Nemoguće trojstvo

Slaviša je pisao o prednostima fiksnog kursa i iz diskusije je jasno da ovo nije najlakša tema za razumevanje. Umesto da pričamo samo o prednostima fiksnog kursa možda ima smisla sagledati celu lepezu kursnih režima u upotrebi pa onda birati najbolje alternative.

Kursevi su vremenom metastazirali. Od čisto plivajućih i fiksnih kurseva nastalo je nekoliko kombinacija ova dva režima. Ispod je jedna korisna lista koju sam našao u udžbeniku makroekonomije (Miles, Scott). Kursni režimi se dele u tri kategorije: fiksni, plivajući i kombinovani (Steve Hanke kombinovane naziva pegged).

Ove tri osnovne kategorije kursnih režima se razlikuju po tri osnove:

• Implementacija nezavisne monetarne politike. CB sama određuje kamate i određuje novčanu masu. 
• Upravljanje politikom kursa. CB određuje cenu (nivo kursa) domaće valute. 
• Slobodni tokova kapitala. CB ne ograničava promet kapitala sa inostranstvom. 

Nemoguće trojstvo je pravilo po kojem je moguće imati maksimalno dve od pomenute tri karakteristike. Na primer, ako implementirate nezavisnu monetarnu politiku i želite slobodne tokove kapitala onda ne možete u isto vreme upravljati i politkom kursa. Ispod je tabela koja pokazuje moguće kombinacije. 

Plutajući - Glavna prednost je upravljanje sopstvenom monetarnom politkom koje vam dozvoljava da "peglate" poslovni ciklus, odnosno da koristite monetarnu politiku da bi uticali na privrednu aktivnost. 

Fiksni - Glavna prednost je stabilnost valute. Ovo je posebno važno za zemlje gde trgovina sa inostranstvom predsdtavlja veliki udeo u BDPu. Možda niste znali ali trgovina/BDP odnos je u Srbiji prilično visok (70%). Poređenja radi ovaj odnos u Kini je 50% a Americi 25%. Mana fiksnog kursa je prednost plutajućeg, i obrnuto. 

Merchandise trade (% of GDP)

Data from World Bank

Kombinovani - Prednost kombinovanog kursa je da vam dozvoljava upravljanje monetarnom politikom i valutom u isto vreme. Cena za taj luksuz je nažalost veoma visoka. Kombinovani kurs ne može da postoji bez kontrole tokova kapitala. Na primer, Srbija ograničava iznos deviza iz zemlje što nesumnjivo utiče i na priliv. Najveća prednost liberalizovanja tokova kapitala je bolja alokacija sredstava, odnosno prenos kapitala iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju. Takođe, slobodni tokovi kapitala su jasan signal investitorima da postoji odlučnost da se implementira zdrava ekonomska politika jer bi svako odstupanje bilo kažnjeno bekstvom domaćeg i stranog kapitala.

Vrsta kursa i platno-bilansna kriza

Najčešći argument protiv fiksnog kursa od strane komentatora na ovom blogu je mogućnost platno-bilansne krize (najčešće nagla devalvacija valute). Kriza je rezultat arbitraže. Na primer ako jedna zemlja ima veću realnu kamatnu stopu od druge zemlje, onda se isplati pozajmiti novac u zemlji sa niskom kamatom i oročiti novac tamo gde će prihod biti veći. Evo kako bi se ponašali razni kursni režimi u slučaju moguće arbitraže.

Plutajući -  ta vrsta problema u ovom sistemu ne postoji, jer kurs upravo predstavlja amortizer koji izoluje domaću ekonomiju. Sa plutajućim režimom usled mogućnosti za arbitražu došlo bi do promene kursa do nivoa na kome više arbitraža ne bi bila moguća. Sa druge strane to je samo donekle tačno jer su države osetljive na velike fluktuacije valute. Švajcarska je, na primer, odustala od plutajućeg kursa i odredila mu gornju vrednost. Praktično je privezala (peg ne fiks) franak za evro prošle godine posle duže apresijacije. 

Fiksni - ovaj problem ne postoji jer ne postoji ni mogućnost za arbitražu. Pošto u fiksnom kursu ne koristite sopstvenu monetarnu politiku to znači da su kamate po pravilu iste kao kamate na vezanoj valuti. 

Kombinovani - ovde nastaju problemi. Pošto CB želi da kontroliše i kurs i monetarnu politiku (kamatne stope) onda je mogućnost arbitraže vrlo moguća. Arbitraža se sprečava ograničavanjem kretanja kapitala. Ako zabranite slobodan unos ili iznos novca, rešili ste problem arbitraže. Naravno postoji više nivoa ograničavanja tokova kapitala i to je možda tema za drugi post. Ipak, ukoliko ne ograničite tokove kapitala onda morate da uskladite monetarnu politiku ili mora da dođe do korekcije kursa. Treća opcija ne postoji. 

Koje je najbolje rešenje za Srbiju?

Na TR godinama tvrdimo da je fiksni kurs najbolje rešenje za Srbiju. Prvenstveno zbog stabilnosti valute što je za malu zemlju u Evropi (relativno značajna trgovina) veoma bitno. Dodatni razlog je relativno mala ili nikakva prednost od vođenja sopstvene monetarne politike koja se ogleda u dugogodišnjoj inflaciji od preko 6%. 

Nagradno pitanje

Koji kursni režim trenutno ima Srbija? Kao što je i često slučaj Član 43. Zakona o NBS samo kaže da režim kursa utvrđuje NBS, uz saglasnost vlade. Da li je režim negde objavljen? Pošto NBS propisuje kamate, trguje devizama i ograničava protok kapitala jasno je da je u pitanju neki mešoviti kurs. Šta mislite koji?