Blic prenosi priču NY Timesa o proizvodnji iPhonea u Kini. Kina proizvodi iPhone i druge proizvode Applea, Obama je uznemireno upitao Stevea Jobsa zašto je to tako, a Jobs je objasniio da Kina ima jeftinu radnu snagu i dobru organizaciju. Iz svega toga, zaključak je, Kina dobija a Amerika gubi.
Sve je to lepo ispričano, narativ je privlačan i ima smisla -- sve dok se ne pogledaju brojke.
A brojke izgledaju ovako. U vrednosti sofistifikovanih proizvoda najviše udela imaju tehnološko znanje i dizajn, najmanje prosta radna snaga. iPhone je proizvod dizajniran u Kaliforniji, koji upotrebljava delove proizvodene od strane raznih firmi od Nemačke do Južne Koreje i Tajvana. Sve se to sklapa u Kini i zbog toga na iPhonu piše "Made in China", ali vrednost koju kineska radna snaga dodaje iPhoneu je samo 1.8% njegoove ukupne vrednosti. Pogledajte grafik koji pokazuje raspodelu vrednosti radne snage, dizajna, materijala i profita u iPhoneu, originalno preuzet iz ovog rada (pdf):
Ima tu još jedna zanimljiva stvar, koja nije tema linkovanih članaka NY Timesa i Blica. Kada se iPhone iz tih raznih delova sastavi, Kina ih pošalje nazad u SAD. To se tretira kao kineski izvoz i kao američki uvoz. Tako se računovodstveno dobija da SAD ima deficit u trgovini sa Kinom u proizvodima Applea, iako ubedljivo najveći deo profita i plata ide na vlasnike i zaposlene Applea u SAD. Sve to govori o relativnosti, možda i besmislenosti, međunarodne trgovinske statistike. Kina od svakih 100 dolara vrednosti izvoza iPhona u SAD ima tek 1.80 dolara prihoda (a i to nije čist profit nego uglavnom plate). I ovo nije izuzetak nego pravilo -- iako se brojke razlikuju, isti princip važi i za druga strana ulaganja.
Bilo bi zanimljivo izmeriti strukturu vrednosti za neke inostrane stvari proizvedene u Srbiji -- a naročito one koje dobijaju državne subvencije po zaposlenom. Ako se stvar sklapa u zemlji ne znači i da njena celokupna vrednost ostaje u zemllji. Ako se i izvozi, sama vrednost izvoza ne govori ništa o neto dodatoj vrednosti koja je stvorena ili ostaje u zemlji. A ako u račun ubacite i izdašne subvencije, moguće je i da neko strano ulaganje bude čist gubitak za zemlju i pored toga što vam povećava izvoz.
Sve je to lepo ispričano, narativ je privlačan i ima smisla -- sve dok se ne pogledaju brojke.
A brojke izgledaju ovako. U vrednosti sofistifikovanih proizvoda najviše udela imaju tehnološko znanje i dizajn, najmanje prosta radna snaga. iPhone je proizvod dizajniran u Kaliforniji, koji upotrebljava delove proizvodene od strane raznih firmi od Nemačke do Južne Koreje i Tajvana. Sve se to sklapa u Kini i zbog toga na iPhonu piše "Made in China", ali vrednost koju kineska radna snaga dodaje iPhoneu je samo 1.8% njegoove ukupne vrednosti. Pogledajte grafik koji pokazuje raspodelu vrednosti radne snage, dizajna, materijala i profita u iPhoneu, originalno preuzet iz ovog rada (pdf):
Ima tu još jedna zanimljiva stvar, koja nije tema linkovanih članaka NY Timesa i Blica. Kada se iPhone iz tih raznih delova sastavi, Kina ih pošalje nazad u SAD. To se tretira kao kineski izvoz i kao američki uvoz. Tako se računovodstveno dobija da SAD ima deficit u trgovini sa Kinom u proizvodima Applea, iako ubedljivo najveći deo profita i plata ide na vlasnike i zaposlene Applea u SAD. Sve to govori o relativnosti, možda i besmislenosti, međunarodne trgovinske statistike. Kina od svakih 100 dolara vrednosti izvoza iPhona u SAD ima tek 1.80 dolara prihoda (a i to nije čist profit nego uglavnom plate). I ovo nije izuzetak nego pravilo -- iako se brojke razlikuju, isti princip važi i za druga strana ulaganja.
Bilo bi zanimljivo izmeriti strukturu vrednosti za neke inostrane stvari proizvedene u Srbiji -- a naročito one koje dobijaju državne subvencije po zaposlenom. Ako se stvar sklapa u zemlji ne znači i da njena celokupna vrednost ostaje u zemllji. Ako se i izvozi, sama vrednost izvoza ne govori ništa o neto dodatoj vrednosti koja je stvorena ili ostaje u zemlji. A ako u račun ubacite i izdašne subvencije, moguće je i da neko strano ulaganje bude čist gubitak za zemlju i pored toga što vam povećava izvoz.
10 comments:
ja to posmatram drugacije,
ako novo radno mesto u kosta 5000 evra onda smo sa samo 5.000.000.000 evra zaposlili 1.000.000 radnika, a s obzirom da rade za strano - sigurnije tržite, to bi trebalo da znači da smo, računajući efekat multiplikatora na lokalne biznise potpuno rešili problem zapsolenosti u Srbiji.
.
To bi svakako bilo najpametnije potrošenih 5 milijardi ikada u Srbiji. Meni se čini logično.
Marko,
A sad ona najednostavnija logika koju niko neće da shvati. A odakle tih 5 milijardi evra,jel padnu sa Meseca. Pa naravno da ne moraš ih uzeti poreskim obveznicima,dal iz tekućeg budžeta il kroz buduća zaduživanje svejedno,al poenta je da uzimaš jednim da daš drugim. To se zove redistribucija.
Drugo pitanje a kome da daš te subvencije. Čitava bivša država od 45e je primer ulaganja u loše industrije,zato svakog neraspoređenog radnika koga pitaš gde je radio u SFRJ svi su radili u nekom ,,gigantu",prosto ta megalomanija je koštala većinu firmi i radne snage,opstali su samo politički podobni,a i u novije vreme vidi se da ni ova Vlada nije mnogo bistra jer daje subvencije za auto industriju,a prodaje telekom,a koja je industrija budućnosti od ove dve tačan odgovor može dati dete od 5 godina,ali ne i ministri u Vladi jer njima nije cilj razvoj bilo koje industrije već da jedan grad(Kragujevac) politički pridobiju bilo kako.
Slaviša,
Isto kao što si zaključio da su međunarodne trgovinske statistike donekle besmislene,tako je i analiza dodate vrednosti nekog proizvoda po zemljama isto besmislena. Npr stavka cost of inputs to najbolje ilustruje. Iako se ti materijali(mada nisu u pitanju sirovine,već elektronski uređaji tipa procesori,memorije,ekrani...) mogu isto raščlaniti na deo koji govori gde su oni pojedniačno projektovani a gde proizvedeni,u prodaju nekog proizvoda koji je svuda u svetu i projektuje i pravi i prodaje to nema baš mnogo smisla,čak npr procesore proizvodi J Korejski Samsung u Teksasu. Drugim rečima lako je računovodstveno prikazati prodaju po zemljama,al pojmove tipa profit ili dodata vrednost je jako teško raščlaniti na zemlje,prosto jer firme poput Epla su globalne firme koje koriste prednosti svake od zemalja u kojima išta rade.
@Marko
1. Zasto onda to ne rade svugde u svetu ako je tako dobro i jeftino?
2. Subvencija za plate je samo deo troskova koji se na taj nacin smanjuju. Pljackasko-reketaska priroda srpske javne administracije i pravni sistem po principu provizorijuma odbijaju ulagace i tu 5.000 EUR ne moze da pomogne. Avanturisti dodju, ali ne postoji nacin da se stvori 1.000.000 radnih mesta tako sto cete podmicivati investitore - jednostavno nema dovoljno avanturista.
3. I ovo sto je stiglo kostalo je malo vise od 5.000 EUR po radnom mestu, a vrlo je upitno koliko ce biti radnih mesta i do kada ce trajati entuzijazam da se ostane u nasem
4. Ako iole znas situaciju na terenu, Srbijom sparta dosta "investitora" koji su po svojoj kulturu rodjana braca nasim kleptokratama.
Aleksandre,
Realan problem je sto slicne stvari stvarno rade mnoge zemlje.
Pre par godina je izasao dosta dobar izvestaj na tu temu "INVESTMENT INCENTIVES: Growing use, uncertain benefits, uneven controls"
http://www.globalsubsidies.org/files/assets/GSI_Investment_Incentives.pdf
Izmedju ostalog:
Investment incentives are not a marginal or geographically-limited phenomenon. On every continent, multiple levels of governments use location subsidies to try to promote investment. While some countries run low-tax regimes with few, if any, incentives, they are the exception rather than the rule.
Sa 5.000 EUR po radnom mestu mogu da se privuku neki investitori u radno intenzivne grane. Za svaku iole kapitalno intenzivnu granu (poput FIAT-a, na primer) 5.000 EUR po zaposlenom su smesno male pare u odnosu na celu investiciju i investitori (kao i FIAT uostalom) traze (i dobiju) mnogo, mnogo vise.
Evo ga jedan skorasnji primer iz SAD:
Five years ago, when New York state political leaders were vying for a computer chip factory that would later become GlobalFoundries' $4.6 billion Fab 8 project in Saratoga County, they were competing against the rest of the world for the facility, which is why they offered a whopping $1.4 billion in incentives.
That included a $665 million cash grant, unprecedented in U.S. history.
http://www.timesunion.com/business/article/GlobalFoundries-cash-grant-largest-ever-awarded-2209888.php#ixzz1kPT2f1GI
@ MMiillaann
Ako pođemo od pretpostavke (ili činjenice) da su naše javne finansije nakaradne, te da su faktički porezi i doprinosi jedno isto (jer 1/4 budzeta ide na PIO, što je katastrofa samo po sebi)te da se u takvim uslovima može prihvatiti tačnim izveštaj SIEPA da se investicija vrati državi za 17 meseci (jer pio i RZZO su država)(otprilike to mu dođe 17x250 evra od zararde+ porezi) onda
.
ako se investicija finansira iz stranog kredita ista će se vraćati iz uvećanog GDP, te ne mora doći do preraspodele, i pogotovo imajući one gore prethodne uslov da su u srbiji porezi i doprinosi isto, odnosno da svako povećanje zaposlenosti smanjuje budzetski deficit automatski zbog manjeg odliva za pio, što je dodatni argument da neće doći do preraspodele veće od trenutne
(iako čist kejnzijanizam, mislim da je adekvatan . U opštem slučaju ne verujem da je to dobra politika, jer nije isti lek za svaku bolest)
- subvencije se mogu davati samo izvozno orijentisanim firmama i to najbolje velikim stranim korporacijama koje imaju obezbeđeno tržište, da se ne bi uticalo na cene na domaćem tržištu u maloprodaji. U SFRJ su pare dali kom. aparatčicima pa je i rezultata očekivan, (mada bolji nego da daju ovim današnjima), mislim da postoji kvalitativna razlika između njih i nekog menadzera simensa ili sl.
- ta prodaju telekoma, ja ne mislim da je zadatak država da poseduje neku industriju, bilo koju, mada je može biti korisno zadržati eps). Upšteno, mislim da je zadatak vlade da poveća zaposlenost kao problem broj 1 (ali ne izmisljanjem radnih mesta), a ne da poseduje nešto.
@ Aleksandar Stevanović
Za pod 1) Zato što to nije adekvatna politika za sve situacije, npr meni se čini potpuno besmislenim u zemljama sa malom stopom nezaposlenosti. Mada i tamo se rade velike subvencije poljoprivredi sto je donekle slicno, u smislu da odredjen broj ljudi ima interes da ostane da radi zemlju pa se ne pojavljuje na tržištu rada
Za ostalo se sve slažem
Marko,
Ja se prvi slažem da je to de facto favorizovanje penzionera u odnosu na nas ostale,al samo me zanima gde ćeš da nađeš(u celom svetu ne samo u Srbiji) političara koji će da kaže ,,penzije moraju biti duplo manje" i odakle si iz toga izvukao zaključak da je SIEPA u pravu,jer si tu pretpostavku prosto uveo u sred pasusa.
Odličan ideja strani kredit i ja se slažem,samo nek firme same uzimaju strane kredite i nek ih vraćaju šta ja kao poreski obveznik imam od toga i sa tim.
Tema izvoz uvoz je malo šira da bi ti je objasnio,podosta se time bave blogeri ovde i to bolje od mene,pročitaj neki od Slavišinih ranijih postova,al i ti kao i svi ostali koji promovišu izvoz niste dali racionalno objašnjenje zašto se mora favorizovati izvoz. Ako mislite da će to mehaničko povećanje priliva deviza dovesti do povećanja standarda grešite,jer se BDP sastoji ne samo od neto izvoza već i od investicija i potrošnje,državne i privatne. Ukratko-ako se posmatraju uvoz i izvoz bitan je njihov zbir a ne razlika jer taj zbir pokazuje količinu međunarodne razmene zemlje. Dodatni stepen idiotluka u teoriji ,,izvoz će nam rešiti sve probleme" je što kad neko predloži da smanjimo taj uvoz nikad ne objasni kako ćemo za sopstvene potrebe proizvoditi banane,kivi,limun,Mercedese,Audije,Folksvagene a o kompjuterkoj opremi da i ne govorim.
Ja se slažem takođe da država treba iz svih industrija pa i iz telekoma,al ovaj primer gde prodaju industriju 21 veka da bi uložili u industriju 20 veka samo govori o idiotluku političara,tačnije o tome o čemu je njima zaista stalo,da se reizaberu a ne nekakav razvoj zemlje. Sem EPSa kažeš,znači ti smatraš da firma koja kao EPS prodaje struju jeftinije nego što je napravi ima svetlu i berićetnu budućnost. Mudrim rečima profesora Zeca(govorio je o državi al se to odnosi u ovom slučaju i na EPS) ,,koja to država finansira deficite na tržištu kapitala po 13 posto a daje subvencije po 1 posto" isto se odnosi na EPS,a ja ću ti odgovoriti,to je država ili firma koja po svim zakonima matematike,računovodstva mora da propadne. I EPS će porpasti,jer kad kupuješ nešto za dinar a prodaješ za 50 para svaka druga opcija,sem propasti, pada na ispitu elementarne matematike i logike.
^ "i odakle si iz toga izvukao zaključak da je SIEPA u pravu"
uslovno je u pravu je kada kaze da se drzavi sredstva vrate za 17 meseci (posto očigledno smatraju da su i doprinosi državni prihod, što je fundamentalno netačno ali u našem sistemu finanasija nema razlike između poreza i doprinosa). Takođe, sa svakim povećanjem zaposlenosti se smanjuje deficit PIO pa se smanjuje deo poreza koji ide na ono na šta ne treba - isplatu penzija.
Poenta je da bi se sa milion zaposlenih zakrpio PIO, bez gubitka standarda penzionera, pa bi ta 1/4 budžeta ostala slobodna (ili za otplatu kredita kojim bi prethodno bilo finansirano)
Post a Comment