Pages

29 October 2012

Obrazovanje i ekonomski rast

Kao što par postova unazad pomenuh, uzročna veza između ulaganja u obrazovanje i ekonomskog rasta ne postoji, ili u najmanju ruku nije dokumentovana. Econlog danas ima jasan post o tome, uz ovaj grafik. Na X osi je povećanje godina obrazovanja u zemlji, na Y je promena u stopi njenog ekonomskog rasta, mereno tokom 40 godina. Korelacije uglavnom nema -- ili ako i postoji, onda je blago negativna.


U isto vreme, u Washington Postu izašao je članak koji kaže da je Meksiko u prethodnim godinama školovao veliki broj inženjera, koji sada, na opšte iznenađenje, nemaju posla. Izgleda da nisu inženjeri ono što donosi ekonomski progres, nego je obrnuto -- ekonomski rast, kako god to čudo nastajalo, stvara potrebu za inženjerima. 

Obrazovanje -- kao i strane direktne investicije, izvoz, mala i srednja preduzeća i druge trenutno popularne razvojne ideje -- su vrsta opštijeg fenomena poznatog kao kargo kult. Tokom II svetskog rata, američki avioni koristili su neka zabačena pacifička ostrva kao privremene baze i aerodrome. Na ostrvima su živela primitivna plemena, kojima su piloti koju su sletali donosili razne sitnice, hranu, oruđa i drugu robu ili kargo. Kad se rat jednom završio, vojnici otišli i avioni prestali da dolaze, domoroci su se pitali kako se privlače ti avioni koji su im donosili tako lepe poklone. Da bi ih privukli, domoroci su počeli da rade ono što su videli da su vojnici na aerodromima prethodno radili. Od drveta su napravili nešto što je ličilo na kontrolne tornjeve, na komunikaciona sredstva, slušalice i mikrofone i onda oponašali vojnike i davali nekakve signale u nebo. 

U suštini ovakvog kargo kulta je to što domoroci nisu shvatili uzročnost. Primetili su površinsku vezu između kontrolnih tornjeva, mahanja zastavama i spuštanja aviona sa robom -- ali nisu shvatili da je pravi uzrok sletanja aviona nešto sasvim drugo, da su avioni tu zbog rata koji se na nekoj drugoj strani vodi. 

Danas su mnogi koji sebe smatraju sofistifikovanim poznavaocima materije ustavri samo žrtve modernih kargo kultova. Koncentrišu se na površinske manifestacije ekonomskih pojava, ne shvatajući da su uzročno-posledične veze nešto sasvim drugo, daleko od njihovih očiju. Resursi tako budu usmereni na ono što su samo manifestacije ili posledice ekonomskog rasta -- na obrazovanje, na strane investicije, izvoz, biznis inkubatore -- dok se pravi uzroci i pokretači razvoja ne prepoznaju, zanemaruju ili aktivno sputavaju.

23 comments:

ridjobradi said...

Zaista odličan post kao i prethodni. Svaka čast Slaviša.

Speaker said...

Bravo, Slaviša, kargo-kult je jedna od najkuljih retoričkih figura za ovih par godinica otkad pratim ovaj eminentno i intrinzično kul blog :))

Filip said...

Danas bas procitah u NY times-u tekst o nauci i ekonomskom rastu [1], pa da podelim. U sustini, cini mi se da Meksiku nedostaje uskladjenost sa ulaganjem u nauku i tehnologiju da se popuni praznina.

Pre nekoliko meseci sam u Scientific American-u procitao tekst o Maleziji i kako su 80-ih napravili 30-ogodisnji plan razvoja, gde su dosta akcenta stavljali na ulaganje u nauku, tehnologiju i inovacije, i uspesan transfer rezultata u industriju. Ne znam kako stoji Malezija sada u odnosu na pre 30 godina, iz teksta mi se cinilo da su dosta napredovali (a i kolega iz Indonezije kada sam ga pitao kaze da su se dosta razvili).
Elem, Slavisa, kako Vam se cini ovo. Ima li istine, ili se i ovde radi o kargo kultu?

[1] http://www.nytimes.com/2012/10/29/opinion/want-to-boost-the-economy-invest-in-science.html

Slaviša Tasić said...

Filipe,

Ovaj članak u NYT ne navodi nikakav argument ili pokazatelj, samo ponavlja većinsko mišljenje da finansiranje nauke mnogo dobro za ekonomski rast. Ne vidimo kako i zašto. Još ga je pisao direktor državnog finda za grantove nauci.

Što se Malezije tiče, nemoguće je izolovati nešto tako na nivou jedne zemlje. Teško je meriti doprinos nauke i kod velikog uzorka zemalja, niko ne zna šta se tu tačno meri, kako izmeriti subvencije, kako obuhvatiti doprinos nauke rastu, kako izolovati brojne druge faktore, itd... Kad se tako nešto uradi u meri u kojoj je moguće, ulaganje u nauku nema vidljivog efekta na ekonomiju.

A kad pokušavaju da pokažu sve to samo za jednu zemlju, onda to stvarno nema nikakvu vrednost. Malezija je uradila mnogo stvari, od smanjenja poreza do pravne reforme do privlačenja investicija do otvaranja za trgovinu -- otkud ideja da je baš ulaganje u nauku imalo neki efekat? Možda su uspeli uprkos tome, uprkos tako bačenim parama, ne zahvaljujući tome.

Speaker said...

Ja bih rekao da je investicija u fundamentalnu nauku jedna od retkih kompetencija koje bi država trebalo da zadrži, uglavnom u sklopu vojnih programa, jer je to primarna i najvažnija primena, ali i nezavisno od toga, samo, naravno, u skladu sa radikalno drukčijim principima i uz bitno manje birokratije nego danas. Međutim, imam utisak da je investiranje u fundamentalnu nauku nešto poput olimpijskih igara: ako ste dovoljno veliki (a dovoljno veliko je u današnjem svetu prilično veliko), bogati i razvijeni, to je odlična ideja i jedna od retkih dugoročno profitabilnih stvari gde država može da bude uspešnija od privatnog sektora, baš zbog te dugoročne povratnosti. Ali, koliko sam zahvaljujući životu u par raznih zemalja uspeo da primetim, za male i srednje igrače koji, čak i ako imaju talentovane ljude koji sa malo para mogu da postignu zanimljive rezultate, investicije u nauku su čisto bacanje para, jer se na kraju obično ispostavi da samo sponzorišu veće i bogatije od sebe koji imaju dovoljne kapacitete da isprate i uspešno monetizuju čitav ciklus od novog naučnog koncepta do odbrambene ili komercijalne primene. Znači, ako ste Srbija, Grčka ili Malezija, bolje to odmah batalite, to je rupa bez dna, i ništa vam se neće vratiti, ako ste SAD ili Japan, to ima jako puno smisla, a ako ste Meksiko ili Indonezija, to je veliko pitanje, bez jednostavnog odgovora. A ovaj članak je potpuna budalaština: ne vidim zašto bi država ulagala u tehnologiju (primer sa Google-om je klasična zamena teza po modelu socijalnoinženjerskogkargo-kulta :) - to što je Google postao najuspešnija kompanija u svom sektoru, nema nikakve veze sa nekim inicijalnim državnim parama koje su na početku mogle igrati neku ulogu, već sa ingenioznošću tehnologija pretrage i inteligentnim poslovnim modelom koji su ga odvojili od konkurencije mnogih drugih pretraživača od kojih ogromna većina nije imala veze sa državnim parama ni u kojoj fazi razvoja, kao što to ni Google nije morao da ima) ili obrazovanje, to su već sfere u kojima je tržište u stanju da mnogo bolje obavlja posao, i državno rasipanje u ovim sferama je čista socijalističko-etatistička pljačka. U nekom bitno drukčijem svetu bih, naravno, mogao da zamislim velike korporacije ili konzorcijume koji ulažu u fundamentalna istraživanja i uspevaju da na tome u krajnjem skoru odlično zarade, makar i za nekoliko decenija, ali pri sadašnjem stanju stvari mi se to čini potpuno nerealnim, i zato imam utisak da će, bez obzira kako globalna liberalizacija napreduje, finansiranje fundamentalnog istraživanja u dogledno vreme ostati stvar države, mada, pošto se, nažalost samo u dužem vremenokom horizontu i na velikoj skali, radi o ultraprofitabilnoj aktivnosti, čak i ta gomila demagoško-birokratskih lopova i idiota, organizovana tako da se na što efikasniji način potroši što više para na besmislice i uguši svaka pametna i produktivna inicijativa, može da ga obavlja dovoljno efikasno da to bude jedna od retkih stvari za koju bih dobrovoljno dao neki dinar, sa punom svešću da će više od devedeset procenata biti protraćeno, ali da onih deset može da donese bukvalno hiljadostruku zaradu koja će mi se, po svoj prilici, u ovom ili onom obliku vratiti :)) I, naravno, i mene bi jako zanimalo šta vi, Slaviša kažete o tome, naročito kako vidite državnu ulogu u fundamentalnim istraživanjima i da li mislite da bi neki alternativni načini finansiranja (dobrotvorni trustovi, zaveštanja, manji individualni prilozi ili, ponajbolje, nekakav model koji bi mogao da donese profit konkretnim investitorima a da ne ugrozi potrebu za širokom i relativno otvrenom naučnom komunikacijom i saradnjom, gde je jako teško odrediti specifične doprinose i specifična prava na intelektualnu svojinu) mogli da u realnom svetu eliminišu državne reketaše iz ove oblasti.

Nemanja said...

Slavisa ne razume da nas politicki sistem savrseno reprezentuje vecinu stanovnistva, i vecina stanovnistva je polusvet, onda je obrazovana manjina talac polusveta..

Ukoliko je politicki sistem nemoguce promeniti, onda se trebate prilagoditi njemu i izvojevati pobedu uzgajanjem inteligentne vecine..

Speaker said...

@Nemanja
Inteligentnu većinu će takva država vrlo teško odgajiti: njeni eksponenti državno ulaganje u obrazovanje, uostalom, s punim pravom i sasvim razumno, vide kao idealnu priliku za indoktrinaciju od malih nogu i produkciju još jednog naraštaja beslovesne i bezopasne stoke. Ne znam koliko vam je godina, ali čudi me, ako ste iole vremena proveli u Srbiji, da ovo niste primetili. Pa nije nepismena fukara sa pijace unazadila onu zemlju za sto godina (oni su samo nekakav mrtvi balast i, osim što im se život nešto malo pogoršao i što su malo ginuli kao topovsko meso, jedva da su primetili razliku :) ), niti ja, kada tvrdim da je "narod" kriv, mislim na dno društva i dvocifrene IQ-e koji, uostalom, jedva glasaju i ne učestvuju zaista u formiranju javnog mnenja, već upravo pseudoobrazovana i lažna "srednja klasa" iz komunističkih vremena, koja je i danas glavna glasačka mašinerija i motorna snaga kvazifeudalnog etatizma koji hara Srbijom. Šta drugo su svi ti lakeji udbaških tajkuna i demagoga, od šalteruša do akademika, državnih estradnih zvezda i državnih kriminalaca? :)) Svi kriminalci koje sam znao (a, na sreću ili nesreću, znao sam ih podosta u životu :) ) imali su diplomu srednje škole, pa makar kupljenu (moj uzorak je, priznajem, verovatno, bio donekle deformisan, jer sam, po prirodi stvari, imao bliže kontakte uglavnom sa onim zanimljivijim i minimalno psihopatskim delom lokalnog podzemlja :)) ), i većina je bila veoma patriotski orijentisana, to jest mozga uspešno ispranog isto koliko i oblajhana krava koja je za par stotina evra radila na nekom opštinskom šalteru (često je bilo jako zabavno posmatrati iskrenu zabrinutost nekih od njih za "sudbinu srpstva", naročito kada se radilo o u svom kriminalnom poslu inače neverovatno uspešnim i neverovatno inteligentnim ljudima koji su u životu uspeli da pokradu - ali uglavnom ne i da u nekom većem procentu zadrže, za to ih neosporna inteligencija nekako nije služila :) - bukvalno stotine miliona evra) :))) Drugim rečima, samo ljudi koji su svoj status srednje ili, pak, više klase zaista zaradili na slobodnom tržištu i koji su svoje obrazovanje stekli na tom istom slobodnom tržištu, gde ne postoji nikakav naročiti pritisak u pravcu ideološke indoktrinacije ili sasecanja nezavisnog i kreativnog razmišljanja u korenu, mogu da budu temelj dugoročno zdrave i uspešne ekonomije. A što se tiče preuzimanja vlasti, ima tu i boljih načina, poput onog koji je za sada jedini uspešno primenio besmrtni Augusto, :) i, čini mi se da opet dolazi vreme u kojem će takve strategije još jednom postati moguće i poželjne, međutim, razlika Srbije u odnosu na Čile i njen veliki problem je što su u Čileu, za razliku od Srbije, postojale bar neke zdrave institucije sa kritičnom masom istinskih patriota (a to su uglavnom ljudi kod kojih patriotizam nije take-the-money-and-run demagogija, već stvar dugoročne, obično porodične investicije u datu zemlju/firmu :) ) poput tamošnje vojske, i jedan zdrav segment populacije sa značajnim ekonomskim i intelektualnim potencijalom na koji je pro-tržišna i reformska diktatura mogla da se osloni i kvalitetno završi posao istorijskom prečicom :)) Te bi siroti, stari Speaker koji odavno uživa sumnjive blagodeti "socijalno-tržišnog" kapitalizma u propaloj EU luđanoj mlađariji ipak preporučio da spakuje kofere i beži glavom bez obzira, najbolje preko nekog okeana, jer i ovde to sve brže ide u pravcu ekonomskog a možda i totalnog društvenog kolapsa i nasilja po modelu pokojne SFRJ :))

Filip said...

Hvala na komentaru Slavisa.

Slaviša Tasić said...

Speaker,

Fundamentalna nauka u principu odgovara opisu javnog dobra (privatni sektor nema interesa, a nauka je ipak dobra i potrebna stvar), tako da je teorijski moguće opravdati kolektivno finansiranje takve stvari, kao i odbrane, policije, itd.

Međutim, tu su i mnoge ograde. Na strani trošova, u praksi su ljudi spremni da finansiraju mnoge stvari koje im nisu u ličnom interesu (nasuprot ekonomskim udžbenicima koji kaži da će javna dobra eto tako ostati neproizvedena.) Kad crkva može širom sveta jako lepo da živi od privatnih donacija, zašto bi sumnjali da to može i nauka? Možda za sada to nije slučaj, ali to je upravo zato jer je država zauzela tu oblast i istisla privatni sektor. Zašto da dajem donaciju CERN-u kad im država daje milijarde? Ne i potpuno, privatne donacije koledžima u SAD su ogromne, vrhunski univerziteti bukvalno ne znaju šta će s parama pa se igraju na berzi njima.

Na strani benefita, ja mislim da je uloga nauke daleko precenjena. Najveći broj inovacija ne dolazi iz labaratorije, nego nastaje privatnim eksperimentisanjem. Istorijski, nauka je PRATILA, a ne predvodila inovacije (tipa parna mašina, aspirin, itd.) Nije omogućavala njihov nastanak nego ex post objašnjavala kako rade.

Tako da, iako nije moguće dokazati da finansiranje fundamentalne nauke nije indirektno isplativo, nemamo razloga da verujemo ni da jeste. A samo pomisli kako bi ukidanje državnog finansiranja još i svelo nauku na pravu meru i za glavu skratilo mnoge kvazi nauke od gender studies do makroekonomije koje mahom žive na državnim donacijama.

Speaker said...

@Slaviša
Tako i ja nekako kapiram u optimističnim trenucima, :) a na društvene pseudonauke nisam uopšte ni mislio, ja bih prvi sve to razjurio motkom, jer ne samo da 90% toga nije korisno, već ti ljudi i aktivno promovišu razne štetne ideje koje potkopavaju ekonomiju i korodiraju društvo, pa bi mogli da to rade od svoje zarade u BurgerKingu, pošto za bolje uglavnom nisu, :) a ne od tuđih teško zarađenih para. Jedino u čemu se ne slažemo je onaj deo o nauci koja prati inovacije, mislim da je to bila situacija samo u relativno ranim fazama naučne revolucije, danas je to sve postalo toliko složeno i apstraktno, da ne kažem ezoterično, da neko obično mora da matematički formuliše čitav novi način gledanja na neku oblast da bi pronalazači i inženjeri uopšte mogli da razmišljaju u nekom pravcu. To ne znači da se više uopšte ne dešava da ingenizonost bez šireg teorijskog okvira ili čak obična slučajnost ne preduhitre i ne podstaknu teoriju, samo da se to već decenijama dešava jako retko, prosto zato što su oblasti u kojima tehnologija i nauka danas operišu, mnogo udaljenije od bilo kakve empirijske realnosti i čak i veoma istančane praktične intuicije nesrećnih primata :))

Vladimir said...

Kad smo već kod nauke i ekonomskog rasta. Država i ekonomija su tako kompleksne pojave da tu pomaže samo poimanje u duhu statističke fizike, ili u duhu fizike mikrosvetova. Analogija se nameće, dakle, to gde je elektron mi ne možemo sa sigurnošću reći, mi možemo govoriti samo o verovatnoćama njegovog položaja.

Ivan Tasic said...

Treba dosta hrabrosti da se ulaganje u nauku i obrazovanje nazove bacenim parama . A veoma zanimljiv kult je divan primer da na pojave u drustvu , npr. trziste , ekonomski rast , nauku , ne moze gledati pojednostavljenim ocima (citaj grafikonima)

Ivan Tasic said...

Treba dosta hrabrosti da se ulaganje u nauku i obrazovanje nazove bacenim parama . A veoma zanimljiv kult je divan primer da na pojave u drustvu , npr. trziste , ekonomski rast , nauku , ne moze gledati pojednostavljenim ocima (citaj grafikonima)

Speaker said...

@Ivan Tasić
Naprotiv, gospodine Tasiću, ne treba nimalo hrabrosti, jer to ovde niko i ne tvrdi :)) Ako malo bolje pogledate o čemu ovde razgovaramo, shvatićete da se uglavnom trudimo (neka mi autor posta i ostali komentatori ne zamere na prvom licu jednine, ali mislim da na osnovu onoga što su napisali mogu da svoj stav sasvim legitimno uopštim i na njih :) ) da optimiziramo efikasnost investicija u nauku i obrazovanje, i uskladimo ih sa tržišnim, liberalnim i demokratskim (istinski demokratskim, koji poštuju svetost privatne svojine i slobode pojedinca, a ne pseudodemokratskom vladavinom socijalističke rulje zasnovanom na pljački i prisili) principima, jer imamo utisak da država nije baš idealan posrednički i distributivni mehanizam u ovoj oblasti, i da bi stvari mnogo bolje funkcionisale i mnogo manje koštale (pa bi, posledično, i suma istinskih i efektivnih investicija u ove oblasti po svoj prilici porasla) kada bi se sadašnji sistem oslobodio etatističko-birokratskog balasta i socijalističkih tlapnji. Dakle, želimo upravo suprotno od onoga što se vama čini, a ja lično (ovde, naravno, mogu da govorim samo u svoje ime, ali bih rekao da na ovom blogu u tom smislu nisam nimalo usamljen, naprotiv :)) gajim najdublje poštovanje za nauku i obrazovanje, što, međutim, ni u kom slučaju ne znači da mislim da pare poreskih obveznika treba da se arče na razne ideološke pseudonauke, da ne kažem agitpropovske budalaštine, tipa "gender studies" ili, uostalom, najvećeg dela savremene sociologije, neeksperimentalne psihologije, antropologije i sličnih oblasti, ili da mislim da država, uz ogromnu proviziju, ima pravo da pljačka Miku i Peru da bi Laza mogao da studira "besplatno" :)))

Navuhodonosor said...

Speaker said...
Ja bih rekao da je investicija u fundamentalnu nauku jedna od retkih kompetencija koje bi država trebalo da zadrži, uglavnom u sklopu vojnih programa

Ovako nešto? :) Taj projekat finansira DARPA.

Speaker said...

@Navuhodonosor
Recimo :)

Navuhodonosor said...

Taj projekat je najobičnija prevara sa dobrim PR-om i nerealnim ciljevima, baš kao i mnogi drugi naučno-istraživački projekti koje finansira država (mada ima toga i u privatnom sektoru, eto konkretno taj projekat je finansiran i od strane IBM-a), u pitanju je najobičnija veštačka neuronska mreža (pattern recognition tehnologija stara nekoliko decenija), biološki neuroni su daleko kompleksnija stvar, ta njihova mačka čiji su mozak navodno simulirali nikada neće mjauknuti.

Speaker said...

@Navuhodonosor
Možda ste u pravu, ali ne znam na osnovu čega to tvrdite, ja stvarno nisam u stanju da to procenim, iako amaterski pratim šta se generalno dešava u sektoru AI. To i jeste jedan od problema sa bilo kakvim finansiranjem fundamentalne nauke, državnim ili privatnim, često su jedini ljudi koji znaju šta je treš a šta autentični biseri oni koji su unutar te priče i imaju ovakve ili onakve direktne ili indirektne interese. Ili, pak, filozofsko-političke preferencije koje utiču na njihove sudove.

Navuhodonosor said...

Ti naučnici znaju da budu takvi prevaranti, manipulatori, lažovi da je to strašno, ali uvek imaju sjajan PR, nastupe, prezentacije...

quisco said...
This comment has been removed by the author.
quisco said...
This comment has been removed by the author.
quisco said...

http://en.wikipedia.org/wiki/Salvador_Allende

quisco said...



http://en.wikipedia.org/wiki/Salvador_Allende