Pages

08 November 2011

Plači Argentino

Da bi smanjila trgovinski deficit, Argentina uslovljava uvoznike da uvoz u jednakoj meri komnpenzuju izvozom. Tako BMW, da bi mogao da uvozi automobile u Argentinu, izvozi pirinač. Ova argentinska nebuloza dopala se srpskim medijima, pa pitaju stručnjake da li je tako nešto moguće u Srbiji. Podrazumeva se da je mera super -- jedino pitanje stručnjacima je da li je moguća.

Mera ne samo da je štetna nego je i glupava -- smanjenje deficita je pogrešan cilj, a odabrano sredstvo neće pogoditi ni taj pogrešan cilj.

Uvoz nije trošak, izvoz nije profit, već su i jedno i drugo dobrovoljne transakcije kojima i kupci uvozne robe i prodavci izvozne robe unapređuju svoje blagostanje. Argentinci su ti koji svakodnevno sa rafova biraju uvoznu robu i za nju plaćaju svojim novcem -- znači da od toga imaju neku korist. Ali kada se suma koji kupe u toku jedne godine sabere i uporedi sa sumom zarada onih koji izvoze argentinsku robu strancima, dobija se negativan broj ili deficit. Pa šta? Cifra koja se tako dobije nije nikakav gubitak ni za koga u svim ovim transakcijama -- samo ima to nesrećno ime "deficit".

Zato je smanjenje te cifre poznate kao deficit pogrešan cilj. A sredstva koja je argentinska vlada odabrala će ga promašiti jer, kakav god da je, taj trgovinski deficit postoji iz makroekonomskih razloga. On nema veze sa uvoznicima i izvoznicima, sa konkurentnošću, carinama, slobodnom trgovinom ili protekcionizmom. On postoji jer u Argentinu ulazi nekakav novac iz inostranstva, po državnim ili privatnim osnovama i određen je tim prilivom. I zato na njega mere trgovinske politike, ili njihovi derivati kao što je ovo primoravanje na izvoz, ne mogu da utiču. Ako Argentina hoće da smanji trgovinski deficit, to može najbolje da uradi smanjenjem budžetskog deficita. To će donekle smanjiti trgovinski deficit, jer će barem država generisati manje tražnje koja odlazi na uvoz. Ako i posle toga ima trgovniski deficit, jedini način da ga dalje umanji je da smanji priliv kapitala u zemlju, na primer otežanjem ulaska stranih direktnih investicija. Ovo ne bih preporučio, ali tako se trgovinski deficit smanjuje -- a ne podsticanjem izvoza ili destimulisanjem uvoza. Trgovinskim i sličnim politikama možete uticati na obim uvoza i na obim izvoza -- ali razliku između ta dva, deficit ili suficit, nećete promeniti.

Kakve će efekte imati ova konkretna mera primoravanja uvoznika da izvoze? Na mikro nivou, to će se ogledati u većim troškovima uvoznika. BMW, ali i svi ostali uvoznici će imati veće troškove i ova roba će za Argentince poskupeti. Neto izvoz neće porasti, nego će pirinač koji bi inače bio izvezen će sada računati kao izvoz BMW-a.

Trgovinski deficit se, naravno, uopšte neće smanjiti.

14 comments:

Dusan said...

Još devedesetih sam kao uvoznik (da, u vreme embarga) imao priliku da osetim na sopstvenoj koži kako to izgleda kad školovani ekonomisti osmišljavaju privredne tokove. Da li je predsednik vlade bio Mirko Marjanović ili profesor doktor Radoman Božović, ne mogu da se setim, ali ideja je bila ista kao ova argentinska i potpuno u skladu sa polupanom logikom ekonomske "struke": ubi nas ovaj trgovinski deficit - tom zlu se mora stati na put! I onda smo mi uvoznici morali da jurimo izvoznike i da im plaćamo proviziju da izvoze preko nas, jer nije "izvoz" jabuka na grani pa da je samo ubereš, nego je, baš kao i svaki "uvoz" to čitav biznis koji valja nabosti, a da je to lako - svi bi se time bavili.
Znam da sam dosadan sa svojom pljuvačinom po ekonomistima i po ekonomskoj nadri-nauci, ali šta ću kad stvarno mislim da se tu krije možda i najveći problem.
Evo, recimo ovaj Slavišin post.
Slaviša je po mom sudu u samom vrhu u Srbiji po tome kako kapira ekonomiju, i to uprkos tome što je i diplomirao i doktorirao i svakakave ekonomske besmislice usput položio. Uprkos svim tim napadima na njegov zdrav razum, Slaviša kapira da trgovinski deficit nije problem. To je neuporedivo veći podvig nego kad ja to kapiram, jer ja nisam pročitao ni promil knjiga iz ekonomije koje je Slaviša morao, a koje čitaocu o glavi rade i ogromnu većinu beznadežno unakaze.
Ipak, i Slaviša je čovek, pa i doktor profesor ekonomije po zanimanju, pa mu je objektivno jako teško da se ipak ne upeca u sopstvenu struku i upusti se u raspravu sa idiotima na temu koji je pravi način da se odsecanjem ušiju zakrpi dupe, a ne lakat.
Pusti ih, Slaviša, zaboravi sve što su te učili, nisu oni tvoje kolege. I svađaj se samo sa nama libertarijancima, tu možda nešto jedni drugima i pomognemo.
Ko šiša Severnu Koreju i Kinu - udri po Hong Kongu i Americi! Ko šiša Krugmana - udri po Hajeku.

Lighthouse said...

Šta ćemo s doznakama rodbine iz inostranstva, od kojih su neke preko banaka, pa možda, možda negde i od strane države evidentirane, a neke su donete u kešu pa nisu nikako evidentirane? Možda bi Argentiska vlada trebalo da zabrani i unošenje dolara u zemlju, pa tako Argentinci više ne bi imali odakle da kupuju previše uvozne robe? Ili da, čak, zabrani posete stranim turistima koji ostavljaju toliki novac, ponekad neevidentiran, pa tako podstiču bahato ponašanje domaćih kupaca? Ali, zašto baš tu stati, možda treba zabraniti i svaki izvoz, jer on podstiče uvoz? Eto nekih razmišljanja Bastijaa iz našeg sokaka.

Nemanja said...

Hmm, znaci bolje biti duznik nego poverilac. Eh kad bi jos i PIIGS mogle da se sloze..

Stanke said...

Situacija u Argentini je crna, da crnja ne može biti. Imam jednu prijateljicu tamo i pre neki dan (pre pojave ove vesti) mi je pričala šta se dešava.
Oni su, naime, pre nekoliko nedelja imali izbore na kojima je ponovo pobedila g-đa Kirchner. Inače srdačna prijateljica Chaveza, Castra i Da Silve.
Prvi potez nakon pobede je bio zabrana razmene domaće valute za strane. Znači ne sme se menjati ni posedovati strana valuta. Čak se ide na pretnje da će se otvarati privatni bankarski sefovi i da će se pleniti sve devize koje budu tamo pronađene.
Dalje, zabranjen je uvoz sve robe koja se ne proizvodi u Argentini. Ovo uključuje automobile. U Argentini se proizvode automobili po Fijatovoj licenci (mislim) i još mislim jedan brend licenciranih automobila. Ovaj dopust BMW-u je presedan.
Konačno, u Argentini još iz prvog mandata g-đe Kirchner postoji "izvozna carina" na poljoprivredne proizvode. Pre nekoliko godina su bili veliki protesti poljoprivrednika sa zahtevom da se ukinu te carine, ali nije im uspelo.
Da, sad se setih... u Argentinu se ne uvoze čak ni mobilni telefoni, pošto postoji "domaća" fabrika mobilnih telefona koja zapravo sklapa neki krš od telefona od OEM komponenti.
Dakle, Argentina je totalni haos i rapidno klizi u komunizam.

Slaviša Tasić said...

Dušane,

Popraviću se :) Ali ne mogu ni sve da ih ignorišem, onda ne bi imali blog.


Nemanja:

"Hmm, znaci bolje biti duznik nego poverilac. Eh kad bi jos i PIIGS mogle da se sloze..."

You're out of your element, Donny. Ne znam uopšte odakle si to zaključio. Trgovinski deficit i državni dug su različite stvari. Trgovinski deficit ne povećava državni dug. Čitaj TR.

Nemanja said...

Pa onda izgleda da zemlje koje se nalaze u ulozi duznika (sve PIIGS osim Irske) NE prave visegodisnje trgovinske deficite, dok merkantilisticke zemlje poput Nemacke i Kine, koje uzivaju udobni status poverioca, iz godine u godinu imaju trgovinski deficit?

Срђан said...

Trgovinski, platni i na kraju poverioci. Pre toga javne finansije.

Speaker said...

@Stanke
A nije li to dobra vest za nas piliće koji ne živimo u Argentini? :))) Kada ona peronistička aspida konačno sahrani ekonomiju, i potpuno upropasti ciganšture koje su je svojim maloumnim glasovima u tu poziciju stavile, biće tamo svašta da se kupi za kikiriki, i kasnije, u zgodnom trenutku, proda za suvo zlato, o gurbetima koji će da rade ceo dan za parče leba i masti i da ne govorim :))) A ako neko, verovatno tako što će im dve-tri oveće šume štapova olomiti o glavu, :)) jednom uspe da tu zemlju izleči od maradonitisa i dovede u neku vrstu iole stabilnog i normalnog stanja a la Čile (u šta lično sumnjam, tamo se sve što su ikada počeli izrodilo), možda bi nešto moglo i da se ostavi za ličnu upotrebu, da samo znate kako divnih vila ima u nekim kvartovima starog Buenos Airesa, a i Argentinke su vrhunske, imam jedno jedino, jako davno iskustvo u tom pogledu, ali je, verujte mi na reč, bilo wow... :)))))

Stanke said...

@Speaker

Pa ne znam... ne volim da se radujem tuđoj nesreći. Mada su stvarno maloumni argentinski glasači i stvarno zaslužuju sve što im se dešava. To je jedna zemlja sa ogromnim potencijalima i sa prosečno jako obrazovanim stanovništvom. Velika je enigma kako su uspeli da zapate tako loše režime poslednjih decenija.

Kad bolje pogledam svoj post, bolje je bilo da sam rekao "drugarica Kirchner", nego "g-đa Kirchner" ;).

Elem, offtopic, g-dine Speaker, u komentarima na jedan prethodni post na TR sam vas pozvao da počnete sa sopstvenim blogom. Bilo bi mi zadovoljstvo da vas redovno pratim. Ali niste mi odgovorili.

Speaker said...

@Stanke
G. Stanke, :) mislim da vam jesam odgovorio, ali ne mogu da se zakunem, pa da vam odgovorim opet, za svaki slučaj: imam već neko vreme tu nameru, jer sam jako frustriran razvojem političkih i ekonomskih događaja u Evropi, i, iako ne gajim neke iluzije o uticaju takvih pisanija, imam utisak da je svaki glas koji nešto iole razumno kaže i objasni ipak dobro došao, a valja se ponekad i isprazniti, negativne emocije koje čovek ne izbaci na neki način, bez izuzetka se okreću protiv njega samog :) E, sad, jedno je namera, a drugo su mogućnosti, trenutno sam prilično zauzet raznim drugim stvarima, i već neko vreme ne nalazim dovoljno vremena da osmislim to o čemu bih želeo da pišem i nešto konkretno po tom pitanju preduzmem, odnosno, napišem :)) Ali, čim se to konačno desi, ni u kom slučaju neću zaboraviti da ovde postujem link, bilo bi mi zadovoljstvo da vi i drugi posetioci najpametnijeg bloga u Srbiji (u zasebnom postu ću ostaviti uputstvo kako ovdašnja gospoda blogeri mogu da mi pošalju koje pivce kao honorar za ovo besramno laskanje :)) ) budete među prvim čitaocima :) A što se Argentine tiče, nisam ni ja zaista zlurad (mada je narod tamo en masse to potpuno zaslužio), imam nekolicinu dobrih drugara iz Argentine (puna ih je cela zapadna Evropa zbog situacije dole) i veliki sam fan argentinske kulture i književnosti, naročito Borhesa i Sabata, samo se malo sprdam, surovo, kako mi je običaj :))

Slaviša Tasić said...

"Pa onda izgleda da zemlje koje se nalaze u ulozi duznika (sve PIIGS osim Irske) NE prave visegodisnje trgovinske deficite, dok merkantilisticke zemlje poput Nemacke i Kine, koje uzivaju udobni status poverioca, iz godine u godinu imaju trgovinski deficit?"

Nemačka je dužnik. Ima trgovinske suficite, ali se vlada na drugoj strani zadužuje (i pre ove krize).

Trgovinski deficit NE stvara javni dug. Obratno da, državno zaduživanje utiče na trgovinski deficit. Ali onda je problem zaduživanje a ne deficit, deficit je jedna od posledica. Drugo, i ta obrnuta uzročnost je relativna, jer ima druigh stvari koje jače utiču na trgovinski deficit ili suficit -- FDI, remitende. Tako da i zemlja sa budžetskim suficitom (zemlja poverilac) lako može da ima trgovinske deficite (npr. Estonija), ako dobija mnogo stranih investicija.

Срђан said...

U Politici su postavili tabelu, ali su izostavili budžetske deficite u prethodnih 10 godina.

Nemanja said...

Kada kazem duznik i poverilac mislim na neto medjunarodnu investicionu poziciju(domaci posed inostrane aktive-strani posed domace aktive). Zemlje sa pozitivnom NMIP su poverioci, dok zemlje sa negativnim NMIP su duznici. Evo rangiranih zemalja ovde.

Ja uvidjam korelaciju izmedju NMIP i trgovinskog suficita, ne uzrocnost. Ukoliko promovisemo trgovinski deficit kako je to beznacajna stvar, on kao glavna stavka tekuceg bilansa vodi zemlju ka pozajmljivanju i poziciji duznika.

Slaviša Tasić said...

"Ja uvidjam korelaciju izmedju NMIP i trgovinskog suficita, ne uzrocnost. Ukoliko promovisemo trgovinski deficit kako je to beznacajna stvar, on kao glavna stavka tekuceg bilansa vodi zemlju ka pozajmljivanju i poziciji duznika."

U prvoj rečenici kažeš da uvidjaš korelaciju a ne uzročnost, a već sledećoj da deficit "vodi" zemlju ka poziciji dužnika.