Fašizam na mala vrata

Povod za post je ponovni pokušaj da britanski parlament usvoji zakon koji će još malo da zaviruje u krevete, dnevne sobe, bankovne račune i slične privatne stvari rezidenata UK. Naravno, sve je to zbog borbe protiv terorizma. Da bi se sprečilo da ti zli likovi & likuše uzmu slobodu i još ponešto, zemlje koje su bile pristojno slobodne polako se pretvaraju u orvelovske države.

Ja se već duže vreme pitam dok me trkeljišu ili se svako malo interesuju za neke privatne stvari (hvala bogu u Srbiji nema minimuma sposobnosti da se takve stvari rade sistematično i smisleno, nego se to radi inertno i aljkavo po starim receptima)u čemu je smisao takve borbe protiv terorizma. Ja da sam terorista, a posebno neki VKV terorista, bih istinski uživao u tome što se većina zemalja koje fanatici najviše mrze polako pretvara u ono čemu oni teže - poretke u kojima je pojedinac ništa, koga mogu zajebavati kako hoće, gde postoje oni koji su iznad zakona i gde privatnost nema nikakvu vrednost. Umesto da se pusti da primitivci i fanatici svoje zemlje urede kako vole, pa da uživaju u svom srednjem veku i sumraku, mrak stiže tamo gde je sloboda bila ideal. Boreći se protiv terorizma, uvek i na svakom mestu, vlada postaje neko ko vrši sistematski teror nad svojim građanima, a sve da bi im zaštitila prava. Stvaraju se ukorenjeni interesi industrije za trkeljisanje (ko je ikada radio sa Izraelcima zna o čemu govorim), a paranoja se stalno seje.

Troškovi ovakvih aktivnosti su enormni, a rezultat je da su neke aktivnosti terorista sprečene, ali i da je gotovo nestao sistem u kome je privatnost bila neprikosnovena. Ja ovo vidim samo kao pobedu onih koji mrze slobodu, a ne kao trijumf naše zapadne civilizacije.

Može se reći da postoje institucije, da se sve to radi ciljno i da niko neće zloupotrebljavati podatke, ah recimo starosedelaca poželjne vere i boje kože. Međutim, malen je korak da se oduvek prisutnim elementima fašističke ekonomske ideologije doda i malo začina koji su vezani za lične slobode. Ako bi stvari sveo na prostu matematiku, šansa da poginete vozeći se u kolima je mnogo veća od šanse da vas ubije neki terorista, čak i ako se nivo borbene spremnosti boraca protiv terorizma značajno smanji sa današnjeg. Da ne govorimo o troškovima, a posebno o tome koliko se nepotrebno ulaže u ubeđivanje nekih naroda da im baš trebaju koncepti ljudskih prava i demokratije, a ne njima toliko draži alternativni poreci.