Groteska je naravno još veća kada se imaju u vidu idiotarije kao što je vezivanje pojaseva na pedalinama i drugi oblici ispiranja mozga na sitno.
15 July 2012
Mala letnja groteska
Dok ne donesem definitivnu odluku da li je potrebno komentarisati etiketiranje narodnih neprijatelja od strane po ustavu najmoćnije osobe u zemlji (oko čega imam još dileme) odnosno da li treba trošiti vreme na besmislice novog gospodina multiplikatora (a mislim da ne treba jer odavno nešto gluplje (ne mogu naći lepši eufemizam) nije rečeno), danas mi zaokuplja pažnja jedna klasična fašistička praksa. Kažnjava naša država, to jest grad, one koji bi da se kupaju na svoju odgovornost na javnom dobru u vreme kada to ona smatra da nije shodno. Ispada da me država voli više nego ja samog sebe kao i mnogo puta kada treba zavući ruku u džep "buntovnog pojedinca" (recimo kada telefoniram na pešačkom prelazu). Ustvari, ne znam ni kako me to voli, jer se udaviti mogu gdegod poželim i u bilo koje vreme. Dalje, fascinatno je da komunalna policija ikada išta i radi jer kada sam ih ja zvao zbog kupanja opasnih pasa bez povoca i brnjice na plaži zajedno sa ostalim kupačima, žešće ih je mrzelo da dolaze. O nerešavanju nekih trivijalnih problema javnog reda i da ne govorim. Kako bilo, sledeći korak su verovatno dozvole za plivanje (najbolje davaže samo za Adu, za Lido sigurno treba neka dozvola tipa E klase), a najbolje i da se polaže neki ispit po simboličnoj ceni. Rešenje je kao i uvek prilično jednostavno, a to je da je spasavanje garantovano svakome unutar obeleženog dela plivališta u određeno vreme. Posle toga garancije od strane svekolike države nema, osim računa za akciju pronalaženja utopljenika koji se dostavlja naslednicima. Prilično jednostavno i efikasno.
Groteska je naravno još veća kada se imaju u vidu idiotarije kao što je vezivanje pojaseva na pedalinama i drugi oblici ispiranja mozga na sitno.
Groteska je naravno još veća kada se imaju u vidu idiotarije kao što je vezivanje pojaseva na pedalinama i drugi oblici ispiranja mozga na sitno.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
18 comments:
Delim sentiment, ali ne bih mogao da se teorijski složim. Tzv. javna dobra su u direktnoj nadležnosti tzv. javnih službi = de facto državni posed, te otuda država ili lokalne vlasti po prirodi imaju pravo da ograničavaju/dozvoljavaju/uređuju način na koji će pojedinci ta dobra koristiti i upotrebljavati. Činjenica da mi plaćamo porez ne daje nam, sem moralnog resantimana, nikakvo "pravo" da se bunimo. Jednostavno, kad bi tzv. javna dobra bila privatno vlasništvo, ili kad bi barem bilo omogućeno zakupljivanje radi investiranja i očekivane dobiti, onda bi se vlasnik ili pružalac usluge itekako rukovodio našim, tj. potrošačkim mišljenjima, željama, navikama. A ovako, ako su tzv. javna dobra (posebno je pitanje kako definisati šta je to, i po čemu npr. privatna svojina ne može imati funkciju javnog dobra) po slovu zakona u vlasništvu države, koja nema tržišnog konkurenta za pružanje usluga iste vrste, ne može se taj "nedostatak" nadoknaditi moralističkim opravdanjem da je nama, poreskim platišama, sve dozvoljeno.
Uzmimo npr. situaciju da su kupališta na Adi i na Lidu izdata ili prodata privatnim preduzetnicima. Svako od njih bi imao potpuno pravo da ograniči noćno kupanje, ne samo zato što ne bi mogao da nam naplaćuje ulaznicu ili prodaje piće u svom kafiću na obali, već i zato što bi bilo koji nesrećni slučaj utopljavanja bio markentiški štetan i od toga bi profitirali konkurenti kod koga bi kupači prešli. Naravno, ukoliko oceni da je tražnja za kasnopopodnevnim i noćnim kupanjem značajna, privatnik bi mogao da, sledeći takođe poriv za dobitkom, stvori uslove za tako nešto. E, pa na neki način je i Đilasu bitno da što manje moralne ljage padne na njega, kao posredno de facto upravnika javnih dobara u Beogradu, jer on možda nema tržišnu konkurenciju, ali ima političku, koja bi za 4 godine mogla da profitira zbog toga na izborima. Dakle, kad se već prihvata koncept državnog upravljanja "javnim dobrima", onda ima da se sluša vlasnik. Tačka. Ili se zalaži za drugi, efikasniji sistem, ali opet nemaš osnovu da kukaš kako su ti sada nekakva "prava" uskraćena jer ti mafija uzima reket odbijajući ti iz plate svakog meseca. Ti idi pa se žali mafiji.
Teorijski može da se opravda svako, pa i ovakvo kršenje slobode, a motivi su još jasniji. Medjutim braniti jutarnje ili vecernje kupanje na najbezbednijem kupalistu u Beogradu, a istovremeno da postoji na desetine mesta gde je kupanje manje bezbedno i sasvim otvoreno za davljenje je apsurdno (što ne znači da nam treba još 200 spasilaca i komunalaca da globe i vade iz vode). U rangu je to da me neko tera da nosim bicklisticki šlem za moje dobro - kratak je put od toga do ozbiljnog zadiranja u lične slobode i privatnost. Ovo je pre svega način da se na sitno produbljuje društvo lične neodgovornosti i državnog paternalizma i stvaranju nepotrebnih službi koje tome služe, odnosno pogrešnom usmeravanju aktivnosti organa sile.
Ma kapiram ja sve to i slažem se, ali NAČELNO se vlastima ništa ne može prigovoriti, dok god imaju de iure ili de facto monopol svojine nad javnim dobrima. Što se tiče šlema, pojasa, marihuane i sl., to je potpuno druga priča, tu svakako država direktno ograničava slobode, a ne raspolaže svojim vlasništvom kao u slučaju javnih dobara, mada svoje tutorstvo i paternalizaciju nad stanovništvom može da opravdava argumentacijom: "Hej, pa ako vam već obezbeđujemo besplatno zdravstvo, onda ima da se ponašate tako da minimizujete potencijalne troškove". Naravno da je besmisleno, ali može im se. Alternativa je privatizacija svih (barem uslužnih) delatnosti i sloboda pojedinca uz propratnu individualnu odgovornost. Dok se ta utopija ne ostvari, to nam je što nam je.
Potpuno se slazem sa diktatorom, ovaj htedoh reci Dorcolcem, predlazem zabranu kretanja ljudi ulicama u periodu od 11h do 17h zbog suncevih pega i stetnog suncevog zracenja. Takodje savetujem zabranu ulaska u parkove nakon 22h, radi zastite ptica koje ne mogu da spavaju zbog posetilaca.
Sa druge strane, predlazem kontrolorima BusPlus sistema radi odbrane od nesnosnih vrucina, da pri ulasku putnika na prva vrata, uriniraju nad njihovim glavama, kako bi kasnije usled isparavanja doslo do prirodnog procesa hladjenja.
Nemanja,
Grešiš, ovaj...grešiš sinak, već sam objasnio da usled političke konkurencije takve stvari nisu zamislive, a ova druga ograničenja jesu, jer je "vlasnik" odlučio da su rizici preveliki. Ne postoji nikakav zakonski osnov za bunt, sem našeg ideološkog snevanja, drugačijeg glasanja za 4 godine, ili organizovanog medijskog pritiska. Iskreno, mene više nervira ograničenje prodaje alkohola posle 22h, nego zabrana noćnog kupanja, ali šta je tu je.
Ti dajes kvazi teorijsku argumentaciju za ustaljen stav u Srbiji, gde se ne pravi mnogo razlika izmedju javne i privatne imovine. NPR. Direktor RTS-a Tijanic dozivljava svoju funkciju ambivalentno, kada treba uzimati pare onda je javna, a kada treba rukovoditi onda je to privatna televizija.
Prvo argument politicke konkurencije takodje moze da kaze ovaj covek brani ljudima da se kupaju, kaznite ga.
Drugo, komunalnu policiju ne placaju marsovci nego gradjani, i ukoliko komunalni policajac se bavi plivacima onda se on ne bavi stvarima za koje ga placamo. Itekako imaju pravo ljudi da se bune.
Trece, JP ADA je koliko se secam javno preduzece, i njegove delatnosti itekako trebaju da kontrolisu gradjani, jer ga oni placaju.
Cetvrto, ukoliko je osoba potpisala da pristaje da dozivi stravicnu smrt u slucaju davljenja na sopstvenu odgovornost, nema sile koja sme da je u tome obustavlja.
Jer, svojom slobodom da se udavi covek ne ugrozava tudju slobodu. Osim u slucaju diktatorskog podneblja kao ovog u Srbiji, i diktatorskih gradonacelnika populista.
Ograničavanje slobode kretanja.
"Ispada da me država voli više nego ja samog sebe kao i mnogo puta kada treba zavući ruku u džep "buntovnog pojedinca" (recimo kada telefoniram na pešačkom prelazu)."
To je to. Na čelu države je ili lopov koji ti ne izvlači ruku iz džepa, ili mistik revolucije koji pokušava da od tebe napravi "boljeg, novog čoveka".
Ja sam potpuno siguran da se pri ovoj odluci mislilo na smanjivanje troškova zdravstva i spašavanje života, kao i da će novac od svih napisanih kazni biti direktno prosleđen Institutu za maligne bolesti radi lečenja melanoma i ostalih kožnih oboljenja do kojih će doći zbog ovakvog radnog vremena...
Ideje gspa vode ka:
- poboljšanju naplate,
- povećanju vremena putovanja,
- smanjenju broja korisnika,
- padu prihoda.
"Za tri puta će biti povećan broj skutera koji koriste spasioci, grad će finansirati njihovo dodatno angažovanje a osobe u alhoholisanom stanju neće moći da se približe vodi, odlučili su nadležni na sastanku koji je Đilas sazvao povodom jučerašnjeg utapanja dečaka (13) na Adi Ciganliji."
Jedan od mnogobrojnih primera ambivalentnosti, necemo mi gradjani (neki od nas i ne posecuju Adu!) placati skutere nego "Grad", nekakvo apstraktno nezavisno bice, tj. gradonacelnik Djilas koji ce iz svog dzepa dati, kao sto nam je podario i izgradio most. Slava mu.
P.S. Napomenuo bih da se ne slazem sa autorom oko setanja pesackim prelazom i telefoniranja. U tom slucaju, demonstriranjem svoje slobode ugrozavate tudju slobodu, tj. ostalih ucesnika u saobracaju.
Bogati, a kako ja to ugrozavam ikoga ako idem tlefonirajuci na zeleno svetlo na pesackom prelazu.
Kako kako ? Pa onaj motorizovani mamlaz što oće da pređe preko zebre će sad morati da gleda kud udara, a ne da se uzda da ćeš ti da se skloniš jer se njemu eto desilo da te ne vidi.
Imaš pun Internet takve argumentacije, od ovog bloga, preko domaćih novinara i anonimnih komentatora koji složno rezonuju da "svakom može da se desi" da zgazi čoveka iz čista mira i da je to u suštini problem onog zgaženog što nije pazio, do panevropskog i naročito severnoameričkog javnog mnjenja, sudske prakse a čini mi se i zakonodavstva.
Evo samo par linkova na brzaka : http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/292451/Oborio-automobilom-decaka-usred-pesacke-zone--decak-kriv, http://trzisnoresenje.blogspot.com/2012/03/mrak.html, http://www.theurbancountry.com/2012/06/asking-all-wrong-questions.html
Stvar je jednostavna, postoji verovatnoca da vozac udari pesaka na pesackom prelazu, verovatnoca znatno umanjena paznjom pesaka, pesak smanjuje paznju telefoniranjem, verovatnoca udara povecana, sloboda vozaca da ne dozivi troskove/udes umanjena.
Iako sam ja mislio na pesacki prelaz van semafora, takodje pravilo vazi i na njemu, jer nije vazan nivo apsolutne promene verovatnoce, vec smer kretanja.
Voznja u saobracaju nije savrseni eksperiment u postovanju pravila, vec kompromis ucesnika. Ukoliko "mamlaz" pesak prelazi zebru na crveno, vozac ne sme da ga pregazi, mada ima pravo. Analogno, pesak ne sme da podlece pod haubu "mamlazu" vozacu.
Sa druge strane, ogranicena analiza izostavlja cinjenicu da verovatnoca udara ne mora zavisiti niti od vozaca niti od pesaka, vec od centralnog planera koji pesacki prelaz postavi na opasno mesto..
Ali opet ti ostaje neka verovatnoća da dođe do nasilja, čak iako obojica paze. Znači, prateći tvoj način razmišljanja, bilo bi dobro zakonom zabraniti pešaku da izlazi iz kuće, tako će se ta verovatnoća još dodatno smanjiti (mada opet ne skroz, pitajte u Irigu na primer).
S druge strane, pešak je svojom ličnom fizičkom bezbednošću dovoljno motivisan da ispravlja tuđe propuste, pa je prilično bezobrazno nametati mu dodatna pravila pored bezbednosnog rizika koji mu je nametnut.
A ograničena analiza u startu zanemaruje činjenicu da je ceo problem bezbednosti izgenerisan tako što je usred naselja odvojen prostor (i to veoma mnogo prostora) za kretanje opasnih motornih vozila koja njihovi vozači generalno ne umeju da drže pod kontrolom, i tako dovode u permanentnu opasnost i sebe i svoju okolinu.
E onda je, da bi se amortizovao bezbednosni rizik, donesen čitav roman pravila kojih pri kretanju po javnim površinama mora svako da se pridržava, bez obzira da li svojim načinom kretanja uopšte doprinosi tom bezbednosnom riziku. I taj roman saobraćajnih propisa je verovatno najveći udarac koji je civilizacija dvadesetog veka nanela ličnoj slobodi građanina. Nadživeo je i XX vek, i fašizam i komunizam, iako u svojoj primeni na terenu uporno svakodnevno konkretno preti fizičkim nasiljem, i razvukao se po celom svetu, tako da čovek praktično nema gde da pobegne od njega.
I, naravno, uobičajena analiza ovakvih problema standardno zanemaruje jednu bitnu stvar : primena zakona od strane države je veoma sporadična i ostavlja ogroman prostor za konkretne pretnje fizičkim nasiljem pod firmom jao nisam te video, tako da pristojnom građaninu u praksi ne ostaje ni onaj komad slobode kretanja koji mu zakon velikodušno dozvoljava, nego, pored intenzivnih stega države, mora još da se ponaša kao zec u šumi.
@Aleksandar Stevanovic
Slučaj prelaska pešačkog je diskutabilan. Ali zato vezivanje pojasa je idiotizam bez presedana.
Po analogiji se mogu nametnuti kazne ako
1. Pijan ili pripit prelazis pesacki prelaz
2. Ako razgovaras sa nekim ko je u tvojoj grupi o temama koje nisu vezane za sam prelazak
3. Ako zimi nosis kapu preko usiju, pa slabije cujes
4. Ako nosis kisobran po kisi, a pogotovo ako kise nema
5. Djilas ce sigurno smisliti jos nesto ako ga inspirisu i proslediti nadleznom poluministru za saobracaj
Inace nas zakon je prilicno jasan kada je rec o prelazima gde nema semafora (mislim da je odredba besmislena ako ima semafora)- Vozac mora da propusti pesaka, tako da je kadadahija za volanom uvek kriv, osim ako dovoljno ne potplati gde treba. A ja ako ne volim svoj zivot, moja stvar, necu se valjda stresirati za zdravlje i imovinu onoga ko bi mogao udariti sa vecom verovatnocom.
Inace nije to sve ni preterano bitno, ono sto se meni ne svidja je tendecija da svaki novi zakon donosi nova ogranicenja slobode sa brzometnim zavlacenjem ruke u tudji novcanik, a sve da bi me neko zastitio od samog sebe.
Posto stalno hvalim nase "reformisano sudstvo", bilo bi neprimereno da kritikujem zakone. Poslednji put kada sam to cinio pitajuci se odakle ce mrki medved platiti odstetu ako pojede coveka, problem se iz teorije preselio u praksu.
Pocecu poput Nebojse Katica da citiram sebe:
".. relacija sloboda=odgovornost cesto izostaje kod pojedinaca. Valjda zato sto se izvodi iz tranzitivnosti; sloboda=moc, moc=odgovornost, pa sloboda=odgovornost te nije bas ocigledna."
Hajek je, poput moje malenkosti, govorio da je odgovornost potreban saputnik slobode.
Problem je prost: Pesak hoce slobodu telefoniranja na zebri, veliki broj ljudi inace nece da snosi odgovornost (svoje slobode), kazne se uvode..
Ali, anomalija nastaje iz samog prava prelaska ulice zebrom, jer to pravo neko drugi mora da obezbedi, u ovom slucaju neduzni vozac, te lisavanjem odgovornosti pesaka ono biva zloupotrebljeno.
Post a Comment