Ustav

LSV saopštava:

Ustavom je zagarantovano slobodno okupljanje građana, kao i sloboda mišljenja i izražavanja...

Ne baš... U stvari, uopšte nije tako. Evo šta tačno kaže Ustav, vezano za okupljanje (član 45, stav 4):

Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Dakle, zakonom se, u ovim navedenim slučajevima može ograničiti sloboda okupljanja. A u Srbiji i dalje važi Zakon o okupljanju građana iz 1992. godine, u kojem prilično jasno piše (član 11):

Nadležni organ može da zabrani održavanje javnog skupa radi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine. O zabrani održavanja javnog skupa nadležni organ je dužan da obavesti sazivača najkasnije 12 sati pre vremena za koje je skup zakazan. Žalba na zabranu iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Suština je da "nadležni organ" može da zabrani okupljanje, to nije ni protivustavno, ni protivzakonito. I ja bih voleo da se Ustavom zaista garantuje sloboda okupljanja, mišljenja, izražavanja, preduzetništva i veroispovesti, ali se ne u stvari ne garantuje. Uvek stoji ova odredba da se određena sloboda "može zakonom ograničiti" u određenim slučajevima. 

Umesto zgražavanja nad odlukom "državnog vrha", možda bi LSV-u i ostalima koji smatraju da okupljanje građana treba da bude slobodno bolje bilo da pokrenu inicijativu za izmenu Zakona o okupljanju građana.