Pages

30 October 2012

Država blagostanja u Americi

Postoje dve škola mišljenja u vezi razloga za bujanje države blagostanja. Prva kaže da je to posledica delovanja dobronamernih ali neobaveštenih ljudi koji vide društvene probleme i žele da ih reše putem države, ali zbog svog ekonomskog neznanja i levičarske ideologizovanosti proizvode suprotne efekte i zapravo pojačavaju probleme. Druga škola, kojoj ja pripadam, misli da je država blagostanja sistem socijalne kontrole koja uopšte nema za cilj da reši pitanje siromaštva nego da drži populaciju zavisnom od države i pod njenom kontrolom od kolevke pa do groba.

Evo najnovije ilustracije za moju školu mišljenja. U 2011 godini u Americi je samo na razne programe socijalne pomoći, koji NE uključuju konvencionalne sisteme penzionog i zdravstvenog osiguranja, potrošeno preko 60 000 dolara po siromašnoj porodici. Linija siromaštva je negde oko 20 000 dolara po domaćinstvu. U ovom trenutku ti izdaci za  direktnu socijalu čine 21% federalnog budžeta. Naravno, najveći deo para nikad ne stigne do siromašnih, nego ga potroši birokratija koja administrira te programe.

Jednostavno pitanje: ako je država blagostanja zaista samo nevešt ali dobronameran pokušaj iskorenjivanja siromaštva - zašto se onda ne podeli siromašnima keš u mnogo manjem iznosu od ovog a koji se sada troši? Umesto da troši 60 000 dolara na birokrate, država bi mogla da troši 10 000 ili 15 000 na siromašne. Zar je moguće da se niko od "dobronamernih" i "neobaveštenih" reformatora i humanista nije dosetio toga? Naravno da svi ovo znaju, ali se sistem nikad neće promeniti zato što cilj programa socijalne pomoći nije pomoć siromašnima nego jačanje države, politička kontrola stanovništva i kupovina glasova.

7 comments:

Thomas said...

To nije tačno, da to svi znaju. Večina ipak NE zna!

Ali u ovoj dobi interneta mogla bi saznati i to bi moglo promeniti stvari. Ipak.

Nikola said...

Ja bih tu bio negde izmedju: postoje dobronamerni ali neobavešteni ljudi koji vide društvene probleme i žele da ih reše putem države, a postoje i ovi drugi koji u tome vide priliku za sebe pa se lepo ugrade.

Thomas said...

U stvari je pitanje koju večinu mislimo. Ja sam mislio večinu svih Amerikanaca. Vi mislite ove "progresivne reformatore". Kod poslednjih nisam ni ja siguran, da večina ne zna.

Dusan said...

Ivane, mislim da obe te škole mišljenja veoma pogrešno ocenjuju motive konkretnih ljudi čije odluke dovode do bujanja države blagostanja.

Ja mislim da se taj monstrum potpuno oteo kontroli i da odavno niko više ni ne pokušava da ga kontroliše, sem u sitnim segmentima.

Na mnogo raznih mesta se dešava to bujanje, puno raznih ljudi ga potstiče, a ja verujem da slabo ko od njih uopšte pokušava da reši neki "društveni" problem, već samo pričaju bajke glasačima vodeći računa o marketinškom efektu na sopstvenu političku poziciju.

U postojećim pravilima igre niko od političara nema valjan motiv da pazi da država štedi, a ima mnogo dobrih motiva da se troši: em se počaste neki glasači, em se drpaju provizije, em se ostavlja dobar utisak kako se svašta nešto radi... itd.

Glasači stvarno zahtevaju da država svašta nešto radi, a onda im političari lepo ispunjavaju tu želju.

Političari pogotovo nemaju motiv za ovo u šta ti veruješ, da naprave neki sistem u kome će... šta god da je u pitanju. Političari su privatni preduzetnici koji se lažno pretstavljaju, i najčešće im je biznis čist kriminal, a oni za državu nemaju nikakav cilj već se bave isključivo sobom. Ovakva država blagostanja nije nastala realizacijom nečijeg plana, već je proizvod delovanja puno raznih igrača koji nemaju motiv da se bave sudbinom države, ni da je mrze ni da je vole. Verovatno da pod demokratijom drukčije nije ni moglo biti.

Eh, da bar postoje neki zlikovci koji ZAISTA VLADAJU iz senke - ne bi nikad situacija došla do ovoga. Na žalost čak ni njih nema, pa je samo kancer demokratije metastazirao čak do ovih razmera, kada više ništa ne pomaže.

Thomas said...

No, ovaj link ja sam prosledio dalje, na neki dosta visokog nivoa i zanimljiv blog/forum, a istovremeno i mnogo narcisoidan i naduvan skup "superracionalista". S potpitanjem, koliko je to racionalna američka federalna država, kad takvo nešto radi.

Reakcija bila je baš onakva kakvu sam učekivao. Dosta munjevita. 15 down i 2 plus glasa.

Znači "superracionalisti" su uglavnom liberalne ... (da ne psujem ovde), koji rado progutaju neke iracionalnosti pravog pedigreja.

http://lesswrong.com/r/discussion/lw/f79/link_how_rational_is_the_us_federal_state/

Thomas said...

Ovaj je pravi biser:

> This number is meaningless for measuring the amount spend on poverty reduction, however broadly that is defined. No one thinks money spent on (1) fraud prevention, (2) food safety, (3) basic research, (4) judicial salaries for civil dispute resolution, or similar programs alleviate poverty.

Food safety :)

Srđan Mladenović said...

Dusane, vasem komentaru se nema sta dodati, ni oduzeti. Odlicno!