Mislim jedino da prenaglašava važnost nivoa kursa. To nije toliko bitno pitanje, jer ono što je važno je realni kurs, a ne nominalni. Država je u mogućnosti da odredi nominalni kurs, to je ono što fiksiramo. Realni kurs ne kontrolišemo, on zavisi od cena -- tačnije, realni kurs jesu odnosi cena između zemlje i inostranstva.
U ekstremu, šta god da se odredi za nominalni kurs, realni (cene) će se prilagoditi tako da sve bude u ravnoteži. U praksi je ipak glupo omašiti kurs za 50%, jer je onda potreban toliki pad ili porast cena za prilagođavanje. Ali poenta je da tačan nivo nominalnog kursa nije presudna odluka od koje će zavisiti konkurentnost na dugi rok.
Druga stvar, ne može se reći da je dinar precenjen samo na osnovu deficita u platnom bilansu. U isto vreme nama devizne rezerve rastu -- što je znak potcenjenog kursa. Šta je pravi kurs može se najbolje reći poređenjem odnosa cena u zemlji i inostranstvu, ali i taj metod ima mnogo mana i daleko je od egzaktnog. Umesto toga, pošto se kurs i sada utvrđuje na kakvom takvom tržištu, najbolje je fiksirati na nivou koji trenutno preovladava ili malo niže, recimo 105 dinara za evro. Ali pošto je evro sada vanredno nizak a 100 je lepa okrugla brojka ni to ne bi bilo pogrešno.
6 comments:
"U ekstremu, šta god da se odredi za nominalni kurs, realni (cene) će se prilagoditi tako da sve bude u ravnoteži."
Cene nisu baš tako fleksibilne, naročito ako treba da idu naniže. Cene rada, penzije i druga lična primanja pogotovo.
Ali to važi ne samo jednokratno, nego u svakoj budućoj situaciji kad bude potrebno prilagođavanje. U stvari, fiksni kurs je uopšte moguć samo u okviru jednog mnogo fleksibilnijeg sistema nego što je naš. Dakle, bez opsežnih reformi koje bi pratile tu meru, mislim da se fiksiranje kursa ne može slavno završiti.
Plus što mi moje dugo iskustvo (1965, 1989, 1994) govori da je fiksiranje kursa često samo svesna i unapred kalkulisana prevara vlasti, da uspavaju instinkt za "dolarizaciju" kod građana i privrednika. Svakom savetujem da, čak i u slučaju da dođe do fiksiranja kursa, nikako ne dozvoli da mu zakržlja instinkt i sposobnost da svaku božju cenu u dinarima odmah "prevede" na DEM, EUR ili već koju drugu stabilniju valutu. Taj kalkulator u glavi, koji smo razvijali još od ranih 1980-tih, još će nam zatrebati.
I još, ne bih isključio da priča o fiksiranju kursa ima veze s izborima i željom da se pridobiju za glasače dužnici u evrima. Ali, njima treba odmah reći: ako si dosad imao fisknu platu a rata za kredit ti je povremeno rasla, sad ćeš imati fiksnu ratu, ali nećeš imati fiksnu platu, nego će ona često padati, možda češće nego rasti.
a kurs je fiksan u odnosu na evro, dolar, svajcarac, zlato ? Pretpostavljam evro, jer je bar 60% izvoza vezano za tu valutu, ali je zato bar 60% uvoza vezano za dolar !!!
(nafta)
Ima tu i opasnosti, ne samo prednosti
- Udeo uvoza iz EU u ukupnom uvozu je u 2010. bio 56%, a udeo izvoza u EU je bio 57%
- Udeo uvoza iz neevropskih zemalja (da pretpostavimo da je ceo ovaj uvoz u dolarima) je bio 17%, a u izvozu 4.4%.
- Ostaju evropske ne EU zemlje - 38% u izvozu i 27% u uvozu. Od ovih 38%, 24% je izvoz u BiH, CG i Makedoniju. Od ovih 27% u uvozu, 13% je Rusija.
- Odokativnom metodom dolazimo do toga je oko 80% izvoza i oko 70% uvoza vezano za zemlje sa kojima trgujemo u evrima.
- U 30% uvoza koji verovatno nije vezan za evro dominiraju Rusija (13% verovatno skoro sve nafta i gas) i Kina (7%).
Glupost.
Big Mac kurs kaze da je dinar potcenjen 26%.
Post a Comment