Daily Beast ima dva zabavna članka koji čine celinu. U prvom, neokon David Frum, pisac govora G.W: Busha poznat kao tvorac kovanice "osovina zla" i veliki kritičar pro-tržišnog skretanja republikanske stranke (humor), žali nad tužnim faktom da konzervativci u Americi (navodno) napuštaju Friedmana i okreću se Austrijancima, prevashodno Misesu. Njegovo objašnjenje je da je to stoga što su konzervativci glupi i intelektualno lenji, a Mises tvrdi da je ekonomska teorija imuna na empirijsko opovrgavanje, te oni nalaze njega privlačnijim od empiriste i pozitviste Friedmana.
Drugi članak koji potpisuje Nicholas Wappshot komentariše zaboravljeni esej Miltona Friedmana iz 1988 u kome ovaj hvali Kejzna, ali i britanski socijalizam generalno. Zaključak članka je da libertarijanci bez mnogo prava svojataju Friedmana, koji je bio mnogo manje ekstreman u odbrani slobodnog tržišta nego što se to obično veruje.
Šteta što nije poslao na vreme svoje nalaze Frumu. Možda bi ga ubedio da se desničari okreću Misesu ne zato što su intelektualno lenji, nego zato što je on dosledniji i i radikalniji zagovornik slobodnog tržišta od Friedmana. Znate, Okamova britva...
No, za čitaoce Tržišnog Rešenja ovo nije ništa novo. Oni znaju odavno kako stoji stvar oko Freidmana i Misesa. Ne treba im ni David Frum ni Nichoas Wapshot da to shvate.
Drugi članak koji potpisuje Nicholas Wappshot komentariše zaboravljeni esej Miltona Friedmana iz 1988 u kome ovaj hvali Kejzna, ali i britanski socijalizam generalno. Zaključak članka je da libertarijanci bez mnogo prava svojataju Friedmana, koji je bio mnogo manje ekstreman u odbrani slobodnog tržišta nego što se to obično veruje.
Šteta što nije poslao na vreme svoje nalaze Frumu. Možda bi ga ubedio da se desničari okreću Misesu ne zato što su intelektualno lenji, nego zato što je on dosledniji i i radikalniji zagovornik slobodnog tržišta od Friedmana. Znate, Okamova britva...
No, za čitaoce Tržišnog Rešenja ovo nije ništa novo. Oni znaju odavno kako stoji stvar oko Freidmana i Misesa. Ne treba im ni David Frum ni Nichoas Wapshot da to shvate.
11 comments:
trebali ste ipak malo provjeriti činjenice ov Friedmanu.
Evo po mom skromnom mišljenju pravedniji osvrt na drugi tekst
http://cafehayek.com/2012/07/milton-friedman-the-moderate.html
za one manje upućene u njegova postignuća evo i ovaj tekst posvećen 100godišnjici njegova rođenja (na današnji dan)
http://www.newsday.com/opinion/oped/boudreaux-milton-friedman-a-centennial-appreciation-1.3869874
Čisto kurioziteta radi, Fridmanov znanac i izdavač "Free to Choose" je bio naše gore list:
http://www.nytimes.com/2001/12/06/business/william-jovanovich-81-longtime-publishing-chief-dies.html
Tekstovi Ivans Jankovica postaju mucni za citanje. Ovo je valjda vec 500-ti tekst po redu u kome nas vrli autor nastoji ubijediti kako su Friedman i Hayek lazni liberali i light socijalisti, a Misesa i sebe smatra valjda jedinim istinskim free market liberalima u posljednjih 100 godina. A o logici zakljucivanja na nivou petogodisnjeg djeteta, bolje i da ne govorimo: u jednom od Jankovicevih tekstova, autor ne samo da nas nastoji ubijediti da su Friedman, Hayek i kompanija (svi osim Misesa naravno) socijalisti, nego ni manje ni vise nego sljedbenici Marxovih ideja. A sve samo zato su neki od njih navodno opravdavali progresivno oporezivanje, po cemu bi se onda i Adam Smith ili Thomas Paine mogli prozvati socijalistima. No ono sto ja ne razumijem je koji uopste smisao ovakvih kvazi filozofskih tekstova? Sta Jankovic namjerava postici svojom anti-socijalistickom paranojom i nategnutim kvazi promisljanjima? Za razlku od recimo Slavise Tasica koji pise izvrsne analiticne tekstove iz oblasti ekonomije, Jankoviceve dubioze nazalost, samo narusavaju reputaciju ovog bloga.
Možda bi umesto čitanja interpretacija second hand dealers of ideas trebalo čitati, gledati i slušati samog Fridmana i donositi zaključke.
BTW, danas je 100 godina od rođenja Miltona Fridmana.
Marko,
Thomas Pain jeste bio socijalista , jer se zalagao za nacionalizaciju zemlje i tvrdio da profit prositice iz ekspolatacije radnicke klase od strane kapitalista (izmedju ostalim stvarima). Adam Smit nije bio socijalista, ali je bio daleko od doslednog zagovornika trzista, i sto je vaznije, njegova ekonojmska teorije, posebno radna teorija vrednosti je postala osnova marksizma. Friedman je poceo kao socijalsita radeci a njudil programe ali je vremenom postao neka vrsta umerenog libertarijanca. Slicno vazi i za Hajeka koiji je takodje bio "kompromiser" iako je imao bolju ekonomsku teoriju od Friedmana. U ovom tekstu nigde nisam tvrdio da je Friedman "socijalista", nego da je Mises "dosledniji i radikalniji zagovornik liberalnih ideja".
Dakle, "smisao ovakvih filozofskih tekstova" ces razumeti onda kad budes nesto znao o filofofiji, tj teoriji. Dotle mozes da se zgrazavas i "pontifikujes" o mom ekstremizmu, sto je mnogo lakse nego nesto znati
Vedran,
ne brinite, vrlo dobro su mi poznate cinjenice o Friedmanu. A i ovde je rec o interpretaciji, ne o navodjenju neke konkretne cinjenice. Moja tvrdnja je da je Friedman nedosledni zagovornik liberalnih ideja i da je to razlog zasto se neki ljudi okrecu Misesu. Ne znam koje "cinjenice" tako nesto opovrgavaju.
@Marko Jelacic
Marko, ja se prvi često zakačim sa Ivanom baš zbog te zadrtosti, ali to što ga njegov zelotizam često vodi u zamorno cepidlačenje, teorije zavere, traženje dlake u jajetu i lov na uglavnom fiktivne libertarijanske "jeretike", ipak nikako ne znači, ili, barem, ja to ne bih rekao, da njegovo pisanje "narušava reputaciju" Tržišnog rešenja: naprotiv, iako ovde piše (i, nažalost, ne piše, gospođa Buturović, po mom sudu jedan od najlucidnijih i u direktnoj polemici najubojitijih autora poreklom sa ovih geografskih koordinata, već neko vreme, iz meni nepoznatih razloga potpuno zanemaruje TR) nekolicina izuzetno kvalitetnih blogera, mislim da nikoga neću naročito uvrediti da je, uz Slavišu, koga ste s pravom pohvalili, Ivan apsolutna autorska "zvezda", jer, koliko god, neka me uvaženi g. Janković izvini, :) ume povremeno da uguši i iziritira, toliko, barem što se mene tiče, kada je zaista inspirisan, uspe da izbegne svoje privatne opsesije i tema mu odgovara, izbacuje naprosto briljantne tekstove, s kojima se malo šta od savremene južnoslovenske publicistike može porediti po obaveštenosti, obuhvatnosti i doslednosti pogleda na svet i multilateralnoj i multidisciplinarnoj, polihistorskoj utemeljenosti. A sad kada sam to rekao i spasao dušu svoju, :) mogu, mislim, i da dodam da o ovom konkretnom tekstu i njegovim violinski nategnutim tezama o Fridmanu imam poprilično nisko mišljenje, ne odveć neslično vašem :)))
Šta ste se uzbunili... Ima ljudi koji su dosledni u svojoj teoriji i onih drugih koji prave kompromise. Fridman očigledno spada u drugu grupu, Mizes je nesumnjivo u prvoj.
Ne vidim šta je sporno to reći naglas.
@Zvonko @Ivan
ako ćemo filozofski
problem je u predstavljanju sposobnosti kompromisa kao nedostatka, a tvrde zadrtosti kao velike vrline. čovjek koji nikad ne promjeni mišljenje u ničemu ili čovjek koji se rodio sa savršenim stavom je po meni kreten.
E sad jel se Mises rodio savršen ja neznam ali jednostavno na toj razini ne razmišljam o ljudima. radije uzimam sve u kontekstu i Friedman je osoba koja me je "zakačila" za promišljanje o slobodi, slobodnom tržištui, kapitalizmu, itd.
to vam je otprilike kao da nekoga tko je popio čašicu alkohola proglasite pijancem jer nije dospljedan u svojoj antialkoholičarskoj misiji.
dapače upravo sposonost da skrenemo i vratimo se na pravi put je velika vrlina, za razliku od ovih što znaju ići samo u jednom smjeru. ti su nadasve i opasni, radikalni, po meni.
iz ovih nekoliko njegovih izjava jasno je što je bio i kako je razmišljao.
"I think the term classical liberal is also equally applicable. I don't really care very much what I'm called. I'm much more interested in having people thinking about the ideas, rather than the person."
"difference between me and people like Murray Rothbard is that, though I want to know what my ideal is, I think I also have to be willing to discuss changes that are less than ideal so long as they point me in that direction."
@vedran2006
Htedoh da napišem baš nešto na tu temu, sa dodatnim uvidom kako su u decenijama posleratnog kejnzijansko-socijalističkog ludila, Fridmanov (i, u nešto manjoj meri Hajekov) praktičan doprinos i uticaj na obuzdavanje tog ludila i početak velikog tačerovsko-reganovskog preokreta (koji je ne samo vratio Zapadu izgubljenu ekonomsku ravnotežu i pozitivni momenat, već presudno uticao i na globalnu vojno-političku sliku i pobedu u hladnom ratu, što valjda čak ni Ivanu ne može da smeta, mada ko zna, ekstremniji ronpolisti i rotbarditi u SAD danas nažalost zvuče skoro isto kao petokolonaški komunistički šljam :) ) bili nesravnjeno veći od uticaja fon Mizesa, Rotbarda i njihovih puristički nastrojenih sledbenika. Međutim, vi ste prilično lepo izrazili suštinu prvog dela onoga što sam hteo da kažem o Fridmanovom pragmatizmu i nedogmatičnosti, a, kako me već pomalo hvata putna groznica i danas i sutra imam još hiljadu nekih gluposti da posvršavam pre nego što konačno sednem u avion, ostaviću razvijanje ove teze za neki drugi put, i poželeti svima prijatan ostatak leta, čitamo se u septembru :))
@Ivan
ovaj tekst drugi što ste objavili gdje se istiću poprilične laži o M.F. ipak govori o tome koliko dobro ste upoznati sa djelima tog čovjeka.
meni se više čini da ste vi jedva dočekali da neko oblati Friedmana i onda brže bolje objavili članak u kojem to blaćenje korisitte kao svojevrsni dokaz da je upravo onako kako ste vi željeli da bude.
to vam se u stručnoj literaturi naziva confirmation bias, proguglajte malo.
Post a Comment