Čelična vlada, al' zamalo

Danas se odigrala jedna prava predizborna transakcija. USS je našao odličan momenat da se ratosilja balasta, a građanima Srbije na godišnjem nivou, pod pretpostavkom da država bude podjednako dobar upravljač ili da angažuje podjednako dobrog upravljača, stižu još jedne Železnice Srbije.

Naš strateški interes, za sada još nepoznatog imena, biće nam uspešna zamena za Zastavu. Ako USS nije uspeo da nađe kupca, pretpostavka da će naša vlada biti uspešnija od USS je besmislena. Ono što je moguće je da ćemo možda već za cca 65-75 dana dobiti vesti o istorijskom sporazumu, a nekoliko meseci posle objave istog ugovor koji će nekako da bude crnjikav. To je lošija vrijanta, ali tako je to sa krekom i ostalim sintetičkim instant drogama srpskog državnog intervencionizma.

I šta je alternativa u patetičnom svetu nove doline gladi? Recimo da prvo ne obogaljimo one koji stvaraju vrednost da bi trošili na ono što ne stvara vrednost. Drugo, ako ex-USS preradom ne uspeva da pokrije ni promil troškova radne snage, ne postoji razlog da se cela fabrika ne pošalje na odmor gde bi primali umanjenu platu određeno vreme, a ako se ne desi neko čudo poput čuda sa cenom bakra, onda se može jedino staviti katanac. To nije popularno, ali to je jedino ispravno. Nije popularno zbog toga što je baviti se biznisom u Srbiji prilično teško, pa onaj ko ostane bez posla nema mnogo nade da će naći isti. Međutim, zaposleni u ex-USS ustvari samo imaju fiktivna radna mesta, a njihov posao je smislen koliko i simultano kopanje i zakopavanje kanala.