Pages

05 April 2013

Reality show

Rijaliti šou, a možda bi neko smislio i neki lepši prevod, predstavlja jednu od retkih prilika da se vrše eksperimenti u društvenim naukama. Naravno, kao i uvek u životu, tržište je to koje daje potku za održive ekperimente za koje nije problem naći  dobre učesnike,  kontroverzne teme, iznad svega kupce ili bilo šta drugo. Uslovi su solidno kontrolisani, grupa koja se ispituje takođe, sve u svemu teško da ima nešto bolje od ovoga. Ko je pametan može puno toga da nauči o ljudima, grupnoj dinamici... dugačak je spisak. Ko voli da sluša kako se ljudi svađaju i da navija za svoje favorite takođe ima šta da vidi, mada meni to lično nije interesantno.

Od nekoliko formata koji postoje u Srbiji meni je VB oduvek bio najpoučniji, ponajviše oni sa običnim smrtnicima koji su jednostavno bez iskustva koje imaju ocvali selebritiji. Formati poput Farme su mi degutantno priprosti, od učesnika, preko Pinka koji je po produkciji u 1990-im. Moj zaključak je da će naš svet najčešće voleti narodske mukice koji ne ulaze u konflikte i koji se bore kroz život sa ne mnogo uspeha (na primer, Ljuba, Arsa, Švaba) ili otelotvorenja malog Perice (Miki i Đani). Marijana mi se tu ne uklapa, ali mislim da je to prosto izuzetak. (Ima i ona sezona kada je pobeda kupljena, ali to je više pitanje onoga ko je dao pare za tako nešto, sumnjam da se isplatilo). Stoga, ovaj put mislim da je Topić favorit.

Međutim, ne kopka mene to što će narod najviše voleti Topića (što i nije toliko loše). Meni ova sezona definitivno ukazuje na neke druge momente. Prvo, gledajući simulaciju srpske politike sa sve nameštanjem izbora, BIA, podmićivanjem, međunarodnom zajednicom, opozicijom i pozicijom, krupnim kapitalom i pevaljkama, teško da se može naći neka preterana razlika između simulacije i realnosti, mada meni lično Marica deluje kao bolji premijer od Ivice, a donekle slabiji imitator Halida Bešlića. Šta više, ako se posmatra izborna kampanja,  mislim da bi bilo mnogo bolje da predsednički kandidati odu dve sedmice u reality, nego što to isto rade u realnom svetu. Ionako većina glasača i donosi odluke ne prema programima koji nude, nego prema tome kako govore, da li su glasni ili tihi, svadljivi ili smireni, dobri kuvari ili sportisti. Lepo im se da 14 dnevnih zadataka, a možda bi ponajbolje bilo da svaki građanin Srbije glasa sa svog mobilnog telefona. Ako sam u nešto siguran, kvalitet odluka koje bi se ovako doneo bi zasigurno bio veći od idiotskog izbora koji je tri puta bio pred građanima Srbije - Boris ili Toma. Isto može i da važi za parlamentarne izbore, reality za svaku izbornu jedinicu, pa nek lepo lokalci prate. Uz reality izbore mogu da idu tvitovanja o tome kakvi su ti ljudi zaista u svom privatnom životu mimo rijalitija. I ovde potpusujem da nema šanse da bi imali gori parlament.

Druga stvar koja je jako bitna je da je reality odličan način promocije. Bobanov nastup u VB je, potpisujem, učinio više za ovaj deo naših građana, nego sve gej parade, akcije, izložbe itd. Ako se nekada bude pisala istorija borbe za prava ove marginalizovane grupe u Srbiji, VB i Boban će biti bitan deo te istorije. Čak i dverjani i ini mrzitelji svoje latentne homoseksualnosti ne šalju svoje izlive mržnje, valjda jer nemaju šta iole pametno da napišu, a da budu na svojoj liniji.


31 comments:

Mad Max Manus said...

Србија може да оствари мале изборне јединице којима ријалити програми нису потребни за избор представника - ту су за живот углавном ;) А што се председника тиче... то је лоша идеја када постоји краљевска круна :)

jouissance said...

Niko ne bi branio kralju da i on ucestvuje...

Vladimir said...

Mene interusuje, na primer, da li je iko podstaknut gledanjem ovog smeća uzeo u ruke Orvela?
I šta bi o svemu ovome mislio Orvel da je živ?
Šta bi o ovom smeću imao da kaže Maršal Makluan?
Inače, najbolju definiciju Velikog brata dao je Tirnanić - to je loše kadriran Bergmanov film.

Aleksandar Stevanović said...

Vladimire, a odakle nekome ideja da je reality umetnicka forma ili ne daj boze mesto gde se mora pokazati neka odredjena etika & estetika. To je kao da neko trazi umetnost u postenom revizorskom izvestaju ili nauku u Silver Linning Notebooks. Lepota u reality je sto on upravo pokazuje ljude kakvi jesu, vrlo razgoliceno i onima koji se cude na kolektivne izbore valjda je posle njih jasnije zasto su takvi kakvi su.

Vladimir said...

@Aleksandar Stevanović

A odakle Vama ideja da neko ima ideju da je "reality umetnicka forma ili ne daj boze mesto gde se mora pokazati neka odredjena etika & estetika"?!
Budući da se obraćate meni, verovatno ste to naslutili iz mog komentara. Pročitajte ga ponovo.

Aleksandar Stevanović said...

Nikome nisu strane intrerpretacije, mada se ja pomalo trudim da ih izbegnem :-) Oni koji koriste VB kao izvor znanja su sigurno procitali 1984, oni koji recimo bas mrze Maju, ali bas vole Avu i sl. obicno nista i ne citaju (recimo u domenu 1 sigma). Sta bi iko mislio o necemu je uvek u domenu interpretacija. Ali i dalje ostaje cinjenica da kritizeri VB imaju fokus na estetici, etici i uticaju na siroke narodne mase, a to tako vuce na ono o cemu sam ja govorio u prethodnom komentaru, pogresno interpretirajuci, ali u svakom slucaju misleci ono sto sam rekao.

grh said...

hm, jeste da nisam nikad gledala, ali nisam sigurna da pokazuje "ljude onakvima kakvi jesu", posto ako dobro shvatam, njih kamere snimaju manje vise svo vreme, i onda reziser u montazi to kondenzuje na jednosatan show. znaci, rekla bih da reziser najvecim delom prikazuje ljude kakvima hoce da ih prikaze, posto bilo koju scenu moze da istrgne iz konteksta.

takodje, jednom sa razgovarala sa osobom koja je radila na snimanju takvog jednog show-a, dobrim delom je reziran, u smislu da ljudi iz produkcije sugerisu ucesnicima sta da rade (narocito u srbiji je to izrazeno, posto nemaju para da dugo snimaju dok se ne desi nesto zanimljivo spontano).

sto se tice razumevanja kolektivnih izbora, opet nisam sigurna, posto su ovi ljudi prvo neka self-selected grupa koja se uopste prijavi na to, a onda su jos selected od strane produkcije. koliko krajnji rezultat odrazava prosecnog clana kolektiva, nije mi ocigledno.

zanimljivo bi mi bilo jedino da vidim koliko prikazuje dinamiku grupe, ali opet, posto se radi o materijalu koji je montiran u reziji, ne mogu da znam koliko to sto gledam odrazava stvarnost.

Mad Max Manus said...

@jouissance

Parlamentarna monarhija, sto se monarha tice, cesto se kao sou prikaze sa svim svojim komicnim crtama. Valjda je to i dobro za smanjenje ocekivanja od ljudi na polozajima, te sa razvijanjem osecaja da ih ne bi trebalo uvek previse ozbiljno razumeti.

Sa druge strane, nikada ne bi trebalo zaboraviti da i predsednici nose svoje dramatuske elemente sa sobom ali su u njihovom slucaju to po pravilu tragedije.

Mozda ne cene svi razliku izmedju tragedije i komedije, ali to je vec pitanje zivotnog iskustva ;)

Mad Max Manus said...

Aleksandre Stevanovicu,

Gde su to izbori u Srbiji? Izbori su praktikovanje birackog prava a ne glasackog pa se shodno tome taj ciklicni dogadjaj moze nazivati samo glasanje iako je i to neadekvatno jer ne postoji mandat. Dakle, odgovarajuci termin je glasovanje :D

Nemanja said...

I montazeri se slazu da se manipulacijom realnosti moze mnogo toga nauciti o ljudima.

Speaker said...

@Mad Max Manus
Da li je to kraljevska kruna koja bi trebalo da dopadne onom malom degeneriku što je otoič imenovao Udbinog manekena Nemanju Murata Kusturicu u krunski savet? :)) Ništa protiv monarhije u principu (iskreno, baš me briga, što se mene tiče, normalnoj državi ne treba ni monarh ni ceremonijalni predsednik, to su u oba slučaja bačene pare, osim ako monarh nije slučajno i turistička atrakcija, a musavom, nemuštom nesretniku koji je momentalno pretendent bi u najmanju ruku morala da izraste još jedna glava da bi ispunio taj uslov :) ), ali ako je prestolonaslednik retardirana budala koja u krunski savet gura poverljive osobe Službe i komunofašiste poput Nemanje, ne da ću da glasam za dosadnu, filistinsku, evroameričku republiku na eventualnom referendumu, nego bih glasao i za džamahiriju, samo da se takav durdubak iz dinastije štetočina koja je ovaj narod koštala dvadesetog veka (jer teško da bi se komunizam u Srbiji zapatio a udbaška mafija pustila tako duboke korene da nije bilo karđorđevićevske alavosti, bezobzirnosti i megalomanije) ni slučajno ne dočepa statusa makar i samo simbolično-ceremonijalne glave ove države...

Speaker said...

@Mad Max Manus
Da li je to kraljevska kruna koja bi trebalo da dopadne onom malom degeneriku što je otoič imenovao Udbinog manekena Nemanju Murata Kusturicu u krunski savet? :)) Ništa protiv monarhije u principu (iskreno, baš me briga, što se mene tiče, normalnoj državi ne treba ni monarh ni ceremonijalni predsednik, to su u oba slučaja bačene pare, osim ako monarh nije slučajno i turistička atrakcija, a musavom, nemuštom nesretniku koji je momentalno pretendent bi u najmanju ruku morala da izraste još jedna glava da bi ispunio taj uslov :) ), ali ako je prestolonaslednik retardirana budala koja u krunski savet gura poverljive osobe Službe i komunofašiste poput Nemanje, ne da ću da glasam za dosadnu, filistinsku, evroameričku republiku na eventualnom referendumu, nego bih glasao i za džamahiriju, samo da se takav durdubak iz dinastije štetočina koja je ovaj narod koštala dvadesetog veka (jer teško da bi se komunizam u Srbiji zapatio a udbaška mafija pustila tako duboke korene da nije bilo karđorđevićevske alavosti, bezobzirnosti i megalomanije) ni slučajno ne dočepa statusa makar i samo simbolično-ceremonijalne glave ove države...

Speaker said...

@Aleksadndar
Kako vam, kao prevod za "reality show" zvuči "stvarnosnica", u najboljoj tradiciji Guberine i Krstića? :)))

Mad Max Manus said...

@Speaker

Mozda sam prevideo nesto, ali koliko razumem, postoji mogucnost predsednika i mogucnost kralja pa ako mudri Speaker nije iznasao neko trece resenje (srednji put :) ) ja cu se drzati monarhije, pa makar bila pod kontrolom ekipe jer to navodno nije slucaj sa predsednikom koji ne samo da ima veca ovlascenja vec mu se ista vremenom povecavaju.

Speaker said...

@Mad Max Manus
Niste u pravu, ali ću vam oprostiti, bujna i divlja mladost često previđa suvoparne logičke distinkcije :)) Naime, monarhija u današnjem plebejskom svetu ne stoji naspram premijera ili predsednika sa egzekutivnim ovlašćenjima, već naspram ceremonijalne i simbolične predsedničke funkcije (osim ako vam Kuća Sauda nije politički uzor :) ), pa je siroti, stari Speaker vaistinu iznašao ako ne srednji put, a ono Put Srednjeg Prsta: koji će vam uopšte andrak u dvadeset prvom veku bilo kakva ceremonijalno-simbolična funkcija čija se većinom minorna uloga u sistemu checks and balances istovremeno može vrlo lako preneti na neke druge instance sistema? :)) Also sprach Kerspitustra :))

Mad Max Manus said...

@Speaker

Naravno da sam u pravu, ovog mi palca. Ceremonijali predsednik... Ako cemo ceremonijalnog predsednika, koji je navodno neutralan a postavljaju ga partije, onda je kralj svakako bolje, sigurnije i jeftinije resenje. Da nije, Kanada, Australija i Jamajka bi sada bile sa predsednikom a ne sa britanskom krunom. Da nisam u pravu, nemacki predsednik ne bi puzajuci uvecavao svoje moci u godinama koje dolaze, a engleski monarh ostao tu gde jeste... Tako mladi Speakeru, sacekajte, videcete ;)

Speaker said...

@Mad Max Manus
Poštovani/pobesneli Makse, :) ali ja ne želim da biram između dva zla (osim kada bih baš morao, u hipotetičnom srpskom referendumu, gde bi me naterali puškom, a jedna od alternativa bi mi bio dežmekasti patron N. M. Kusturice :) ), ja kažem da je najbolja varijanta biti i bez kralja i bez ceremonijalnog predsednika, obe funkcije su arhaične, šta fali Americi bez ijedne, i zašto se čak i neki premijerski sistem ne bi mogao veoma lako zamisliti bez polagača venaca, krunisanog ili ne? :)

Mad Max Manus said...

Dragi Speakeru,

Polagac venaca ima ulogu da premosti jaz izmedju dve vlade i izbegne potencijalne sukobe u vezi sa smenom vlasti. Verujem da se Fridman tom problematikom bavio, on bi iznasao resenje robota :) ali srecom - nije. Do novog resenja, koje ce svakako iznaci pametniji od nas, ostaje nam da primenimo ona koja sluze nasim izazovima i donose nam boljitak u skladu sa vrednostima koje zastupamo.

P.S. Ono sto je za Ameriku dobro, nije nuzno i za Srbiju, i obrnuto - buduci da Srbija odgovara pre jednom delu SAD-a nego celoj toj zemlji.

Speaker said...

@Mad Max Manus
Dragi Maximo Guillermo, :) biće da imate na umu takozvanu "Hillbilly country"? :)))

Speaker said...
This comment has been removed by the author.
Mad Max Manus said...

Odgovoricu vam Speaker ovih dana... kada prestanem da se smejem...

jouissance said...

@Speaker
A ja procitala "stvarnosisa" pa rekoh to je meta- na toliko nivoa...

@MadMax
Meni cim neko kaze "monarhija" u kontekstu Srbije, ja odmah pored kralja vidim patrijarhe koji poju i povezuju ga (kralja) direktnom linijom pravo do boga, a gde bi drugo Srbi bili nego odmah tu, pravo-uzlaznom linijom, bog-srbi-amebe, a onda odmah vidim i te neke sinove koje bismo svi sa ushicenjem cekali da se naradjaju, da nas vode jos u visinu, ijao kuku lele da neki od njih ispadne neka gejcina.

eksjuz maj frenc.

elCoyote said...

Nisam ispratio celu priču oko donacija za ove dve devojčice o kojima se priča ovih nekoliko dana ali me zanima jel su neki dinar donirali prestolonaslednik ili crkva.

Aleksandar Stevanović said...

@ speaker

morao sam bolje istraziti svemrezje. Odlican prevod, lepo bi bilo da se u zemlji koja se toliko busa malo razmislja o lokalizaciji tamo gde ima smisla.

hasd said...

” minorna uloga u sistemu
checks and balances istovremeno
može vrlo lako preneti na neke druge
instance sistema?”
Checks and balances ne postoje, gde ih vidite, osim u teoriji?

Vladimir said...

@Aleksandar Stevanović
Ja Vas ništa nisam razumeo. Postoje dva izlaza iz ove naše komunikacijske krize. Ili da Vi prestanete da gledate Velikog brata, ili da ja, pak, počnem da ga gledam.
Citiram Vas - "Ko je pametan može puno toga da nauči o ljudima, grupnoj dinamici... dugačak je spisak."
Ako pođemo od pretpostavke da ste pametan čovek, hteo bih da Vas pitam šta ste konkretno naučili gledanjem Velikog brata?

Vladimir said...

@Speaker i Mad Max Manus

Kako to da uvek skrenete sa zadate teme? :)
Ja od pada Berlinskog zida govorim da treba organizovati referendum "za ili protiv kralja". I da jednom za svagda to pitanje ostavimo po strani. Ja bih, na primer, glasao za.
Mada, što reče Speaker, da li se neko seća Doli Bel koja je otišla na službeni put?

Aleksandar Stevanović said...

@vladimir

formiranje preferenci grupe, izbacivanje manjine koja joj generacijski ne pripada, razlika izmedju glasanja za i glasanja protiv (nisam ja to tu naucio, bavio sam se politikom nekada, bio biran), omiljeni profili glasaca u Srbiji, kako se nalazi tacka pucanja ljudi, stvranja i rusenja ad hoc koalicija, igra sa strategijom i igra bez strategije, kako funkcionisu karakteri koje zaobilazite u svom zivotu, ima tu materijala za svakoga, meni samo ovo pada na pamet. Meni kao ekonomisti je tu nesto manje materijala, ali za psihologe je recimo vrh. Moze se to uciti i na drugim mestima, ali ovo nije licna/saslusana tudja empirija nego kontrolisani eksperiment.
Inace, necete se prosvetliti ako pocnete da pratite, bezbroj je nacina ucenja, a od ucenika uvek zavisi sta ce izvuci iz onoga sto dobije.

Mad Max Manus said...

@Aleksandar

" Od nekoliko formata koji postoje
u Srbiji meni je VB oduvek bio
najpoučniji, ponajviše oni sa
običnim smrtnicima koji su
jednostavno bez iskustva koje
imaju ocvali selebritiji. Formati
poput Farme su mi degutantno
priprosti, od učesnika, preko
Pinka koji je po produkciji u
1990-im. Moj zaključak je da će
naš svet najčešće voleti narodske
mukice koji ne ulaze u konflikte i
koji se bore kroz život sa ne
mnogo uspeha (na primer, Ljuba,
Arsa, Švaba) ili otelotvorenja
malog Perice (Miki i Đani).
Marijana mi se tu ne uklapa, ali
mislim da je to prosto izuzetak.
(Ima i ona sezona kada je
pobeda kupljena, ali to je više
pitanje onoga ko je dao pare za
tako nešto, sumnjam da se
isplatilo). Stoga, ovaj put mislim
da je Topić favorit."


Moguce je da ja propustam nesto ali to je verovatno posledica preskakanja tv kanala. Moje je misljenje da ako seta kao patka, zvuci kao patka i izgleda kao... po svoj prilici i jeste patka.

Vladimir said...

@Aleksandar Stevanović

"Meni kao ekonomisti je tu nesto manje materijala, ali za psihologe je recimo vrh. Moze se to uciti i na drugim mestima, ali ovo nije licna/saslusana tudja empirija nego kontrolisani eksperiment."

Jeste li Vi živeli u SFRJ? Ukućani su dobijali zadatke - samoupravni socijalizam, bratstvo i jedinstvo, nesvrstani... Onaj ko nije izvršavao zadatke, bivao je izbačen iz kuće. Neki su bili zakopani u dvorištu. Ni dan danji se ne zna tačno u kom se delu dvorišta nalaze njihovi ostaci. Tito je bio Veliki brat. Misteriozan, slabo je govorio srpski, mumlao je, bio je svemoćan.

I Vi nakon ovakvog fenomenalnog istorijskog materijala pišete o ovom smeću.
Nego da ja Vas pitam nešto? Koliko je 2+2?

Aleksandar Stevanović said...

Vladimire

da bi se neko iole secao Tita mora biti rodjen barem 1965. godine, a da bi se secao posle Tita Tito barem 1975. Godine. Statistika kaze da u prvu grupu stada manje od 50% stanovnistva, a u drugu nesto 60-65%. A i vreme pomalo brise secanja. Eto ja se secam samo nekrofilnog titoizma.