Pages

19 November 2009

Hrišćanstvo i ekonomija


Pošto se ovih dana mnogo govori o SPC, ovde Vladimir Gligorov analizira vezu između religije i ekonomije. U suštini pravi dobru poentu, da crkva nije ni neophodan ni dovoljan uslov moralnog ponašanja koje vodi opštem napretku. Takođe, pre neki dan sam naišao na ovaj grafik iznad i dosta razmišljao o njemu. Grafik je s namerom komičan, ali kao i sve ostalo komičan je zato što u njemu vidimo zrno istine. Na kraju krajeva to je ono čemu nas školska istorija uči. Hrišćanstvo je dugi niz vekova sputavalo razvoj nauke i tehnologije i opšteg napretka; pre hrišćanstva Grci i Rimljani su bili na dobrom putu razvoja nauke, ali je to naprasno prestalo, da bi se progres nastavio tek posle nekoliko vekova mračnog doba.

To nije skroz pogrešna hipoteza, ali evo šta izostavlja. Arapski svet i Kina su u srednjem veku bili tehnološki i naučno napredniji od evropske civilizacije. Ali onda se, očigledno, dogodilo nešto što je drastično promenilo tok istorije i preokrenulo zapadnu Evropu u apsolutnog lidera u političkom, ekonomskom i naučnom smisu. Do današnjeg dana gotovo celokupni progres ostvaren bilo gde u svetu može se pripisati ovom skoku zapadne civilizacije. Dalekoistočne zemlje su počele da rastu tek kada su počele da se integrišu u zapadni sistem i ugledaju na njega, prihvatile već gotove naučne i tehnološke rezultate i prepisale zapadne političke i pravne sisteme (mislim posebno na period od kraja 19. veka do posle II sv. rata). Sada funkcionišu odlično, ali to je istorijski dosta novi fenomen.

Šta je to što je Evropu negde u srednjem veku preokrenulo u lidera civilizacije? Tu dolazi uloga religije i jedan, možda i sasvim slučajan događaj koji nema direktne veze sa suštinom hrišćanstva i koji je sigurno pomognut ostalim slučajnim geografskim i istorijskim faktorima. Centralni događaj je Papska revolucija u 12. veku koja je uspostavila novi politički sistem iz kojeg se izrodio novi pravni sistem. U ostatku sveta, svetovni i religiozni vođa je bilo jedna te ista stvar, apsolutni vladar koji legitimitet dobija direktno od Boga, koji je iznad svetovnog zakona i čijoj neograničenoj vlasti se ne suprotstavlja. Isto je važilo i u zapadnoj Evropi, sve dok papa Grgur VII nije krajem 11. veka sa Svetim Rimskom Carstvom krenuo u borbu oko postavljenja biskupa. Posle nekoliko decenija sukoba i ratova, papa je uspeo da uspostavi autoritet i da situaciju okrene naglavačke. Ne samo da se vladari nisu više mešali u postavljanje sveštenika, nego je Papa, obrnuto, dobio autoritet da imenuje vladare. Vladar nije više bio dat od Boga nego je morao da traži autoritet od njegovog izaslanika na zemlji. Autoritet svetovnih vladara bio je zauvek narušen i njihova volja postala ograničena nekim višim pravom. I osim narasle svesti o višem, prirodnom, od boga datom pravu, regularno kanonsko pravo je i bukvalno tretiralo vladara jednako kao i ostale građane.

To je događaj koji razlikuje zapadnu Evropu od ostatka sveta. Što se više udaljavate od zapadne Evrope, manje je to slučaj. U Rusiji je, i sa pravoslavnim patrijarhom, car sve vreme bio smatran za polubožanstvo, a onda se ta aura prenela na političke lidere sve do danas. U islamskom svetu religija i do današnjeg dana nije odvojena od države.

Da se sada vratimo na grafik, šta bi bilo bez zapadnog hrišćanstva? Da li bi kriva progresa nastavila da raste posle Grka i Rimljana? Sudeći po ostatku sveta, ne. Ostatak sveta je bio na manje ili više istom nivou političkog, ekonomskog i naučnog razvoja već dve hiljade godina, sve do upliva zapadnog uticaja. Da nije bilo zapadne Evrope i Papske revolucije u njoj, kako znamo da mi danas ne bi bili na nivou 13. veka? Nauka i tehnologija su direktni, ali političke i pravne institucije su krajnji, konačni uzrok ekonomskog razvoja.

Ako vas ova tema interesuje, autor teorije je pokojni harvardski profesor Harold Berman, u knjizi Pravo i revolucija. Priznato je da je Reformacija u 16. veku igrala ulogu u daljem razvoju ograničene vlade i individualizma, ali Papska revolucija je istovremeno ubedljivija teorija -- jer su zapadno pravo, slobodni gradovi i trgovina i nauka u njima, počeli da se razvijaju odmah posle nje -- i za razliku od Reformacije neobjašnjivo zanemarena. Berman je prvi koji je skrenuo pažnju na to.

7 comments:

Marko Paunović said...

Upravo ovakav grafikon koristi i ruski matematicar Fomenko (a podrzava ga Gari Kasparov) da dokaze da se tih 1000 godina nije nikada ni desilo!

O tome vise ovde u starom postu Demokratska Rusija i revizija istorije.

Saša said...

Sjajan post. Nema mu se šta prigovoriti. Mada, meni su oduvek bili zanimljivi gradovi-državice poput Dubrovnika ili Venecije, koje su po svom uređenju bile republike, ali značajno determinisane religijom. I vrlo, vrlo bogate. Kapitalizam pre kapitalizma?

Ivan Jankovic said...

Slazem se potpuno sa osnovnom Slavisinom tezom.

Meni je mnogo zanimljivija ova Gligorovljeva teorija o religiji (ne sumnjajte da je tekst prenesen na Pescaniku!). S jedne strane, ugaoni kamen socijalisticke "drustvene misli" - religija je negativna drustvena sila, u ovom slucaju malo relativizovano, kroz teoriju o religiji kao irelevantnoj za razvoj kapitalizma. Ali, seticemo se drugog ugaonog kamena iste socijalisticke drustvene misli - kapitalizam je samo kontingentna drustveno-ekonomska formacija nastala iz etike protestantizma kako je, jelte, "jos Veber" dokazao. I sve sto sledi iz toga, tipa "ovi ovako oni onako" "kapitalizam je dobar za ove ali nije za one, jer je njihova kultura i religija drukcija" bla bla bla...

Muka Tantalova - kako odrzati tezu da kapitalizam nije univerzalan, tj da je nastao iz specificnog religijskog kulturnog korena, a istovremeno odrzati tezu da je religija irelevantna za nastanak i funkcionisanje kapitalizma? U tom pokusaju da nekako ocuva i jare i pare, Gligortov upada u potpunu konfuziju: "Konačno, štedljivost je, po Veberu, kapitalistička vrlina, te je zaista teško ustanoviti neku jaču vezu između hrišćanske ili bilo koje druge religijske etike i sklonosti za rad i štednju.". Ispada da je Veber kritikovao tezu o religijskoj uslovljenosti kaptalisticke etike stednje i rada!!!

ChiCha said...

Upravo je u tim gradovima drzavicama sacuvana klica civilizacije - rimsko pravo i trzisna privreda .

Anticki svet je imao tehnologiju , ali je nije koristio zbog ekonomskih preduslova - robovi su bili jeftiniji od parne masine koju su Grci poznavali .
Srednji vek je bio takav kakav je bio zbog vrlo objektivnih okolnosti cijom promenom je doslo i do njegovog kraja .
Feudalizacija pocinje jos u doba vojne anarhije u starom rimu . Nestanak centralne vlasti i gradjanski rat su onemogucili dalje funkcionisanje trzisne privrede na nivou carstva jer je transport robe postao previse rizican . Latifundije se od tog momenta zatvaraju u autarhicne privredne celine koje se od feuda razlikuju samo po tome sto su se njihovi vlasnici kupali i znali da citaju . Problem sa robovima je sto nece da rade jer nemaju profita , a ako se surovoscu nateraju na rad onda nece da se razmnozavaju . Posto priliva novih robova nije bilo ( bez osvajanja ili trgovine sa udaljenim podrucjima nisu imali gde da ih nabave) morali su da pribegnu novom resenju - dugorocni zakupi zemlje dati oslobodjenim robovima ( eto nama i kmetova ) .

Od cetvrtog veka pocinju ozbiljnije varvarske najezde i traju cak do srednjeg veka - eto i potrebe za izgradnjom zamkova . Svako imanje je imalo potrebu da se samo stiti .
Najveca gustina zamkova je u dolinama Rajne i Loare jer su i drugovi Vikinzi znali da svrate rekom , premda su se pojavili kasnije u odnosu na ostale intrudere .

Prve sacuvane uzengije su nadjene u istocnoj Kini , datirane su na 322 godinu . Kad se jos uzme u obzir da su narodi centralne Azije od vajkada bili konjicki - eto i uslova za najezde . Vecina njih se oslanjala na konjanike strelce .
Sta bi drugo moglo bolje da im se suprotstavi nego oklopljena konjica manje vise otporna na strele . Posto je rec o vrlo skupom metodu ratovanja elitizam je bio prirodna propratna pojava ( red velicine jedan destrier je kostao kao 7 obicnih konja ) .

U takvim okolnostima koje su zahtevale suprotstavljanje malobrojnijih , ali kvalitetnijih ratnika brojnijem protivniku i drustvo u kome je nasilna smrt bila izrazito cesta hriscanstvo se prirodno nametalo kao vladajuca ideologija . Ljudi su zvoj zivot i svoju zrtvu lako indentifikovali sa Hristovom zrtvom na krstu .

U desetom veku prestaju najezde .
Ratnicka elita ostaje bez posla .
Vizantijski car moli papu na da mu pomogne da se obracuna sa Turcima Seldzucima .
Eto , nove prilike za dokazivanje .
Tu na scenu stupaju gradovi drzavice koje su kako tako bastinile trzisnu privredu i u najmracnijem periodu . Otvaraju se novi trgovacki putevi .
Kontakt civilizacija omogucava nove pronalaske i stvara uslove za velika geografska otkrica . Brodovi koji su krenuli u velika otkrica su u sustini neko ukrstanje izmedju nordijskog i arapskog broda . Dalji priliv zlata i robe iz Amerike u u 16. veku omogucava dalju smenu naturalne privrede robno novcanom .
I naravno , konacni kraj srednjeg veka .

Brut said...

Odlican post, Slaviša!

Onaj smešni dijagram i prosvetiteljsko-racionalističku tezu koja mu stoji kao teorijski background si veoma elegantno, jednom intervencijom majstorski dekonstruisao i obesmislio njegovo važenje. Po tom dijagramu, sve bi bilo ok sa čovečanstvom da nije bilo mračnjačke crkve i religiozne zatucanosti. Ljudi bi već istražili granice kosmosa, ajnštajnova teorija pobijena, a sovjetska stanica MIR bi prednjačila u kolonizaciji svima nam poznatog kosmosa.

Osnovna poenta je da je crkva, verovatno vođena ličnim ili političkim ambicijama sveštenstva, možda i nenanameravano uspela da se izbori za ograničenje svemoći države. Onda su stvari krenule nabolje - ili se vratile na staro mesto. Neka vrsta "nevidljive ruke" u istoriji, samo ne one hegelovske determinističko-istoricističke, nego kantovske, analoško-sintetičke.

Sva društva koja su u istoriji uspela da se izbore za autonomiju od državne prisile, napredovala su. Slaviša je dao primer Kine i arapskog sveta u Srednjem veku, Saša renesansne gradove-države. Takođe su pomena vredni nepravedno zapostavljeni Feničani - od kojih su Grci naučili da računaju i da pišu - ali i stara Atina, naravno. Šta je njima omogućilo tako izuzetan rast, pa i napredovanje nauke? Trgovina. Atini, koja je na svojoj teritoriji od prirodnih bogatstava imala samo jedan rudnik rebra, trgovina je bila jedini izlaz. Rešenje: imali su najniže carine u čitavom Mediteranu. (Kasnije, sa Periklom, došao je panhelenski imperijalizam i monopoli na trgovinske transakcije, kao i propast.) Slično i Feničani. Takođe, kad su napustile te principe koji su ih uzdigli do regionalnih šampiona (ili kada bi ih ratom savladala neka varvarska horda), te trgovačke civilizacije su propadale. Nikakve druge pravilnosti izvan toga nema.

Sa tih par primera efikasno se razbijaju ovakvi stereotipni progresističko-istoricistički obrasci.

tiki said...

Ulogu Vizantije ste potpuno zaboravili . Ondnosno upoznavanje Rima sa antičkom filosofijom . Platonizmom pre svega . jel na zapadu ništa osim Aristotela nije postojalo .
mislim da se uspon na ovoj krivulji pojavljuje dolaskom izbeglica iz Vizantije u Rim
bila je na Diskaveriju jena emisijao tome

Brut said...

@Marko

U Rusiji cvetaju svi cvetovi. I to tamo gde bi se najmanje nadao. Imao sam nedavno priliku da slusam Ilarionova (bivseg Putinovog glavnog ekonomskog savetnika, a sadasnjeg viseg saradnika na Cato i "disidenta" na Zapadu) kako razvija teorije o autentichnoj demokratiji ruskih obschina, i slichne gluposti, sve iznerviran "preterivanjima" u kritici Sovjetskog Saveza kao totalitarnog sistema vlasti.