Pages

27 December 2012

Indeks globalne povezanosti

Nisam ranije čuo za ovaj indeks, koji pravi firma DHL. U obzir se uzima dubina i širina povezanosti, a povezanost se posmatra kroz četiri elementa - trgovina (robe, usluge), kapital (FDI, portfolio), komunikacije (internet, telefonski pozivi, trgovina štampanim publikacijama), ljudi (migracije, turisti, strani studenti). Indeks deluje zanimljivo, na vrhu su Holandija, Singapur, Luksemburg, Irska i Švajcarska, a na dnu su Burundi, Centralnoafrička Republika, Mijanmar i Burkina Faso. Najveći broj očigledno nepovezanih zemalja, poput Severne Koreje, Libije i Afganistana nije ni ocenjen.

Srbija je rangirana kao 96. od 140 zemalja, dok je Makedonija 89., Bosna 121., Hrvatska 57., Bugarska 40., a Rumunija 66., a Albanija 112.

To deluje prilično loše za naš region (a naročito za Srbiju), ali ako pogledate podatke malo detaljnije, videćete da je to pretežno zbog niske širine povezanosti, ne toliko zbog niske dubine, što znači da je veći problem to što je naša povezanost fokusirana na mali broj zemalja, a ne to da je sama povezanost niska. Recimo, ako pogledate rang Srbije po pitanju izvoza i uvoza robe i usluga (odnosno njihovo učešće u BDP-u), rang nam je sledeći (dat u zagradi): uvoz robe (46.), izvoz robe (80.), uvoz usluga (54.), izvoz usluga (56.). Sve ukupno, što se tiče dubine trgovinske povezanosti, rangirani smo kao 52. što i nije tako loše.

Ali, ako pogledate širinu trgovinske povezanosti, tu smo rangirani kao tek 113, jer nam je čak 95% izvoza i 90% uvoza u okviru "regiona" (ne znam kako tačno definišu region, ali izgleda da uključuje celu Evropu i Rusiju). Evo kako izgleda mapa sveta iz perspektive srpskog izvoza:


Kao što možete videti, praktično postoje samo zemlje regiona, Nemačka, Italija, Rusija i Austrija.

Slična je situacija i sa stranim studentima - njih ima relativno mnogo (u poređenju sa drugim zemljama, rangirani smo čak kao 31. u svetu), ali je "širina" veoma niska, tek smo 85. od 93 zemlje za koje su imali podatke. To je i očekivano, skoro svi ti strani studenti su ili iz Republike Srpske, ili iz Crne Gore.

Sve u svemu, još jedan zanimljiv indeks.

PS. Da ne bude da nisam pomenuo, po kvalitetu interneta samo rangirani kao čak 19.

9 comments:

Vladimir said...

Meni je interesantno ovo u vezi sa studentima. Kada sam ja studirao, tamo negde krajem prošlog veka, na fakultetu je bilo dosta stranaca, i to onih eksplicitnih stranaca, kao što su crnci, Arapi, a bogme i pokoji Grk. Sada su se stranci sveli na Srbe iz Crne Gore i Bosne. Šta mislite šta je uzrok promene strukture stranaca studenata? Pad kvaliteta beogradskog univerziteta, Slobin pad, dešavanja u državama trećeg sveta, ili nešto sasvim četvrto...?

Marko, htedoh Vas pitati nešto, kada smo već kod stranih studenata. Piše u Vašoj biografiji da ste studirali u Americi. Da li tamo važi nepisano (možda pisano?!) pravilo da student određenog fakulteta ne može raditi kao predavač na tom istom fakultetu nakon što studije i završi. Unapred hvala na odgovoru.

Marko Paunović said...

Odgovor je "Ne znam" i na prvo i na drugo pitanje. :)

Da taj orgovor malo obrazlozim. Sto se stranih studenata tice, ja nisam upoznao bukvalno nijednog (ako zanemarimo Srbe iz Bosne i Crnogorce/Srbe iz Crne Gore). Cuo sam da je bilo Grka na medicini, a za Afrikance i Arape cak nisam ni cuo. I ja sam studirao 90-ih...

Za drugo pitanje mislim da nije tacno. U stvari, verovatno najtacniji odgovor bi bio "zavisi od univerziteta do univerziteta, a sigurno ne postoji drzavni zakon koji bi tako nesto regulisao".

jouissance said...

Vladimire
iako nemam neposredno iskustvo studiranja u USA, imam prijetelje na PhD studijama tamo, tako da imam relativno dobar uvid.

Poput Marka se ne bih mogla da zakunem 100% da nijedan (privatni) uni nema takvo pravilo, ali zakon o tome sigurno ne postoji.

Sto se tice karijere: competition je tolika za svako pojedinacno mesto, pa cak i na najlosijim univerzitetima, (ovo nema veze sa "krizom", tako je decenijama unazad) da je dobijanje i zadrzavanje posla prilicna nocna mora i zahteva zaista upornost i ambiciju.

Tako da je odgovor na Vase pitanje pre u tome da pojedinacna mesta, posebno na boljim univerzitetima/katedrama nisu "off limits" skoro-svrsenom PhD studentu, vec ce najverovatnije za to mesto aplicirati stotine mnogo kvalifikovanijih ljudi of pomenutog studenta.

jouissance said...

PS. Drugim recima, verovatno se desava, ali mnogo mnogo MNOGO redje nego kod nas, gde se konkursi za asistente/docente itd raspisuju samo onda kada za to mesto postoji ciljani kandidat, koji ce sigurno dobiti posao.

Ovo obicno podrazumeva da tu osobu neko "dovodi" (vec uhlebljeni docent ili vanr/red profesor).

No, ovo je i neka sasvim druga prica.

Nemanja said...

Ja mogu da potvrdim da crnaca ima na ekof, ne ovih domacih siromaha sto crnce od ucenja, vec pravi stranci.

fg said...

Kako to da se Kina ne pojavljuje u vrhu liste nasih trgovinskih partnera, sobzirom na obilje njihovih roba koje se mogu naci na nasem trzistu?

Marko Paunović said...

Mapa (i podaci) ne pokazuju ukupnu trgovinu, vec samo izvoz. A nas izvoz u Kinu prakticno ne postoji.

Goran said...

"PS. Da ne bude da nisam pomenuo, po kvalitetu interneta samo rangirani kao čak 19."

Ne znam kako je ovo moguce. Nemacka je recimo na 20. mestu. Voleo bih da poverujem, ali ne mogu.

Paranoid Android said...

p.s. vidim da je bilo reci o tome, pa kao trenutni student da obavestim: zadnjih godina su se vratili afrikanci na dosta vecih fakulteta BU-a (najvise valjda na medicini, etfu i gradjevini)