nametnuti ime jednoj vrsti zajednice koja hiljadama godina predstavlja nešto drugo. Pa jesmo li mi Srbi ispali najgrublji upravo jer smo pokušali da dokažemo da su svi štokavci isti narod(što je bar u nekim naukama nesporno),pa se poubijasmo svi... Tako da bi im bolje bilo da urede ovu vrstu zajednice na identičan način(u pravnom smislu) kao i klasičan brak,a nek je nazovu drugačije.
Post a Comment