Pages

04 June 2012

Nezavisna Država Evropa, NDE

Kako se stvari brzo odvijaju. Sinoć (pacifičko vreme) čitam nekoliko tekstova (ovde i ovde) u kojima se paniči kad će već Angela Merkel jednom da shvati da evropska super-država nema alternativu, i da prihvati ideju evroobveznica i prenošenja fiskalnog suvereniteta na Brisel. Već jutros Wall Street Journal javlja da taj trenutak izgleda nije daleko: iz nezvaničnih ali pouzdanih izvora se saznaje da je Merkelova spremna da prihvati da nemačka finansira nove bailoute ako se instalira država Evropa. Ali, to će biti proces od više meseci dok se ne donesu amandmani na postojeći Ustav. No, ne treba sumnjati da će to biti usvojeno, neće valjda demokratije i izbori da zaustave progres, iako je WSJ malo zabrinut da će "populisti" da talasaju, galame i sreću kvare.

Interesantno pitanje za mene je - šta treba libertarijanci da rade u ovoj situaciji: ko je prijatelj a ko neprijatelj? Mislim da je česta i instinktivna reakcija mnogih libertarijanaca da se sojuze sa birokratima jer im se čine da su populisti u ovoj situaciji još gori. Dobar primer tog rezonovanja je Jesus Huerta de Soto, po mom sudu jedan od najvažnijih živih ekonomista. Ali pre neki dan piše članak u kome tvrdi da je evro super stvar, zato što prisiljava levičarske vlade da rade ono što ne žele, da smanjuju državnu potrošnju u nedostatku mogućnosti za devalvaciju. On vidi evro kao neku vrstu surograta zlatnog standarda i ukazuje da populistički kritičari evra daju vrlo slične argumente protiv njega koje protiv zlatnog standarda daju svi levičari: da je "rigidan", da ograničava moć države da kreativno reševa probleme, da prisiljava na štednju i "austerity" itd. De Soto ima isti problem kao i mnogi ljudi u Srbiji: on vidi svog premijera koji ne bi uradio ništa od nepopularnih stvari koje je sada prinuđen da radi i onda sklapa pakt sa đavolom: neka je evro fiat valuta, i neka ceo projekat kontrolišu kejnzijanci i levičari, ali makar ove propalitete kući malo da disciplinujemo. Mnogi se i u Srbiji osećaju slično kad MMF ili EU prisile domaću vladu da uradi nešto nepopularno.

To je po mom sudu vrlo površno i opasno rezonovanje. Ono prenaglašava značaj jednog potpuno slučajnog istorijskog fakta: da je upravljanje ECB bilo u rukama nemačke konzervativne ortodoksije stabilnog novca. Zato je evro bio stabilnija i manje inflatorna valuta od dolara i zato je kreditni balon u većini evropskih zemalja bio manji nego u SAD. Ali već sada banka je pod velikim pritiskom da počne da štampa pare, i to se već i dešava u izvesnoj meri. S druge strane, verovati da će posledica ovoga biti da će nacioanlni političari poslušno da sagnu glavu pred disciplinijućmom snagom stabilnog evra i da počnu da demontiraju državu blagostanja da bi izbegli bankrot je naivno do krajnosti. Pogledajte samo vesti poslednjih nekoliko dana i jasno vam je da će "rešenje" biti nađemo u fiskalnoj centralizaciji propraćenoj "aktivnijom" monetarnom politikom, dakle u stvaranju Sjedinjenih evropskih država koja će da omogući izbegavanje svega onoga to čega je i de Sotou i svim ostalim libertarijancima stalo. Ne u konačnom prihvatanju potrebe da se to uradi.

Zato se meni čini da su jedini saveznici u ovoj situaciji esktremisti i populisti koiji harangiraju protiv evra, od Sirize u Grčkoj, desničara u Finskoj, gospođe Le Pen u Francuskoj, i slične lumpen-političke "elite" od koje se respektabilnim analitičarima i vladajućoj kliki u Briselu diže kosa na glavi. Libertarijanci treba oberučke da podržavaju komuniste i fašiste gde god se približe vlasti u Evropi. I što su manje "respektabilni" i luđi - to su bolji i korisniji. Bukvalno, lenjinistička deviza treba da bude i naša: "što gore to bolje". Naravno, ukoliko spadate u fine, umivene, libertarijance koji se groze savezništva sa nesofisticiranim ljudima i veruju u bajku o tome da nije važno kolika je država nego samo da ima "checks and balances" iznutra onda ćete možda imati neku drugu ideju. Možda će vam se učiniti da i nije tako loše da se formira evropska super vlada, jer će onda biti dovoljno samo da formiramo nekoliko "respektabilniih" libertarijanskih thin tankova u Briselu i konvertujemo birokrate u libertarijanizam, korak po korak, fabijanski. Kao što naši prijatelji u Americi, na Catou i Heritageu, sa takvim neviđenim uspehom to rade već decenijama. Ako je tako, onda bi svetska vlada bila još bolja sa libertarijanske tačke gledišta.

Ako se pak slažete sa mnom da je politička decentralizacija jedini način očuvanja slobode (ili onog što je još ostalo od nje) onda je svako ko blokira i ruši projekat evropskog ujedinjavanja, iz ma kog razloga, i sa ma kojom motivacijom, brat najmiliji i saveznik. Tomo Nikoliću, brate Srbine, domaćine, predsedniče, gledam u tvom pravcu. I čekam da ustaneš u odbranu nezavisnoti i slobode srpskog naroda i svih građana Srbije. Sa sve Kosovom u preambuli. Na šta si položio zakletvu.


17 comments:

Срђан said...

Moje. Od reči do reči. Svaki ekstremista, svaki bukač, svaki otpornik, svaki džangrizavac, svaki pljuvač je prijatelj. Jeb'o Uniju. Zamka za glupe mišove. Za blentave zečeve. U ovom trenutku svi su bolji, sve je bolje. Klipove u točkove.

U Srebrenici nije bilo genocida. Kosovo je nato-islamistički protektorat. Kako Srbi prolaze na KiM danas, sutra će u EU.

Tomislav Nikolić je naš šampion.

EU integracije i borba protiv siromaštva su suprostavljeni ciljevi!

Драгољуб Михаиловић said...

И тако, оде и ти, Иване...

Marko Paunović said...

Sto toma, a ne kostunica, dveri ii seselj? Pa oni su evroskeptici, ne toma...

Срђан said...

Toma ume da ujebe stvari za koje se zalaže :)

Ivane, izd'o si EU Put. Otpadniče.

Ivan Jankovic said...

Pa ovi su van vlasti, toma ima moc da nesto uradi. ovi mogu samo da pricaju u prazno. toma moze da kaze "ja sma protiv ulaska u eu jer ja nisam izabran da bi ukinio drzavu srbiju." to bi imalo mnogo vecu tezinu. mislim ja bih mnogo vise voleo da LDP ili neka druga umivena stranka kaze to, al nekako cenim da se to nece desiti u ovom zivotu.

Speaker said...

Ivane, kako očigledno aludirate (i) na mene, moraću da vas iznenadim, više se slažem sa vama nego ne, jer EU checks and balances nema, niti se, realistično, može zaista popraviti, za to su svi vozovi propušteni. Ne delim vašu opsesiju veličinom političkog entiteta, niti mislim da čovek mora da se udružuje sa komunističkim ili fašističkim šljamom da bi ubrzao propast EU (u mnogim zemljama Evrope ima sasvim dovoljno pametnih i razumnih ljudi konzervativne i liberalne orijentacije da bi bez ekstremističkog ološa mogli da na lokalnom nivou ozbiljno uspore ili zaustave bilo kakvu ishitrenu federalizaciju, ili, ako treba, i da pocepaju EU pre vremena), ali, nažalost, u osnovi delim verdikt: delenda est, mada mi je, priznajem, kao "finom, umivenom libertarijancu" dovoljno mučno i samo to što moji trenutni ciljevi, pa makar i iz potpuno različitih razloga, konvergiraju sa ciljevima totalitarne rulje.

L2 said...

Ponukali ste me da u kasne sate brzinski preletim vestima i vidim šta se dešava. Ništa "posebno", možda malo ubrzanije posle silnih zajedničkih sastanaka po belom svetu.
Herman Van Rompuy, Mario Draghi (predsednik Evropske centralne banke) José Manuel Barroso(predsednik Evropske komisije) i Jean-Claude Juncker predsednik Evropske grupe pripremaju masterplan koji bi definitivno rešio problem eurokrize. dakle nema više kozmetike, nikakvih privremenih mera, već konačni potezi. Ivan se sa razlogom zabrinuo.
Plan će biti prezentovan 28 juna u "apstraktnoj" formi( Bog zna šta im to znači). Ovu informaciju je izbacio nemački list Welt am Sonntag, a onaj ružni i nesimpatični Van Rompuy ju je potvrdio, dodavši da će celina biti obelodanjena krajem godine.

Mediji kalkulišu sa nekoliko detalja.Spominje se novi spisak ovlasti koje će biti prenešene na EU; predviđaju se dvostruka merila za zemlje( možda ona dugo spominjana podela Severa i Juga);s pominje se i neka vrsta unije Evropskih banaka iza koje će stajati kao garant cela EU.
Naš Rutte je već dao uznemirujuću izjavu, mediji su revoltirani, no sve je to ovde sasvim uobičajeno. Holanđani su prošli fazu referenduma nakon kog je ne postalo da. Pucaju od muke i to je sve.
Gospodo moja gde tražite ..izme pored EU. Ostali su tako smešni u odnosu na ovaj.

Lighthouse said...

Ivane, par stvari ste zaboravili, a jedna od najvažnijih je da mir nije konstanta. Vi računate na mir a onda u miru doista ekstremisti i taktika "što gore to bolje" možda imaju šanse. S njima se nije toliko opasno igrati ako je mir konstanta. Ali, nije. Ekstremisti obično izazivaju ratove, a onda se sistem jednačina menja, a time i cela matrica. Onda se duplo duže odlaže liberalizacija (jer rat podrazumeva još veću centralizaciju, i to uteranu silom i streljanjem a ne ubeđivanjem disidenata, pa i libertarijanskih). U srpskom slučaju sve to s Tomom bi možda imalo nekog smisla da ne postoji rizik da iskoristi vlast radi jačanja vaninstitucionalnog uticaja na vlast i samim tim onemogući ili oteža svoje uklanjanje s vlasti onda kad za to dođe vreme. Jedan od mehanizama tog jačanja je izazivanje domaćih i regionalnih kriza (SM je bio odlično ispekao taj zanat, tako je, uostalom , preživeo pad Zida). Dakle, taktika da je bolje da prv bude znatno gore je opasno igranje s vatrom koja može sagoreti sve pa i šanse da u iole dogledno vreme bude iole bolje. Kako u EU, tako i u Srbiji.

Speaker said...

@Lighthouse
Samo ste preuzeli jednu od najomiljenijih taktika evrofederalista, koji plaše mečku rešetom i postavljaju lažnu alternativu EU ili rat. Tačno je da istorija Evrope obiluje ratovima, kao i istorija bilo kog drugog dela sveta, ljudi su, naime, predatori, i to najuspešniji na ovoj planeti, :) kao i da EU predstavlja efektivno sredstvo za sprečavanje ratova, ali, problem je što isto tako efektivno konzervira i sve štetne ekonomske i društvene anomalije, pa cena tog sredstva počinje da višestruko premašuje štetu koju bi njegovo odsustvo donelo: trenutno ne vidim ni potencijal ni aktere za novi svetski rat koji bih video kao problem i ozbiljan rizik (ako to krene u sledećih par decenija, sto marke da će to biti negde u Aziji :) ), a jedan ili dva lokalna rata u Evropi za svaku deceniju ili dve su, što se mene tiče, daleko bolja opcija od totalnog osiromašenja, sivila i života pod socijalističkom diktaturom Berlina, Pariza i Brisela još koju deceniju. Ratove danas ionako vode profesionalci, roboti i dronovi, a ja stvarno nisam neka sentimentalna ljudskopravaška tetka koja misli da je "ljudski život" per se "svetinja" (naprotiv, eno ih sedam milijardi, jedina roba koje uvek ima previše, i koja, u sirovom stanju, bez specijalnih kvaliteta i sofistikovane dorade apsolutno nikom ne treba, :) i ogromna većina ne samo da u tržišnom smislu ne vredi ništa, već je duboko u minusu :) ) i da je rat nešto "nezamislivo" protiv čega se treba boriti svim sredstvima i na sve pristajati da bi se izbegao. Rat je, za pametne ljude, stvar kalkulacije rizika i dobitka, nastavak, ne toliko politike, već biznisa drugim sredstvima :) - ako se isplati vodite ga, ako ne, tražite drugo rešenje :) Da i ne spominjem činjenicu da degenerisanim Evropljanima (i ne samo njima: zao primer Evrope učinio bi čudo za poboljšanje političke klime i eliminaciju levičarske gamadi i štetočina i u SAD, Kanadi ili Australiji :) ) treba jedna ogromna injekcija surove realnosti, što veća to bolja, i da od gladi i rata u umerenim dozama boljeg stimulusa za vrednoću i odgovornost nema :)) (Uzgred, mišljenja sam da je rat i sasvim legitimno sredstvo za naplatu "suverenog" duga, i da je što to nije tako jedna od bolesnijih karakteristika ovog bolesnog doba: da se ja pitam, mnoga grčka ostrva, recimo, već neko vreme ne bi bila pod kontrolom vlade u Atini sve dok se ne vrati i poslednja mangura koju Grčka duguje :) ) Takođe, iz individualnog ugla, rat je često odlična prilika da sposobni i aktivni ljudi naprave velike dobitke i izgrade odlične pozicije za kratko vreme, dok, naprotiv, lenja i tupava marva zakonomerno nadrlja, a zar nije upravo to ono što bi elementarna pravda zahtevala u Evropi posle decenija arčenja i perfidne državne krađe od onih koji novac zarađuju da bi socijalni demagozi, birokrati i stoka imali prijatniji život i "sigurnost"? :))

Срђан said...

Tako je, Speaker :)

Speaker said...

Jao, Srđane, kad me vi hvalite, mora da sam nešto grdno uprskao, sutra ću da se probudim sa teškim mamurlukom, da puzim po podu i da se ponizno izvinjavam ne samo uvaženom kolegi Lighthouse-u, već i onoj Milki Merkelovoj i teroristi Joški Fišeru :)))

Срђан said...

Nego, Jelena Trivan, biće-rata-ako-ne-glasate-za-nas?

Steinbrecher said...

Speaker,

Pa onda bi se i komunistička revolucija u Jugoslaviji mogla posmatrati kao hvale vredan pokušaj da "sposobni i aktivni ljudi naprave velike dobitke i izgrade odlične pozicije za kratko vreme, dok, naprotiv, lenja i tupava marva zakonomerno nadrlja"? :)

Speaker said...

Ne tucate vi kamen zabadava, vidim ja, da se niste borili protiv zakona, i da ovaj slučajno nije pobedio? :)) Mogla bi se posmatrati, naravno, da je vodila nečemu boljem (u smislu efikasnijem, prosperitetnijem , sposobnijem za život) od prethodne situacije, i da je stara Jugoslavija bila država u kojoj je stoka dobro živela na račun sposobnih ljudi, kao današnja EU. Međutim, ni jedno ni drugo nije istina, dapače, posle desetak godina crvenog terora i masovnih ubistava i pljačke, Broz je, doduše pod pritiskom finasijera sa Zapada, napravio nešto što je po mnogim ključnim parametrima naprosto sablasno ličilo na EU, pa, kako sam osamdesetih već bio dovoljno star da imam nešto malo mozga i budem u stanju da apsorbujem duh vremena, ja, živeći u današnjoj EU, stalno imam otužan i vrlo intenzivan osećaj već viđenog - sve je tu, neradništvo i život na tuđ račun, suludo zaduživanje, pljačka vrednih i pametnih u korist birokrata i parazita, netransparentno prelivanje ogromnih suma i surevnjivost između grupa i regiona koju takva politika zakonomerno izaziva, neodlučni, korumpirani upravljači, zainteresovani samo za svoje stražnjice, tupavo stado koje ne kapira da galopira prema provaliji, you name it - samo se nadam da se neće završiti na potpuno isti način, mada u toj luđanoj nadi možda precenjujem uticaj kulturnih i istorijskih razlika i potcenjujem snagu nekih socijalnih, ekonomskih i psiholoških univerzalija :))

Steinbrecher said...

@Speaker

Sa svim se u principu slažem, samo ipak imam potrebu za jasnijom distancom prema "što gore to bolje" pristupu, otud i ova pomalo "ispotpojasna" analogija sa ovdašnjim usrećiteljskim boljševičkim poduhvatom ;)

Speaker said...

@Steinbrecher
"Što gore to bolje" je, u čistom obliku, uvek zastava fanatika, koje, svaki na svoj način, u ovom ad hoc krugu diskutanata epitomizuju Srđan, duh anarhije, i Ivan, ljubitelj grandioznih dogmatsko-zelotsko-moralističkih konstrukcija i budnih snovidica o idiličnoj, neiskvarenoj egzistenciji dobrih lokalaca mimo dosaha urokljivog oka Imperije, koji bi se sjajno snašao kao kalvinista, a i kod Pol Pota bi daleko doterao :)) - ja sam isto mišljenja da za EU više nema spasa, i, stoga,mogu da se u ograničenoj meri složim sa Ivanom, u smislu da većinu stvari koje ubrzavaju njen kraj treba podržati, ali me njegove lako lizergične etide o potrebi udruživanja sa najgorim totalitarnim šljamom, jer će neki rotbardovski raj koji će u svom eshatološkom sjaju nastupiti čim sve razvalimo i spalimo da sve to opravda i blagosilja post festum, ponajviše liče na uvoz zmija otrovnica da bi se rešio problem pacova :))

Steinbrecher said...

Neću reći ništa novo, ali ipak želim da konstatujem da su logoreični rafali Speakerove razgaljujuće mrzovolje postali prepoznatljiv kvalitet ovog bloga :)