Pages

15 February 2011

Treća smena vraća tuđi dug

Državno zaduživanje je moralno veoma sumnjiv koncept. Kad je prošle godine izbila grčka kriza drvlje i kamenje se sasulo po Grcima koji su se navodno zaduživali da bi živeli lagodno, a bune se sada kada dugove treba vraćati. Ali ko su tačno "Grci"? Ko se tačno zaduživao i u čiju tačno korist? Velikim delom to nisu oni koji sada dugove treba da vraćaju. Od zaduživanja su imali korist prvo sami političari, drugo banke koje su kupovale dug, i treće Grci na koje se nešto od te potrošnje prelilo.

Čak i da se odluka o zaduživanju donosila na referendumu, opet bismo imali problem legitimnosti duga, jer prvo, postojala bi manjina koja je glasala protiv zaduživanja a koja sada svejedno mora da učestvuje u vraćanju, a drugo, u međuvremenu je došlo do smene generacija, neki ljudi su umrli, a drugi su postali poreski obveznici.

Uzmimo sadašnje zaduživanje Srbije. Zadužuje se grupa ljudi na vlasti, koja je nekada dobila a sada jedva da ima glasačku podršku, a dugove će vraćati svi oni koji su sada protiv zaduživanja. U međunarodnom pravu postoji doktrina "odious debt" (odious se prevodi sa "mrzak" ili "odvratan", ali mi prevod "odvratan dug ne zvuči prirodno -- možda samo "nepošteni dug"), po kojoj dugove diktatorskih režima ne treba vraćati. To je nesumnjivo ispravno u mnogim slučajevima -- zašto bi Iračani vraćali dugove Sadama Huseina? Ali mislim da za primenu doktrine ima mnogo više prostora. Jer i kod demokratskih država jedva da postoji neka demokratska saglasnost prilikom zaduživanja -- a čak i kad bi postojala to ne znači ništa a) manjini koja je bila protiv; b) potpuno drugim ljudima koji 10 ili 30 godina kasnije vraćaju taj dug.

Uz ove kvalifikacije, nije preterano reći da svaka vlada ima legitimno pravo da odluči da ne vraća prethodni dug. Šta bi bile posledice prihvatanja ove doktrine, što u praksi nije ništa drugo nego objavljivanje bankrotstva? Pre svega, niko vašoj državi više ne bi pozajmljivao novac. Ali to uopšte nije loša stvar -- loša je za trenutnu vlast, ali veoma dobra za zemlju uopšte.

Ne samo da je ekonomski smisleno nego nije ni nepošteno. Banke koji pozajmljuju novac Vladi Srbije dobro znaju da ga daju manjini koja ga troši neproduktivno, a da će im ga vraćati produktivna većina.

10 comments:

Срђан said...

Upravo tako!

Gospodine Tasić, zašto ne kažete da Srbija NIJE demokratska?

Slaviša Tasić said...

Zato što jeste.

Срђан said...

Oho! Oponiranje. Tako jednostavno? Iznenadjen sam.

Zašto jeste?

ipixtlan said...
This comment has been removed by the author.
Marko Paunović said...

Iskreno, ne vidim zasto je zaduzivanje bitno. Mislim, ako ti je oporezivanje OK i ako ti je javna potrosnja OK, onda dodavanje vremenske dimenzije tu ne menja sustinu.

Cak ni taj argument koji se cesto cuje, da trose ovi koji su sada zivi, a da ce da placaju "buduce generacije" meni nema nekog smisla. Ili ce tim "buducim generacijama" da ostane nesto fizicki sto mogu da koriste (ako je izgradjena infrastruktura) ili ce da dobiju vece nasledstvo (jer roditelji nisu morali da placaju vise poreze).

Ako ja dobro kapiram, ti u stvari imas problem sa javnom potrosnjom i /ili oporezivanjem uopste, ne sa zaduzivanjem. :)

Pavle Mihajlović said...

Slaviša,

Da li mislite da bi jedno od rešenja moglo da bude propisivanje maksimalne stope javnog zaduživanja (prema BDP-u) u Ustavu, npr. 1%, isključujući na primer situacije rata ili slične situacije koje direktno ugrožavaju bezbednost i sigurnost svih građana?

Slaviša Tasić said...

Marko,

Nije isto, za oporezivanje mora postoji saglasnost, ako povećaš porez moraš da dobiješ političku podršku za to. Zaduživanje je kao oporezivanje bez legitimnosti.

To da će budućim generacijama ostati infrastruktura ili nasledstvo ti je napad optimizma. U realnosti ostaće im sajtovi od 25,000 evra i reklame od pola miliona na teniskim terenima.

Pogledaj slučaj Buša, u odličnoj konjukturi popularno je smanjio poreze i onda se zadužio da poveća potrošnju -- znači izbegao političku cenu. Sledećim generacijama od toga ostaće ratovi u Iraku i Avganistanu i nove obaveze za penzije ratnih veterana i invalida koje će morati još dodatno da plaćaju.

Slaviša Tasić said...

Jeste, to je jedno od rešenja, mada uz problem da ih onda motivišeše da proglašavaju vanredna stsanja.

Ali vladajuća većina ako već hoće tako nešto da progura u ustav ima i mnogo jednostavnije rešenje -- jednostavno proglasi banrkot i filozofski objasni situaciju. Proći će mnogo vremena pre nego što neko nekoj sledećoj vladi iste zemlje opet nešto pozajmi.

Marko Paunović said...

I za zaduzivanje moras da dobijes podrsku, visina javnog duga je politicko pitanje kao i visina poreza.

Naravno da u politickom smislu zaduzivanje i oporezivanje nisu isti, postoji jak podsticaj da se oporezivanje ostavi nekoj sledecoj vladi, ja samo kazem da u tome ne vidim nista posebno nelegitimno, ukoliko je sama procedura zaduzivanja bila OK.

Odnosno, ako smatras da je finansiranje deficita zaduzivanjem nelegitimno, onda je i finansiranje deficita kroz prihode od privatizacije isto nelegitimno - sprecavas buducu vlast da ima prihod od dividendi.

Sto se sajtova i banera tice problem je u sajtovima i banerima, a ne u nacinu njihovog finansiranja. Ne bi sajtovi i baneri postali odjednom OK da su povecani tekuci porezi u odgovarajucem iznosu.

A evo jos jednog pitanja - zasto smatras da bi bilo legitimno (i pravedno) da nasa generacija u potpunosti plati izgradnju autoputa (ili mosta, ili bilo cega drugog) koji ce da koriste i generacije posle nas?

Slaviša Tasić said...

Ja nisam ni tvrdio da su porezi legitimni. Ali protivljenje porezima te nikuda neće odvesti, osim u libertarijansko filozofiranje. Kod duga je drugačije, jer svaka sledeća vlada može da postavi pitanje legitimnosti i čak joj je u interesu da to uradi. Jedino što je sprečava je ta ideja da je država pravno lice koja mora da poštuje obaveze, odnosno nedostatak ovakve doktrine, opravdanja za odbacivanje dugova.

Tačno je i to da pitanje legitimnosti zavisi i od upotrebe. Ako pretpostaviš da vlade koje danas troše 50% GDP-a uglavnom finansiraju puteve i mostove onda možeš da opravdaš zaduživanje. Ako kao ja pretpostaviš da uglavnom troše rasipnički ili kontraproduktivno onda ne možeš.