Resursi i cene

U postu odmah ispod Ivan citira podatke o nafti i drugim iscrpljivim resursima. Suprotno katastrofičnim prognozama, stalno se ispostavlja da nekih kritičnih resursa poput nafte ustvari ima sve više i više. Sa napretkom tehnologije nalazi se i više resursa ili poznate rezerve postaju dostupnije uz nove metode eskploatacije. 

To čak i nije glavni argument protiv iscrpljicosti resursa, jer u fizičkom smislu resursi jesu iscrpljivi. Iako sada neke od njih i dalje nalazimo, njihova količina na kraju krajeva jeste ograničena. Ne može biti beskonačne količine nafte na svetu.

Međutim, to što je količina nafte ograničena ne znači da nafte mora nestati. Naprotiv, sa sigurnošću tvrdim da svet bukvalno nikada neće ostati bez nafte. Nikada neće doći dan kada saudijski kralj ili ruski predsednik objavi da je i poslednja kap nafte sa Zemlje iscrpljena.

Ovaj paradoks između ograničenosti resursa sa jedne strane i njihove praktične neiscrpljivosti sa druge starne, rešava se mehanizmom cena. Uzmimo naftu. Što ima manje nafte, biće sve skuplja. To je osnovna tržišna zakonitost. To se za sada još ne događa, nema dugoročnog trenda rasta cene nafte već samo oscilacija. Ali kada jednom stvatno bude manje nafte ona će sve više poskupljivati i zbog toga će alternative postajati sve privlačnije. (Električni automobili već postoje, ali samo zbog državnih subvencija -- pored ovako jeftine nafte oni se ne isplate.) U jednom trenutku cena nafte će biti tolika da će alternative postati ravnopravne, a onda, kada privatni sektor postane stvarno, na tržišnom a ne subvencijskom osnovu zainteresovan za alternative, i bolje. 

Kada se to dogodi, ostatak nafte će ležati neiskorišćen ili će nalaziti neke druge sporedne upotrebe.  Svet nikada neće ostati bez nafte. Jedini mogući scenario je da nafta postane relativno nevažan resurs.