Analiza poreske incidence je traženje odgovora na pitanje "Ko snosi trošak poreza?" Ekonomistima je ovo pitanje uglavnom mnogo važnije od trivijalnog pitanja "Ko plaća porez?" Zašto?
To je verovatno najočiglednije kod akcize za gorivo. Jasno je da akcizu plaćaju NIS i druge naftne kompanije. Ali, isto tako je jasno da oni ne snose trošak akcize, već da se on u najvećoj meri prevaljuje na kupce goriva. To se dosta dobro vidi na sledećem grafikonu, koji se nalazi u manje-više svakom udžbeniku mikroekonomije:
Kratko objašnjenje za neekonomiste. Prave "Demand" i "Supply" predstavljaju krive tražnje i ponude. Na X osi je prikazana količina robe, na Y osi je prikazana cena. Dakle, kriva tražnje je opadajuća (što niža cena, to se više robe traži), a kriva ponude je rastuća (što viša cena, više robe se nudi). U preseku ovih pravih, tražnja je jednaka ponudi i tu se utvrđuju tržišna cena i količina (Q* Poriginal).
Sada pretpostavljamo da se uvodi porez (akciza u ovom slučaju). To translatorno pomera krivu ponude (koja u stvari predstavlja krivu graničnih troškova, ali to nije sada toliko bitno) naviše za iznos poreza. Formira se nova ravnoteža, na višem nivou cene i uz nižu ravnotežnu količinu. Država naplaćuje porez koji je jednak površini sivog pravougaonika, a trošak poreza snose kako kupci tako i prodavci: kupci u iznosu površine donjeg dela pravougaonika, a prodavci u iznosu površine gornjeg dela pravougaonika.
Bitna je stvar da ovaj nalaz važi bilo da je za plaćanje poreza zadužen kupac ili prodavac.
Zašto o ovome pišem baš danas? Zbog subvencija za poljoprivrednike, jer potpuno analogna analiza važi i za subvencije i može da nam pomogne u odgovoru na pitanje - a zašto se poljoprivrednici uopšte bune ako ukupni poljoprivredni budžet ostaje isti?
Dakle, u početku imamo krive S i D (ponuda i tražnja). Nakon uvođenja subvencije po prinosu (što je, de facto, negativna akciza), kriva ponude se pomera na dole, pa se formira nova ravnoteža u tački B. Država isplaćuje subvencije u iznosu površine pravougaonika ABCP1, proizvođač dobija ACPF, a kupac dobija BFPP1. Dakle, proizvođač ne dobija puni iznos subvencije (iako se subvencija njemu uplaćuje na račun), zato što subvencija dovodi do pada cene.
Naši seljaci to znaju. Videli su svojim očima pre 10-ak godina kada smo imali sličnu poljoprivrednu politiku. Dakle, ako je cena 30 din/kg i ako se uvede subvencija od 5 din/kg, neće seljak da dobije 35 dinara po kg, već će dobiti recimo 32 din/kg, jer će otkupljivač oboriti otkupnu cenu sa 30 din/kg na 27 din/kg.
Važno je napomenuti da konkretni iznosi i konkretan odnos u snošenju troška od poreza odnosno u prisvajanju koristi od subvencije zavise od nagiba krivih ponude i tražnje. Teorijski je moguće da ceo trošak poreza (korist subvencija) snose samo kupci ili samo prodavci, ali je malo verovatno.
Suština je da kada se subvencija plaća po hektaru, ona ne utiče na granični trošak. Upravo zato se u EU vodi takva poljoprivredna politika i upravo zato je ovo što smo mi sada uradili zabranjeno po pravilima Svetske trgovinske organizacije.
To je verovatno najočiglednije kod akcize za gorivo. Jasno je da akcizu plaćaju NIS i druge naftne kompanije. Ali, isto tako je jasno da oni ne snose trošak akcize, već da se on u najvećoj meri prevaljuje na kupce goriva. To se dosta dobro vidi na sledećem grafikonu, koji se nalazi u manje-više svakom udžbeniku mikroekonomije:
Kratko objašnjenje za neekonomiste. Prave "Demand" i "Supply" predstavljaju krive tražnje i ponude. Na X osi je prikazana količina robe, na Y osi je prikazana cena. Dakle, kriva tražnje je opadajuća (što niža cena, to se više robe traži), a kriva ponude je rastuća (što viša cena, više robe se nudi). U preseku ovih pravih, tražnja je jednaka ponudi i tu se utvrđuju tržišna cena i količina (Q* Poriginal).
Sada pretpostavljamo da se uvodi porez (akciza u ovom slučaju). To translatorno pomera krivu ponude (koja u stvari predstavlja krivu graničnih troškova, ali to nije sada toliko bitno) naviše za iznos poreza. Formira se nova ravnoteža, na višem nivou cene i uz nižu ravnotežnu količinu. Država naplaćuje porez koji je jednak površini sivog pravougaonika, a trošak poreza snose kako kupci tako i prodavci: kupci u iznosu površine donjeg dela pravougaonika, a prodavci u iznosu površine gornjeg dela pravougaonika.
Bitna je stvar da ovaj nalaz važi bilo da je za plaćanje poreza zadužen kupac ili prodavac.
Zašto o ovome pišem baš danas? Zbog subvencija za poljoprivrednike, jer potpuno analogna analiza važi i za subvencije i može da nam pomogne u odgovoru na pitanje - a zašto se poljoprivrednici uopšte bune ako ukupni poljoprivredni budžet ostaje isti?
Naši seljaci to znaju. Videli su svojim očima pre 10-ak godina kada smo imali sličnu poljoprivrednu politiku. Dakle, ako je cena 30 din/kg i ako se uvede subvencija od 5 din/kg, neće seljak da dobije 35 dinara po kg, već će dobiti recimo 32 din/kg, jer će otkupljivač oboriti otkupnu cenu sa 30 din/kg na 27 din/kg.
Važno je napomenuti da konkretni iznosi i konkretan odnos u snošenju troška od poreza odnosno u prisvajanju koristi od subvencije zavise od nagiba krivih ponude i tražnje. Teorijski je moguće da ceo trošak poreza (korist subvencija) snose samo kupci ili samo prodavci, ali je malo verovatno.
Suština je da kada se subvencija plaća po hektaru, ona ne utiče na granični trošak. Upravo zato se u EU vodi takva poljoprivredna politika i upravo zato je ovo što smo mi sada uradili zabranjeno po pravilima Svetske trgovinske organizacije.
10 comments:
Upravo zato se u EU vodi takva poljoprivredna politika i upravo zato je ovo što smo mi sada uradili zabranjeno po pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Ali u svetu se Mišković ne bavi poljoprivredom.
Dok se bavio trgovinom, bilo mu je sve podređeno, sad kad je prešao na agrar, opet se njemu prilagođava.
Vlado,
Argument "To odgovara Miskovicu, pa samim tim ne valja" je los argument.
Ako bolje procitas, videces da meni cilj posta nije bio da kazem da je placanje po hektaru bolje od placanja po prinosu. Obe politike su lose i ja iskreno ne znam koja je gora.
Moj cilj je bio jedino da objasnim zasto seljaci ne zele placanje po kilogramu.
Marko,
hteo sam da kažem da se Mišković bavi poljoprivredom sa visokim prinosima na maloj površini.
I nekako zakoni i uredbe prate njegovo poslovanje. Štitili su ga kao trgovca, štite ga kao uvoznika a sad ga štite i u poljoprivredi, na štetu poreskih obveznika.
A inače sve subvencije treba ukinuti.
Odlično je što se krenulo od akcize. No, da bi veza između subvencije i akcize bila uspostavljena, ona se mora objasniti osnovnim tipom saobraćaja i individualnom potrošnjom goriva.
Akciza je mera protiv seoskog stanovništva, a subvencija je pro krupni posed. Inače, negde nađoh da je Palilula vodeća opština po subvencijama. Povrh toga, cela stvar, "poljoprivredna politika", zahteva master mind određenje preferiranih proizvoda. Glupo, zar ne? Tu se sa radno intezivnih težište prebacuje ka kulturama velikih površina. Zaharije to podržava. U kombinaciji sa porezima na imovinu (koje žele da povećaju), svodi se na intenciju promene vlasnika zemljišta! Komunjare.
Vlado,
U pitanju su nosioci državnog kapitalizma. Generisanje korporacija.
Znam da nije u temi...ali ja bih volela da mi objasnite ...ako nekako moze...ovu izbornu matematiku...
nikako ne mogu da razumem...
otkud nas 7.026.579 birača (kaže RIK), a po popisu nas UKUPNO IMA 7 120 666??? Jel moja matematika dobra? Jel stvarno ima samo 1,3% maloletnih i maloumnih (tj. nesposobnih da glasaju) u Srbiji...
google odgovara:
U Srbiji ima više glasača nego upisanih punoletnih stanovnika i oko 300.000 novih birača u odnosu na prošle parlamentarne izbore 2008. godine, pišu “Novosti”.
Njih ne iznenađuje ni podatak da je u jedinstvenom spisku za izbore upisano 7.058.063 ljudi, a na popisu je registrovano 7.120.666 stanovnika. Po toj matematici proizlazi da u Srbiji gotovo da nema maloletnika bez prava glasa, a njih je, u stvari, oko 1,7 miliona.
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, čiji se resor bavio izradom jedinstvenog spiska, objašnjava za “Novosti” da je spisak pravno stanje, a popis faktičko – na terenu.
“Na popisu se, recimo, ne popisuju oni koji žive u inostranstvu, a ima ih u biračkom spisku. Ima i građana koji jednostavno ne žele da se popišu, a pravo glasa im niko ne može oduzeti. Takođe, godišnje premine oko 100.000 ljudi, i puno njih je u biračkom spisku, ali će biti izbrisani”, rekao je Marković.
Đorđe Vuković iz Cesida objašnjava da bi bilo nelogično da je obrnuto – da je u biračkom spisku mnogo manje ljudi nego evidentiranih na popisu. On navodi primer Hrvatske, gde je više upisanih u spisak nego što je stanovnika.
“Kod nas je objašnjenje jednostavno: oko milion i po naših ljudi živi u inostranstvu, nisu se popisali, a mi ih evidentiramo u biračkom spisku. Ima i mnogo građana iz BiH i Crne Gore koji imaju dvojno državljanstvo, tako da ih, za razliku od biračkog spiska, popis ne registruje”, objašnjava on.
Ja sam hteo da pitam u svetlu ove priče: šta se dešava kada se u priču uvedu prelevmani?
Znači subvencioniše se proizvodnja mleka i ona obara cenum, ali zato prelevmani podižu cenu, zar ne? Šta se onda dešava sa incidencijom? Da li se efekti poništavaju?
U prošlogodišnjoj nestašici mleka su pominjani visoki prelevmani kao razlog što nema uvoznog mleka koje bi popunilo tražnju na tržištu. Sad sam malo zbunjen...
Btw, na prvoj slici je ljubičasti trougao deadweight loss, zar ne?
(samo proveravam svoje znanje)
Не знајући много о проблематици пољопривредних субвенција, вратио бих ствар на прво питање - шта је циљ неких мера (у овом случају субвенције). Када знаш шта је циљ можеш да видиш и да ли мера помаже његово остварење. Ако закључивање крене уназад, онда би се могло извести да је циљ политике која субвенционише по хектару (па још не даје ништа преко одређеног броја хектара) да што више људи поседује земљу (без обзира да ли нешто на њој раде) и да поседују до одређене границе. Опет, када се субвенционише по продатој количини производа (регистрованим велекупцима), онда испада да је примарни циљ субвенције да се роба прода регистрованим велекупцима (а не негде другде, нпр. на пијаци), а секундарно да се повећа производња.
Stanke,
Da, prelevmani i subvencije se delimicno preklapaju - subvencije po kg vuku cene na dole, prelevmani ih vuku na gore.
Post a Comment