Ne volim da recikliram stare postove, ali šta ću kad se za četiri godine nije ništa promenilo. Evo posta iz januara 2008. godine:
Najavljuje se prljava kampanja u drugom krugu predsedničkih izbora. Pitanje je šta to tačno znači, ali verovatno pod time podrazumevaju da kandidati neće ukazivati na svoje prednosti, nego pre svega na mane protiv-kandidata.
Što me je podsetilo na knjigu koju sam pročitao pre izvesnog vremena, a koja se zove "In defense of negativity: attack adds in presidential campaings", a napisao ju je John G. Geer, profesor na Vanderbiltu. On u knjizi analizira sve TV spotove u američkim predsedničkim izborima u periodu od 1960. do 2004. godine i dolazi do zaključka da su negativni spotovi mnogo informativniji i tačniji, pa samim tim i korisniji, nego pozitivni. Po njemu, pozitivna kampanja je prepuna opštih mesta, sumnjivih obećanja i izbegavanja suočavanja sa pravim problemima. Sa druge strane, međusobna napadanja omogućavaju biračima da zaista procene ko se zašta zalaže i šta želi. Meni to deluje tačno i potpuno logično.
Što se Srbije tiče, najveća Tadićeva prednost u ovim izborima je Nikolićeva prošlost. Ukazivanje na nju se možda može smatrati "prljavom kampanjom", ali bih ja to prosto smatrao podsećanjem.
Najavljuje se prljava kampanja u drugom krugu predsedničkih izbora. Pitanje je šta to tačno znači, ali verovatno pod time podrazumevaju da kandidati neće ukazivati na svoje prednosti, nego pre svega na mane protiv-kandidata.
Što me je podsetilo na knjigu koju sam pročitao pre izvesnog vremena, a koja se zove "In defense of negativity: attack adds in presidential campaings", a napisao ju je John G. Geer, profesor na Vanderbiltu. On u knjizi analizira sve TV spotove u američkim predsedničkim izborima u periodu od 1960. do 2004. godine i dolazi do zaključka da su negativni spotovi mnogo informativniji i tačniji, pa samim tim i korisniji, nego pozitivni. Po njemu, pozitivna kampanja je prepuna opštih mesta, sumnjivih obećanja i izbegavanja suočavanja sa pravim problemima. Sa druge strane, međusobna napadanja omogućavaju biračima da zaista procene ko se zašta zalaže i šta želi. Meni to deluje tačno i potpuno logično.
Što se Srbije tiče, najveća Tadićeva prednost u ovim izborima je Nikolićeva prošlost. Ukazivanje na nju se možda može smatrati "prljavom kampanjom", ali bih ja to prosto smatrao podsećanjem.
13 comments:
Najveća Tadićeva prednost nije Nikolićeva prošlost. Najveća Tadićeva prednost je Nikolić, sobom samim.
Ako se budu plasirali u drugi krug, a hoće, to će biti, najblaže rečeno, biranje između raka i side.
Pa sad ko šta više voli, nek izvoli.
Sve što Boris kaže o Tomi je istina. Sve što Toma kaže o Borisu je istina. Kada pričaju samo o sebi, onda ne kažu ništa tako istinito.
Da, zato ja to ne bih ni smatrao prljavom kampanjom.
Prljava kampanja po meni znaci laganje i izmisljanje stvari o politickim rivalima, a toga ima prilicno malo.
Najveća Nikolićeva prednost je Tadićeva sadašnjost.
Prljava kampanja, klevete i uvrede?
Najveća Nikolićeva prednost je Tadićeva sadašnjost.
Prljava kampanja, klevete i uvrede?
Boki-Toki
A zar ostali kandidati i partije nemaju putera na glavi, zar je Tomislav jedini? Naravno da imaju, ali šugava beogradska čaršija i novinarčići znaju gde zeka pije vodu i koju opciju im je u interesu da promovišu.
Da li neko pominje Draškovićevu prošlost - obećanu seču ruku sa turskim barjakom, Giškinu gardu na ratištu, učešće u vlasti za vreme Miloševića? Naravno da ne. Štaviše, nekako se smatra NEPRISTOJNIM takva vrsta neželjene reminiscencije.
- Da li neko pominje komunističku prošlost Latinke Perović, u vreme najgore cenzure u SFRJ koju su preduzimale "liberalne" nikezićevske snage? Ma Bože sačuvaj, pa ona je stara dama, uvaženi naš istoričar, predsednik političkog saveta najmodernije nam urbane partije...
Da ne pričamo o Mićunićevom jahanju popova, Dačićevom pranju ruku od devedesetih "puj-pike ne važi", Čedinom nacionalističkom bulažnjenju za vreme protesta '96.-e o eshatološkoj paradigmi srpskog naciona, Dinkićevim 1000 maraka akcija, Bodruma, koferčeta, itd., itd...
Naprotiv, svima se sve oprašta, čak i takvi ideološki zaokreti od 180 stepeni, samo Toma i Vučić nemaju pravo da se za milimetar politički emancipuju ili ne daj Bože zalažu za vrednosti koje je žuta koalicija Bogom danim joj pravom prisvojila.
Elem, što se mene tiče, ja ću do Đurđevdana, koliko budem mogao, da primoravam sebe da mi na izbor ne utiču kulturološki, identitetski i ne znam kakvi metafizički argumenti, ukusi, resantimani i gađenja prema sveukupnom šljamu srbistanske političke estrade. A onda ću poraniti nasabajle, otići prvi na glasačko mesto i zaokružiti jedinu opciju koja ima šanse da svrgne ove imbecile. A onda ću otići do prvog dragstora, kupiti Stomakliju ili Baltic votku, te se onako našte srca odlemiti k'o nikad u životu, ne bih li nekako zaboravio na taj kompromisni čin koji sam napravio.
Dorcolac,
Sve sto ste naveli je tacno. Samo jos jedan dokaz da je "prljava kampanja" najcesce istinita.
Sto se Draskovica tice, svi njegovi dosadasnji Preokreti mu u stvari sada daju na kredibilitetu.:)
@Dorćolac
Ako si već u dilemi, usrdno navijam za Stomakliju.
Od svih kandidata, jedino Jadranka nije pravila "preokrete". Ona se i dalje preziva Šešelj.
Ne bih da ponavljam stare tekstove...
ali evo jednog kao da je pisan juče..
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/t13968.lt.html
Ništa se nije promenilo
Ne uspevam da procenim da li će negativna kampanja zaista doneti po koji dodatni glasić Tadiću.
Sa jedne strane, korisno je podsetiti građane na ondašnji Tomin patetični i tragikomični „pokušaj samoubistva“ nazovi štrajkom glađu i žeđu, dok sa druge strane svaka negativna kampanja, pa s toga neizostavno i ova, kod birača često izaziva kontraefekat zbog podsvesnog aktiviranja empatije i saosećanja prema napadnutom. To je ljudska urođena reakcija koja vodi poreklo iz primalnog „čoporskog“ funkcionisanja.
Ne zaboravimo i srpski inadžijski mentalitet koji se ogleda u čuvenom „ti ćeš mi kažeš“.
Sudska praksa iz porodičnih odnosa ima puno primera gde su razvedeni a nadasve ostrašćeni supružnici, u borbi za vršenje roditeljskog prava nad detetom, toliko uspešno i nesumnjivo dokazali međusobnu nesposobnost i nedostojnost, da je Sud na kraju vršenje roditeljskog prava poverio trećem licu – staratelju.
Bojim se da se, na isti način, situacija može sasvim lako negativno završiti po oba aktera negativne kampanje i da birački „sud“ može presuditi u korist trećeg.
Jasno mi je da se DS tom kampanjom u stvari obraća svojim starim biračima koje na taj način podseća da izađu na izbore, kao i svojim razočaranim biračima koje opominje da nevažeći listići nisu opcija jer koriste SNS-u, i da u tom smislu ne rizikuje puno jer ta ciljna grupa kojoj DS trenutno „govori“ ni nije ona koja bi ikada glasala za SNS. Međutim, ipak postoji rizik u vezi sa gubitkom neopredeljenih birača, koji su potencijalno lelujali na liniji između te dve stranke, tj. kandidata (a smatram da ima dosta i takvih) i koje negativna kampanja lako može demoralisati i nagnati da glasaju za nekog trećeg.
Stiv Perlstajn sa George Mason University ima nesto drugacije misljenje, evo njegove kolumne u WP, gde je prepricao svoje predavanje na ovu temu
Ako sam dobro razumela, paralela sa trenutnom srpskom kampanjom bi mogla biti u tome da je DS zaključio da ih prethodni kompromisi i umerena retorika nisu daleko odveli te da će ekstremniji nastup pred biračima i jasnija polarizacija ovoga puta biti produktivniji , jer je upravo ta strategija SNS-u bila upalila?
Post a Comment