Pages

11 May 2012

Intervju Prokopijevića

Magazinu Biznis. Hvala Aleksandru za link.

55 comments:

Vladimir said...

Prokopijević je salonski liberal. :)

mp said...

zaboravio sam koliko Miroslav odlicno zvuci dok ga nisam gledao u izbornoj noci na prvoj. A hvala i na ovom podsecanju

Владимир said...

Има ствари у којима Прокопијевић није био у праву, у разним наступима, али овај текст му је врло добар.

Изражава суштину проблема а то нажалост мали број људи схвата.

Aleksandar said...

Mislim da je ovo najgenijalniji intevju Prokopijevica do sada!
U tako sažetoj formi uspeo je sve da kaže i to na ubedljiv način. Svaka čast.

Nevena said...

Pridružujem se pohvalama.

Ne slažem se samo u delu u kojem kritikuje birače. :)
Iako je to opšte prisutni manir među inteletkualcima, lično smatram da narod ipak ne zaslužuje previše grdnje (u određenoj meri je svakako poželjna).
Posle svega što se na ovim prostorima izdešavalo, mi smo svi kolektivno još uvek rekonvalescenti i kao takvi ne možemo biti dovoljno psihofizički jaki i lucidni (nijedan pacijent to nije). Narod jeste iracionalan i naivan, ali se u Srbiji više ne zna da li su te narodne osobine uzrok ili posledica.
Nije lako iskočiti iz začaranog kruga, ni na individualnom nivou a kamoli kolektivnom.

Vladimir said...

Miroslavljevo jevanđelje

Budući da u njegovim pisanim tragovima osećam neku vrstu nagomilanog besa, ne razumem zašto se Prokopijević ne angažuje. Nije neophodno osnovati stranku. Neka organizuje iskusne govornike, pa put pod noge, tribine po bibliotekama i centrima za kulturu. Dobro, možda je bolje po kafanama.
Ja sam siguran da se većina čitalaca i komentatora ovog bloga želi pridružiti tom potencijalnom karavanu.
Svi znamo šta nije dobro, svi znamo kako bi trebalo da bude, ali niko ne zna kako do toga stići. Ljudi u Srbiji moraju da se izleče od totalitarnih ideologija. Neophodno je da Srbija konačno dobije predstavnike liberala u parlamentu.
Stvar je jednostavna - propaganda. Spreman sam da pomognem u granicama svojih skromnih mogućnosti.
Smatrajte ovo pozivom na udruživanje i akciju.

Срђан said...

Zašto je ova vlast gora od one iz devedesetih?

Zato što se smatra oponentom.
Zato što ima podršku "prijatelja".
Zato što je dobroćudno i familijarno percepiraju.
Zato što čak i kada loše stvari radi, ona to čini s dobrim ciljem.
Zato što se evropskom proglasila,
Zato što je njena zloćudnost van domašaja i teško dokučiva.
Zato što su joj kritičari malobrojni, usamljeni, skrajnuti, neprimetljivi...

Aleksandar Stevanović said...

@ Vladimir

A ko bi to finansirao? Naravno i da ima nekog izgleda na uspeh, za to treba dosta novca.

Срђан said...

@mp

Ono što sam ja video na prvoj, bilo je čisto iživljavanje nad njim. Uopšte, uobičajena praksa je da pozovu nekoga da ga šikaniraju. Šta nije u redu sa tim tipovima?

Vladimir said...

@Srđan
"Zašto je ova vlast gora od one iz devedesetih?
Zato što su joj kritičari malobrojni, usamljeni, skrajnuti, neprimetljivi..."

Apsolutno tačno. Današnja klika, za razliku od Miloševića, nema opoziciju, opoziciju koja je dobro organizovana, inteligentna, časna, ugledna.

Pre neki dan, u emisiji Ćirilica gostovao je Milan Komnenić, nekadašnji "aktivista" SPO-a. Da li se neko seća njega? Izuzetan gospodin, intelektualac, čovek sa karijerom prevodioca (prevodio, na primer, knjige svog prijatelja Miterana na srpski), konzervativac. Rekao je nešto što najbolje oslikava našu političku scenu. Ne znam na koga je mislio, ali prvo je citirao rečenicu - "kome je do morala u politici neka ide u manastir", da bi zatim on dodao - "političar bez morala ili završi u zločinu ili u izdaji".
Devedesetih sam glasao za SPO, učestvovao na svim demonstracijama, od onih prvih antikomunističkih juna 1990, preko 9. marta, do 5. oktobra. Razočaran sam, naravno, u Vuka i ekipicu oko njega, ali SPO je tada imao jednog Komnenića, jednog Mihiza, SPO je imao snagu i pamet. Demokratsku stranku nikada nisam mogao da svarim, verovatno zbog njihovih levičarenja, dovoljno je reći Mićunović. Kada to kažem, mislim na lidere DS-a, izuzev Borislava Pekića, koji je u sebi objedinio sve najbolje osobine konzervativnog tradicionaliste i klasičnog liberala. Pekić, stari Vigovac.
E takva opozicija nama treba, ali nema je, jer očigledno mi ne trebamo njoj.

Nemanja said...

Mozemo da imamo 1000 Prokopijevica, napretka nece biti zbog losih temelja politickog sistema.

Naivno je smatrati da ako se sutra sprovedu protrzisne reforme, Srbija obogati i uveca populaciju, da prekosutra nakon prve krize nece doci neki srpski "Ugo Cavez" da sve to procerda.

Iz tog razloga mu zameram sto krivi glasace. Ako je 95% populacije za populizam, onda onih 5% kao manjini politicki sistem treba da dodeli mnogo vece ucesce u vlasti.

Posto ga je tesko izmeniti, meni se cini kao najelegantnije resenje povratak monarhije, gde ce kontrateg kojekakvim populistima i fasistima biti kralj.

Vladimir said...

@Aleksandar Stevanović

"A ko bi to finansirao? Naravno i da ima nekog izgleda na uspeh, za to treba dosta novca."

Držite ispravnim da ni kod babe nema za džabe?
Pobogu, finansiraće onaj ko hoće da finansira, ne? Ne razumem pitanje - ako nema finansiranja nema ni akcije. Prosto kao bob.

Vladimir said...

@Nemanja

Stara rima kojoj značaj dajem - bez kralja ne valja.

Aleksandar Stevanović said...

@ Vladimir

Pa nisam ni je objasnjavao najprostije stvari. Sanse da se za ovakvu pricu dobije pristojan novac koji bi doveo do pristojnog ulaska u parlament su male. Cak i da se udje sa 5% to nista ne menja.

Aleksandar Stevanović said...

i nije poenta samo uci u parlament, to mozda moze jeftino kao pokret, ali osnivanje stranke sa sve infrastrukturom, sto je preduslov vrsenja vlasti, kosta djavo i po. Posebno ako ne zelis da primas preletace svih vrsta da bi se omasovio.

Vladimir said...

@Aleksandar Stevanović

Da, slažem se, najlakše je sedeti kod kuće, učukavati slova po tastaturi, i kukati.
Jeste li pokušali, da, na primer, održite neki govor u parku, na pijaci ili železničkoj stanici? Probajte, može biti jako zabavno. :)

Aleksandar Stevanović said...

@ Vladimir

Pomalo, bio potpredsednik LS 2004-2006 (prva pozicija, pre toga ni clan), 2008. godine sa Ivanom i jos dvoje nasih libertarijanaca pisao LDP-u ekonomski program. Tako da mi je pomalo poznato kako izgleda politika u praksi, pa i ta ulica. Inace ja ne kukam, meni je moj zivot super i to ne menja kogod od ovog olosa da formira vlast, samo mi je tuzno gde ide Srbija prema kojoj gajim veliku dozu empatije jer nisam anacionalan.

Срђан said...

Nemanjo,

Monarhisto i liberalu, upravo ste stali na žulj boljševicima po bar dva osnova :)

Jeste li ponosni?

Etatisti odbacuju Aleksandra iz razloga neodgovaranja modelu diktatora. Jasno k'o dan. Upravo ga to čini savršenim kandidatom.

No, politički sistem je malo kompleksniji od pitanja kralja, iako je ovo pola posla. Druga polovina je Skupština i izborni sistem, stranački, decentralizacija, i naravno, pravosuđe.

Срђан said...

Meni se čini da većina liberala javne nastupe i delovanje doživljava kao pitanje savesti.

Vladimir said...

@ Aleksandar Stevanović

Oprostite, ali nisam našao vremena da proučavam Vaš lik i delo. Iz Vašeg odgovora se da zaključiti da ste LDP ekonomski program pisali na ulici. :)

Šali na stranu. Ako ste tužni gde ova država ide, onda Vam život nije super. Ili grešim? Kada sam spomenuo kukanje, nisam mislio na Vas, nego na sve nas. I na mene, i na mene.
I jedno objašnjenje - šta Vam znači skraćenica "LS".

Nevena said...

Citat: „Svi znamo šta nije dobro, svi znamo kako bi trebalo da bude, ali niko ne zna kako do toga stići.“

Pa da, to je baš onako, kako bih rekla, pravosrpski. :)

Znate za ono čuveno „možda ne znam da snesem jaje ali znam da prepoznam mućak“ . Otuda se u Srbiji visokopolitiči već decenijama i svi provaljuju mućak ali niko ne snosi jaja. :)

Uglavnom, pozdravljam klicu nove političke struje potencijalno začete na ovom blogu, uz dobronamerno podsećanje da su ovi koje sada svi kritikujemo nekada davno bili podjednako orni, optimistični, samouvereni i idealistički nastrojeni, uz želju da se sve ono što se u međuvremenu dogodilo njima i njihovim idejama i idealima jednoga dana ne ponovi i vama. :)

Jovan Galtić said...

Svaka mu je zlatna... Ali šta vredi kada nema ko da čuje. Naš narod se nikada nije izlečio od socijalizma, čak ni počeo da se leči. Naprotiv, kako vreme prolazi sve su više uvereni da "eto vidite da kapitalizam ne valja"...

Tuga...

Jovan Galtić said...

"The struggle for freedom is ultimately not resistance to autocrats or oligarchs but resistance to the despotism of public opinion."

Mises

Срђан said...

"političar bez morala ili završi u zločinu, ili u izdaji"

Slažem se. Parafrazirao bih:

"političar bez odgovornosti završi u ludilu".

Boris je primer, i za jedno, i za drugo.

Verovatno sam dosadan, ali koncept je u unutarstranačkoj demokratiji, principima stranke, i doživotnoj rovovskoj borbi i negovanju jezgra unutar stranke. Solid!

Speaker said...

Dame i gospodo, ne valja, samo treba letimice prelistati vaše priloge na černiševskijansko-tolstojevsko-lenjinovsku temu "Šta da se radi?", :) da se uvidi potpuna konfuzija u kojoj se kreće i najprogresivniji deo domaće javnosti u Srbiji, za koji smatram, sedite da se ne srušite, :) upravo vas :))) Ovaj priča o Aleksandru Karađorđeviću, koji je, kao i cela njegova dinastija, da prostite, najobičniji bolid, :)) ovaj proizvodi ruralnog švalera iz solidnog hercegovskog kamenjara, :) Milana Komnenića, u gospodu a malu prišipetlju Mihiza u kapacitete, :)) svi uglas pričaju kako su Tadićevi dunsteri i kokošari "gori" od masovnih ubica devedesetih, kao da i oni imaju pileći mozak i pamćenje girice karakteristično za prosečnog srpskog glasača, i da ne nabrajam više, katastrofa :)) Ja isto ne znam "šta da se radi" (osim da se polije benzinom i sve džumle zapali, naravno :) ), niti bih, čak i da znam, maknuo i malim prstom da to uradim (iako sam za razliku od Aleksandra poprilično anacionalan, osim u jezičkom i kulturnom smislu, i, osim rodnog Vračara i Kenjigrada, :) ne pravim ama baš nikakvu razliku između Splita, Rijeke, Kragujevca ili Subotice, ipak osećam nekakvu blagu obavezu prema toj zemlji i mojim precima tamo pokopanim, ali sam isto tako potpuno svestan da bi pravo sređivanje Srbije bilo jedan veoma nezahvalan, nužno nasilan, pošto je potrebno brutalno se obračunati sa ozbiljnim lopovima i nemilosrdnim ubicama koji još drže mnoge konce tamo, i, konsekventno, zdravo opasan posao, a ja sam svojim životom daleko od Srbistana jako zadovoljan i ne bi mi palo na pamet ni da krvavim ruke, ni da stavljam glavu u torbu za onu odurnu lopovsku fukaru :) ), ali sam potpuno siguran da početak svake promene leži u menjanju samog sebe, i vidim vrlo jasno da ovde mnogi ljudi imaju i dobre namere, i dosta prirodne bistrine, i nekakvu energiju (ovo treće je najveće čudo, s obzirom kojim tempom je život u Srbiji isisava), ali im tragično i jako očigledno nedostaje nešto dublje i sistematičnije razumevanje sveta, za šta - koliko god bio daleko od potcenjivanja prosvetiteljske uloge ovog bloga :) - nije dovoljno samo pratiti šta se piše na "Tržišnom rešenju" i osećati se revolucionarom, :) već treba na prvom mestu naučiti barem jedan, a idealno dva-tri svetska jezika jako dobro (stekao sam vrlo snažan utisak, daj bože da se varam, da mnogi ljudi ovde ne govore čak ni engleski, ili bar ne previše dobro, što je otprilike kao da ne govore latinski u petnaestom veku, odnosno automatski su i poluslepi i polugluvi, i percipiraju svet kroz gomilu balkanskih mozgoispiračkih filtera :) ), a onda ozbiljno i sistematično (dakle ne nasumičnim surfovanjem i pabirčenjem "genijalnih" ideja i levo i desno, koliko god da je to privlačno, zabavno i - pod uslovom da ste već razvili sistem i kategorije za preradu informativnih tokova - korisno :) ), najbolje sa nekim formalnim ciljem, poput postdiplomskih studija ili već nečega sličnog, i pod vođstvom nekog od malobrojnih ljudi preostalih u Srbiji koji su svetski autoriteti za svoje oblasti i zaista se orijentišu u savremenim tokovima i školama mišljenja, a ne samo batrgaju, name-dropuju i kupe kajmak sumnjivog kvaliteta, pristupe jednom temeljitom i promišljenom samousavršavanju.

Speaker said...

Ko zna šta će biti sa Srbijom, to ne zna ni vidovita Đina u svojoj ćeliji na Pašinom brdu, a kamoli ja, ubogi dijak Speaker, :)) ali šta god da bude rešenje ili kakva god da je propast zadesi, njen najveći problem je nedostatak stvarno pismenih i istinski obrazovanih ljudi u svim sferama života, a ponajviše u politici i medijima, pa biste na taj način sasvim sigurno pod a) doprineli nekoj hipotetičnoj socijalno-ekonomskoj renesansi Srbalja pod talasavim i osunčanim barjakom liberalizma ili (daleko realnije :) ), krutom knutom nekog budućeg srpskog Pinočea, :) ili pod b) (nažalost značajno verovatnije :) ) mnogo lakše izvukli svoja dragocena pacovska krznašca (ne shvatajte ovo kao uvredu od jednog pragmatika koji je uvek bio prvi da zapali, i to mu se uvek isplatilo :) ) kada neuspeli nacionalni projekt zvani Srbija počne da tone za ozbiljno (to je, koliko sam ja u stanju da procenim, u horizontu od par decenija najverovatniji ishod, iako ne bih isključio ni jedan kraći period relativnog prosperiteta u neko skorije vreme, zavisno od stanja u neposrednom okruženju i u globalu :) ). Dakle, cvete srpstva, учиться, учиться и учиться, :)) ili, pak, negde nađite neku braću Koch da ulože koju stotinu miliona u akceleriranu metamorfozu ružne srpske larve (ceo 5. oktobar je koštao manje od stotinak, :) doduše, zato Srbija danas tako i izgleda :) ), međutim, lukavi su to sve investitori, sumnjam da će neki "anđeo" da ukuca tolike pare u jedno tako neizvesno preduzeće :)))

Срђан said...

Ovaj Speaker je potpuno beskorisan!

Damir said...

Imao sam retku priliku da upoznam Prokopijevica i moram priznati da sa velikom paznjom pratim njegove nastupe u medijima.
Iz ovog genijalnog teksta zakljucujem da jedina mogucnost za bilo kakvu promenu nacina razmisljanja je upravo da dozivimo jos jedan veliki ekonomski slom i da krenemo putem Novog Zelanda koji se (usudicu se da kazem) uspesno oporavlja posle njihove verzije socijalizma.
Do tog sloma ce sigurno doci nastavili se ovim putem, ali kojim cemo putem krenuti posle tog nemilog perioda ostaje da se vidi. Navijam za NZ model, ali se najiskrenije plasim Latino vrzinog kola.

Aleksandar Stevanović said...

@ Speaker

nije samo stvar u citanju pametnih stvari i obrazovanju. Bitno je to, daleko bilo da sam protiv toga (mada mi se cini da ce kod nas pre doci do obrazovanja novih generacija levicara, ali sledeci svoj prakticizam kao mantru zrelijih godina, od levicara se moze nauciti kako mali broj zaludjenika moze da promeni (u njihovom slucaju upropasti) zivot jednoj mediokritetskoj vecini
)). Problem je sto nasa stoka ne ide izvan Srbije, a i kada ode to nije odlazak na putovanje iz koga se nesto pametno i nauci nego puko valjanje na plazi na potezu Paralija- Halikidiki, Turskoj (mada tu pametan covek moze svasta da nauci) ili po MNE sa sve paradajzom, odnosno neka instant varijanta u malo sredjenije susedne drzave. Kada su promene u pitanju cudo su nove tehnologije i uopste zivot koji nemoze mimoici ni Srbiju, pa Tr ima vise citalaca na dnevnom nivou nego vecina nedeljnika u Srbiji koji ne pretenduju da se bave lakim temama.
A inace sta cu, ipak sam naturalizovani Dorcolac, to je multietnicka sredina, pa moram da negujem pomalo nacionalni identitet :-) Upravo sledeci ovo zezanje meni se cini da je jedina stvar koja ima smisla i lepe sanse za uspeh je upregnuti stvari koje su imanentne Srbadiji (nacionalizam i tradicionalizam (mada su oba metastazirala) u drugom pravcu.
@ Vladimir
Pa prvi prvi pevac liberalizam-kapitalizam, doduse sa smekom propalog projekta i sa imenom koje je bilo veci deo postojanja kao i ime najvece grcke partije.

Nevena said...

„Problem je sto nasa stoka ne ide izvan Srbije, a i kada ode to nije odlazak na putovanje iz koga se nesto pametno i nauci nego puko valjanje na plazi na potezu Paralija- Halikidiki“

Aleksandre, ne mislite li da je to finansijsko a ne mentalno pitanje. :)
Ko kod ima dovoljno novca sebi da priušti nešto drugo osim Paralije, on će to i uraditi. Pitanje London, Pariz, Rim ili Paralija i nije baš neka dilema bukvalno nikome ko ima neograničen budžet.
A valjanje na plaži (ne nužno Paralijskoj) je vezano za sitnu decu koja prosto vole da se valjaju po plaži. :)

Prestrogi ste i Vi i Speaker. :)

Što se nacionalizma tiče, slažem se da je kod nas taj pojam (emocija) nezasluženo izašao na rdjav glas, zahvaljujući onima koji su ga opasno zloupotrebili.
Takođe, smatram i da je radikalni anti-nacionalizam podjednako opasan kao onaj „nacionalizam“ 90-ih.

Saša said...
This comment has been removed by the author.
Saša said...

Slažem se sa Speaker-om. Jedini način, jeste raditi na samom sebi, a marvu koja hoće 'leba bez motike, pustiti da uživa polodove svog "truda". To što su posejali, to će i da žanju... Živim za dan kad ću izgovoriti: Rekoh ja vama!!! Samo što ni to ovoj hronično infantilnoj naciji, ni to neće biti dovoljno, verovatno će im tada biti kriva neka druga nacija, a nikako njihova ljubljena mati Srbijica... Uopšte ne mogu da intelektualno dosegnem i pojmim, kako ljudi ne mogu da shvate da država nije neka mistična altruistična sila koja pomaže ljudima, nego mala grupa ljudi, koja zahvaljujući monopolu na primenu sile, živi na grbači svih ostalih... U mojoj glavi to je prilično jednostavan i lako razumljiv koncept....

Saša said...

"Takođe, smatram i da je radikalni anti-nacionalizam podjednako opasan kao onaj „nacionalizam“ 90-ih".

Nevena,

znam da nisam prozvan, ali da li bi ste bili ljubazni pa malo detaljnije obrazložili ovu svoju tvrdnju?

Dorćolac said...

Ljudi se menjaju, samo treba da osete autentičnost ideje i nelicemernu iskrenost onog koji je prenosi, da ne kažem, propoveda. Eh, kad se setim kako sam ja na nekoj tribini pre 4, 5 godina, na kojoj je Prokopijević besedio, sav besan ustao da se raspravljam sa njim, nazvavši ga tržišnim fundamentalistom, pa je l' čuo koliko je taj njegov neoliberalizam naneo zla svetu, pa zna li on za šok doktrinu i ekonomske hitmene, i sl. Nikad neću zaboraviti kako me je porazio svojim mirnim, staloženim i argumentovanim odgovorom. Tad je u meni, nadobudnom socijal-liberalu, nešto kvrcnulo. The rest is history: prof. Zec na Peščaniku, čitanje domaćih autora, prevoda, guglovanje referenci iz fusnota, Ron Paulova kampanja 2008.-e, mises.org i pročaja... A nisam jedini konvertit koga poznajem. Dakle, potrebno je strpljenje, nenametljivo svedočenje, a sarkazam i ironiju umereno koristiti. Plašim se da stara garda polako gubi živce, što se u ovom intervjuu oseća izmedju redova. To je razumljivo, ali ne doprinosi zajedničkom cilju.

Aleksandar Stevanović said...

@ Nevena

Za putovanje pare nisu problem, osim ako niste ograniceni jezicki i konformista. Uz lepo budzetiranje 10 dana Pariza moze da kosta oko 350-400 EUR (pretpostavljam da jedete u Srbiji, a cene su manje-vise iste u samoposlugama, ali je u Francuskoj bolji izbor). Ako cete u programe koji su jos malo vise u duhu svetskog umrezavanja bekpekera, moze to i za 100 EUR. Rim je tek jeftin, moze i za manje para. Kod Londona je viza skupa, pa to podize cenu. Dakle, za one koji nemaju dvoje predskolske dece nema opravdanja, sve je to konformizam i odsustvo radoznalosti.

L2 said...

@Speaker,

možete pomisliti dokle je došlo kada me Vaš povetarac osvežio.Već sam pomislila da ja vrag odneo šalu, brod potonuo a ja na olupini.Mene brine mreža u kojoj je Srbija tek jedna mala mušica. Njoj nema spasa. A šta je sa ostalim putnicima? Znamo i to nažalost.

jouissance said...

Nemoć i bezidejnost postali su deo životnog tkiva. Ideja sopstva je neraskidivo povezana sa idejom države i 'svim i svačim što ona treba da uradi za mene'. Meni se plače kada to vidim i kod svojih najboljih prijtelja, inače pametnih i sposobnih ljudi koji rade ove ili one poslove svaki dan, pokušavaju da naprave porodice ili makar samo da se isele od roditelja.

Stranke, politika i država do te mere su međusobno povezane i do te mere neraskidivo viđene kao tkivo individualnog života da ljudi ne mogu ni da zamisle svoj život bez države u njegovom središtu: države koja organizuje ekonomiju, zdravstvo, obrazovanje, zabavu, sport, medije... Ako čak i samo pokušate da im predstavite ideju u kojoj tu i takvu državu uklonite u najvećoj mogućoj meri, oni uspevaju da vide samo užasnu prazninu, koja je zastrašujuća.

Oni malo ekstremniji ne vide prazninu, ali vide sve "lekcije" MajklMurovih filmova i "terora krupnog kapitala".

Po meni je najveći problem to što je ekonomija kompleksna stvar, i teško se da svesti na jednostavne, svarljive, manje komade znanja. Mnogo je lakše uobličiti naraciju stradanja bez držaavne pomoći nego objasniti zašto je zapravo došlo do SEKe.

Po meni je nabolja paralela evolucije i kreacionizma - a čak je i ovo lakše pretočiti u naraciju nego bilo koje ekonomsko pitanje. Nekome ko je već usvojio jednostavno i na površini sasvim prijvatljivo rešenje "Čoveka je stvorilo Nešto mnogo Bolje od čoveka samog" biće veoma teško objasniti principe evolucije, zato što će to objašnjenje neizstovano biti kompleksnije i zahtevnije.

I da me ne shvatite pogrešno: ovo ne znači da ja mislim da "nekim ljudima" ne vredi objašnjavati (jednostavno rečeno, da su glupi); naprotiv - mislim da 99% ljudi apsolutno imaju kapacitet da shvate sve. Samo mislim da je teško izboriti se protiv jednostavnih naracija koje su shvaćene kao istina i na kojima su zasnovani čitavi sistemi vrednosti pojedinačnog života.

Sa druge strane, za promene u Srbiji nije ni potrebno "preobratiti" 99%, potrebno je možda 25% populacije koja je izašla da glasa (kao što su dokazali prethodni izbori), znači oko 15% ukupne adult populacije.

Sad samo da vidimo ima li načina da se to pretoči u nešto konkretno.

Nevena
navedite mi samo jedan jedini primer kada je radikalni anti-nacionalizam doprineo smrti jedne osobe, da ne pominjem masovne smrti.

Pod ovim ja lično podrazumevam bukvalno anti-nacionalizam iz perspektive politike pojedinca ili nacije naspram drugih (čisto da budemo na istom terenu kao nacionalizam), pošto, recimo, NATO bombardovanje nikako ne bih mogla da nazovem "radikalnim anti-nacionalizmom".

Dorćolac said...

Aleksandar S.:
"Tr ima vise citalaca na dnevnom nivou nego vecina nedeljnika u Srbiji koji ne pretenduju da se bave lakim temama.
A inace sta cu, ipak sam naturalizovani Dorcolac, to je multietnicka sredina, pa moram da negujem pomalo nacionalni identitet :-)"

Aferim, tebra. :) A koji je prosek logovanja na TR, baš me zanima?

"Upravo sledeci ovo zezanje meni se cini da je jedina stvar koja ima smisla i lepe sanse za uspeh je upregnuti stvari koje su imanentne Srbadiji (nacionalizam i tradicionalizam (mada su oba metastazirala) u drugom pravcu"

Upravo. Taj "narodski" element nam treba, kao što Miodrag Zec radi. Ili barem lakonski otresito, a logički neprejebivo, kao ti ovde:
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2012/03/26/11977794/ppricu2703.mp3

Dorćolac said...
This comment has been removed by the author.
Jovan Galtić said...

Šta se palite bre ljudi, Srbiji sledi nova boljševička revolucija i još 50 godina komunizma.

Dolce Fooda said...

Nikad ne komentarisem, ali sad to moram da uradim... citam vase komentare i razmisljam u sebi prave ste babe... Kao i kad sam skoro bila u Srbiji svi nesto filozofiraju pored toga sto samo kukaju, i svi sanjaju o nekim idealnim uslovima, o nekim promenama, ali samo da neko drugi pokrene stvari. Ta jalovost i kod ljudi veoma inteligentnih i obrazovanih je krajnje depresivna.
Moj komsija pre neki dan ocistio trotoar u celom bloku, dosadilo mu smece, nece covek da ga gleda, hoce da mu bude lepo... on ne sedi i ne kuka niti proklinje komsiluk, vec sam uzima metlu u ruke i cisti. Eto to je moj heroj iz komsiluka, i jako ga postujem i cenim.
Vi pominjete neke pare, finansijere, stranacku infrastrukturu, u danasnje vreme dominantnih social media... organizujte se, pisite, delite clanke, napravite online casopis... ma sigurna sam da ce to do nekog dopreti. Najlakse je ljude nazvati stokom... pa moj tata koji je mrzeo Ameriku, jedva se nakanio da dodje ovamo, za dva meseca je potpuno promenio misljenje o njoj... podmladio se, kupio sebi kompjuter, cak je otvorio i FB nalog, otisao natrag u Srbiju preporodjen... a bas je onaj "zadrti" Srbin bio.
Mi Srbi sanjamo uvek o nekim ogromnim promenama, i brzo se demotivisemo kad vidimo da ih nije lako sprovesti. Ja sam ipak za male i uporne promene. Sigurna sam da ce ljudi prepoznati ko je iskren u svojim namerama, ako taj posteno radi za stvar, a ne za sebe.
'ajde malo da se nesto i uradi...

Jovan Galtić said...

Komšija bi trebalo da se preseli. Nije zdravo hraniti ljudoždere...

Slaviša Tasić said...

@Dorćolac,
1700 poseta ili 600 originalnih posetilaca dnevno. Dovoljno za revoluciju, malo za izbore.

@jouissance,
vrlo interesantan komentar, hegelovski.

Nevena said...

Jouissance, Saša, nisam prokomentarisala načelno, niti istorijski, teorijski, filozofski... već sam se nadovezala na konkretnu diskusiju u vezi sa Srbijom i trenutnom apatijom i bezvoljnošću koja je među ljudima masovno prisutna (a koje smo neposredno pre komentarisali). :)

Pa sam tako, u konkretnom kontekstu, samo glasno razmišljala i pomislila da bi za Srbiju bilo podjednako loše ako bi se u svesti svih tih nezadovoljnih i depresivnih ljudi masovno usadila ideja (kao posledica frustracije) da nacija , država i narod nisu nikakve vrhovne vrednosti niti ikakve vrednosti uopšte, te da ih treba anarhistički nasilno odbaciti nepoštovanjem svakog autoriteta. To je ono što ja smatram pod radikalnim antinacionalizmom. Lično mislim da nas takav kolektivni stav ne bi izvukao iz situacije u kojoj se nalazimo i da bi proizveo negativne posledice, posebno uzevši u obzir srpsku prošlost i prisutnu podelu među ljudima upravo u vezi sa nacionalističkim pitanjima.

Smatram da je umerenost i tolerancija (a sve što je u svom samom pojmu radikalno ne može ujedno podrazumevati toleranciju) uvek lakši i brži put do cilja, koji god on bio.

Citat: “Pod ovim ja lično podrazumevam bukvalno anti-nacionalizam iz perspektive politike pojedinca ili nacije naspram drugih”

Odnos nacije naspram drugih nisam ni uzela u obzir, mislila sam samo na lični unutrašnji doživljaj nekog pojedinca prema sopstvenoj zemlji. Termin sam upotrebila u njegovom najužem, pa i bukvalnom, smislu. :)

Citat: “Dakle, za one koji nemaju dvoje predskolske dece nema opravdanja, sve je to konformizam i odsustvo radoznalosti.”

Ok, kada su u pitanju mladi, bez dece, mogla bih da se složim sa Vama. :)

Nevena said...

Citat: „1700 poseta ili 600 originalnih posetilaca dnevno. Dovoljno za revoluciju, malo za izbore.”

Pod pretpostavkom da svi posetioci dele iste stavove i vizije u vezi sa istim suštinskim pitanjima. :)

U vezi sa tim, mislim da je masovno razmimoilaženje ljudi u mišljenju po skoro svim pitanjima jedan od suštinskih problema u Srbiji. Pitajmo 100 ljudi šta misle na neku značajnu srpsku temu i dobićemo 100 potpuno različitih stavova, koji se međusobno nikako ne mogu usaglasiti jer su suštinski suprotni.
Taj mentalitet je vrlo karakterističan za ovo podneblje i zaista odmaže. Kao iz onog štosa o advokatima: što se više advokata angažuje u nekom sporu srazmerno se povećava rizik za gubitak istog. :)

MMiillaann said...

Dosta poučnog je već rečeno ja bih se samo nadovezao na neke stvari. Najpre Vladimiru da kažem da može da nađe na jutjubu epizodu Top Liste Nadrealista gde oni ismevaju Prokopijevića što se zalaže za povećanje produktivnosti 86e il 87e(epizoda Štrajk Vlade čini mi se). Tako da izrazito ne stoji konstatacija da je slabo aktivan,ako je nekome malo da čovek skoro 30 godina govori šta treba da se uradi,a ono sve gore i gore,onda bi bilo bolje udružiti se i međ 30 ljudi potrošiti tih 30 godina života a ne pridikovati čoveku koji je ceo svojh život posvetio promenama u ekonomiji Srbije kako je ,,neaktivan".
Svi se manje više slažemo da nam treba revoucija,neki oće mekanu a neki hardcore,al suština je da se svi manje više slažemo da promene trebaju biti za 180 stepeni. Najpre sve revolucije su napravljene tako što su široke narodne mase ubeđene od strane revolucionara kako su im ovi drugi smrtna pretnja(mada je to uvek relativna stvar,zato što najčešće ni ovi revolucionarni nisu sejali život kad su došli na vlast). E sad nije teško,niti logički nekonzistentno,plebsu objasniti zašto je ovakav kolektivizam smrt njima samima,ali je problem što mediji to jako loše artikulišu. Ovde su od kako postoje pod kontrolom vlasti,svi se žale na Slobino vreme al doćiće dan kad će se i o Đilasu pričati onako kakav jeste. Prosto ovde se svakak kritička misao zatire u početku,ako i hoćete da je prezentirate kao alternativu(kao npr blogeri odavde LDP-u) sama ta politika,od koje ovde sve zavisi ako želi nešto sistemski da se izmenim,saseče je u korenu. A od kad je i Ćeda počeo da demagogiše pobuni se cela prva garda Druge Srbije(ima i tu šljama,na Peščaniku pogotovo,al bih vala 100 put više voleo da vidim neke Peščanik type leve smradove na vlasti nego ove SPSove hermafrodite a la Dačić kako se ore i šenluče po vaskolikoj Srbiji).
Summa summarum-istina je da nam trebaju i individualne i sistemske promene,kako u svesti ljudi tako i u izgledu one nužnosti bez koje se ne može-države. Ali pitanje je da li bez sistemskih rešenja,individualna mogu nešto da promene brzo. Čekati da izumre cela ova generacija samoupravnih partizana koji se ponašaju kao da su oni oterali Nemce i ustaše a danas redovno i bez greške glasaju za pogrešne stvari,je proces za koji treba najmanje 10+ godina,a da dočekamo da ih zamene neki slični progresivni levičari možemo samo posle toga da se svi zajedno uhvatimo za ručice i niz liticu.
Memjnstrim rečnikom govoreći,kako to konzistentno ponavljaju oni koji su već decenijama u krivu-nama treba neoliberalna revolucija al of a kajnd. Čini mi se da i mi koji želimo drugačiju Srbiju malo podpadamo pod njiove vrednosne sudove kad pokušavamo da nađemo odgovarajući model antikolektivizma-kako na je primer SSSRa ili austrijsko objašnjenja ekonomske nemogućnosti socijalizama pokazalo modelovanje modela koji se sam modeluje dođe na isto kao i zidanje dvoraca od peska. Zato pozivam sve ovde prisutne,ako se nekad nađu u nekoj zgodnoj prilici(konkretno se to ovde u Srbiji zove vlast) da slobodno primene neke anti socijalističke dogme,bilo konzervativne bilo liberalne(libertarijanizam je već ovde Treća dimenzija)- nećete pogrešiti

Срђан said...

Dozvoliću da me moje površno poznavanje istoriografije, politike, prava, ekonomije i filosofije, navede na pojednostavljen zaključak da su revolucije svedene na vendetu, a da se modeli nakon nje kreću ulevo. Drugim rečima, ne postoje konzervativne revolucije (ova konstrukcija sama navodi na besmisao), a još manje libertarijanske, van lobanja levačkih trovača i njihove propagande.

U pitanju je zadovoljenje niskog poriva krvožednosti, u zamenu za budućnost.

Pritome bih naglasio da revolucije u kombinaciji sa sukobom sa eksternim faktorima, nisu primarno revolucije, a da je rezultat bolji od polazišta jer se zasniva na animozitetu (i tu leži problem). Komunisti su primarno revolucionari.

Sve ovo je ipak samo moje mišljenje.

Šta znači biti konzervativac u Srbiji? Nacionalista? "Antinacionalista"?

Antinacionalizam ne postoji. To je ino nacionalizam, a legitimnost postojanja istog u Bgu se zasniva na jugoslovenskoj ideji. Ona ima svoju repliku u Uniji, tj Unija je prihvatila nju za modus, i jedna drugu hrane putem kontrole informacija. Zato i postoje tako otvorene pretnje (i ne samo pretnje) likvidacije i okupacije. Naravno da sve to priziva iz sećanja nacističku okupaciju, i TO JE SASVIM PRIRODNO. Naravno da iz toga sledi sužen izbor u polju politike, ekonomije, prava, publikacije i medija. Zato je Srbija zanimljiva, ali taj "izuzetak" nije već par godina jedini.

Vladimir said...

@Speaker
"Ovaj priča o Aleksandru Karađorđeviću, koji je, kao i cela njegova dinastija, da prostite, najobičniji bolid, :)) ovaj proizvodi ruralnog švalera iz solidnog hercegovskog kamenjara, :) Milana Komnenića, u gospodu a malu prišipetlju Mihiza u kapacitete, :)) svi uglas pričaju kako su Tadićevi dunsteri i kokošari "gori" od masovnih ubica devedesetih, kao da i oni imaju pileći mozak i pamćenje girice karakteristično za prosečnog srpskog glasača, i da ne nabrajam više, katastrofa."

Izvinjavam se što kasnim sa odgovorom, pretpostavljam da nećete pročitati ove moje redove, dakle duvam u vetar.
Kao prvo, Vi očigledno niste razumeli značenje pojma "monarh". I niste razumeli zašto pojedini komentatori prizivaju monarhiju. Monarh se ne bira, monarh nije monarh zato što je pametan ili kako Vi kažete bolid, već iz prostog razloga što je rođen kao monarh.
Kao drugo, ali ne i manje važno, niste shvatili ni moje poređenje tadašnje i sadašnje opozicije. Komnenić je ruralni švaler iz solidnog hercegovačkog kamenjara, Vi to niste. Mihiz je prišipetlja, Vi to niste. Skidam kapu.

Vladimir said...

@Aleksandar Stevanović

Dakle, ta stranka se zvala Pasok?
Liberali Srbije, Liberalno demokratska partija...
Morsko prase nit je prase, nit je morsko.
Iz Vaših odgovora naslućujem kako ste od svega digli ruke.

Vladimir said...

Nakon svih ovih komentara jasno se vidi da ovde niko nije raspoložen ni za kakvu akciju. :)

Aleksandar Stevanović said...

@ Vladimir

Sigurno ima nekoliko komentatora koji su bas za akciju. Jedino ne znam sta to bas tacno znaci.

Dici ruke od politike bi znacilo da se uclanim u neku od ovih partija koje nas vuku pravo na dno i da pomalo kombinujem javni rad i privatni biznis. Prijalo bi i mom novcaniku, a imao bi lepsi racio rizik/prinos. Vecina od njih rado prima sposobne i ne preterano alave ljude sa jasnim shvatanjem kako funkcionise nas mali Srbistan.

Tako da je bolje reci da sada akcija ne vodi nicemu posebno pametnom. Promenice se to mozda pre, verovatno kasnije. Znas sigurno onu narodnu o piti i govnima. Dosadice nasem narodu taj fekalni zivot, pa se mozda uhvati i za nesto pametnije.

Speaker said...

@Vladimir
Vladimire, moram da se priklonim Aleksandru, jer stvarno ne vidim kakva bi "akcija" u ovom globalnom i lokalnom trenutku, i sa ovim ljudskim materijalom mogla nešto da pokrene pozitivnim smerom, niti situaciju u Srbiji vidim kao baš toliko tragičnu (po neke ona jeste tragična, ali se radi uglavnom o onima koji su sve učinili da sebe u taj položaj dovedu, pa me to nekako ostavlja hladnim).
A što se tiče mojih "paukalnih" :) kvalifikacija ličnosti iz naše novije istorije, imam nesreću (ili, nešto diplomatičnije rečeno, sumnjivu sreću :) ) da sam dosta njih nekoć poznavao ili, barem, gledao izbliza (prvi put sam se, recimo, našao u uzvišenom prisustvu prestolonaslednika i stegao mu buckastu, plavokrvnu ručicu još krajem osamdesetih ili početkom devedesetih u klubu srpske zajednice u Londonu na Ladbroke Grove-u, uz Nikšićko pivo, gibanicu funta za komad, i ogroman mural Čiče koji vodi vojsku preko neke srpske vukojebine :)) ), a sam zaista nisam bolid, već, u najmanju ruku, bolid nad bolidima :))) I ne vidim apsolutno nikakvu prednost u monarhiji, možda je početkom devedesetih, da su za njeno uvođenje postojali uslovi, monarhija mogla da bude nekakav stabilizacioni faktor, ali danas je svakom ko ima oči jasno da je ovo društvo već previše konzervativno, retrogradno i odano krajnje dubioznim, često i u recentnim periodima isfabrikovanim "tradicijama", da mu zaista ne treba još jedna sila konzervacije što bi danas monarhija nedvojbeno bila. A shvatam i "suštinu monarhije", ali vi možda ne shvatate da je to čista apstrakcija, i da je u zemljama u kojima je došlo do prekida kontinuiteta monarhije i velikih društvenih potresa, praktično gledano kvalitet osobe koja bi tu tradiciju trebalo da iznova vaspostavi od presudnog značaja (uzmite, na primer, ulogu koju je Huan Karlos odigrao pri ponovnom uspostavljanju demokratije u Španiji, koliko god skorašnji razvoj situacije pokazuje da to možda i nije bila baš najbriljantnija ideja :) ), a, premda nemam apsolutno ništa protiv našeg prozaičnog i relativno bezazlenog "Kraljevskog Veličanstva" (ili se kaže "Visočanstvo", praštajte mom bezdanom buržoasko-šićardžijskom mazgovluku :)) ), taj čovek nema ni bilo kakvu pozitivnu osobinu tipa harizme ili inteligencije koja bi ga za takvo preduzeće preporučila i učinila ga mogućim.

Срђан said...

Vladimire,

Hoćete li objasniti sirotom, starom Speakeru par stvari, ili da to učinim ja?

Speaker said...

@Srđan
Siroti se stari Speaker već trese od mešavine nestrpljenja i nemog užasa :)))

Срђан said...

Nema potrebe, Speaker, znanje je blagodet. Bar neki tako misle :))