Izborna ćutnja je praksa koja se u Srbiji nikada nije dovodila u pitanje. Međutim, ako to malo bolje pogledate, reč je čistom kršenju slobode govora koje traje nešto kraće od tri dana pred svake izbore, odnosno pred svaki krug izbora. U tom periodu građani, mediji, stranke i ini pomenuti moraju da žrtvuju svoju slobodu govora. Mediji ostaju bez unosnih poslova.
Ne vidim neki smisao. U SAD, na primer, nema izbornog ćutanja pa ne vidim da im je demokratija u problemu. Ne vidim šta bi se loše desilo u Srbiji ako bismo se manuli ovog običaja. Ostali bismo lišeni jedino kreativnog uprezanja državnih organa koji se bave poslednjim promotivnim naporima stranaka koje čine vlast kroz mnogobrojna otvaranja svega i svačega, sejanje optimizma i dobre vesti. Ostali bi lišeni i kreativnih poziva na izbore kao što su moj omiljeni "jedva čekam da nedelja dođe" iz 2000. godine ili "ustani i bori se ili ostani smori se".
Sve u svemu moj problem je kada se sloboda govora krši jer je to princip koji razlikuje slobodna od onih manje slobodnih društava.
19 comments:
Mislim da je izborna tišina evropska insitucija, kojoj smo se i mi priklonili.
Citat: "U tom periodu građani, mediji, stranke i ini pomenuti moraju da žrtvuju svoju slobodu govora."
Zabrana se ne odnosi na građane, već samo na stranke i medije. Građani su slobodni da javno komentarišu izbore i sve u vezi sa tim, ali mediji ne smeju to da prenose.
Odnosno, preciznije rečeno, zakon kaže da je zabranjena propaganda preko sredstava obaveštavanja i javnih skupova.
U vezi sa tim, zanima me kako sve to funkcioniše na internetu. :)
S obzirom da građanin sme na nekom privatnom događaju (na slavi, na večeri, u kafani, prodavnici...) da priča šta god hoće, da li onda na isti način građanin sme, primera radi, da postavi status na svom FB profilu kojim će objaviti za koga će da glasa (a na to se nadoveže još građana sa svojim ličnim komentarima)?
Takođe, da li građanin može da okači na vrata svoje kuće/lokala/ kancelarije/automobila tekst u kojem stoji njegov lični stav u vezi sa nekom strankom i poziv za glasanje za istu, svojeručno otkucan ili napisan?
Da li sme da uzme megafon i da kroz prozor svoje sobe poziva na glasanje za neku stranku?
Trebalo bi da su sve ove hipotetičke situacije dozvoljene. FB nije sredstvo javnog obaveštavanja (ili možda jeste), a privatna svojina je privatna svojina, na nju svako može da kači šta god želi. Takođe, propaganda putem megafona od strane pojedinca emitovana iz njegove kuće nije propaganda preko sredstava obaveštavanja.
Međutim, sa druge strane, ako jesu dozvoljene onda otvaraju veliki prostor za zloupotrebu jer ako bi takve radnje preduzimalo na stotine (hiljade) građana (samostalno i neorganizovano, odvojeno jedni od drugih), to bi onda potpuno obesmislilo predizbornu ćutnju.
Predizborna tišina je jedna od najvećih gluposti u našim izbornim radnjama za koje sam čuo. Ne znam kako je u "demokratskijim" državama, ali meni sve to liči na manipulaciju vladajuće garniture. Pogledajmo na prostom primeru kako to funkcioniše. U ponoć počinje predizborna tišina, u rano jutro ministar policije (u našem slučaju Ivica Dačić, prim. prev.) organizuje hapšenje kriminalaca kolosalnih razmera. Dok specijalci hapse, službenice PTT-a prebrojavaju akcije Telekoma. Ljubavni slučaj ili tragedija?
Da skratim - predizborna tišina ugrožava slobodu govora.
Off Topic:
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Protivustavno-povezivanje-staza.sr.html
Mislim da ovaj članak najbolje ilustruje dubinu krizu u kojoj se nalazimo i poziciju države koja na najgrublji mogući način demonstrira (zlo)upotrebu monopola sile. Znači, odluka Vlade je bila neustavna, ali nema nikakvih posledica. Niko ne snosi odogovornost, a zapravo je kriva države jer nije radila svoj posao i na vreme sankcionisala "nesavesne" poslodavce. Potupno sumanuta vest na još sumanutiju situaciju.
Демократија и диктатура, ко ли тишину баштини?
Ma kakva tišina. Mrtvo slovo na papiru. Jutros neki konji nose Vučićeve transparente na kojima piše glsajte za broj 3(ili tako nešto), a mom drugu jutros stigla poruka od Bote na mobilni. I to mu se obratio imenom i prezimenom. Pa kako čovek da glasa za njih kad krše sve moguće zakone...
Ja samo da napomenem, iz stilskog ugla (za šta bih valjda ovde trebalo da budem zadužen :) ), da se i sam koncept "izborne tišine" savršeno slaže sa stočno-podaničkom prirodom Srbadije i Evropljana uopšte, koji obožavaju pseudodostojanstvenost, "predsednike" u maršalskim uniformama, monarhe-na-određeno vreme koji sede po raznim Jelisejskim palatama, ali iznad svega moć države da zabrani, potisne slobodan protok informacija, ograniči slobodno tržište i tako pokaže da i ubogo marvinče podaničko ima za zaštitnika glavnog mangupa u kraju, koji će svim zlim zatočnicima haotične konkurencije, u kojoj se, ne daj bože, po rezultatima jasno vidi koliko je marvinče glupo i nesposobno, malo zavrnuti ruke, lupiti im par šamara i prodati par cigli, da strpa sve banke u džep, a marvinčetu baci par petoparaca :)))
Kontemplacijom dodjoh do slicnog zakljucka, no nisam znao da u SAD ne postoji izborna tisina.
U Srbiji izgleda vazi Niceova misao "ukoliko dovoljno dugo gledate u ambis, ambis ce pogledati u vas". Nakon odredjenog ponavljanja abnormalnih stvari, one postaju normalne.
Nije li kontradikcija izborne tisine, kada mi putem Google Adwords-a, umesto doskorasnjeg Tadica, Nikolic iskoci iz kompjuterskog ekrana?
Ako bi neko, molim vas, bio ljubazan da meni odgovori na postavljeno pitanje: „zanima me kako sve to funkcioniše na internetu“.
Pitanje nije bilo retoričko, mene zaista zanima kako pravila o izbornoj tišini funkcionišu na internetu (ako funkcionišu) jer to stvarno ne znam, s obzirom da jako retko učestvujem na društvenim mrežama, blogovima i slično i da sam totalni amater po tom pitanju.
Kako se sprečava zloupotreba te zakonske norme od strane stranaka (navodni „nestranački“ građani „samo“ masovno iznose svoj "lični" stav putem interneta).
Pretpostavljam da se ne može sprečiti, niti sankcionisati, ali ako neko zna za neke konkretne situacije cenila bih da mi ih prepriča, da naučim nešto novo. :)
U nekim državama postoji funkcionalni organ, koji se stara o poštovanju zakona na internetu, pa i oko ovog, šutnje :)
Ti se pacovi razmile po netu, puštaju svoje šape svuda po domenu, i jezičkom, pa love prestupnike, međ' vlasnicima, i komentatorima. To su razni psi "poverenici za korektan govor", njuše i ujedaju.
Mandatne kazne. Vrhunac pravde.
Srđane, hvala na odgovoru.
Dakle, kod nas ne postoji taj vid kontrole.
Stvarno, čemu onda ćutnja kada se danas ionako najviše priča upravo na internetu. :)
Evo, javno pozivam državne cenzore da reaguju na moj omiljeni predizborni slogan u toku predizborne tišine.
"Kad je teško - Čović!"
Hoće li neko od vas sutra glasati, i za koga ako nije tajna?
Ne znam da li sam na glasačkom spisku u lokalnoj ambasadi, trebalo je da proverim pre zaključenja, ali sam imao dosta posla baš u to vreme, a, premda glasanje smatram građanskom dužnošću i kada god mogu glasam (na prošlim izborima sam, recimo, bio na putu u Ljubljani, i nije me mrzelo da napišem mejl tamošnjoj ambasadi i stavim se na spisak :) ), srpski izbori nisu baš toliki prioritet da se oko njih polomim :)) Tako da ću glasati, ako me puste, za Preokret na parlamentarnim izborima, a na predsedničkim možda za Pastora, možda za nesretnog Čedu, zavisi na koju nogu sutra ustanem :))
Sigurno neću glasati za stranke vlasti, tj ove otvorene, u koje spadaju:
- ds,
- urs,
- sps,
- preokret,
- a nešto mi ni sns ne miriše dobro.
Ali kako god ljudi glasali, ukoliko sumi ovih stranaka nedostaje i 20 poslanika za većinu, namaći će do vlade.
To su Miloševićevi naslednici, ekipa sa "istorijskom misijom", za koju ni rezultati izbora ne znače ništa.
Rezultat će biti dodatan gubitak legitimiteta, koji će biti uzrok kasnijem, vaninstitucionalnom obračunu.
Ja ne glasam, nemam za koga.
Ovo društvo je duboko zabrazdilo, moralno pre svega, tako da ne očekujem da će nam išta biti bolje ako dodju ovi drugi ili treći. Zašto je to tako? Odgovor je jednostavan- usled prevelikih ovlašćenja države.
Velika ovlašćenja jednako je velika moć. Gde je velika moć , prevedeno mogućnost da se do para dođe lagodno van tržišta, tu su i pohlepni ljudi, oni koji "shvataju okolnosti vremena i mesta". Taj pohlepni soj- ako ne postoji jak pravni okvir za slobodno tržište i konkurenciju- postepeno se infiltrira i zahvata kao kancer sve pore države a i društva. Vremenom dolazimo do situacije(koju imamo danas) gde ništa ne funkcioniše, institucije ne postoje ili se namerno koče, a svetlo na kraju tunela se ne nazire. Neka politička partija koja bi ponudila alternativu svemu ne postoji, a ako bi se i pojavila ne bi postigla uspeh, što zbog kočenja režima, što zbog njene antietatističke ideologije. U takvim situacijama najpoštenije bi bila nasilna revolucija ili vojni puč, ali revolucije se ne dogadjaju svaki dan već samo u krajnjoj nuždi jer čovek može dugo da trpi.
Ostaje vojni puč...
Ja sam svoju listu vec reklamirao, imate i plakat negde. Na predsednickim za onoga ko sa BoTom udje u drugi krug.
Prokopijevic na Prvoj...
@Aleksandar
"Ostaje vojni puč..."
Slažem se. Poslednja nada, uteha i spas Srbiji je neki pukovnik kome nema ko da piše. Te shodno tome, taj isti pukovnik će nakon puča, uvesti slobodno tržište i, naročito, slobodu govora.
Post a Comment