Na Fejsbuku vidim zanimljivu diskusiju o globalnom zagrevanju, koja se vodi između Ivana Marovića, poznatog Otporaša sa jedne strane i nekoliko redovnih čitalaca TR sa druge.
Ivan, inače izuzetno zanimljiv čovek i jedan od mojih omiljenih sagovornika iako ga vrlo retko srećem, tvrdi otpilike sledeće. Većina naučnika (IPCC i drugi) misli da je globalno zagrevanje pre svega antropogeno. To je samo po sebi dokaz da su oni u pravu, jer u suprotnom to bi značilo da lažu i da su svi oni u nekoj zaveri. Ali kad bi bili u zaveri, svaki od tih naučnika bi mogao lako profitirati i postati heroj iznošenjem istine. Ovo je paralelno ekonomskom objašnjenju neodrživosti kartela -- nemoguće je da kartel sa većim brojem učesnika dugoročnije opstane, jer ako kartel drži cene veštački visoko, onda svaki pojedinačni član kartela može enormno da profitira tako što lepo izađe iz kartela, spusti svoju cenu i onda svi kupci pohrle kod njega. Pošto pretnja da bilo koji član kartela to uradi stalno postoji, karteli su neodrživi. I to je u suštini tačno, osim ako kartel ne kreira sama država. Ova mogućnost, prema Ivanu, znači da svako ko negira ispravnost nalaza većina klimatologa, ustvari veruje u neodrživu teoriju zavere, u zaveru velikog broja ljudi u dosta dugom roku.
Samo, nisam siguran da u klimatskim debatama paralela sa kartelima stoji. Prvo, u ovoj stvari raspored troškova i koristi nije isti kao kod teorijskog kartela. Naprotiv, kako sada stoje stvari sa pristupima fondovima ali i društvenom statusu i priznanjima, mnogo se više isplati biti deo kartela (ili klimatske "zavere") nego izaći iz njega. Na bilo kom nivou, od najnižih asistenata-istraživača do direktora prestižnih institucija, poslovi, fondovi, grantovi, pozivi na konferencije su pristupniji pripadnicima kartela. Izlaskom iz kartela dobijate priznanje u blogosferi, možda poziciju u nekom od malobrojnih skeptičnih think-tankova, ali sve u svemu verovatnije je da i finansijksi i statusno budete na gubitku.
Ali ovo je samo čisto ekonomsko objašnjenje fenomena, ono ovde nije ni približno dovoljno. Ne radi se ovde jednostavno o racionalnim odlukama da se pripada zaveri ili da se ne pripada. Ovo je oblast gde mišljenja, vrednosti i ideologija igraju veliku ulogu i u takvim stvarima između iskrenosti i zavere postoji barem pedesetak nijansi sivog. I svi smo negde u toj sivoj zoni.
Jedan koncept poznat u kognitivnoj psihologiji je "motivisano rezonovanje". Klimatolog koji profitira, novčano ili statusno, od panike globalnog zagrevanja, će mnogo lakše povervati u stvar koja mu donosi korist. On nije zaverenik, njegova uverenost je iskrena, ali ga koristi koje od toga uzgred ima nesvesno navode na takav stav. Eksperimentalno je više puta pokazano da se ovo kod ljudi dešava.
Motivisano rezonovanje je polu-cinično objašnjenje greški i zabluda, jer tu nekakva lična korist ipak postoji, makar mi ne bili svesni da nam to utiče na stav. Možete imati i nevinije, očišćeno od svih interesa objašnjenje. Moguće je da postoji "spirala samoubeđivanja". Dajte studentu da zastupa neki slučajno odabrani stav i student će, bez ikakvog skrivenog interesa, u procesu nalaženja argumenata u prilog tom stavu sam sebe ubediti da to jeste tako. Aktivira se pristrasnost ka argumentima koji potvrđuju ono što hoćemo da kažemo ili ono što već mislimo, a slepilo prema dokazima ili argumentima koji naš postojeći zaključak odbaciju. Svi smo, čak i bez skrivenih interesa, podložni ovoj spirali ubeđivanja.
Ulogu možda igra i treća stvar, takozvana "falsifikacija preferencija". To je koncept jednog političkog ekonomiste vrlo sličan Ketmanu Česlava Miloša -- mi možda sami sebe ubedimo da stvarno verujemo u neke stvari u koje je u datoj okolini dozvoljeno ili preporučeno verovati. Kad se jednom prava istina razotkrije onda i sami vidimo da nismo stvarno verovali u prethodnu zvaničnu istinu. Ali dok se to ne dogodi, iz nedostatka hrabrosti ili otvorenosti uma, mi se pridržavamo zvanične, preporučene istine. Opet nije u pitanju svesna i namerna laž. Naučnici su možda i više podložni ovome, posebno što tu postoji element pripadnosti grupi i grupnog mišljenja. Ja na primer verujem da su ekonomisti u nekoj vrsti falsifikacije preferencija. Kolektivno se pretvaraju da je cela disciplina važnija nego što jeste, da je naučna i tehnička, da tu ima neke tajne ekspertize -- dok je istina da dobro informisani novinar, prethodno dobro upoznat sa nekoliko ključnih ekonomskih principa, može više reći o relevantnim ekonomskim stvarima nego harvardski profesor.
Ovo su samo neke mogućnosti i neki međustepeni između iskrenosti i zavere. Formiranje uverenja, kod pojedinca a zatim i u grupi ili široj zajednici, je beskrajno komplikovana stvar i ne morate verovati u klasičnu zaveru klimatologa da biste mislili da većina nije u pravu. Između zavere i zablude ne postoji oštra linija podele.
Ivan, inače izuzetno zanimljiv čovek i jedan od mojih omiljenih sagovornika iako ga vrlo retko srećem, tvrdi otpilike sledeće. Većina naučnika (IPCC i drugi) misli da je globalno zagrevanje pre svega antropogeno. To je samo po sebi dokaz da su oni u pravu, jer u suprotnom to bi značilo da lažu i da su svi oni u nekoj zaveri. Ali kad bi bili u zaveri, svaki od tih naučnika bi mogao lako profitirati i postati heroj iznošenjem istine. Ovo je paralelno ekonomskom objašnjenju neodrživosti kartela -- nemoguće je da kartel sa većim brojem učesnika dugoročnije opstane, jer ako kartel drži cene veštački visoko, onda svaki pojedinačni član kartela može enormno da profitira tako što lepo izađe iz kartela, spusti svoju cenu i onda svi kupci pohrle kod njega. Pošto pretnja da bilo koji član kartela to uradi stalno postoji, karteli su neodrživi. I to je u suštini tačno, osim ako kartel ne kreira sama država. Ova mogućnost, prema Ivanu, znači da svako ko negira ispravnost nalaza većina klimatologa, ustvari veruje u neodrživu teoriju zavere, u zaveru velikog broja ljudi u dosta dugom roku.
Samo, nisam siguran da u klimatskim debatama paralela sa kartelima stoji. Prvo, u ovoj stvari raspored troškova i koristi nije isti kao kod teorijskog kartela. Naprotiv, kako sada stoje stvari sa pristupima fondovima ali i društvenom statusu i priznanjima, mnogo se više isplati biti deo kartela (ili klimatske "zavere") nego izaći iz njega. Na bilo kom nivou, od najnižih asistenata-istraživača do direktora prestižnih institucija, poslovi, fondovi, grantovi, pozivi na konferencije su pristupniji pripadnicima kartela. Izlaskom iz kartela dobijate priznanje u blogosferi, možda poziciju u nekom od malobrojnih skeptičnih think-tankova, ali sve u svemu verovatnije je da i finansijksi i statusno budete na gubitku.
Ali ovo je samo čisto ekonomsko objašnjenje fenomena, ono ovde nije ni približno dovoljno. Ne radi se ovde jednostavno o racionalnim odlukama da se pripada zaveri ili da se ne pripada. Ovo je oblast gde mišljenja, vrednosti i ideologija igraju veliku ulogu i u takvim stvarima između iskrenosti i zavere postoji barem pedesetak nijansi sivog. I svi smo negde u toj sivoj zoni.
Jedan koncept poznat u kognitivnoj psihologiji je "motivisano rezonovanje". Klimatolog koji profitira, novčano ili statusno, od panike globalnog zagrevanja, će mnogo lakše povervati u stvar koja mu donosi korist. On nije zaverenik, njegova uverenost je iskrena, ali ga koristi koje od toga uzgred ima nesvesno navode na takav stav. Eksperimentalno je više puta pokazano da se ovo kod ljudi dešava.
Motivisano rezonovanje je polu-cinično objašnjenje greški i zabluda, jer tu nekakva lična korist ipak postoji, makar mi ne bili svesni da nam to utiče na stav. Možete imati i nevinije, očišćeno od svih interesa objašnjenje. Moguće je da postoji "spirala samoubeđivanja". Dajte studentu da zastupa neki slučajno odabrani stav i student će, bez ikakvog skrivenog interesa, u procesu nalaženja argumenata u prilog tom stavu sam sebe ubediti da to jeste tako. Aktivira se pristrasnost ka argumentima koji potvrđuju ono što hoćemo da kažemo ili ono što već mislimo, a slepilo prema dokazima ili argumentima koji naš postojeći zaključak odbaciju. Svi smo, čak i bez skrivenih interesa, podložni ovoj spirali ubeđivanja.
Ulogu možda igra i treća stvar, takozvana "falsifikacija preferencija". To je koncept jednog političkog ekonomiste vrlo sličan Ketmanu Česlava Miloša -- mi možda sami sebe ubedimo da stvarno verujemo u neke stvari u koje je u datoj okolini dozvoljeno ili preporučeno verovati. Kad se jednom prava istina razotkrije onda i sami vidimo da nismo stvarno verovali u prethodnu zvaničnu istinu. Ali dok se to ne dogodi, iz nedostatka hrabrosti ili otvorenosti uma, mi se pridržavamo zvanične, preporučene istine. Opet nije u pitanju svesna i namerna laž. Naučnici su možda i više podložni ovome, posebno što tu postoji element pripadnosti grupi i grupnog mišljenja. Ja na primer verujem da su ekonomisti u nekoj vrsti falsifikacije preferencija. Kolektivno se pretvaraju da je cela disciplina važnija nego što jeste, da je naučna i tehnička, da tu ima neke tajne ekspertize -- dok je istina da dobro informisani novinar, prethodno dobro upoznat sa nekoliko ključnih ekonomskih principa, može više reći o relevantnim ekonomskim stvarima nego harvardski profesor.
Ovo su samo neke mogućnosti i neki međustepeni između iskrenosti i zavere. Formiranje uverenja, kod pojedinca a zatim i u grupi ili široj zajednici, je beskrajno komplikovana stvar i ne morate verovati u klasičnu zaveru klimatologa da biste mislili da većina nije u pravu. Između zavere i zablude ne postoji oštra linija podele.
12 comments:
Odličan tekst!
Dodao bih u ovaj set i samoispunjavajuca prorocanstva, jer nas prate od kada je veka i sveta, a i danas masovno pokrecu ljude da budu slepi kod ociju, od stinih gluposti do krupnih stvari.
Ovo sa falsifikovanjem preferencija mi se čini kao najrelevantnije objašnjenje,nekako laički umem to ponekad da nazovem menadžment straha. Relativno je lako stvoriti posao oko onoga čega se ljudi boje(kad kažem stvoriti posao-prodati nešto,napraviti naučnu disciplinu koja to proučava itd itd). Čovek je i dalje prevashodno biološko biće,koje uz sva čuda modernog sveta i dalje jako zavisi od nepredvidljivosti prirode,te je strah koji proizilazi iz toga jako podložan prodavanju magle svake vrste.
Najbolja paralela(a koju je takođe Slaviša već spomenuo ispade samo ga kopiram al parafraziram na neki svoj način u stvari) jeste sa ekonomijom. Nakupljene frustracije oko Velike Depredsije(truli laisezz-faire koji nas omalo ne uništi) i WWII(koji nas pored svih ljudskih žrtvi ekonomski spase) stvorili su nakalemljeni na još po koju pred WWII ekonomsku glupost(borba protiv monopola,uopšte sve gluposti koje su došle sa Alfredom Maršalom koji je upropastio ekonomiju mnogo više od Kejnza) stvorili su ekonomiju koja je u svojim makro osnovama antilogična(čak su i mikroekonomiju koju su samo kopi pejstovali objasnili na pogrešan način).
Al da ne ispadne da se oko manje više svega svi na ovom blogu slažemo,glavnog krivca ja nalazim u onih 1 posto neslaganja oko kojih se zapravo vodi jedina polemika na ovom blogu-za sve je krivo ukidanje zlatnog standarda. Sve dok i kapital i dug ne budu jasno fizički vidljivi i jako precizno merljivi i ne budu imali svog vlasnika u svakom trenutku,dotle će postojati worldwide političari koji mašu unaokolo parama koje nisu njihove da bi rešili probleme koji tek nisu njihovi,ergo prodajući maglu u raznim pakovanjima i po jako visokim cenama
moje (non-meta) razmišljanje na temu globalnog zagrevanja, a nakon relativno prilježnog sakupljanja informacija sa raznovrsnih strana, stavlja me u poziciju agnostika u odnosu na underlying issue ("nema načina da sada budem potpuno sigurna u prvo, drugo ili neko sasvim deseto naučno objašnjenje") ali istovremeno u pozciju aktiviste u odnosu na to da mi je krajnje sumnjiva histeričnost nacionalnih i nad-nacionalnih vlada koje bi mnogo volele da se tim problemom pozabave na drastične načine koji otvaraju put mnogim neočekivanim i iznenađujućim posledicama tih rešenja.
Razlog mom agnosticizmu po ovom pitanju je ponajviše u činjenici da ja sama ne mislim da imam dovoljno funkcionlanog znanja na području uže definisanih, ali i šire primenjenih, naučnih postulata/teorija/mišljenja u vezi sa ovom oblašću da bih mogla ubedljivo da mislim i da tvrdim šta je istina.
Mislim da mnogi koji se bave tom temom takođe nemaju to znanje, ali ih to ne sprečava da formiraju mišljenje.
Što je OK, s obzirom da je Odnos Prema Prirodi jedan od zaista fundamentalnih vrednosnih stavova koje možemo da formiramo.
Što me dovodi do Slavišinog teksta: da li mislite (ne samo Vi Slaviša, već i ostali) da postoji i "negativna falsifikacija preferencija", u kojoj ljudi sebe ubede da je istina nešto što odstupa od ustaljene norme, baš zato što i samo zato što odstupa od ustaljene norme? Ja sebe uhvatim da često preispitujem da li kod mene postoji ovaj stav, što dovodi da tražim rigoroznije dokaze.
Meni se čini i da je Odnos Prema Prirodi jedna vrlo usijana tačka (kao što su i abortus ili evolucija) koji su prividno pitanje Prirodnih nauka, koje po definiciji moraju da daju unequivocal rešenja, ali su rasprave o tim problemima čvrsto bazirane u našem Društvenom biasu, na osnovu naših vrednosti i uverenja, koji nemaju veze sa Naučnom Istinom.
Da li je problem Golabalnog Zagrevanja problem koji će ikada, nebitno da li za deset ili hiljadu i deset godina, biti na istoj ravni problema kao što je nekada bio problem okretanja Sunca oko Zemlje, za koji danas imamo neoborive dokaze?
Po 'širini' svojih shvatanja ja sebe lako mogu nazvati libertarijancem, ali po 'dubini', ja sam skeptik. Dobra stvar je što glasam/delam/raspravljam po širini, a ne po dubini, inače bih bila trajno hendikepirana.
Jedino smisleno objašnjenje na netu
George Carlin on Global Warming
Za sada jedino smisleno objašnjenje na netu
George Carlin on Global Warming
@Slaviša
Da li je to počela cenzura komentara na TR?
Prvo sam pomislio da sam pogrešno dugme pritisnuo kada sam postovao komentar ali posle ponovljenog pokušaja vidim da je drugačije.
U krajnjem slučaju,ne vidim zašto je George Carlin problem kada je u pitanju AGW. I dalje je jedini smislen (uz to i duhovit) odgovor na celu ujudurmu oko cele priče.
Ako već hoćete da kometarišete celu priču malo ozbiljnije možemo odgovor da potražimo tamo gde nije bilo industriske revolucije, novca i naučnika koji se finansiraju iz budžeta, recimo na Jupiterovim mesecima, jer po NASA snimnicima zadnih 25 godina su bili pretežno tečni dok je trend zadnje 2 - 3 godine da su opet počeli da se zaleđuju (..da se čovek zapita..)
Budžetske izdatke za plate ipak treba pravdati sa nečim mnogo strašnijim nego što je velika vatrena lopta.
A po satelitskim snimcima cele Engeleske pod snegom u zadnje dve godine više verujem planetama i Gerge Carlinu nego bilo kom naučniku koji radi za platu.
elCoyote,
Nije cenzura, nego Bloggerov spam filter. Komentar je sada objavljen.
jouissance,
i ja sam u suštini agnostik, neodgovorno je da neko ko nije upućen u detalje ima čvrsto mišljenje o tome. zato se uglavnom držim meta-komentara kad je ta tema u pitanju.
što se tiče negativne falsifikacije, izgleda mi sasvim moguće. svi znamo ponekog kontraša, ili smo i samo delimično kontraši, samo ne znam kakva psihologija stoji iza toga.
lep komentar inače, ja više cenim skeptike nego ubeđene vernike koji unapred znaju sve odgovore.
Verujem da se gradjani Njujorka u potpunosti slazu da globalno zagrevanje ne postoji..
Inace, nije li neodgovorno tvrditi da u sukobu dve strane emitenti CO2 ne podlezu istim ogranicenjima kao i naucnici zaverenici. Oni kanda ne mogu poverovati u svoj stav koji im donosi profit.
Nije li neodgovorno tvrditi da ti isti naucnici istupanjem i iznosenjem istine nece dobiti novcanu satisfakciju od emitenata CO2, sto je dodatni motiv za istupanje iz "kartela".
Takodje, moja malenkost jedini razlog negiranja istine vidi u istom izvoru iz koga Radovan Karadzic crpi argumente da mu je trebalo dodeliti nagradu. Naime, kritika izaziva otpor kao Njutnov zakon akcije i reakcije, te pokrece snage koje ce se podjednakom silom suprotstaviti i izmeniti um pojedinca.
Ali, zaverenike mozda stiti zavet tajnosti Cosa Nostre, pa ko izadje u javnost sa istinom o globalnom zagrevanju tj. propeva ostali profesori ce ga zauzvrat proburaziti olovkama i umlatiti knjizurinama :D
Izvinjenje Slaviša što sam posumnjao u cenzuru.
Da li postoji AGW ili ne, naj iskrenije ne znam, ali sa sigurnošću znam da postoji "ekološka taksa" na kompijutersku opremu koja se uvozi i koja iznosi 5% od vrednosti PDV-a
Vidim da postoje i druge eko-takse koje su uvedene zadnje dve tri godine ali nisam čuo da je pokrenut ijedan projekat u ekološkom ili u krajnjem slučaju ekonomskom smislu gde bi na primer centralno grejanje većih gradova uložilo pare u geotermalnu energiju i snizilo cenu grejanja i smanjilo emisiju CO2. Koliko može biti teško izbušiti rupu u zemlji i spustiti cev? Ali, kao što neko na ovom blogu reče: živimo u zemlji gde je problem omalati bolnice, napraviti funkcionalan wc u školi ili zakrpiti rupe po putevima a vremena za zavere uvek ima.
@Jouissance
Posle vas je prilično teško napisati nešto pametno, naročito kad još Slaviša stavi tačku :)) Ja bih samo dodao da imam utisak da bi za pojedince i političke faktore bliske našim uverenjima u političkom smislu bilo daleko profitabilnije, ozbiljnije i dugoročno isplativije da budu "klimatski neutralni", jer niti ima čvrstih dokaza u prilog ljudski indukovanom globalnom otopljavanju niti protiv njega ("uverenja" bilo koga nisu nikakvi dokazi, ja takođe mogu da kažem da je blizu pameti da ako spalite velike količine uskladištenog ugljenika i generišete neku količinu staklenikovog plina, ili kako se to već srpski zove, to može da izazove otopljavanje, ali je poenta da je klima izuzetno složen homeostatički sistem čije sve mehanizme još uvek ne poznajemo, i arčenje stotina milijardi na osnovu takvih uverenja i slutnji, naročito u sitaciji kada konkurenti u Aziji na to fućkaju, izvesno nije najpametnija strategija), i da se usredsrede na kritku pljačkaškog, neefikasnog i rasipničkog načina na koji se socijalističko-birokratske snage u SAD i EU trude da se "bore" protiv nečega za šta se ne zna da li uopšte postoji. Takođe, trebalo bi okupiti nacionalne i internacionalne timove naučnika oko te platforme i saterati u ćošak glavne zagovornike klimatskog alarmizma insistiranjem na čvrstim dokazima koji, prirodno, ne postoje i stalnim ukazivanjem na eminentni konflikt interesa u kome se većina tih alarmista nalazi. Pozicija koja eksplicitno negira globalno otopljavanje je jednostavno isto toliko neodgovorna i neutemeljena kao i pozicija ekoloških aktivista i socijalnih demagoga, koji u vremenu nezaustavljive liberalizacije u "zelenoj" agendi vide spas za svoje bolesne birokratsko-redistributivne ideje.
Post a Comment