Pages

10 July 2012

Negativne kamate

Čudne stvari se dešavaju. Francuska, čije je ime pre samo nekoliko meseci pominjano u pričama o serijskom bankrotu zemalja evrozone, upravo je prodala tromesečne i šestomesečne obveznice po negativnim kamatnim stopama. To znači da ako Francuskoj hoćete da pozajmite novac, onda vi Francuskoj plaćate kamatu za tu uslugu.Vrlo malu kamatu, ali svejedno, ipak vi kao kreditor plaćate dužniku. I Francuska nije jedina, Nemačkoj, Danskoj i nekim drugim zemljama se to već redovno dešava. 

Kamate odnosno prinosi na obveznice većeg broja zemalja su već duže vreme realno negativni, što znači negativni kad se oduzme inflacija. Recimo, dobijate kamatu od 1% i to prihvatate, svesni da je inflacija 2%. Ali to je već postala redovna pojava i sada ne govorimo o tome, nego i o negativnim nominalnim kamatama. Čak i pre nego što se inflacija uključi u račun, kamata je negativna. Date Nemačkoj ili Francuskoj u zajam 1000 evra, da biste za šest meseci nazad dobili, na primer, 998 evra. I to dobrovoljno radite.

Problem sa negativnim nominalnim kamatama je što se umesto pozajmljivanja može jednostavno čuvati gotovina. Ako ni u šta ne investirate već čuvate gotovinu tih 6 meseci, onda ste nominalno na nuli, ne dobijate i ne gubite ništa u nominalnim iznosima. Ako "investirate" u francuski ili nemački dug, imate zagarantovan gubitak.

Meni ne uspeva da pronađem smislen razlog za ovu situaciju. Ima više razloga za jako niske i realno negativne kamatne stope. Jedan je finansijska represija, razne regulatorne politike koje podstiču finansijska tržišta da ulažu u državni dug umesto u alternative. Druga je rast bankarstva u senci, odnosno masovne upotrebe obveznica u svrhe zaloga ili kolaterala na osnovu kojih banke i fondovi pozajmljuju jedni od drugih.  Obveznice su tražene jer se onda više puta iskoriste kao zalog prilikom kratkoročnog pozajmljivanja. Treća je beg u sigurnost u situacijama kao što je ova finansijska kriza, kada povraćaj kapitala postane važniji od povraćaja na kapital. Pa iako se ulaganjem u nemačke ili francuske obveznice realno gubi, barem je novac na sigurnom. 
 
Ali sve ovo su razlozi za niske kamate, čak i realno negativne, ali ne i za nominalno negativne. Kada uđemo na teritoriju nominalno negativnih, svi ovi razlozi padaju u vodu jer bi svi mogli biti jednako ili bolje zadovoljeni jednostavnim držanjem gotovine. I profitabilnije je i bezbednije držati gotovinu nego bilo šta drugo. 

Ostaje teorijska mogućnost da banke neće da drže gotovinu jer se boje nekakvih pljački, ali banke mogu vrlo jednostavno držati novac na računu centralne banke i još dobijati malu nadoknadu za to (mada ECB od skoro ne plaća ništa). Ili je moguće i nešto verovatnije, da druge finansijske institucije neće da drže gotovinu u bankama jer se boje njihove propasti i nemogućnosti povraćaja depozita, pa su zato spremne da ulože i uz negativne kamate, što u suštini znači da plate zemljama Francske i Nemačke da čuvaju novac u vidu njihovih obveznica. Bolje je platiti malu proviziju nego razmišljati kako da se bezbedno rasporedi gotovina u današnjem bankarskom sektoru. Taj dodatni faktor, u kombinaciji sa prethodno pobrojanim opštim razlozima za niske kamatne stope, možda može da dovede i do na trenutke negativnih nominalnih kamata.

15 comments:

elCoyote said...

To se narodnim jezikom zove rat špekulanata proziv štediša.
Sa jedne strane imaš špekulante i plodovi njihovog rada se vide kroz javne afere kao što je MF Global, PFG, Barclays i druge afere gde se koriste CDS, naked CDS, naked short seling, robot trading, libor, eurobor i druga oružija masovnog finansiskog uništenja (by Soroš*)
A sa druge strane imaš veliku većinu ljudi koja radi i pokušava da odovoji neku crkavicu sa strane da bi se uštedelo i za to što uštedi ne može da dobije ni bednu kamatu koja prati inflaciju.

Kada ti neko uzme pare i ti ostaneš sa manje para nego što si imao to se zove pljačka. Danas se to zove "negatine kamatne stope" da se slučajno neki lihvar ne bi uvredio ili potresao. Zvuči kulturnije nema šta.

Još jednom neponovljivi George Carlin The Real owners of the country

Dorćolac said...

Off: Izaš'o jekonomski program Praviteljstvujuščeg Sovjeta.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2012/07/10/2363810/Sporazum%2010.07.2012.pdf

MMiillaann said...

Kada sam čitao knjigu Majkla Luisa ,,The Big Short" prvi put sam naleteo na priče o ovakvom čudnom ponašanju investitora još od 80ih godina 20og veka. Da ne bih sad dužio,prepričavao delove knjige probaću odmah iz neba pa u rebra da pružim neki pokušaj objašnjenja. Od 80 ih godina,kada su u Solomon Brodersu izmislili hipotekarne obveznice,došlo je do dosta promena u poslovanju i ponašanju velikih investicionih banaka u USA. Naime industrija obveznica je počela da raste,ne odmah jakim tempom ali posle 2000ih je postala najveća finansijska industrija. Autor govori o opštoj percepciji u tim bankama uopšte o poslu prodavanja duga. Naime kaže da ste mogli ili da volite obveznice ili da vam se sviđaju(kao nekome ko investira kao jedan od tih bankara) ali nije bilo smisla odbacivati ih ili mrzeti. Prosto sigurnost i predvidljivost budućih tokova gotovine od njih bile su najvažniji element koji je gurao sve investitore u njih,dalje od recimo tržišta deonica(čak toliko da recimo 80ih su smatrali najvećim problemom,kada bi se neretko dešavalo da im rate budu prerano otplaćivane,jer su zajmoprimaoci uspevali jeftinije da refinansiraju svoj dug zbog opšte padajućih kamatnih stopa). Posao prodavanja duga je toliko rastao,da posle 2000ih sve velike investicione banke u USA su počeli da sa mesta CEO-ova vode ljudi koji su vodili bond department-e dajući tako prioritet toj vrsti poslovanja,naročito od kako su smišljeni još egzotičniji dužnički instrumenti tipa CDO-s,što je i dalo ovolike dimenzije ovoj krizi jer su pakovali MBSove i CDO-ove kao ludi ne mareći za njihove i sistemske rizike koje mogu proizvesti.
Summa summarum- investitori smatraju posao prodavanja duga kao predvidiv,kada je kriza investiranja kao ovih godina,oni će radije plasirati novac u obveznice nego eksperimentisati sa npr IPOovima Facebook-a i sličnih firmi o čijem poslovanju i vrednosti na berzi niko ne može ništa da kaže u napred. Situacija sa nominalno negativnim kamatnim stopama desi se kada oni velik deo svoje druge aktive prodaju(npr kada počnu da prodaju deonice sa berze,što se vidi po tome da su svi bezanski indeksi u svetu u padu) i masovno počnu da plasiraju ta sredstva kod onih kupaca duga koji su percipirani kao sigurni,a desi se kao npr Nemačkoj prethodnih dana da oni kad hoće da prodaju obveznbice u vrednosti 30 milijardi eura tražnja za tim obveznicama bude duplo veća(čak Nemci uzmu i ne prodaju ni svih tih 30 milijardi nego recimo kao prošlu aukciju još 700 miliona evra ne prodaju). Naravno ovo gotovo sigurno nije neko univerzalno objašnjenje ali možda jeste za veliki broj slučajeva i veliki procenat plasmana obveznica tih zemalja pa daje neko objašnjenje.

MMiillaann said...

Malo pojašnjenje,možda sam nekome nejasan ili preskočio nešto što mi je delovalo očigledno,ali razlog zašto plasiraju sredstva u obveznice sa nominalno negativnim prinosom,iako sa kešom imaju makar nultu stopu je taj što oni i keš posmatraju kao klasu imovine(asset class) pa i kad tu plasiraju sredstva imaju valutne rizike(npr rotencijalni pad eura u odnosu na druge valute). Logično pitanje je zašto i to rade jer mogu i da se uzdrže i od toga i prebace se u sigurnije valute,ali oni to ustvari rade prodavajući akcije evropskih kompanija(čijeg pada vrednosti se boje bar za više od tih negativnih kamata) a neće u potpunosti da napuste Evropu kao mesto za investiranje.

Slaviša Tasić said...

Kupovina obveznica ih ne stiti od pada evra, obveznice su denominovane u evrima.

elCoyote said...

Baltic Dry Index i HARPEX

Pavle Mihajlović said...

jedna samo stvar hipotekarne obveznice nije izmislio Solomon Brothers nego je razvoj započeo 1970. Ginnie Mae

MMiillaann said...

Pavle,
Ginnie Mae je samo prvi počeo da koristi te instrumente, Lui Ranijeri iz Salomon Brodersa ih je razvio istina 70ih godina a ne 80ih kako sam ja naveo ali tek 80ih je počeo bum bond market-a,do tad su sva trgovanja dugom bila relativno nebitna vrsta poslovanja na finansijskim tržištima.

Slaviša,
Nemaju investitori taj luksuz kao mi što teoretišemo da razmišljaju u apsolutnim stavkama. Da je tako nikad nikakav keš ne bi ni držali,jer ga inflacija inherentno jede. Ponavljam oni deo svog portfolija moraju da drže u Evropi,jer ne može ceo investicioni svet da plasira u recimo Švajcarsku jer je to tržište malo. Uostalom euro je u odnosu na dolar već rekordno pao,jer ih je dosta već pobeglo u dolare,tako da se ne samo ne očekuje dalji pad eura u odnosu na glavne konkurentske valute već naprotvi očekuje se rast

Slaviša Tasić said...

Ma neka ga drze u evru, nije to pitanje nego zasto kupuju obveznice sa negativnim prinosom.

Hip. obveznice i nije bitno ko je izmislio, kljucno je da ih je regulacija favorizovala. Nisu hip. obveznice ni CDO sami po sebi problem, problem je sto je neko odlucio da su te hartije bezrizicne pa ih zato treba sto vise proizvoditi i gomilati.

milos said...

O ceni zlata i negativnim kamatama:

http://treo.typepad.com/files/20120711-specialreportgold2012-ingoldwetrust.pdf

ridjobradi said...

Secam se da je u Miskinovom udzbeniku povodom slicne situacije u Japanu 90-ih objasnjenje bilo otprilike da su veliki investitori preferirali kratkorocne obveznice umesto gotovine jer su mogle biti denominovane u vecim iznosima i sto su elektronskom obliku.
Te dve pogodnosti su navodno dovele do toga da su im u odredjenom trenutku bile prihvatljive i negativne nominalne stope.

Pavle Mihajlović said...

Ginnie Mae je 1970 dakle godine ne te decenije nego tačno 1970 počeo da razvija hipotekarne prosledne hartije od vrednosti. Onda posle ide cela priča o uzrocima krize i regulaciji. Varijabilne kamate, MBS, CDO sve to ide kasnije ali prsten moći skovn je u Mordoru, državnoj agenciji

Pavle Mihajlović said...

Slaviša, nisu CDO i MBS kao koncept problem, ali je problem kada ih je neko nametnuo spolja kao finansijski derivat van tržišta. To je bio deo političkog projekta priuštivog stanovanja za sve u SAD a ne pokušaj hedge fondova da disperzuju rizik

ridjobradi said...

@Pavle


Pa to je i Slavisa napisao :)

"Hip. obveznice i nije bitno ko je izmislio, kljucno je da ih je regulacija favorizovala. Nisu hip. obveznice ni CDO sami po sebi problem, problem je sto je neko odlucio da su te hartije bezrizicne pa ih zato treba sto vise proizvoditi i gomilati."

Pavle Mihajlović said...

da ja sam samo hteo da naglasim da ti derivati nisu ni nastali na tržištu pa je i regulacija bila rezultat činjenice da ih je država napravila, sa ciljem