Pages

14 June 2012

Fiksni kurs i devizne rezerve

Novosti i B92 imaju nešto o fiksnom kursu i kao njegove nedostatke navode:

- NBS gubi monetarnu nezavisnost
- Ubrzano trošenje deviznih rezervi

Prvi nedostatak nije nedostatak nego prednost. To je sada valjda svima jasno.

Ali posebno iritira što se ovo drugo, trošenje deviznih rezervi u fiksnom kursu, sada tretira kao nesporna činjenica.  Javna debata o tako važnom pitanju zasniva se na običnom mitu koji šire neki ekonomisti i neki neinformisani mediji ali koji i sama NBS često potrhranjuje.

Koja zemlja sa fiksnim kursom je ostala bez deviznih rezervi? Ikada u istoriji? Estonija, Litvanija, Letonija? Bugarska, BiH? Nijedna. Kakav je trend sada, da li se njihove devizne rezerve polako tope? Ne, kod fiksnog kursa nema opasnosti od trošenja deviznih rezervi.

Naravno, ovde govorimo o pravom fiksnom kursu gde je centralna banka obavezna da poštuje jednostavno pravilo neštampanja para osim na osnovu priliva i odliva deviza. Kod svih slučajeva propasti navodnih fiksnih kurseva, od jugoistočne Azije preko Južne Amerike do par jugoslovenskih epizoda, radilo se o nepoštovanju ovog pravila. Ti kursevi zato i nisu bili stavno fiksni nego samo prividno fiksirani. Ili su počeli kao fiksni, kao kod Markovića i Avramovića, ali su pravila brzo prekršena.

Evo kako funkcioniše pravi fiksni kurs sa pratećim pravilima odnosno restrikcijama ponašanja centralne banke.

Kod fiksnog kursa vaša domaća monetarna baza je jednaka vašim deviznim rezervama. Kad devize ulaze u zemlju to automatski štampa dinare. Izvoznik proda robu i dobije za nju 10 evra iz inostranstva; preko svoje banke on proda tih 10 evra NBS i za njih dobije 1.200 dinara po fiksnom kursu. Ti dinari su sada kod našeg izvoznika, odlaze u neku upotrebu i to znači da je sa prilivom deviza od 10 evra količina dinara u ekonomiji porasla za tačno toliko.

Suprotno, uvoznik kupi robu, treba da je plati 10 evra strancu i zato preko svoje banke kupi od NBS 10 evra za 1.200 dinara. Tih 1.200 dinara odlaze iz džepa vlasnika ili sa računa domaće firme i ostaju u podrumu NBS. Prema pravilu fiksnog kursa NBS ne sme da ih vrati nazad u opticaj. Tako je količina dinara u ekonomiji opala za 1.200 dinara.

Ako razumete ovaj mehanizam onda vidite da vam u fiksnom kursu devizne rezerve nisu ni potrebne. Ako NBS sledi mehanizam fiksnog kursa, ponaša se kao najveća menjačnica u zemlji, onda joj devizne rezerve u današnjem smislu, dodatne devize ili hartije u trezoru centalne banke, uopšte nisu potrebne. Potrebno je za početak tačno onoliko da pokrije dinarsku novčanu bazu, a to je relativno malo. Pošto Srbija ima mnogo više od toga ostatak se može upotrebiti za vraćanje javnog duga ili još nacionalnih penzija.

Devizne rezerve mogu da opadnu -- ali opadanje deviznih rezervi kod fiksnog kursa automatski znači i opadanje domaće novčane mase. A opadanje domaće novčane mase znači deflaciju, pojeftinjenje svega. Kada Srbija pojeftini više turista će doći na Exit, malinari će izvesti nešto malina i sve u svemu priliv deviza će se na kraju povećati ili će neto odliv prestati.

Opadanje deviznih rezervi je tako samo ogledalo opadanja dinarske novčane mase, odnosno deflacije. To se može desiti prilikom većih kriza kada devize odlaze iz zemlje. Zato su recimo baltičke zemlje sa fiksnim kursevima bile u većim krizama, devize su otišle iz zemlje i one su automatski, sledeći pravila fiksnog kursa, imali i domaću deflaciju. Devizne rezerve, ponavljam, vam same po sebi u fiksnom kursu i ne trebaju, one su samo druga strana domaće novčane mase. Njihovo opadanje nije isto što i sadašnje njihovo trošenje na odbranu kursa. U fiksnom kursu njihovo opadanje je samo drugi izraz za domaću deflaciju.

Evo šta su pravi razlozi protiv, pravi nedostaci fiksnog kursa.

Prvo, pri fiksnom kursu NBS prestaje da se pita za bilo šta u vezi monetarne politike. Nema manipulacija kursom, nema insajderskih poslova. Nema ni ciljanja inflacije jer ni inflacija sada ne zavisi od NBS nego od strane valute za koju ste fiksirani, evra ili čega god. Nema prodaje i kupovine zapisa ni manipulisanja referentnom kamatnom stopom. Da sam guverner NBS ja bih se svim snagama borio protiv fiksnog kursa.

Drugo, fiksni kurs zahteva disciplinu i fleksibilnost cena. Ako devize neto izlaze iz zemlje, novčanu masu morate pustiti da se proporcionalno smanjuje, što gura domaće cene i plate nadole, a to može da bude bolno. Niste u ništa boljem položaju ni ako vam centralna banka inflacijom stalno obezvređuje platu, ali psihološki je to lakše podneti od deflacije. Zato ni političari nisu oduševljeni fiksnim kursom. Od dugoročnog prosperiteta važniji im je ovaj izborni ciklus.

52 comments:

Владимир said...
This comment has been removed by the author.
Владимир said...

Ако је фиксни курс толико одличан зашто га је онда укинула Велика Британија после девалвације фунте из 1992. године?

Сетимо се какву су улогу одиграли тада хеџ фондови попут оног Џорџа Сороша. Иначе, Британија је после девалвације забележила раст своје привреде.

Што се тиче Летоније, Славиша заборавља да је ова земља 2008. године била у финансијској кризи.

"A opadanje domaće novčane mase znači deflaciju, pojeftinjenje svega."

И вероватно играње са рецесијом.

"Kada Srbija pojeftini više turista će doći na Exit, malinari će izvesti nešto malina i sve u svemu priliv deviza će se na kraju povećati ili će neto odliv prestati."

Тешко оној земљи која базира прилив девиза на основу Егзита и извоза малина.

Шта ће бити ако је однос увоза и извоза стално неповољан из године у годину за једну земљу која има фиксни курс? Задуживање као решење?
А каматна оптерећења?

Speaker said...

Slaviša, nije problem u režimu kursa, već u režimu kao takvom, :) odnosno, mafijaškoj državi u kojoj su partikularni, političko-demagoški i/ili ekstortivni interesi dovoljno jaki da utiču na bilo kakve monetarne parametre. Isto kao što danas Narodna banka interveniše na tržištu ili se igra kamatnim stopama da bi udovoljila tim interesima, tako bi i u režimu fiksnog kursa pod tim istim pritiskom ubacivala novac bez deviznog pokrića, i stvar bi se završila onako kako se već par puta završila kada je ova zemlja (to jest njene pravne preteče :) ) zbog zaustavljanja dve hiperinflacije uvodila fiksni kurs.
Vladimire, ista primedba koja važi za Srbiju, važi i za Ujedinjeno kraljevstvo, iako je to, naravno, nesravnjeno ozbiljnija država od ovog etničkog muzejskog sela, i to je u osnovi socijalistička zemlja u kojoj nije glavni cilj dugoročni prosperitet privrede i omogućavanje što boljih uslova onima koji nešto rade i stvaraju, već lakši život raznih vrsta neradničke fukare, uglavnom na tuđ račun, koji se onda u horizontu od par meseci do par godina može pretvoriti u dalji mandat za ekipu demagoga na vlasti, i taj obrazac su u novijoj istoriji prekidali samo retki istinski državnici i vizionari, a poslednji od njih (koji, međutim, opet nije mogao sam protiv koordinirane inercije stotina hiljada komunjara na univerzitetima, po medijima i u javnom životu, i zato Britanija danas izgleda kako izgleda, a i taj jad i beda su triput bolji od većine kontinenta) bila je baronesa Tačer.

Slaviša Tasić said...

"Ако је фиксни курс толико одличан зашто га је онда укинула Велика Британија после девалвације фунте из 1992. године?"

VB nije imala fiksni kurs. Nego je jednostavno proglasila da da je funta deo EMS a ovamo nstavila da vodi monetarnu politiku kako je htela. Kao i Argentina i drugi koji su propali. Fiksni kurs je režim, pravilo ponašanja centralne banke, a ne ukaz da od sada valuta vredi toliko i toliko. To se do 90-ih mislilo da može tako, sada više niko ne misli.

"Сетимо се какву су улогу одиграли тада хеџ фондови попут оног Џорџа Сороша."

Soroš nije odigrao nikakvu ulogu, samo je tačno predvideo da VB ne može da održi kurs (pošto je već naštampala pare) i kladio se na njenu devalvaciju. Da hedž fondovi mogu da obaraju koga hoće onda bi odavno oborili valute Hong Konga, baltičkih zemalja itd., to su sve mnogo manje ekonomije od VB i lakše za obaranje.

"Што се тиче Летоније, Славиша заборавља да је ова земља 2008. године била у финансијској кризи."

Ne zaboravlja nego je naprotiv, napisao u postu da su baltičke zemlje bile u većoj krizi zbog fiksnih kurseva, jer su morale da prolaze kroz deflaciju. Ali zato su prethodno godinama rasle brže od Srbije i sličnih i još brže rastu sada.

"Тешко оној земљи која базира прилив девиза на основу Егзита и извоза малина."

Teško. Ali i da baš ništa ne izvozimo to ne bi ugrozilo održivost fiksnog kursa. Samo bi smanjilo životni standard.

"Шта ће бити ако је однос увоза и извоза стално неповољан из године у годину за једну земљу која има фиксни курс? Задуживање као решење?
А каматна оптерећења?"

A kako može da bude stalno nepovoljan? Vrati se na stare postove o trgovinskom deficitu. Kad nema para onda nema uvoza. Uvoz je zavisna varijabla, koliko para (od izvoza, investicija, zaduživanja) toliko uvoza. Ne plaća se uvoz zaduživanjem nego zaduživanje generiše uvoz.

Slaviša Tasić said...

Speaker,

To se može rešiti zakonom, mogu ce centalnoj banci potpuno oduzeti mehanizmi da to radi (uvesti valutni odbor, koji je samo zakonska potvrda režima fiksnog kursa). Kad je to mogla Bugarska može i Srbija, ne znam da li je bugarska država baš toliko manje mafijaška od srpske. I ako posle hoće da štampaju, devalviraju itd., moraju da promene zakon, pa ćemo bar znati ko je za šta odgovoran.

Владимир said...
This comment has been removed by the author.
Владимир said...

Спикер,

забавно је читати ваше пецкање комунитаризма у свим његовим видовима па чак и у постојбини викторијанизма! :) Али, ипак, зар влада Џона Мејџора није управо због тог догађаја изгубила кредибилитет? Даље, оно што је најважније, зар Велика Британије није показала раст економије после девалвације фунте? То су историјске чињенице.

Славиша,

тачно је да би британска фунта девалвирала пре или касније и без спекулација Џорџа Сороша, али је ипак, познато какве је све он изјаве давао у медијима да би "подгрејао" нервозу.

Тачно је и то да је Британија преценила тадашњу вредност фунте. Али како знате да у поједином тренутку вредност валуте једне земље одговара својој "правој" вредности (мислим на тржишну) ако се држава слепо држи једном за свагда зацртаног курса размене?

Привреде две државе нису у непроменљиве датости него динамички системи. Зар односи двеју валута ових држава не би требало да буду одраз "снага" две економије?


Хеџ фондови у Хонг Конгу јесу покушали да оборе хонгконшки долар који је тада био у односу 7,8:1 за амерички долар. Да тада монетарне власти ове државице нису, захваљујући великим девизним резервама, куповале локалне акције и тиме изазвале губитке хеџ фондова, њихова валута би и пала. Иначе, медији су такође тада играли прљаву улогу да би се извшрио притисак на хонгконшке власти да одустане од одбране валуте. Мислим, да је тада Милтон Фридман давао занимљиве изјаве да је то што ради Хонг Конг сулудо а фондација Херитиџ је одузела почасно место овој државици као бастиону економских слобода!

"Ali zato su prethodno godinama rasle brže od Srbije i sličnih i još brže rastu sada."

Уз огромно задуживање и бекство становништва у гастабајтерске походе.

Године 2007. приватни дугови на целом Балтику су порасли за 45 %. Рецимо, Естонија је имала експлозију потрошачких кредита за 65 %. Нашао сам податак да је на тај начин финансирано 38 % укупне привредне активности и 70 % примања ове балтички републике.

А ни Бугарска није на бољем путу. За 2007. годину екплозија приватних кредита је износила 60,4 %.

И Бразил је имао експанзију дуговања са фиксно везаним реалом за долар. Од 1994. до 1997. његова дуговања су се увећала петоструко! Слична матрица је била и са Аргентином. Становништво ове земље је у једном тренутку 70 % своје уштеђевине држало у доларима.

"Uvoz je zavisna varijabla, koliko para (od izvoza, investicija, zaduživanja) toliko uvoza. Ne plaća se uvoz zaduživanjem nego zaduživanje generiše uvoz."

Увоз, ако говоримо о отвреној економији генеришу пре свега људске потребе и жеље за робама и услугама из иностранства.

Ако ја имам фирму која производи штампаче, а микрочипове могу да набавим само у иностранству онда би по вашем сценарију ја морао да се задужим код неке иностране банке у иностраној валути да бих могао да купим производне компоненте.

Зар то не би генерисало задуживање?

Slaviša Tasić said...

"тачно је да би британска фунта девалвирала пре или касније и без спекулација Џорџа Сороша, али је ипак, познато какве је све он изјаве давао у медијима да би "подгрејао" нервозу."

Kontradiktoran si. Ako je tačno da bi devalvirali bez Soroša kakve onda veze ima šta je on izjavljivao. Spekulatori će se nema sumnje pojaviti. Ali nije valuta pala jer su se spekulatori pojavili, nego su se spekulatori pojavili (davali izjave, šta god) zato što je valuta blizu pada. Nisu poštovana pravila, nije fiksna.

"Хеџ фондови у Хонг Конгу јесу покушали да оборе хонгконшки долар"

I jesu uspeli? To što su ovi kupovali akcije je druga stvar, akcije su kupovale da bi osujetili šortovanje berze. Berza i akcije nemaju veze sa režimom kursa.

"Године 2007. приватни дугови на целом Балтику су порасли за 45 %"

Kakve to veze ima sa bilo čim? Zašto je povećanje privatnih dugova loše? Firme su se zaduživale jer su imale projekte, potrošači su imali svoje razlog itd... I šta uopšte znače ove cifre o porastu zaduživanja? Kakve to veze ima sa režimom kursa? Možeš da se zadužuješ u bilo kakvom režimu kursa. Jedino su ti sa fiksnim manje kamate, ali u kom univerzumu je to loša stvar?

"Увоз, ако говоримо о отвреној економији генеришу пре свега људске потребе и жеље за робама и услугама из иностранства."

Ljudske želje i potrebe su neograničene. Zašto onda uvoz nije neograničen? Koliko para toliko muzike.

Ako imaš firmu i trebaju ti delovi iz inostranstva ti prvo vidiš da li imaš račun da ih uvezeš. Ako je (pri fiksnom kursu) u zemlji kriza, devize su izašle iz zemlje, mnogo se uvozilo prethodnih godina, onda to automatski znači da je novčana masa u zemlji manja, niže su i plate i cene. Ne znam da li će tvoja firma uvesti čipove, ail u proseku će firme ukupno manje uvoziti. Ne mogu da prodaju, manje su plate, domaće cene su niže pa se kupuje više domaće robe.

Prostudiraj Humeov price specie mehanizam, kad se to shvati i fiksni kurs se razume lakše. Nemoj da budeš kao Šoškić. Postoje cenovne i dohodovne determinante izvoza i uvoza, ne može veliki uvoz tek tako da se pojavi zato što nam se sviđa strana roba.

Срђан said...

Pristalica sam monetarnih sloboda. Apsolutnih monetarnih sloboda.

A gos'n Tasić radi, marljivo, na fiksnom kursku. Grebe iz dana u dan. Poštujem to.

Hajde da udovoljimo gos'n Tasiću, pa da vidimo što ne radi ono što bi trebalo da radi.

Speaker,

Potpuno ste u pravu! Majka svih problema u Srbiji ni Rusija, nego NEPOSTOJANJE PRAVNE DRŽAVE.
Nepostojanje pravne države implicira mnogo toga, pa i krađu sa deficitom... Jer ne postoji ni Budžetsko pitanje. Do zadovoljavajućeg uspostavljanja pravne države deli nas nekoliko koraka, od monarhije do većeg demokratskog kapaciteta, putem izmene izbornog zakona, decentralizacije, referenduma kao načina opoziva.

Svodi se na težnju ka tom finalnom produktu, što je mnogo teže dostići od fiksnog kursa, ali fiksni nije moguć bez pravne države.

Uporedo, valja stalno zahtevati smanjenje nadležnosti, kao način obračuna s korupcijom, deficitom i kao otvaranje prilika za ekonomiju.

Dvokolosek:
- demokratizacija,
- smanjenje nadležnosti (što je za mene, a verujem i vas, poseban oblik prvog).

Zato su monetarne slobode superiorne u odnosu na fiksni, kao prvoklasno i momentalno rešenje.

Владимир said...

"Kontradiktoran si. Ako je tačno da bi devalvirali bez Soroša kakve onda veze ima šta je on izjavljivao."

Један од аргумената против флуктуирајућих курсева је био, барем у прошлости, да су у том режиму спекулације врло опасне. Никада није било јасних истраживања која би то и потврдила.

Џорџ Сорош је манипулацијама 1992. године зарадио око милијарду долара. Хеџ фондови, и сами признајете, јесу имали улогу у покушају обарања курса. Дакле, спекулације се појављују и са фиксним курсом.

Ако ништа друго, Сорош је убрзао догађаје.

"I jesu uspeli? To što su ovi kupovali akcije je druga stvar, akcije su kupovale da bi osujetili šortovanje berze. Berza i akcije nemaju veze sa režimom kursa."

У свом тексту сте написали да девизне резерве нису ни битне у систему фиксног курса. Ок. Да су хонгкошке власти послушале ваш савет да ли би њихов долар остао на фиксном курсу?

ХКМА је имала више новца него довољно да брани курс 7,8:1.

Хеџ фондови су зајмили акције од власника (улазећи у кратке позиције) и онда их продавали за хонгкошки долар. Тим новцем су почели да купују амерички долар. Претпостављали су да ли ће се десити једна од две ствари: или ће хонгконшки долар девалвирати, па ће зарадити на валутним спекулацијама или ће хонгошке монетарне власти бранити валуту подизањем каматних стопа, што би ослабило локалну берзу акција. То би имало за последицу зараду која би ишла хеџ фондовима због пада цена акција са којима су ушли у кратке позиције.

Овај план су поквариле мере које су предузеле хонгконшке власти. Почели су да купују локалне акције барем у истој размери колико су продавали хеџ фондови, а можда и у већом обиму.

Хеџ фондови су као одговор на ово, што само показује њихову упорност, продужавали зајмове акција са којима су имали кратке позиције (плаћали су првобитним власницима додатну накнаду за право да одложе повраћај дуга). Међутим, влада је увела ново правило по коме су ограничена улажења у кратке позиције и посредно натерала власнике да траже повраћај.

То је коначно матирало хеџ фондове у монетарној шаховској игри.

"Zašto je povećanje privatnih dugova loše?"

Па, ништа. Осим што морају и да се врате. А то је вероватно мизеран и занемарљив проблем.

"I šta uopšte znače ove cifre o porastu zaduživanja? Kakve to veze ima sa režimom kursa?"

Фиксни курс би био добар када би се две привреде поједнако развијале. Али то у стварности готово никада није случај. Ако изостане прилагођавае курса, у иностранству постоји све мања разлога да се купује скупа роба земље која заостаје у развоју. Фактор који сте занемарили.

То даље води у задуживање слабије земље да би уопште одржала међународну ликвидност. Зар нису Бразил и Аргентина на крају морали очајнички да траже помоћ ММФ-а у десетинама милијарди долара?

"Jedino su ti sa fiksnim manje kamate, ali u kom univerzumu je to loša stvar?"

То није увек случај.

Зар управо у Бразилу нису каматне стопе повећане просечно за 30 %? Јел треба доказивати да то води у рецесију? Бразил је, већ 1998. године забележио пад 2,5 %.

Због монетарних турбуленција, ова држава је морала за само три дана крајем октобра 1997. године, ради потпоре реала да ангажује 9 милијарди долара. Осим тога, компаније су искористиле чврсти курс за повољније задуживање у иностранству тако да је брдо дуговања нарасло на преко 100 милијарди долара.

Немора да значи увек, али обично монетарне власти слабије државе (због губљења поверења становништва у домаћу валуту) дижу каматне стопе што даље ставља фирме под притисак, па се оне још више оријентишу на узимање кредита из иностранства.

Владимир said...

"Ne znam da li će tvoja firma uvesti čipove, ail u proseku će firme ukupno manje uvoziti.

Да би моја замишљена фирма могла уопште да произведе штампач мора да купи процесоре, јер се они хипотетички уопште не производе у земљи која је управо доживела хипотетичку дефлацију.

Због фиксног курса, трошкови производње би порасли јер су процесори незаобилазна компонента код штампача. То што су ниже плате, значи само и нижу продају или барем исту. Све би остало исто осим што би фирма зарадила мањи профит због поремећене структуре трошкова.

"Ne mogu da prodaju, manje su plate, domaće cene su niže pa se kupuje više domaće robe."

Не би се домаће робе више продавале. Ви сте предпоставили општу дефлацију и цена и плата и трошкове капитала.

Цене роба би биле мање. Али и плате би биле мање.

Све то би одвело у могућу опасну рецесију.

Slaviša Tasić said...

Spekulacije u fiksnom kursu ne mogu da uspeju jer je svaki dinar pokriven evrom. Nema načina. Koliko je Soroš zaradio na britanskom nefiksnom kursu, šta su radili na Hong Kong berzi su samo suvišne informacije koje ti smetaju da razumeš mehanizam.

Ne mogu više da objašnjavam svaku tačku jer nemaš razumevanje osnova a i ne pokušavaš da razumeš nego se raspravljaš. Ako te stvarno interesuju ove stvari pročitaj neki udžbenik, bilo kakav, a čitaj manje novina i interneta. Ovako imaš samo gomilu nepovezanih informacija sa vrlo malo razumevanja zakonitosti i mehanizama.

Владимир said...

Госн Тасићу,

ево књига о томе зашто би флуктуирајући курс био бољи: Милтон фридман, Теорија новца и монетарна политика, Рад, Београд, 1973, стр. 279-291.

А ево и књига о подацима које сам изнео: Гинтер Ханих, Евро катастрофа на видику, Албратос плус, Београд, 2011, стр. 74-75, 84, 164. О томе какве последице изазива фиксни курс видети на: стр. 67-69.

А ево зашто дефлација не би била добра: Пол Самјуелсон, Вилијем Нордхаус, Економија, стр. 672-673.

Slaviša Tasić said...

Friedman u toj knjizi (jednom radu tačnije) govori o ukidanju bretonvudskog sporazuma i prelasku na plivajuće kurseve. Znači SAD, UK, Nemačka itd. Ja ovde ne tvrdim da treba dolar, evro i jen međusobno fiksirati nego da treba fiksirati dinar, malu i nestabilnu valutu, u zemlji zavisnoj od strane valute, za plivajuću valutu kao što je evro. I Friedman je bio za fiksni kurs takvih zemalja kao Srbija. Argument nije "fiksni kurs je bolji od plivajućeg", "nego za srpski dinar bolji je fiksni kurs".

Ovu drugu ne znam a i podaci koje navodiš su nevažni.

Kod treće, niko ovde ne kaže da je deflacija dobra (deflacioni šok tačnije, da austrijanci ne skaču). Upravo ovaj moj post kaže da je deflacija bolna. Da je deo krize. Ali kaže i da je bolje povremeno ići kroz deflacije nego imati večnu inflaciju i kursnu neizvesnost.

Marko Paunović said...

Vladimire,

Fridman se nije uvek zalagao za plutajuci kurs. Sta vise, za zemlje u razvoju je uvek predlagao FIKSNI kurs. Evo sta kaze (Money and Economic Development):

For most such countries, I believe the best policy would be to eschew the revenue from money creation, to unify its currency with the currency of a large, relatively stable developed country with which it has close economic relations, and to impose no barriers to the movement of money or prices, wages, or interest rates. Such a policy requires not having a central bank.

Срђан said...

Vidim da domaćin ignoriše moj komentar, iako mu posredno uputih primedbu da se fiksni kurs NE MOŽE ustanoviti zakonom, te da postoji ogromna razlika, ne samo između Bugarske i Srbije, nego između Bugarske i ostatka SEE.

Срђан said...

Slaviša&Marko,

Koja je prednost fiksnog kursa u odnosu na APSOLUTNE monetarne slobode?

Marko Paunović said...

A bas bi lepo bilo i da mogu da letim. Mozda da se zalazem za to?

Slaviša Tasić said...

Srđane,

Ja bih na tvoje komentare odgovarao da ih razumem. Ali mnogo puta ne razumem tvoj haiku.

Koje su prednosti fiksnog kursa u odnosu na apsolutne monetarne slobode -- verovatno ih nema. Ali mi se na ovom blogu uglavnom bavimo dnevnim pitanjima u okviru svakodnevne realnosti. Tako se ovaj post bavi konkretnim pitanjem da li se pri fiksnom kursu troše devizne rezerve. Ne ulazi u definiciju novca, opravdanost postojanja centralne banke, opravdanost postojanja državnog novca, postojanja države, smisao života, itd.

Срђан said...

Imam utisak da nisam baš omiljen... Oh well...

Currency competition
monetary freedom

Срђан said...

Tasiću,

Žao mi je zbog nerazumevanja koje prouzrukuju moji komentari.

Napisali ste, parafraza, kako fiksni, zakonom.

Moj komentar se odnosi na nemogućnost rešavanja pitanja zakonom, ne samo sa libertarijanske tačke, već i konzervativne. Prosto, da bi zakon uopšte imao značaj, moraju postojati pretpostavke primene, pa tako na pr, Zakon protivu gravitacije mora imati pretpostavku da smo u orbiti :) Zakon protiv atmosferskih padavina da smo u Sahari ili Atakami itd.

Slaviša Tasić said...

Zakon o valutnom bordu je vrlo jednostavan i vrlo lako ga je poštovati. Dovoljan je jedan član koji kaže da centralna banka emituje i povlači novac samo po osnovu deviznih transakcija i nikako drugačije. I odnosi se samo na nekoliko ljudi u savetu guvernera, potrebno je samo da ga oni ne krše.

A ako ga i prekrše onda samo znači da imamo ovo što danas svakodnevno rade, ne može gore.

Владимир said...

Славиша,

"Tako se ovaj post bavi konkretnim pitanjem da li se pri fiksnom kursu troše devizne rezerve."

И шта смо на крају утврдили, троше ли се или се не троше? У хипотетичкој Србији са фиксним курсом или у теоријској апстракцији per se која би важила за било коју државу, у било које време, на било ком простору, под било којим економским условима?

Ја колико видим из вашег првобитног текста, ипак се троше. Уђе човек у банку, купи десет евра и потроши их. Оне оду у иностранство. Грешим?

Мада ви тврдите да оне нису ни битне. Шта сте тиме хтели да кажете, морам да признам да више не разумем. Пример Хонг Конга је ваљда показао да су биле потребне.

Претпоставља се да је фиксни курс добар за земље у развоју зато што би оствариле раст без инфлације. Добро. Има логике. Али шта да радимо ако увоз и извоз стално повећавају трговински дефицит? Овај јаз се може затворити само позајмљивањем кредита из иностранства. Добро. Може и приливом инвестиција али шта ако инвеститори нису у довољној мери заинтересовани?

Кредити повлаче за собом и каматна оптерећења. У исто време тиме отпада могућност да се поново ослободи курс размене јер би то снажно ослабило властиту валуту и на одговарајући начин поскупело дугове које земља треба да отплаћује. Дакле, држава са фиксним курсом би тонула све дубље. Такав сценарио је могућ. Не видим како се простом аутоматиком размене могу спречити овакве последице. Ово за Србију посебно важи јер са оваквом привредом вероватно би смо могли само камен да понудимо у извоз. А њега неће да купе.

Владимир said...

Ако је валута исто што и друга роба зар њу не треба да одређује понуда и потражња?

Зар фиксни курс није сличан, ако већ не баш исти, као и администрирана цена било које друге робе или услуге?

Знамо негативне последице вештачки одређених цена.

Slaviša Tasić said...

"И шта смо на крају утврдили, троше ли се или се не троше?"

Ne "troše" se, čak i ne postoje u sadašnjem smislu štednje pa da se troše. Postoje kao podloga novčane mase. Kao takve mogu da opadaju ili rastu, ali to nije "trošenje". Kao kada bi se dinarska novčana masa M1 smanjivala a ti kažeš dinari su potrošeni.

"Пример Хонг Конга је ваљда показао да су биле потребне."

Nije pokazao ništa, intervencija je bila berzanska ne kursna. Kurs se ne bi promenio ni da je cela berza propala u more.


"Aли шта да радимо ако увоз и извоз стално повећавају трговински дефицит? Овај јаз се може затворити само позајмљивањем кредита из иностранства. Добро. Може и приливом инвестиција али шта ако инвеститори нису у довољној мери заинтересовани?"

Ne znam koliko puta treba ovo da kažem, ne može se imati uvoz veći od izvoza ako se nema para. Pošto voliš primere, pogledaj baltičke zemlje koje je udarila kriza. Ja i bez gledanja bilansa znam da su prethodnih godina imale platne suficite. Godinama su imale deficite jer su imale para, imale su priliva. Kad su devize nestale, izašle iz zemlje, morale su da imaju suficit dok se ne oporave.

Pa i u Srbiji sa ovakvim kursom deficit je morao da padne proteklih par godina. Pogledaj moje postove iz 2008. gde predviđam pad trgovinskog deficita -- morao je da padne jer je nestajalo priliva i pao je. To tako funkcioniše. Tokovi kapitala su uzrok, uvoz i deficit su posledica.


"Ако је валута исто што и друга роба зар њу не треба да одређује понуда и потражња?"

Valuta nije isto što i druga roba, valuta je samo slika domaćih cena. Cene u svakom slučaju određuje ponuda i tražnja, ali prema inostranstvu to može da se ogleda ili u kretanju tvoje valute ili u kretanju tvojih cena. Ako imaš fiksni kurs ti ne ukidaš ponudu i tražnju nego kažeš prema evru i zemljama evrozone ne reaguje naša valuta, nego reaguju naše cene.

Čisto plivajući i čisto fiksni kurs su tržišna rešenja. Nema nikakvih intervencija, samo pravila. Ovo što NBS sada radi je netržišno jer arbitrarno interveniše i manipuliše kursom.

Speaker said...

@Slaviša
Super ste vi to objasnili (ova prepucavanja kada "pešaka" razjašnjavate osnovne ekonomske fenomene nekom malo zadrtom kao što je junačina Srđan, :) ko osporava i postavlja tipična laička pitanja i potpitanja, trebalo bi štampati i deliti srednjoškolcima i studentima, i ne samo njima :) ), ali ja se, možda prvi put u životu, :) pre slažem sa Srđanom nego sa vama, naravno, ne što se ekonomskog dela cele stvari tiče, naprotiv, vaš argument je kristalno jasan, već što se tiče prave prirode problema. Kurs dinara, naime, nije ekonomski već čisto politički, ili, još šire gledano, moralni problem, i posledica je potpuno fiktivne nezavisnosti centralne banke i potpuno fiktivnog pravnog poretka, koji svaki malo jači mafijaš u trenutno vladajućoj koaliciji može da deformiše i manipuliše kako hoće. Izvesno je da u situaciji pravne države i neke kritične mase ekonomski i politički minimalno pismene i iole normalno orijentisane populacije (Baltik koji ste spominjali je dobar primer) čisti fiksni kurs ima značajnih ekonomskih prednosti nad ovim sadašnjim bolesnim hibridom (u odnosu na čisto plivajući nisam siguran, ja sam laik, ali intuicija mi govori da bi to trebalo da bude potpuno ista stvar, razlika je, rekao bih, u suštini samo u metodu indeksiranja domaćih cena), ali poenta je u tome da u Srbiji ne postoje ni minimalni uslovi za bilo kakvu monetarnu disciplinu, i da bi se u praksi desilo isto što se desilo sa Antom Markovićem ili Avramovićem, nekome bi bile potrebne nekakve predizborne ili već neke druge "teleološke" pare, i onda bi se one nekako "našle", pa bi posle nekog vremena, kada postane očigledno da tolika novčana masa nema pokriće, "fiksni" kurs devalvirao na novu vrednost, itd, itd, i jedina varijacija na temu - pod uslovom da šef centralne banke ne bi bio neka tipična srpska ljiga i čankoliz, što je već teško zamisliti bez, recimo, prethodne hiperinflacije ili neke slične situacije u kojoj bi mafija morala da dovede nekog sa kakvim-takvim kredibilitetom - bila bi da li bi guverner podneo ostavku sam iz protesta što su ga zaobišli i naredili štampanje preko drugih kanala, ili bi ga prvo smenili pa štampali do mile volje. Dakle, Srbija ima isti problem kao i većina zemalja EU, nedostatak elementarnog kredibiliteta režima (namerno ne kažem vlade, jer se ne radi samo o vladi, već i o relevantnoj opoziciji i ogromnom delu građana, sve to bi, nardoski rečeno, htelo da api i spiska što više može i sve dok može, a šta će biti sutra, ko te pita), odnosno, ako hoćete, ugleda kod poverilaca i jemaca, bilo da se radi o vlastitim građanima, stranim investitorima u privredu i obveznice ili međunarodnim institucijama. Dok se to ne promeni, a teško da će se skoro promeniti kako stvari stoje, jedino tzv. gold specie standard (ne znam kako se to kaže srpski :) ), odnosno teglenje ćemera sa zlatnim dukatima oko pojasa, to jest potpuno izbacivanje uticaja države iz jednačine, bi rešio problem (rešilo bi ga, naravno, i jednostrano uvođenje evra, koje ima istu stvar za posledicu, ali to zna i "Kartel", te za to nema šanse, a i ta valuta, iako je u temeljito evroizovanoj Srbiji jedini razumni izbor, trenutno stvarno nije oportuna iz mnogih razumljivih razloga, počev od toga da bi uskoro mogla da nestane preko noći, pa ste džaba krečili :) ), međutim, to bi državni reketaši prvo zabranili (uz pretrese, konfiskovanja i ostali repertoar za koji je najbolji lek mala rupica među kerovim obrvama, pod ne baš prečesto ispunjenim uslovom da su razdvojene :) ), kao što danas propisuju svoj lopovski dinar kao jedino legalno sredstvo plaćanja i zabranjuju plaćanje za nijansu manje lopovskim evrima i dolarima :)))

Срђан said...

Tasiću,

A ko postavlja članove valutnog odbora?

Slaviša Tasić said...

Valutni odbor nema članove, ništa ne odlučuje, nije uopšte u pitanju nikakav odbor samo termin vara. Radi se o bezličnom pravilu deviznog pokrića za domaći novac, to je sve.

Speaker,
Ja fiksni kurs poredim sa ovom postojećom alternativom, ovom komedijom od kursa, plivanjem u mestu, plivanjem u smeru dojave iz NBS -- a robni novac, evro, dolar ili franak direktno, sve su to još bolje ideje ali one nisu ni u mislima nigde u Srbiji. Skoro da ni fiksni kurs nije ali mu ipak s vremena na vreme daju malo prostora makar da bi ga popljuvali. Osim kad dođu Nobelovci ili Hanke pa im kažu isto što ja ovde deset godina govorim.

Срђан said...

Tasiću,

1. Ko primenjuje zakon?
2. Ko postavlja tog što primenjuje zakon?
3. Zašto bi i prvi i drugi to radili?
4. Zašto bi uopšte doneli taj zakon/izmene?

P.S. I ne, nije dobro doneti zakon koji će se kršiti, bolje je nemati zakon uopšte. Zato je NEOPHODNO prvo masovno uništiti postojeće, pa kodifikovati one neophodne uz nezampaćeno smanjenje nadležnosti.

Niz ide ovako (nažalost):
demokratija-politika-pravo-ekonomija.

Speaker said...

Ja to savršeno razumem, Slaviša, ali dovoljno ste stari da se sećate da je ova zemlja već par puta imala fiksni kurs, i kako se to završilo. Priroda vlasti i sistema se od tog doba, doduše, u nekoj meri promenila, ali ni izdaleka dovoljno da bi bilo šta što lopovima ograničava "fleksiblnost" moglo da dugo opstane i dobro funkcioniše. Ja mogu i da teoretski zamislim u praksi relativno malo verovatnu situaciju situaciju da ih neko sa strane uceni i kaže: slušajte, slepci, dosta je bilo, sada ćete da uvedete fiksni kurs, jer vam inače više nećemo krpiti 20 ili 30% budžeta koliko vam trenutno direktno i preko međunarodnih institucija koje kontrolišemo krpimo, pa ćete imati nemire. I šta s tim? To bi trajalo samo dotle dok intenzitet tog međunarodnog pritiska i ucene ne popusti dovoljno da se ovi osete sigurni da počnu da ozbiljno sabotiraju fiksni kurs, a nikom nije toliko stalo do Srbije da bi takav pritisak trajao više od godinu-dve, nešto bi se izmenilo u međunarodnim odnosima i prioritetima, pa bi "marka" prvo skočila na 9, pa na 13, pa onda na 120 ili, uz dovoljno dobru motivaciju i pogodne međunarodne okolnosti, deset sa četrdeset i pet nula... :))

Dorćolac said...

http://pescanik.net/2010/02/jednostrana-evroizacija/

Jovan said...

Slavisa je vec sve lepo objasnio, al da probam da uskocim, ustvari ponavljajuci vec receno.

Speaker, kada je Srbija imala fiksni kurs?
Ono sto je bilo je fiksiran kurs dve razlicite valute, a ne jedna valuta fiksirana za drugu.

Fiksni kurs je isto sto i jednostrano koriscenje evra (sto radi Crna Gora), samo sa jednim stepenom indirekcije, u kome se strana valuta zamenjuje domacim ekvivalentom (Bugarska, BiH).

Jedini nacin da fiksni kurs "padne" je da se zakonom odustane od njega, sto bi podrazumevalo i konfiskaciju jer niko ne bi cekao da zakon stupi na snagu. Cela poenta je u tome da fiksirana valuta ne moze po malo da se sabotira.

Jovan said...

Dorcolac, pogledao sam Prokopijevicev tekst, ne razumem zasto se toliko zesti.

Kaze:
"srpski hajdučki upad u evro zonu, pri čemu Srbija niti je članica niti ispunjava išta od uslova."

Jednostrano koriscenje evra nije ulazak u evrozonu. Ja koristim evro u licnom excelu za pracenje imovine, pa nisam clanica evrozone, niti narusavam ugled evrozoni rasipajuci pare na gluposti.

Speaker said...

@Jovan
Ne razumem, ili se, možda, ne sećam tačno.
Zar nije dinar bio fiksiran za nemačku marku u par navrata? Za vreme Ante Markovića, pa za vreme Avramovića? Bio sam, doduše, klinac koga takve stvari, naravno, nisu zanimale, a neko vreme u tim periodima sam živeo i u inostranstvu, i ne sećam se detalja, ali zar nije makar neko vreme kurs bio fiksni, pa su ga onda, kad su ustanovili da je bez štampanja para život gorak i tužan, :) počeli da skokovito prilagođavaju, a onda, u nekom trenutku potpuno napustili ideju i radili, manje-više ono što sada rade, dakle nešto petljali i budžili bez koncepta i pravila prema trenutnim ciljevima vladajuće garniture?

Speaker said...

Ali to i nije poenta, poenta je da ne možete voditi respektabilnu monetarnu politiku, ako nemate minimalno respektabilnu državu, a nemate je, pa su ovi Slavišini saveti, doduše pametni kada bi Srbija bila Litvanija ili Estonija, a ne Cosanostria, ali u realnim okolnostima bespredmetni.

Jovan said...

Speaker,
to nije ista stvar, jedno je kad je jedna valuta definisana kao zamena za drugu (fiksan kurs), a drugo je kad imamo dve potpuno odvojene valute (razlicite referentne stope, razlicit rast novcane mase, itd.) koje imaju medjusobno fiksiranu relativnu vrednost.
Ovo drugo nikad nije radilo, jer se razlike vremenom akumuliraju i to puca. Trenutno Svajcarci pokusavaju da drze fiksno sa eurom, nema sanse da to izguraju (iako oni pokusavaju da brane jacanje valute, a ne slabljenje).

Jovan said...

Speaker, kad je fiksni kurs, nema monetarne politike.

Speaker said...

Jovane, ja shvatam da nominalno postoji razlika, ali ne shvatam kakva je razlika u praksi: OK, BiH i Bugarska su proklamovale da imaju fiksiranu valutu, dakle, recimo, bonove koji vrede jedan evro ili marku, i šta bi ih sprečilo, da jedna nije protektorat a druga članica EU, a da imaju mafiju na vlasti kao što je Srbija imala u obe te prilike u prošlosti, i, u jedva nešto manjoj meri, ima još uvek, da krenu da malo "prištampavaju" te bonove i upumpavaju ih, dok se ne oseti i Vlasi se ne dosete, tamo i ovamo, a prvenstveno u svoje džepove, te lopove niko ne kontroliše osim njih samih? Ili, još prostije, da u jednom trenutku kažu, puj pike ne važi, menjamo režim, jer bi na tako nešto i inače pristali samo prisilom? Pa ti ljudi nisu blesavi, jasno im je da je to adekvatno plaćanju evrom i da im sužava manevarski prostor, ne toliko za krađu, već za zamagljivanje i odlaganje posledica krađe i loše politike za budućnost. Mislim, i to je ono što sve vreme pokušavam da kažem na razne načine, da je tu onda potpuno nebitno da li je kurs fiksni ili fiksirani ili slobodno plivajući, politička volja mafije emfatično ne želi čiste račune koje bi, u suštini, bilo koja konzistentna politika u tom smislu drastično olakšala.

Speaker said...

Rasprava se, nažalost, malo rasplinula, nije mi cilj da kao amater kome neki tehnički aspekti cele stvari definitvno nisu potpuno jasni i nema ni ambicije da mu budu, :) da sa ekonomistima polemišem o tome, samo sam želeo da nešto preciznije ukažem na širi, politički i društveni okvir čitave ove problematike, odnosno na logičan redosled poteza. Ne možete sređivati monetarnu politiku ili je, ako hoćete, eliminsati, :) dok niste sredili one koji treba da je sređuju i eliminišu, i dok je njihov eminentni interes da ta politika ostane ovako improvizovana, netransparentna i podložna uprezanju u korist partikularnih interesa kao danas. Ako mislite da postoji šansa da određenu popularnost koju ideja evroizacije, pa makar i iz svih pogrešnih razloga, ima u javnosti možete da pisanjem i drugim vidovima propagande intenzivirate i kanališete do te mere da se ona pretvori u politiku bilo koje od dve najrealnije koalicione varijante u ovom trenutku, mislim da je to poprilično naivno i optimistično, jer je jasno da je monetarna i budžetska transparentost poslednja stvar koju želi jedna politička klasa čiji je glavni princip klijentelizam. Slaviša, doduše, to na kraju posta na neki način i kaže, ali je taj način veoma blag, i operiše sa barem dve fikcije, nekom izraženom i slobodnom "voljom" narodne banke kao bitnim faktorom u celoj stvari (takva volja sigurno postoji, ali je isto tako sigurno da je u ovakvoj zemlji poslednja rupa na svirali kada se odlučuje o stvarima koje nekom mogu da donesu milijarde) i stilizacijom motiva poliitičke sfere isključivo preko izborne motivacije, u situaciji u kojoj već dve decenije Srbija živi u kontinuitetu flagrantne kleptokratije, u kojoj je predizborno podmićivanje različitih ciljnih grupa samo vrh ledenog brega u odnosu na razne druge mega-kriminalne aktivnosti koje, između ostalog, omogućava i olakšava ovakva monetarna politika.

Slaviša Tasić said...

Speaker, to je univerzalni politički argument koji se na sve može primeniti, ali ne kaže ništa za ili protiv samog predloga.

Kao da vi kažete da ste za nezavisno sudstvo ili za slobodu štampe, a ja onda prigovorim da ovi naši ne mogu nikad to da sprovedu. Ali to nije argument protiv nezavisnog sudstva ili protiv slobode štampe po sebi, nego o političkoj nemogućnosti. To su različiti stepeni rasprave. Da li je fiksni ili plivajući kurs bolje rešenje je jedna stvar, a da li će ovi da prihvate bolje rešenje i pošteno ga sprovode je druga. Tako da smo možda svi u pravu. Osim naravno Vladimira koji je u dubokoj zabludi.

Срђан said...

Tasiću,

Uzeli ste dva izuzetna primera: nezavisno sudstvo i slobodnu štampu. Rekao bih da je fiksni kurs adekvatan sudstvu, a monetarne slobode slobodi medija.

Ta dva zadatka imaju posve različitu kompleksnost, jer prvi zahteva pripreme, temeljitost i rad, a drugi puku volju i odluku kao dovoljne.

Može se reći da je Đinđić dopustio slobode medija (da bi za ove vlade bile neshvatljivo suzbijene), a da nije ni znao ni hteo da konstruiše nezavisno sudstvo.

Problem je što jedna država ne može bez suda, ali itekako može bez monopola monete.

hasd said...

Plivajuci kurs je dobar ako je drzava u vreme krize jedan veliki poslodavac koji zaposljava pola stanovnistva. Tada ona ne mora da vrsi nominalno prilagodjavanje, jer devalvacija radi svoje. Dakle, plivajuci kurs je primeren socijalistickim drzavama kao sto je Srbija.
Jedan feedback: Mogli bi ste u rubrici dobri stari postovi da ubacite i postove kao Da li je ekonomija teska? "Divlji" kapitalizam, Nobelovci 2011, Tasiceve postove o spoljnotrgovinskom deficitu...

Nemanja said...

Mene iznenadjuje jednoglasje na ovom blogu.

Mogao bi npr. Pavle Mihajlovic da napravi anonimni profil pa da slobodno kritikuje Slavisu, da mu kaze da pogresno veruje u Mit 8: Currency boards cannot collapse because the monetary base is fully backed by the foreign reserves of the country

Владимир said...

Фиксни курс није исто што потпуно укидање своје валуте, мада нема неке суштинске разлике судећи по Славишиним тврђењима.

Не знам да ли је потпуно релевантно али да видимо један пример.

Еквадор је у јесен 1999. године прогласио банкрот да би наредне године увео амерички долар (уз велике политичке сукобе и груба кршења демократије) као једино званично средство плаћања.

Последице: цене су скочиле на међународни ниво, па је 60 % сиромашног становништва било још сиромашније, проблем са исплатом 15 милијарди долара дуга страних поверилаца, у новим таласима кризе капитал је почео да се одлива у јачи монетарни простор (Сједињене Државе) што је имало за последицу привредни дебакл Еквадора.

Шта је гаранција да се не би нешто слично догодило (овде не мислим на тотални слом привреде него на одлив капитала) са Србијом која би имала фиксни курс?

Интересантна је изјава заменика шефа администрације УН на Косову Тома Кеникса који је 2000. године изјавио да тада Косово није имало никакву валуту. Он је тврдио да је потребно 4 тоне готовог новца у малим и средњим апоенима који се морају дати у руке 60.000 људи како би се уопште постигла било каква куповна моћ у покрајини. Тадашње ДМ су се или нагомилавале или текле натраг у Немачку. Мислим да је и касније био сличан проблем са евром што је имало језиве последице по људе који живе у нашој покрајни.

Slaviša Tasić said...

Nemanja,

Roubini kojeg citiraš u tom tekstu ne zna šta govori, uporno meša fiksni kurs i fiksirani. Inače, naravno da je u principu moguće da spekulatori obore i skroz pokriveni kurs, samo što to se još nikad nije desilo.

Vladimire,

Možeš biti siromašna zemlja sa inflacijom ili možeš biti siromašna zemlja bez inflacije. Ekvador je sa dolarom postao ovo drugo. Stabilna valuta je potreban uslov da se zemlja obogati, ali nije i dovoljan.

bane said...

Slaviša čestitam na strpljenju u borbi sa Vladimirovim "argumentima". Speakerova ideja o promociji osnovnih ekonomskih zakona i mehanizama po školama, fakultetima i šire je nešto što i sam zagovaram doduše u uskom krugu poznanika koje uopšte zanima da malo više energije ulože u preispitivanje kao osnovu za razumevanje. Zastrašujući je nivo nerazumevanja čak i osnovnog koncepta vremenske vrednosti novca i kamate, a tek monetarne politike. U gimnazijama ne postoji niti jedan ekonomski predmet, a na faksu,(bar subotičkom) se uglavnom sve svodi na najvulgarniju inerpretaciju brda nekih "informacija" bez iole jasne veze.

bane said...

Slaviša čestitam na strpljenju u borbi sa Vladimirovim "argumentima". Speakerova ideja o promociji osnovnih ekonomskih zakona i mehanizama po školama, fakultetima i šire je nešto što i sam zagovaram doduše u uskom krugu poznanika koje uopšte zanima da malo više energije ulože u preispitivanje kao osnovu za razumevanje. Zastrašujući je nivo nerazumevanja čak i osnovnog koncepta vremenske vrednosti novca i kamate, a tek monetarne politike. U gimnazijama ne postoji niti jedan ekonomski predmet, a na faksu,(bar subotičkom) se uglavnom sve svodi na najvulgarniju inerpretaciju brda nekih "informacija" bez iole jasne veze.

ridjobradi said...

Evo Slaviša izgleda da bi Đilas podržao fiksni kurs:

http://www.nspm.rs/hronika/dragan-djilas-vlada-da-stedi-na-samoj-drzavi.html

Срђан said...

Imao sam utisak da su Slaviša i Dragan drugari

mr Marko Đogo said...

Podrzavan Slavisu iz X razloga koje ovdje nemam mjesta da objasnjavam.
Ipak, mene cudi nesto drugo,zbog cega sam nakon dugo vremena i izasao na TR.
Prosle nedelje je bilo vrlo zanimkljivo na Utisku nedelje.
Jedna izjava g. Katica mi je posebno zaparala usi. Katic kaze, parafraziram - Fundamentalna greska Srbije je sto je privatizovala banke pa vec 12 godina zivi u rezimu visokih kamatnih stopa!
Zelio bih da pitam uvazenog gospodina sta je alternativa? Da li bi kredita bilo vise ili bi kamatne stope bile nize da je drzava zadrzala banke? Ja tvrdim da ne bi! U ovako siromasnoj drzavi stednje nema dovoljno pa bi kamtna stopa otisla nebu pod oblake. Jedino bi privilegovani politicki mocnici i njihove firme dobijali jeftine kredite dok bi svi ostali placali cijenu toga!
Ukratko, Srbija je profitirala iz privatizaciej banaka jer je zahvaljujuci liberalizaciji finansijskih tokova dobila jeftijiji kapital i banke koje se ipak drze trzisne logike.

Speaker said...

Gos'n Đogo, hvala što nama koji smo se napasti televizije ratosiljali pre koju deceniju, a ni druge srpske medije u brizi za vlastito mentalno zdravlje ne pratimo odveć pomno, skrećete pažnju na ovakve dragulje, :) evidentno je da ste potpuno u pravu, na to uopšte ne treba gubiti dah, mene daleko više zanima da li lumeni kao dotični gospodin Katić (o čije se cenjeno ime nekako do sada nisam spotakao, ali je po svoj prilici ili političar ili ekonomista, a ja se, zbog već ponešto načete profesionalne časti ekonomske profesije, :) toplo nadam da je ovo prvo :) ), tu vrstu budalaština izbacuju iz čistog ubeđenja ili ih neko za to plaća? :) Postoji, naravno, i treća opcija, da se radi o hohštaplerima koji, doduše, u to što baljezgaju veruju otprilike isto koliko i većina posetilaca ovog bloga, ali su svesni da kolektivističke i etatističke tlapnje u Srbiji nailaze na plodno tlo, pa se, čak i ako ih niko još za njih ne plaća, nadaju da će se ipak nekako od njih ovajditi, bilo direktno ili preko nekog sa lokalnim političko-tajkunsko-obaveštajnim strukturama povezanog sponzora :))

Pavle Mihajlović said...

Tek sam sada primetio da sam prozvan :) jako.lepo. Ja takođe smatram da je fiksni kurs bolje rešenje jedino se pitam koliko dugo i kako bi išlo prilagođavanje pre fiksiranja valute