Pre jedno godinu dana sam imao vrlo kratak post pod nazivom "Šta čeka Andersa Breivika?" u kojem sam dao link na članak o odličnim uslovima života u norveškim zatvorima. Komentator 0vernight je izneo niz zamerki na taj članak. Šta će reći na ovo? :)
The Norwegian prison where Anders Behring Breivik
may be locked up for massacring 77 people last year will hire people
with whom he can socialise, to keep him away from other inmates, media
reported Thursday.
Pristalice smrtne kazne su upravo taj problem dugogodišnjeg čuvanja izvršioca najtežih krivičnih dela i isticali kao osnovni argument. I zaista, ako se krene od toga da se smrtna kazna ukinula pre svega zbog poštovanja osnovnog i nedodirljivog ljudskog prava – prava na život, u praksi uopšte nije lako realizovati njegovu daljnju dugoročnu zaštitu (a život u potpunoj izolaciji i nije život). Tako da, u tom smislu mogu da razumem napore da se uvek i pod bilo kojim okolnostima moraju ispoštovati osnovne moralne i zakonske norme i preduzeti mere za očuvanje ne te neke konkretne ličnosti već određenih civilizacijskih tekovina. Dakle, ako je trenutni društveni stav da je čovek, odnosno njegov život, vrhunska vrednost onda razumem zašto neće da ga bace u konstantnu izolaciju jer bi se tom merom ugrozila upravo ta vrednost koja se zapravo štiti kaznom a ujedno i obezvredio evolutivni karakter kazne.
Međutim, ono što ne razumem je to što osnovni motiv za unajmljivanje Brejvikovih družbenika nije sve ovo gore navedeno već navodno radi prevencije njegovog potencijalno opasnog zatvorskog ponašanja (?!). Kriminologija, kriminalistika, penologija, andragogija i ostalo su ozbiljne nauke koje već imaju razrađenu metodologiju i tehniku za otkrivanje i sprečavanje takvih i sličnih opasnih zatvorskih događaja, a koje su lako mogli da konsultuju pre nego što su odlučili da primene ovu „revolucionarnu“ meru.
3 comments:
Kakvi su to jadnici, pa oni ga se još uvek plaše :)) O tome da nikakve pouke nisu izvukli i da ne govorim :)
Pristalice smrtne kazne su upravo taj problem dugogodišnjeg čuvanja izvršioca najtežih krivičnih dela i isticali kao osnovni argument. I zaista, ako se krene od toga da se smrtna kazna ukinula pre svega zbog poštovanja osnovnog i nedodirljivog ljudskog prava – prava na život, u praksi uopšte nije lako realizovati njegovu daljnju dugoročnu zaštitu (a život u potpunoj izolaciji i nije život).
Tako da, u tom smislu mogu da razumem napore da se uvek i pod bilo kojim okolnostima moraju ispoštovati osnovne moralne i zakonske norme i preduzeti mere za očuvanje ne te neke konkretne ličnosti već određenih civilizacijskih tekovina.
Dakle, ako je trenutni društveni stav da je čovek, odnosno njegov život, vrhunska vrednost onda razumem zašto neće da ga bace u konstantnu izolaciju jer bi se tom merom ugrozila upravo ta vrednost koja se zapravo štiti kaznom a ujedno i obezvredio evolutivni karakter kazne.
Međutim, ono što ne razumem je to što osnovni motiv za unajmljivanje Brejvikovih družbenika nije sve ovo gore navedeno već navodno radi prevencije njegovog potencijalno opasnog zatvorskog ponašanja (?!). Kriminologija, kriminalistika, penologija, andragogija i ostalo su ozbiljne nauke koje već imaju razrađenu metodologiju i tehniku za otkrivanje i sprečavanje takvih i sličnih opasnih zatvorskih događaja, a koje su lako mogli da konsultuju pre nego što su odlučili da primene ovu „revolucionarnu“ meru.
Da zaključim – potpuna budalaština.
U svim zavodima za sankcije se stvaraju odeljenja, a naročita pažnja se posvećuje uticaju psihopata na okruženje.
Post a Comment