Pages

25 January 2012

Struktura javne potrošnje

Radim na pripremi neke baze podataka državne potrošnje u Srbiji (koja će, nadam se, u nekom relativno bliskom periodu postati javna) pa sam mislio da će vam možda ova tabela biti zanimljiva. Radi se o  funkcionalnoj klasifikaciji konsolidovanog izvršenja budžeta Srbije i fondova socijalnog osiguranja za 2010. i 2006. godinu (dakle, nema lokalnih samouprava, jer za njih nisam imao funkcionalnu klasifikaciju). 


Često možete da vidite budžet po organizacionoj klasifikaciji (po državnim organima) ili po ekonomskoj klasifikaciji, ali se retko može naći ovakav prikaz:

  % javne potrosnje % BDP
000 SOCIAL PROTECTION 45.7% 17.7%
100 GENERAL PUBLIC SERVICES 6.3% 2.4%
200 DEFENSE 3.9% 1.5%
300 LAW AND ORDER 5.9% 2.3%
400 ECONOMIC AFFAIRS 8.7% 3.3%
500 ENVIRONMENT 0.3% 0.1%
600 COMMUNITY 0.5% 0.2%
700 HEALTH 17.9% 6.9%
800 CULTURE 0.8% 0.3%
900 EDUCATION 10.1% 3.9%


Kao što možete da vidite, skoro 75% javne potrošnje na centralnom nivou je u 2010. godini išlo na različite socijalne programe (uključujući penzije), zdravstvo i obrazovanje. Sve ostalo (vojska, policija, sudovi, zatvori, kultura, subvencije itd.) čini svega jednu četvrtinu.

Ključ značajnog smanjenja javne potrošnje se krije u reformi penzijskog sistema, finansiranja zdravstva i prosvete, ne u smanjenju administracije, nacionalnih penzija, broja poslanika, broja ministara, subvencija za strane investicije ili za poljoprivredu.

Birokratija i subvencije su problem za opšte poslovno okruženje, jer otežavaju posao i narušavaju konkurenciju, ali kada govorimo o javnim finansijama, to su prilično trivijalne stvari u poređenju sa penzijama, zdravstvom i prosvetom. Recimo, 400 miliona evra koje će država u periodu 2013. - 2015. da izdvoji za kapital Razvojne banke je jedva nešto više od jednomesečne isplate za penzije. 

27 comments:

Срђа said...

"Ključ značajnog smanjenja javne potrošnje se krije u reformi penzijskog sistema, finansiranja zdravstva i prosvete, ne u smanjenju administracije, nacionalnih penzija, broja poslanika, broja ministara, subvencija za strane investicije ili za poljoprivredu."

Тачно, али... Администрација у системима пио, здравства и просвете није мала група. А постоје и други делови тог сектора који се опиру реформама...

Marko Paunović said...

Srdjo, nije...

Plate vezane za socijalnu zastitu iznose 1.56% ukupnih rashoda.

Sto se zdravstva tice, troskovi su otprilike 50:50 izmedju troskova plata i medicinskih sredstava. Koji procenat plata ide na administraciju, a koji na medicinsko osoblje, nemoguce je reci, jer najcesce administraciju rade sami lekari i sestre.

Sto se prosvete tice, koliko ja znam, administracija je tu stvarno zanemarljiva u odnosu na nastavno osoblje. Recimo da se radi o par stotina administrativaca (u ministarstvu i skolskim upravama) naspram oko 130.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim skolama.

Pavle Mihajlović said...

Marko, što se tiče ove druge stavke, nas su učili iz Javnih finansija da je u normalnom svetu taj odnos 80:20 najmanje

Срђан said...

Čujte, Marko, ministri prosvete i zdravstva su nagovestili da se radi o velikom broju (posebno u zdravstvu). A da ne govorimo o tome koliko je ceo sistem birokratizovan, i koliko vremena osoblje posvećuje tim idiotlucima. Na kraju, posle svega, ostaju penzije... Te je birokratija zanemarljiva u odnosu na taj problem.

OKONČAJMO MIROVNINE!

Aleksandar Stevanović said...

Ja te tri stavke + javna preduzeca koja stvaraju implicitnu javnu potrosnju naziv svetim kravama. Ali sve je to nista pre ceni obroka u Narodnoj skupstini i putnim troskovima poslanika.

zmau said...

Marko, ja ovih dana intenzivno neuspešno tražim podatak o budžetu saobraćajne policije. Da li možda imaš pri ruci taj iznos (kao apsolutni iznos), za neku konkretnu (frišku) godinu ? Bio bih ti veoma zahvalan.

Btw, problem sa penzijama je što je to u suštini državni dug prema fizičkim licima, i kao takav ne može baš biti tretiran na isti način kao državna potrošnja.

Marko Paunović said...

Zmau,

Podatak o budzetu saobracajne policije nemam...

Sto se penzija tice, slazem se, to je glavni problem. Za razliku od prosvete i penzija gde bi, makar u teoriji, drzava mogla lako i brzo da sreze troskove, kod penzija to nije slucaj.

MMiillaann said...

Marko,
Sve zavisi kod koga i kako da sreže penzije. Peto oktobarske vlasti su već nasledile jednu zemlju sa očajnom socijalnom slikom,ne zna se koja je gora statistika kod nas kad se porede raznorazno brojčani odnosi radnog i neradnog stanovništva. Al to ne znači da se pogrešno nasleđe ne mora menjati,zašto bivši policajac,koji ima malo više od 20 godina staža ima 30 000+ penziju a stotine hiljada poljoprivrednika žive sa manje od 100 evra mesečno,a policajac ni kad je radio nije stvarao nikakvu dodatu vrednost tj i tad je bio poreznik. Ja bi im svima penziju redefinisao u odnos godina koliko su radili na spram 40 godina punog radnog staža. Ih pa svi smo mi u ovoj državi socijalne grupe,kakve promene mi ovde planiramo ako nećemo ni jedan sistem pozitivnih prava(doživotnih poreskih nameta svima nama) da ukinemo

Miss Tocqueville said...

Cini mi se da je svaki memorandum o budzetu sadrzi funkcionalnu klasifikaciju u poslednjih 10 godina.

U prosveti jos ima mesta za smanjenje troskova, posto plate cine 80-90% (a prosveta je 10% od budzeta). Mislim da tek sleduje rezanje, jer realno postoje osnove za smanjenje broja zaposlenih (broj ucenika opada). Koliko sam videla na blic, udeo prosvete u budzetu je padao od vremenom (od 12-14 na 10%).

Marko Paunović said...

Milane,

Ja mislim da bi bilo protivustavno doneti zakon koji ce reci policajcima "E, znate onaj beneficirani staz koji ste imali? To vise ne vazi."

Stecena prava su stecena prava i ne mogu se tek tako oduzeti zakonom. Svaki policajac bi tada imao puno pravo da kaze "Ali glavni razlog zasto sam uopste otisao u policajce i radio 20 godina na ulici za malu platu je bio taj sto cu rano da se penzionisem."

Uostalom, u mnogim slucajevima poslodavci su uplacivali vise stope doprinosa bas zbog beneficiranog staza. Takav sistem i dalje postoji i ja mislim da bi drzava zaista prekrsila princip zabrane retroaktivnog delovanja kada bi sada rekla da stara obecanja vise ne vaze.

To ne znaci da drzava ne treba da reformise brojne stvari vezano za penzije, ali te stvari mogu da pocnu da vaze tek od danas, sto znaci da ce se efekti osetiti tek za nekoliko desetina godina. Do tada cemo morati da placamo dugove.

Marko Paunović said...

I jos jedna stvar...

Nije tacno da policajac "nije stvarao nikakvu dodatu vrednost".

Zastita imovine i zivota su meni veoma vredni. Samo zato sto je policija drzavna institucija, ne znaci da ne stvara dodatu vrednost.

Веља said...

Пензиони систем дефинитивно остаје најпроблематичнији међу Сашиним светим кравама.

Просвета и здравство су унеколико једноставније области. Ваља их реформисати увођењем и подстрекивањем приватне конкуренције, делимичном приватизацијом онога што се може приватизовати, затварањем школа и болница које се морају затворити, итд., са крајњим циљем да се ови сектори препусте тржишту (или боље рећи "поспеше тржиштем"), а да се у државној ингеренцији задржи општа здравствена заштита и основно образовање. Свакако, уз допуштање да приватни сектор и овде конкурише ако за тим има интереса.

Предузећа у државном власништву (а ту осим класично државних друштава подразумевам и различите облике "реструктурирања", предузећа са "друштвеним" капиталом, јавна и јавно-комунална предузећа) су још једноставнија за десанктуаризацију: приватизација уз 100%-у либерализацију реалне или латентне конкуренције из иностранства. Наравно у комбинацији са банкротством онога што је одавно de facto банкротирало, али није обнародовано. Последична продаја имовине ових банкротираних предузећа и/или враћање грађанима кроз процес реституције, односно реалне супституције.

Што се тиче пензионог система илити велике пирамидалне шеме половично дотиране из државног буџета, доста је писано и речено о свему што ту не ваља. А понуда решења је оскудна, скоро да је и нема.
Прилагодити систем реалним изворима, броју осигураника и текућим и очекиваним демографским кретањима је тешко, али и неминовно. Ово прилагођавање је болно, па га зато владе пролонгирају или игноришу. Може се то урадити плански (у ком случају текућа влада вероватно губи следеће изборе), или ће се десити стихијски. У овом другом случају долази до брзог колапса, попут пуцања мехура на финансијским/некретнинским тржиштима.
Уколико би се ишло плански, можда почети од тога да се доприноси преименују у "порез за пензије" или нешто слично; да се обавезе државног пензионог фонда према постојећим пензионерима почну третирати као дугорочни дуг буџета.
Гарантовати потом старосне пензије свим грађанима (нпр. од 65. године живота). Оне би биле минималне, али би ипак омогућавале индивидуалну егзистенцију (не у Београду, већ у јефтинијим српским градовима). Исте увећати граћанима који су већ у пензији пропорционално њиховим доприносима током радног века. Постепено смањивати “порез на пензије” у складу са умирањем овог дела становништва.
На крају сасвим укинути обавезно пензионо осигурање, тј. порез на пензије; од тог тренутка државни буџет би имао обавезе само за минималну старосну пензију.
Све време овог процеса требало би поспешивати оснивање/долазак приватних пензионих осигурања. Давати и пореске олакшице послодавцима који уплаћују запосленима неко осигурање.

Са редефинисањем принадлежности постојећих пензионера (поготово привилегованих професија и неуобичајено бројних инвалидских пензионера) се са моралног становишта слажем, али је питање како је то изводљиво и оправдано са правне стране.

Срђа said...

Ja mislim da bi bilo protivustavno doneti zakon koji ce reci policajcima "E, znate onaj beneficirani staz koji ste imali? To vise ne vazi."

Stecena prava su stecena prava i ne mogu se tek tako oduzeti zakonom. Svaki policajac bi tada imao puno pravo da kaze "Ali glavni razlog zasto sam uopste otisao u policajce i radio 20 godina na ulici za malu platu je bio taj sto cu rano da se penzionisem."


Није противуставно уколико се пре тога утврди јавни интерес.

Срђа said...

Први проблем пензија није уопште у пензијама, нити у систему, чак са аспекта првог проблема ти недостаци постају предности.

Први проблем је легитимитет власти, корупција, слаба заштита имовинских права.

Зар мислите да ће врхушка смањити буџет и пореско оптерећење, уколико се реше пензија? Неће, само ће остатак пласирати себи у џеп, или преко "инфрастуктурних пројеката", или преко бирократије...

То је оно што подрива све. На ТР се обично поставља економска тема, али у политичком животу (уколико исти постоји), и међу странкама, вођама и следбеницима, нема тачке ослонца.

НЕ ПОСТОЈИ ПОДЕЛА ВЛАСТИ ДО КОАЛИЦИОНЕ ВЛАДЕ.

То је проблем, већи него пио.

А пио рформисати, ништа лакше :)
Увести могућност бруто плате (за приватни сектор), те прилагодити висину пензије целокупној уплати током стажа, дати могућност једнократне исплате (уз пенале), те приватизовати пио услугу, а издатак из буџета, дакле онај део који сада иде на пензије, прогласити као социјалну помоћ која се дистрибуира преко локалне самоуправе, у зависности од пореске базе те општине. Наравно, ту је проблем децентрализација, и ако у следећој влади буде тандем Динкић-Кркобабић, једини исход може бити онај стихијски, о коме Веља пише... И знате шта? Уопште ми неће бити жао. Генерација ретардиране Брозове деце биће погођена најтеже, и умираће на кило... И то је поетска правда, а не оно што пише онај билмез из Подгузице.

Срђа said...

Гарантовати потом старосне пензије свим грађанима (нпр. од 65. године живота).

Шта је пензија, а шта је социјална помоћ? То што Ви пишете, то је социјална категорија, и тако се треба звати.

Зашто је незамисливо да неко не прима пензију?

Срђа said...

"Предузећа у државном власништву (а ту осим класично државних друштава подразумевам и различите облике "реструктурирања", предузећа са "друштвеним" капиталом, јавна и јавно-комунална предузећа) су још једноставнија за десанктуаризацију: приватизација уз 100%-у либерализацију реалне или латентне конкуренције из иностранства."

Вељо, ЈКП нико неће купити, уколико се не гарантује монопол. ЈКП се могу само распарчати и/или ликвидирати. То су катастрофе, то нису фирме, и уз постојећи Закон о раду (или заштити партијске војске), нико неће улазити у такав ризик, уколико не постоје некакве значајне субвенције, или заштита монопола.

Nemanja said...

Ako hoce da reformisu prosvetu, prvo se treba izboriti sa pretorijanskom gardom zvanom sindikat prosvetnih radnika.

Meni je potpuno besmisleno da nastavnik u srednjoj skoli sa 30++ godina r. iskustva ima platu 46.000, dok njegov kolega pocetnik sa 0 godina r. iskustva zaradjuje 41.000.

Срђа said...

Немања,

какве везе имају године стажа (искуства) са висином зараде? Да се просвета подвргне тржишним принципима, врло лако се може десити да неки део, или чак већина млађих има већу плату од старијих колега. Арбитража је ово сада.

MMiillaann said...

Marko,
Jel moguće da su stečena prava najsvetiji deo Ustava,ovde Ustav krši ko kako stigne na svakom ćošku al zato kad smo kod pozitivnih prava ona su najsvetija. Ja ne razumem da jedan član CLDS tako govori,il ja ne razumem onda liberalizam il je to pogrešan epitet organizaciji. Ma ne moramo mi ništa reformisati, samo nećemo se onda i narednih 10+ godina čuditi kako se ništa ne menja na bolje,jer definicija ludosti je kad pokušavaš jednu te istu stvar a očekuješ druge rezultate.
Slažem se da su penzioni izdaci i najveći i najveći problem reformisati,al ako se upravo taj najveći problem ne reši koliko onda ima smisla druge aspekte javnih finansija reformisati,kad će kazan koji je i onako prazan i dalje ostati najveći magnet za široke narodne mase,a omladina za najviši cilj imati da se zaposli u javno-državnom sektoru. Šta ćemo kad svi budemo ili penzioneri ili poslanici. Ili bolje rečeno ko će raditi. Odma se setim legendi,oni imaju odgovor na sve
http://www.youtube.com/watch?v=v0PZxzAsExU&feature=related

ili kompletan prilog o štrajku Vlade
http://www.youtube.com/watch?v=Cp_Y-2n-Svk
http://www.youtube.com/watch?v=0GimP_TcWoA&feature=related

Marko Paunović said...

Milane,

Ovde se radi o zabrani retroaktivnog dejstva koje je jedan od osnovnih principa bilo koje iole normalne drzave.

Koja je onda svrha zakona, sta uopste znaci pojam "vladavine prava" ako ono sto je uradjeno u skladu sa zakonom, naknadno moze da se dovede u pitanje?

Срђа said...

Говоримо о "праву" да други плаћа "пензију" првоме!

Socijalna zaštita
Član 69.
Gradjani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za
zadovoljavaljeosnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde,
humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.
Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbedjenje i osiguranje uredjuje se zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao i pravo na naknadu u slučaju privremene
nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.
Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita., u skladu sa zakonom.
Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.

Penzijsko osiguranje
Član 70.
Penzijsko osiguranje uredjuje se zakonom.
Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

Овде ништа не пише.

Ravnopravnost svih oblika svojine
Član 86.
Jemče se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice
lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.
Postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predvidjenim zakonom.
Sredstva iz javne svojine otudjuju se na način i pod uslovima utvrdjenim zakonom.

Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata
Član 197.
Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrdjen pri donošenju
zakona.
Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela.


НИЈЕ, међутим, ПРОПИСАНО УТВРЂИВАЊЕ ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА РЕФЕРЕНДУМОМ, и на том мањку, уставном и правне и демократске културе, садашња власт експропира имовину!
Ако би се општи интерес повратног дејства утврђивао на пензије, нарочито поводом односа висине пензије и целокупне уплате у пио током стажа, онда се мора сачекати да тона Брозових кретена оде на шести ашов :)

Срђа said...

И још нешто...

ЗНАТЕ ЛИ КАДА БИ ПУПС УШАО У СКУПШТИНУ ДА НИЈЕ ОВОГ ИЗБОРНОГ ЗАКОНА???
НИКАД!!!
Проклети комунистички окупатори!

Marko said...

postoji i jedan drugi ugao,
npr za zdravstvo,
da li je broj lekara preveliki u odnosu na potrebe stanovnistva ili je preveliki u odnosu na mogućnosti finansiranja ?
Ili jos ociglednije za policiju,
da li ste sigurni da zelite duplo manji broj policajaca? Ili vatrogasaca? Dvaput razmislite.

Da li bi smanjenje prosvetnih radnika na pola i pravljenje odeljenja od po 60 učenika bio dobar potez?

Nije sve crno belo.

zg said...

Kako ja vidim stvari jedino rjesenje je sve sesti na nulu, odnosno poceti sa gasenjem sistema koji odavno ne funkcionise... nije mi jasno o kakvim reformama se prica. Sistem je odozgo nesposoban za reformu, ali je unistiv odozdo...
Meni kada se spomenu vjecite i vjecne reforme prvo pada na pamet prof. istorije koja je prije skoro deset godina rekla, "djeco, od kada ja znam za sebe, mi smo stalno u nekoj reformi!". Predavala je istoriju, mislim da je krajnje vrijeme da se nesto iz istorije i nauci!

Срђа said...

Тако и Млађани каже... 10 година је мало за реформе... Па коалиционе владе га ометају...

Nemanja said...

Srdja,

Prvo, pretpostavka o racionalnom ponasanju, iskusniji nastavnici u proseku su bolji od pocetnika nastavnika. Npr. Kroz obavljanje posla uvidjaju greske u nacinu predavanja te nauce da ih koriguju.

Drugo, ukoliko i pocetnike i iskusne nastavnike vrednujemo isto, onda su svi ljudi jednaki, sto nije tacno.

Trece, cak i prema intuiciji znamo da su iskusniji nastavnici bolji pri prenosenju znanja, te trebaju biti placeniji. Kod mene u muzickoj skoli, stariji nastavnici uvek su bili bolji od mladjih, cast izuzecima.

"Da li bi smanjenje prosvetnih radnika na pola i pravljenje odeljenja od po 60 učenika bio dobar potez?"

Moje skromni doprinos resenju problema:

Pretpostavke:
-visoka plata nastavnika neophodna
i)Nagradjivanje prema performansama nedelotvorno
-Budzet Srbije bedan
i)Odeljenja se ne mogu smanjiti.
-Ustede poboljsavaju sistem obrazovanja

Akcioni plan:
Povecati plate najiskusnijim nastavnicima za 30% (60.000din), smanjiti broj zaposlenih za 30%, povecati prosecno odeljenje za 50% (oko 45 ucenika odeljenje), i pocetnicima smanjiti platu 25% (30.000din).

Срђа said...

Немања,

Да ли постоји релевантан начин оцене рада наставника?

Зашто би се плате распоређивале по стажу? Испада да је мерило то, колико је један у тој бари. Где, уопште, постоји подстицај "преноса знања"? Дакле, немају они у чему да буду искуснији, осим ако под тиме не подразумевамо нешто друго. Мислим се, за колико наставника знате да су добили отказ?

Не ваља то усредњавање, прво са старијим наставницима, а онда са бројем ђака. Таква решења представљају интуитивну реакцију социјалистичких система ка штедњи. Као када логор има "превелик" простор ограђен жицом, па стражари траже смањење дужине ограде.