Pages

11 November 2011

Naprednjaci II

Za danas zdravstvo, restitucija, socijalna politika, mladi i stari.

Kada je reč o delu koji je posvećen zdravstvu, on jednostavno ne treba da bude toliki u iole smislenom programu. Na početku ide stvar koja nema veze sa današnjom situacijom, a to je da lekari nemaju dostojanstvena primanja. Tržište govori sasvim suprotno. Ostatak teksta koji je dug neujednačen ima svega osim jasno identifikovanih mera koje su usmerene na ključne probleme. Moje mišljenje je da je ovaj deo pisao neko ko je lekar i shodno tome nije video ili nije želeo da identifikuje šta su problemi zdravstva, a posebno kako ih lečiti - korupcija koja je endemska i koja se podrazumeva, problem odnosa privatnog i javnog sektora, odnosno konstantno sprečavanje razvoja privatnog sektora, sistem osiguranja koji pokriva stvari koje su inače verovatne i jeftine, a ne pokriva adekvatno skupe i malo verovatne rizike, zastarela znanja i tehnologija, lekovi na pozitivnoj listi koji zasotaju dve do tri generacije za lekovima u EU i SAD, sistem u kome koza i kupus žive zajedno, užasavajući odnos prema pacijentima i tako dalje. Zdravstvo jeste veliki problem u Srbiji, ali ovde ima svega i ničega. Ima i bisera poput onoga da ćemo problem narkotika rešiti strožijim kznama. Ovde je problem što ima uviđanja pojavnih oblika problema, ima i nekih pokušaja da se reše, ali se ne uviđaju uzroci i značaj tržišta u ovoj grani.

Kada je reč o socijalnoj zaštiti identifikuju se novi korisnici i navodi se da ona nije milostinja. Ja mislim da jeste, ali to nije korektno danas reći. Ne navodi se kako bi se podstaklo privatno milosrđe i od našeg levičarskog sebičluka došlo do veće empatije kakva postoji u SAD, na primer. Šturo se govori o obezbeđivanju uslova da se ljudi zaposle, ali je država i dalje veliki brat koji će naći posao za nezaposlene koji su socijalni slučajevi. Dobro je što navode da socijalnu politiku neće prepuštatiti privredi, ali ovde ima samo novih prava, novih akcija države, a nema osnovne stvari, a to je kako da socijalnu pomoć dobijaju isključivo oni koji su ugroženi jer ne mogu da se sami o sebi staraju i nemaju izvore prihoda/imovinu. Problem je što hoće da budu omnipotentni, ne fokusiraju se na probleme već se nude da emituju još više prava. ovo što je izneseno jednostavno ne može i ne treba da se finansira. Natalitetna politika je slična kao i mnoge druge, a rekao bih i pogrešna sama po sebi, vodi se i uzaludna bitka oživljavanja sela. Oba cilja se neće ostvariti većim uplivom države, osnivanjem novih tela, podmićivanjem ljudi da budu roditelji ili ostanu da žive tamo gde nema uslova za normalna život. Takođe, genetički centar je potpuno besmislen kao državni projekt, privatni sektor će to sigurno rešiti na bolji način.

Naprednjaci jesu za restituciju, doduše i oni su stavili formulaciju da potomci ratnih zločinaca ne mogu dobiti imovinu nazad, a ja se nadam da to ne obuhvata sve one kojima su komunisti presudili po ubrzanom postupku. Uviđaju značaj restitucije kao dokaza krediliteta države kao garanta sankrosantnosti privatnog vlasništva.

Kada je reč o programima za mlade ima previše državnog paternalizma koji ustvari gura mlade u pravcu produženja tinejdžerskih dana. Posao svima je besmislica, biće ga ako se tržište rada učini fleksibilnijim, a volontiranje/praksa jednostavnim i priznatim. Lepo se navodi da je Zakon o mladima isprazna ljuštura, ali umesto da se manu toga, žele da ga učine sadržajnijim. Generalno postavka je loša jer mladi nisu u nepovoljnom položaju upravo zbog svojih godina, mogućnosti izbora i svežih znanja koje imaju. Takođe, nizak natalitet čini da svake godine sve manje mladih konkuriše za oslobođena i nova radna mesta. Ovaj deo je mogao komotno da napiše Neko poput Aleksandra Vulina, ima pretenzija na svakojake oblike tutorstva, tipične za standardno levičarenje.

Deo o penzijama je skalakuren i nema najbitnijeg dela - reforme penzionog sistema. Ima mnogo nesadržajnih poštapalica i opštih mesta, a ima i lepo mesto, a to je da penzineri koji su u stanju da nešto rade, a takvih je većina predstavljaju resurs koji se može uključiti u društvo.

Sve u svemu ovo je neujednačeno, konfuzno i kao da oni koji su pisali nisu znali šta tačno žele. Generalno što je duži neki deo, njegova upotrebna vrednost kao programa je manja.

5 comments:

Anonymous said...

Postoji komentar prema tekstu, prema programu, i dalje račvanje...

Šta program sadrži, a teško se da uvideti?
Nedostatak unutarstranačke demokratije. Stranka, kao i svaka druga u Srbiji, nije u stanju da predloži mandatara (izbor bi ugrozio rukovodstvo), te da taj mandatar, tj. kandidat stranke izradi izbornu platformu, na osnovu koje je zadobio podršku u stranci. Sns je levi ogranak srs, no izgleda da je došlo do nekakvog upliva, ili su uvideli da je ds probao ono što su oni sami nameravali. I tako imamo nekonzistentnost, koja se ispoljava nakon izbora. Svojstveno SVIM strankama.
Zašto?
Zato što NAJVEĆA SVETA KRAVA JE PARTIJA, A NAJVEĆI BELI MEDVEDI SU PARTIJSKE VOĐE I NJIHOVE VRHUŠKE.

Anonymous said...

Aleksandre,
Provejava kroz vaša pisanija unatoč već neko vreme predskazanija da će nazadnjaci nekako kao po defaultu doći posle ovih kriza na vlast,ali što bi baćuške nami rekli NJET. Mislim da je i gluvonemima u Srbiji jasno da medije kontrolišu Đilas,Šaper,Krstić trio medijskih komesara DSa,a da ne podsećam da nijedan ručak nije besplatan pogotovo onaj koji žderu manjinski koalicioni partneri SPS i G17. Inače pojedete mrak,sad dal ovaj koji ti nametne vrhovni javni tužilac ili medijski ne znaš šta gore,al Toma i Aca nisu kalibar za pucat na nj. U svakom slučaju demokratski mrak,jer oni koji su bili žrtve medijskog linča(B92 ili Crni Bombarder :-) ),sad su deo mašine koja kontroliše i medijske pare i medijske slike

Aleksandar Stevanović said...

@ Milan

Moje uverenje se svodi na to da su idealan koalicioni partner. Programski nema vise bilo kakve razlike, nece da smaraju nekim preokretima, nemaju kadrove da popune ni 30% mesta koje bi dobili, pa bi taman dobili ono sto su uzeli parneti koje DS hoce da sutne, tu je i divna prica o slozi zbog naroda, a nekako mi se cini da su imali lep vetar u ledja kada su nastajali. I na to sve su ljudi zeljni vlasti u smislu malo masti ili malo vise, vec zavisno od kalibra.

Inace mi je drago da jos neko voli recenicu Bate Stojkovica o "demokratskom mraku".

Speaker said...

Mislim da bi, uprkos svim ogradama koje imam i prema Tadićevom DS-u (mada, istini za volju, svi pomalo zaboravljamo da u toj stranci još uvek ima dosta relativno pristojnih ljudi koji su, doduše, momentalno u zapećku, ali će jednog lepog dana, nadajmo se, ponovo isplivati i napraviti, da se poslužim frazom onog degenerika, sanitarni otklon u odnosu na sadašnje udbaško-kleptokratsko vođstvo) i, u nešto manjoj, ali još uvek priličnoj meri, prema potencijalnoj "koaliciji za preokret" (za koju ću, ako od nje išta bude ipak verovatno glasati, jer je, naročito od prekjuče, kada su Mađari izjavili da ne isključuju nijednu koaliciju, pa ni onu sa nazadnjacima, najmanje zlo koje će preći cenzus, a ja svoje građanske dužnosti shvatam ozbiljno te apstinencija ili vrhunski kretenluk poništenih listića ne dolaze u obzir), za Srbiju verovatno bila najbolja koalicija ove dve grupacije, ali se i slažem s Aleksandrom da je u suštini (naravno, zavisno od izborne matematike, prvenstveno rezultata SPS-a, DSS-a i LDP-a/Preokreta) najverovatnija i najviše u duhu ovog bolesnog vremena kada se "novosrpski" mentalitet, odnosno Srbija kao tipična zemlja viših razreda trećeg sveta (da ne kažem, druge lige istok :)) ) u potpunosti formirao i razvio, upravo "velika koalicija" DS i SNS. Već neko vreme je među marvom jako primetna nostalgija za jednopartijskim sistemom (ne kažem da je ovako šugava demokratija u izvesnoj meri ne opravdava, ali, to se može definisati i tako da mi je demokratski mrak, pa makar se isto ništa ne videlo, ipak uvek mnogo draži od oficijelno totalitarnog mraka, kao što će mi DS koji je trenutno jednako udbaški i jednako natopljen titoističko-miloševićevskim tradicijama, kao SNS, stranka čiju je roditeljku direktno osnovala Udba, ipak uvek biti za solidnu nijansu bliži i prihvatljviji od Tome i Vučića, ili sam možda samo emigrantski Vasa S. Tajčić koji na visceralnom nivou ne može da razume tiers monde realnost u kojoj su sve mačke jednako crne :)) ), a gde ćete bolju aproksimaciju jednopartijskog sistema u omraženim višepartijskim uslovima i renesansu "samoupravnog pravoslavlja" od koalicije DS/SNS, u kojoj je predsednik lepi Boki, Idealni Nosilac Paštete Gadosti Naših Naroda i Narodnosti, a premijer Domaćin & Grobar Srbije, Mahatma Nikolić Gadni... :)))) Još samo da Toma uzme Bokija na krkače, pa da zajedno navuku jednu malo veću maršalsku uniformu :)))

Dorćolac said...

http://sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf

malo dobre stare eugenike..str. 111

"На основу добијених информација постојала би генетичка база података. Она би
садржала податке о генетичком потенцијалу, како у погледу предиспозиција за
напредак, тако и према наследним предиспозицијама за одређене поремећаје. Због
тога, смањило би се рађање деце са одређеним наследним поремећајима што би
друштву умањило финансијска потраживања. За децу која би се родила, омогућена
би била тачна и прецизна дијагноза чиме би се значајно олакшао рад стручних
људи са њима, али и њиховим породицама. Такође, значајно би се редуковала
појава појединих облика канцера, јер би се утврдиле ризичне групе са
предиспозицијом за одређене болести, па би била могућа благовремена превенција.
Овим програмом биле би обухваћене и особе са предиспозицијама за данас
уобичајене поремећаје, типа кардиоваскуларних болести, гојазности, алкохолизма,
психичких поремећаја, јер би правовремено биле детектоване, па би им се
понудила алтернативна решења у смислу корекције поједних фактора из окружења.
Тиме би се појава болести одложила, а некада и избегла. "