Pages

14 July 2012

Još malo o kamatama

Izgleda da oko delova prethodnog posta ima nekih nejasnoća pa evo još malo o kamatnim stopama. Idealno štivo za vrući letnji dan.

Najvažnija stvar koju treba imati na umu je da nominalne kamatne stope, dakle kamatne stope kojima u svakodnevnom govoru operišemo, uvek u sebi sadrže dve komponente: realnu kamatnu stopu i očekivanu stopu inflacije. Kakva je tačna raspodela između njih nikad ne znamo unapred, ali sa sigurnošću znamo da su obe tu. Na primer, ako sada neka godišnja kamatna stopa iznosi 5%, ona u sebi sadrži realnu kamatnu stopu od recimo 3%, dok je preostalih 2% očekivana inflacija. 

Pošto govorimo o monetarnoj politici, pretpostavimo da se radi o međubankarskoj kamatnoj stopi koju cilja centralna banka. Zamislimo sada da centralna banka pokuša smanji kamatne stope. CB to radi tako što poveća ponudu novca na međubankarskom tržištu -- štampa novac. Kad poveća ponudu novca, likvidnost na tržištu raste, više je novca na raspologanju i banke su spremne da pozajmljuju po nižoj stopi. Recimo da stopa zbog toga opadne sa 5 na 4%. 

U isto vreme, međutim, svi znaju da će upravo povećana ponuda novca uticati i na cene. Za neko vreme, za mesec ili za godinu dana, sigurno ne mnogo više od toga, cene će zbog prethodnog doštampavanja para morati da porastu. Tako stvorena inflaciona očekivanja se sada ugrađuju u kamatne stope. 

Redosled događaja bi bio ovakav: 

1. Prethodna kamatna stopa bila je 5% (3% realne i 2% očekivane inflacije). Centralna banka interveniše, poveća ponudu novca da bi kamatne stope pale. 

2. Odmah nakon intervencije, kamatna stopa će se zaista spustiti na 4 %. Na tržištu je više novca i realna kamatna stopa pada. (Kamata od 4% sada uključuje 2% realne kamate i 2% očekivane inflacije). 

3. Ubrzo zatim, tržišta će shvatiti da je došlo do štampanja para i prilagoditi svoja očekivanja inflacije -- sada očekuju inflaciju od 3%. Kamatna stopa će se zbog toga vratiti na 5% (istih 2% realne stope, ali sada  3% očeivane inflacije).

4. I na kraju, pošto na realne veličine puko štampanje novca ne može trajno uticati već one zavise od realnih faktora, realna kamatna stopa će se vratiti na svojih prirodnih 3%. Inflaciona očekivanja formirana zbog štampanja para ostaju gde su bila, pa sada nominalna kamatna stopa iznositi 6% (3%+3%).

Tako je centralna banka intervencijom na smanjenju kamata njih ustvari povećala. I ovo je tipičan i neizbežan scenario, mada sa proizvoljnim stopama. Ne znamo koliko će vremena proteći od faze 1 do 4, to zavisi od mnogo stvari, ali moguće je da se sve dogodi u trenutku. Da se sve ovo događa u istom trenutku naročito misle oni koji veruju da tržišta imaju racionalna očekivanja. Drugi opet misle da centralna banka može privremeno da spusti kamate i da će proces od faze 1 do faze 4 potrajati. Ali retko ko negira da će do toga na kraju doći. 


Druga najvažnija stvar, koja sledi iz prve, je da posmatranje kamatnih stopa može da bude veoma varljivo. Posebno se na osnovu kamatnih stopa ne mogu donositi sudovi o smeru monetarne politike.  Vrlo često ćete čuti i sigurno ste čuli -- ne od nadriekonomista, nego u Wall Street Journalu, Financial Timesu, Bloombergu itd., -- da niske kamatne stope znače ekspanzivnu monetarnu politiku. Ili da visoke kamate znače restriktivnu monetarnu politiku. To treba uzimati sa velikom dozom rezerve. Može nekad da bude tačno, ali vrlo često vara. 

Evo kako kamate mogu da zavaraju. Opet, treba imati na umu da nominalna kamata = realna kamata + inflacija. 

Ako vidite da centralna banka ima visoku kamatnu stopu, to ne mora da znači da ona sada vodi restriktivnu monetarnu politiku -- već može da znači da je očekivana inflacija u toj valuti visoka. Visoka kamatna stopa u sadašnjem vremenu znači da je monetarna politika u prošlosti bila ekspanzivna. Ta ekspanzivna monetarna politika u prošlosti stvorila je inflaciona očekivanja, pa sada kamatna stopa mora da bude visoka zbog visoke inflacione komponente. To je slučaj u Srbiji i zato je referentna kamata stopa stalno naizgled visoka -- preko 10%. Ali to ne znači da je politika NBS restriktivna, već da je inflacija u Srbiji visoka. 

Suprotno, ako centralna banka ima nisku kamatnu stopu, to ne znači da je monetarna politika ekspanzivna -- već da je monetarna politika u prošlosti bila restriktivna. Pošto je bila restriktivna to je smanjilo očekivanu inflaciju i kamatna stopa je zbog toga niska. Možda su stvorena i deflaciona očekivanja, pa tako glavna kamatna stopa centralne banke može da bude 0% a da to i dalje nije ekspanzivnija politika nego inače -- jer je možda realna kamata i dalje 2%, ali se očekuje deflacija od -2%.

Mnogi današnji austrijski ekonomisti optužuju centralne banke za ekspanzivnu monetarnu politiku. Kad ih pitate kako znaju da je bila ekspanzivna, oni navode niske kamatne stope. Ali niske kamatne stope su možda označavale da je monetarna politika pre toga bila restriktivna. Zbog prethodno restriktivne politike očekivala se jako niska inflacija, pa je naizgled niska nominalna kamata bila sasvim pristojna kao realna kamata. 

Ovo nije ništa novo već je duboko u tradiciji monetarizma. Milton Friedman je sve ove stvari najbolje objasnio, posebno da o monetarnoj politici ne treba suditi na osnovu kamata. Ali se jako često zaboravlja i najveći broj analitičara redovno upotrebljava kamate kao indikator smera monetarne politike. I to često navodi na pogrešan put. Da li je monetarna politika ekspanzivna ili restriktivna mora se videti iz kretanja novčane mase.

2 comments:

Dorćolac said...

Znači, ispada da nagli pad hipotekarnih kamata na 1% i potonji njihov rast usled tražnje i špekulantskih igrarija, nije bio rezultat ekspanzivne politike gos'n Bernankea, već je, je l'te, u pitanju verovatno bila posledica FED-ove prethodeće restriktivne politike u real estate ili npr. dot.com sektoru. Oh, wait...

"Milton Friedman je sve ove stvari najbolje objasnio, posebno da o monetarnoj politici ne treba suditi na osnovu kamata. Ali se jako često zaboravlja i najveći broj analitičara redovno upotrebljava kamate kao indikator smera monetarne politike."

Nije tačno da REDOVNO upotrebljavaju kamate kao indikator, već samo kad bi i slepcu trebalo biti jasno, ili barem sumnjivo, da ne mogu u toku jednog ciklusa da kamate toliko naglo padnu i malo manje naglije da opet skoče, a da pritom postoje neskrivene državno-privatne agencije koje obezbeđuju rizike.

MMiillaann said...

Ergo-čak i da nije bilo teških intervencija FEDa na tržištu,bejlaouta koje koga i koje čega u nekim ciframa od kojih se vrti,serijskih bankrotima banaka u državi čija je valuta 2/3 svetskog novca,danas bi opet imali ovako niske kamate dolara...