Voren Bafet, mijilarder i levičar, pre par godina je izjavio da njegova sekretarica plaća više poreza od njega; iako ne može da bude tačna, ova priča je posle bezbroj ponavljanja počela da se tretira kao fakt; na kraju je mit ozvaničio Obama u poslednjem obraćanju Kongresu, kojem je sekretarica Vorena Bafeta pozvana da prisustvuje kao simbol društvene nepravde.
Poreske stope na dohodak u SAD su jako progresivne, možete plaćati od 0 do 35% poreza, u zavisnosti od toga koliki vam je dohodak. Evo nekih rezultata takvog sistema:
Gotovo polovina domaćinstava plaća 0%. To su praktično svi u donjoj polovini lestvice zarada.
1% onih koji najbolje zarađuju plaća skoro 40% ukupno prikupljenog poreza na dohodak u SAD.
10% onih koji najbolje zarađuju plaća oko 70% ukupno prikupljenog poreza na dohodak u SAD.
Evo nekih potpunijih podataka ovde, a za dalju diskusiju o nejednakosti i preraspodeli u SAD imate ovaj moj post.
Gde onda Bafet greši? Bafet je, naravno, mislio na poreske stope, ne na ukupan porez. Prvi uslov za to da on plaća manju stopu poreza od sekretarice je da se radi o vrlo dobro plaćenoj sekretarici, tako da njena efektivna stopa poreza iznosi preko 15%. Većina ljudi plaća manje od toga.
U drugom uslovu se krije trik. Voren Bafet ima vrlo malo prihoda od plate, a mnogo investicionog dohotka. Investicioni dohodak, odnosno dobici od kapitala, oporezuju se sa 15%. Tako se može dogoditi da sekretarica na godišnju zaradu od 100 hiljada dolara plati 20% poreza, a Bafet na svoju godišnju zaradu od 100 miliona investicionog dohotka plati 15%.
Da li je to fer? Nije -- nije fer prema Bafetu. Na novac koji je Bafet investirao i od kojeg sada ubire prihod, Bafet je već platio porez na dohodak (ili porez na profit, koji je takođe 35%). Sad od tog neto novca on kupuje i prodaje akcije i onda na zaradu od toga plaći još 15% poreza na kapitalnu dobit.
Da on sada ima na raspolaganju bruto novac, njegova sadašnja zarada bi bila veća. Ali pošto je već platio poreze na dohodak i profit, on sada može da špekuliše samo svojim već oporezovanim kapitalom. Kapital nije ništa drugo neko akumulirana zarada i na taj početni kapital je porez na dohodak, bilo da je to uradio Bafet, njegova firma ili njegov deda, već bio plaćen. A ovih 15% koje on sada plaća na upotrebu tog kapitala se dodaje na sve to.
Da sumiram, ovde se dogodilo sledeće. Bafet je (prethodnih godina) već platio porez na dohodak po višoj stopi od one koju plaća njegova sekretarica; on taj svoj neto dohodak nije potrošio nego ga sada koristi kao kapital; onda mu se na dobitke od tog kapitala danas nakalemljuje još 15% poreza.
E, onda je Bafet uzeo samo tih dodatnih 15% koje plaća danas i uporedio sa stopom koju plaća sekretarica na svoj ukupni dohodak i zbunio i sebe i predsednika.
Poreske stope na dohodak u SAD su jako progresivne, možete plaćati od 0 do 35% poreza, u zavisnosti od toga koliki vam je dohodak. Evo nekih rezultata takvog sistema:
Gotovo polovina domaćinstava plaća 0%. To su praktično svi u donjoj polovini lestvice zarada.
1% onih koji najbolje zarađuju plaća skoro 40% ukupno prikupljenog poreza na dohodak u SAD.
10% onih koji najbolje zarađuju plaća oko 70% ukupno prikupljenog poreza na dohodak u SAD.
Evo nekih potpunijih podataka ovde, a za dalju diskusiju o nejednakosti i preraspodeli u SAD imate ovaj moj post.
Gde onda Bafet greši? Bafet je, naravno, mislio na poreske stope, ne na ukupan porez. Prvi uslov za to da on plaća manju stopu poreza od sekretarice je da se radi o vrlo dobro plaćenoj sekretarici, tako da njena efektivna stopa poreza iznosi preko 15%. Većina ljudi plaća manje od toga.
U drugom uslovu se krije trik. Voren Bafet ima vrlo malo prihoda od plate, a mnogo investicionog dohotka. Investicioni dohodak, odnosno dobici od kapitala, oporezuju se sa 15%. Tako se može dogoditi da sekretarica na godišnju zaradu od 100 hiljada dolara plati 20% poreza, a Bafet na svoju godišnju zaradu od 100 miliona investicionog dohotka plati 15%.
Da li je to fer? Nije -- nije fer prema Bafetu. Na novac koji je Bafet investirao i od kojeg sada ubire prihod, Bafet je već platio porez na dohodak (ili porez na profit, koji je takođe 35%). Sad od tog neto novca on kupuje i prodaje akcije i onda na zaradu od toga plaći još 15% poreza na kapitalnu dobit.
Da on sada ima na raspolaganju bruto novac, njegova sadašnja zarada bi bila veća. Ali pošto je već platio poreze na dohodak i profit, on sada može da špekuliše samo svojim već oporezovanim kapitalom. Kapital nije ništa drugo neko akumulirana zarada i na taj početni kapital je porez na dohodak, bilo da je to uradio Bafet, njegova firma ili njegov deda, već bio plaćen. A ovih 15% koje on sada plaća na upotrebu tog kapitala se dodaje na sve to.
Da sumiram, ovde se dogodilo sledeće. Bafet je (prethodnih godina) već platio porez na dohodak po višoj stopi od one koju plaća njegova sekretarica; on taj svoj neto dohodak nije potrošio nego ga sada koristi kao kapital; onda mu se na dobitke od tog kapitala danas nakalemljuje još 15% poreza.
E, onda je Bafet uzeo samo tih dodatnih 15% koje plaća danas i uporedio sa stopom koju plaća sekretarica na svoj ukupni dohodak i zbunio i sebe i predsednika.
17 comments:
Ne nakalemljuje se Bafetu 15% ni na sta, nego on placa iskljucivo 15% na novi prihod. Nije sasvim jasno zasto bi porezna stopa na prihod morala biti manja samo zato sto se radi o prihodu nastalom od investicija.
Bil Gejts: Ne plaćam onoliko poreza koliko bi trebalo
A ko ti brani?!?
"Ne nakalemljuje se Bafetu 15% ni na sta, nego on placa iskljucivo 15% na novi prihod. Nije sasvim jasno zasto bi porezna stopa na prihod morala biti manja samo zato sto se radi o prihodu nastalom od investicija."
Ja mislim da je sasvim jasno.
Ako celu neto platu potrošiš ne plaćaš više ništa.
Ako celu neto platu uštediš pa je investiraš negde, plaćaš porez od još 15% na eventualni prihod od toga.
Ne treba poreska stopa na prihod od investicija da bude manja, nego ne treba uopšte da postoji. Jer sve je to već bilo oporezovano.
Zasto bi prihod od zaposlenja bio oporezovan a prihod od investicija ne?
"Jer sve je to vec bilo oporezovano." - ovo je politicka demagogija. Novi prihod nije bio oporezovan, oporezuje se samo jednom i to 15%.
"Ako celu neto platu potrošiš ne plaćaš više ništa."
Po toj logici zarada od prekovremenog rada ne treba da mi se oporezuje, jer kad bih sedeo kuci i pio pivo ne bi mi se nista dodatno oporezovalo.
Njegov novi dohodak se takođe oporezuje, oporezuje se plata koju on sam sebi da za upravljanje kapitalom. A ovaj investicioni dohodak je čist prihod na kapital. Oporezivanje kapitala samog po sebi je čisto dvostruko oporezivanje. Ta stopa mora da se doda na prethodno plaćeni porez, ne može da se tretira kao sasvim novi prihod nastao ni iz čega.
Evo uzmi ovaj primer (originalno Landsburgov):
1. Situacija bez poreza: Zaradiš 1000 dolara i sve uštediš. Staviš ih na berzu (investiraš) i zaradiš 100% prinosa. Sledeće godine imaš 2000.
2. Situacija sa porezima. Zaradiš 1000 dolara, platiš 30% poreza na dohodak, ostane ti 700 koje uštediš, tj. pretvoriš u kapital. Odigraš isto na berzi kao u prethodnom slučaju, dobiješ 1400. Od 700 dolara dobitka opet platiš 15% poreza na kapitalnu dobit, ostane ti 595. Ukupno imaš 700+595=1295.
Ukupni dobitak bez poreza je 2000, sada sa porezima je 1295. Koliki si porez platio? Negde oko 35%.
Znači da je pri porezu na dohodak od 30% i investicije od 15%, ukupna plaćena stopa je ustvari 35%. To je zato što ova računica pravilno uzima da je investicioni dohodak čist prihod kapitala. To je dohodak Bafetovog kapitala, ne samog Bafeta. A kapital je već bio jednom oporezovan i ovo je dodatak na taj porez, a ne na neki novi nezavisni prihod.
Šta Bafet plaća na svoj nezavisni novi prihod, tj. na svoju sadašnju platu je druga stvar.
Prokleto licemerje, ne uzimaju u obzir cinjenicu da sekretarica ne bi ni imala posao ni od cega da plati porez da nije sposobnih pojedinaca poput Bafeta. A demagogija "hocemo da nam podignu porez" je jednostavno odvratna.
Argument podrazumeva da Bafet svake godine kupuje akcije samo od svoje plate. (Šta se onda naredne godine dešava sa novcem koji je zaradio od trgovine na berzi? Njega nikada ne troši?) To je pogrešno. Argument zapravo ima smisla samo u jednoj kalendarskoj godini u kojoj je Bafet novcem koji je zaradio kao platu (nakon što je platio porez) kupio akcije i potom zaradio još novca. Sledeće godine Bafet za trgovinu na berzi koristi novac koji je zaradio na berzi, i na ostvaren profit od tog novca plaća samo 15%.
Dohodak od investicija moze da se oporezuje po visoj stopi, ali to onda znaci MANJE investicija. Da li je to cena koju Amerika treba da plati, da bi Bafet i njegova sekretarica placali istu poresku stopu?
Zasto Kongres ne ukine zakon kojim se dohodak od municipalnih obveznica ne oporezuje? Zato sto ce to da poskupi zaduzivanje lokalnih samouprava.
Sta je bolje za siromasne - da bogatasi placaju visu stopu poreza, ili da se grade novi metroi i fabrike? Nemam pojma, ali se takve stvari cesto zanemaruju u ovim raspravama.
Ako sam dobro razumeo sitaciju sa Bafetom, on vecinu prihoda ostvaruje kao suvlasnik Berkshire Hathaway-a, njegovu platu mozemo sasvim zanemariti.
Na svaku milijardu prihoda, BRK plati 35% poreza na profit. Od ostatka, dakle 650 Miliona, suvlasnici plate josh 15% na osobnom nivou (na dividendu ili kapitalni dobitak), sto je oko 100 Mil. Dakle drzava u startu uzme 45% profita, pod pretpostavkom da je "state tax" 0% (a obicno nije).
Marko, može li ovako: ako Bafet prihod od investicija koristi za (ličnu) potrošnju, onda 35%; ako koristi za nove investicije, onda 15% (ili još manje, da bi bilo više fabrika i metroa)?
@Dušan Pavlović
Na inicijalni kapital koji je uneo u investicije Voren Bafet je već platio income tax. Sada plaća porez na profit od dohotka koji je već debelo oporezovan.
Samo par zemalja u svetu ima tako progresivan, i u korist srednje klase dizajniran, poreski sistem kao SAD.
Ova priča da milijarderi plaćaju manji porez, ili manju stopu, je besmislena propaganda. Pritom, njegova sekretarica ako plaća 15% zarađuje više od 90% profesora na američkim univerzitetima. Kome je tu upala sekira u med?
Dusane,
Moze, daj ruku! Al' da ne bude progresivan. :)
Za razmisljanje u ovakvoj situaciji je i to kada placas porez na investirano. Cini mi se, a ispravite me ako grijesim, da se u US porez na dohodak od kapitalne dobiti placa prilikom realizacije iste, sto bitno mijenja stvar. Npr. Ulozis 1000 $ one naredene godine vrijede 2k$ placas nula ako ih nisi prodao. Tada je sistem poprilicno drugaciji.
Ako se uzme da bogatiji i bolje placeniji imajuci prostor za vece investicije, onda stvari mozda stoje i drugacije.
Uz to, primjer CG, imas firmu direktor si das sebi minimalnu mogucu platu. Ostvaris dobit platis porez 9%, izvuces dobit kroz dividendu platis jos 9% poreza na dohodak. Kumulativno kosta 17%. Onaj koji radi za platu placa 60% neto plate na poreze i doprinose odnosno 37,5% bruto plate, odnosno prihoda. Znaci jeftinije prolazi vlasnik kapitala, za 20,75% odnosno u relativnim vrijednostima poreza 120% vise. Pretpostavljam da je slicno i u Srbiji.
Fakat vise rizikuje vise od zaposlenog, valja da ima i preduzetnicku dobit, ali ajde da ne pricamo bas bajke da vlasnici kapitala, odnosno poslodavci prolaye poreski losije od zaposlenih makar kod nas. LIberal sam, kapiram da bi prihodi zaposlenih bez poslodavaca bili nula, ali brojevi su brojevi.
babaroga,
slazem se, tacna je racunica za kod nas. ali u bafetovom slucaju stoji ovo sto sam napisao, jer 9% poreza na profit koji pominjes je kod njega 35%.
ovde postoji i ceo drugi problem u koji nismo ulazili, a to je ko stvarno placa porez -- ne od koga se naplacuje, nego ko direktno ili indirektno snosi teret poreza. kad se to doda onda se zamagljuju razlike, svaki porez na kapital je istovremeno i porez na rad, i obratno.
Slavisa, u pravu si, ali kao sto znas, istina je uvijek negdje izmedju.
Ajde da pricamo o opstem nekom bogatunu, a ne o Bafetu i da pricamo da on visak para koje zaradi investira kao gradjanin. Bogatun ima visok dohodak, a time prostor za inveatiranje. Tu je u prednosti u odnosu na siromasnijeg zemljaka, jer mu dobar dio dohotka odlazi na investicije, dok siromasni zemljak trosi kompletan dohodak na koji placa PDV ili vec kako se zove taksa na potrosnju u US.
Ukoliko bogatun ima investicionog savjetnika i investira kao portfolio investitor, a ne u svoj biznis, on ima kapitalnu dobit i prihode od dividende i kamata. na kapitalnu dobit placa porez po realizaciji, znaci ako ce da drzi investiciju 10 godina, placa porez samo jednom u deceniji, doduse na cijeli rast. Na dividende i kamata placa godisnje, pa ponovo reinvestira itd...
Znaci, vrlo je problematicno odrediti ko bolje prolazi, ako se ima u vidu da siromasak potrosi sve pare i uzme mu se na iste jos jednom porez, odnosno PDV.
Jos nesto, pomenuto je da li oporezovati bogate ili da ulazu u grad putem obveznica od kojih se prave mostovi, ulice itd. Hmmm... Obveznice se isplacuju, tako da se teza svodi da li oporezovati ili se zaduzivati.
A piše li igdje koliko u novcu zarađuje Bafetova sekretarica? Dobro bi bilo napravaiti tu vrstu uporedne analize, kako sa sekretaricama vodećih menadžera u SAD, tako i sa sekretaricama vodećih menadžera u EU, a nakon toga i u Kini i Africi. Siguran sam da bi takva analiza pokazala da Bafetova sekretarica nije nikakva žrtva socijilne nepravde, nego pre svega jedna bahato bogata sekretarica koja zarađuje višestruko više od ostalih sekretarica koje rade daleko više, uz daleko nehumanije radne uslove. Otuda bi valjalo razmisliti ograničavanju zarada za sekretarice, kao i o uvođenju minimalnih nadnica i u tom sektoru, po principu uravnilovke, jer koliko posao jedne sekretarice može biti zaista složen?
Post a Comment