Pages

12 August 2011

Zašto nema inflacije u SAD?

Još nešto o SAD. Kriza u Evropi je veća, ali u ekonomiji SAD se trenutno dešavaju zanimljivije stvari. U proteklih par godina, možda najzanimljivija je da i pored trostrukog povećanja monetarne baze u SAD nema inflacije i nema očekivanja inflacije. Nominalne kamatne stope su rekordno niske, a realne kamate na američke obveznice su negativne.

O čemu se radi? Prvo, povećanje monetarne baze nije isto što i monetarna ekspanzija ili rast novčane mase. Monetarnu bazu čine keš valuta i rezerve banaka kod centralne banke. Iz tih rezervi kod CB, banke onda daju kredite koji se multiplikuju kroz privredu i čine novčanu masu (M1, M2, itd). Inflacija zavisi od kretanja novčane mase, a ne od monetarne baze.

U SAD se prilikom takozvanih QE1 i QE2 dogodilo sledeće: Fed je kupio razne obveznice, privatne i državne i zauzvrat dao novac bankama. To je taj novoemitovani novac. Ali banke nikada taj novac nisu prosledile dalje -- one ga jednostavno čuvaju na svojim računima rezervi kod Feda. Tako je monetarna baza porasla trostruko, ali monetarni agregati, M1 i posebno M2 koji je najbolje korelisan sa inflacijom, nisu pratili taj rast. Inflacije nije bilo zato što šira novčana masa nije porasla, a novčana masa nije porasla zato što banke čuvaju novac kod Feda, a ne kreditiraju privredu.

Zašto banke ne daju, ili zašto privreda ne uzima kredite, može se nagađati. Klasični kejnzijanci su voleli da kažu da konja možete dovesti do vode ali ga ne možete naterati da pije. Ili da uporede monetarnu politiku sa kanapom -- novac možete povući iz privrede, ali ne možete ga ugurati u privredu. Pošto monetarna politika za njih ne radi, oni u takvoj situaciji predlažu fiskalnu ekspanziju da se podstakne tražnja. Otuda ideja fiskalnog stimulusa.

Monetaristi su na to odgovorili helikopter metaforom -- ako novac pustite iz helikoptera i tako duplirate novčanu masu, cene moraju porasti. Monetarna politika uvek ima načina da stvori inflaciju (i pre toga kratkoročno pokrene privredu, zbog čega se to i radi). Supply-sideri, Robert Higgs i neki austrijanci bi rekli da privreda ne uzima kredite zbog straha i neizvesnosti -- nije sve u makroekonomiji, biznis je jednostavno uplašen stalnim promenama okruženja, novim regulacijama i promenljivim očekivanjima.

Šta god da je razlog, takva je situacija sa monetarnom politikom i inflacijom sada. Još je čudnije što nema nikakvih očekivanja inflacije. Kad banke već imaju toliki novac, realno je očekivati da počnu da ga daju privredi. Držanjem kod Feda dobijaju zanemarljivu kamatu od 0.25%, dok bi kod privrede za nizak rizik dobile nekoliko procentnih poena više. Još kad je ekspanzija monetarne baze pre dve i po godine počela, mnogi ekonomisti su predviđali inflaciju, jer se očekivalo da će privreda ubrzo početi da pozajmljuje. Ali inflacije do danas nema i ako se pogledaju pokazatelji, nema ni očekivanja. Pošto su indikatori očekivane inflacije još dalje pali poslednjih nedelja, ove nedelje je Fed izdao saopštenje da će držati svoje kratkoročne kamatne stope na nuli do sredine 2013. godine. Ni to nije podstaklo očekivanja inflacije. Naprotiv, kamate na američke obveznice su posle toga još i pale. Tržišta kao da se više plaše deflacije i sporog rasta, nego inflacije. Tržišta očekuju ono što se već odavno dešava u Japanu -- stalnu deflaciju i pored pokušaja centralne banke da emituje novac.

Ako pogledamo rezultat monetarne politike do sada, u pravu su bili oni kao Krugman koji nisu predviđali inflaciju. Monetaristi kao Alan Meltzer su pogrešno predvideli stvari, da i ne govorim o nekim austrijancima po kojima je već odavno trebalo da dođe do hiperinflacije. Ali to ne znači da će ista struja i dalje biti u pravu. Kao što je Friedman govorio, kod monetarne politike postoji dug i varijabilni vremenski pomak. Monetarna ekspanzija mora stvoriti inflaciju, samo što mi uopšte ne znamo kada. Bernanke zna to vrlo dobro i kaže da će, ako se to dogodi, Fed na vreme smanjiti monetarnu bazu. Sudeći po tržišnom ponašanju, većina veruje da je to moguće.

22 comments:

Ivan Jankovic said...

Slavisa,
inflacija merena CPi nije mnogo porasla ali se ipak ubrzava poslednjih meseci. Ali vaznije od toga, CPI pokriva samo mali deo cena. Mnogo vanzije su cene faktora prozivodnje, sirovina i medjuprozivoda koji nisu pokriveni statistikom. A te cene rastu mnogo brze sada. Cena zemljista je isto strahovito porasla u mnogim krajevima Amerike. Ja bih rekao da ti ovde sledis logiku koja je monetariste navela da 2006 i 2007 tvrde da nema nikakvog problema samo zato sto CPI nije pokazivao veliki rast, i koja je Irwinga Fishera navela da tri nedelje pred slom berze 1929 tvrdi da su akcije dostigle "permanentni plato". Isto tako je i sada. Inflatorni bum je po mom misljenju uveliko u toku samo se jos uvek nije pokazao kroz cene potrosackih dobara. Mozda nece ni biti velike inflacije mereno CPI. Nije nuzno da je bude, da bi doslo do sledece recesije za nekoliko godina a mozda i pre.

Dalje, da pretpostavimo da se ocekuje deflacija. Zasto bi to bilo problem? Opet smo kod stare dogme da je super da cene pojedinacnih prozizvoda padaju zbog rasta konkurentnosti, ali je katastrofa kad statisticki prosek svih cena pada. Taj prosek iz nekog mora da bude stabilan u zdravoj ekonomiji. Zasto?

Na kraju, pretpostavimo da je zaista uzrok nniske CPI inflacije sto banke "sede na rezervama". Zar nije ocigledno da u tom slucaju ni kejnzijanci ni monetaristi nisu u pravu, nego upravo Higs. Sve je probano, nastampani su trilioni novih para, i potroseni trilioni i pod Busom i posenbo pod Obamom na fiskalne stimuluse(jedino sto nije isprobano je stara dobra austrijska "likvidacija"). I nista ne radi cak ni na kratak rok. Da li to znaci da treba stampati jos 2 triliona? Ili potrositi jos 2 triliona na kopanje i zatrpavanje rupa? Meni ne izgleda smisleno. Jedino sto ima logike je Higsovo objasnjenje.

Slaviša Tasić said...

CPI je posle privremenog rasta opet opao. Sirovine i nafta takođe padaju. 2006. i 07. takođe nije bilo monetarne ekspanzije, važni monetarni agregati nisu rasli (Henderson i Hummel su to pokazali). Očekivanja CPI se ne pomeraju. I svejedno, ja nisam ni rekao da neće biti inflacije, i meni je cela situacija čudna, ali u najmanju ruku mora se priznati da tržišta i dalje ne pokazuju inflatorna očekivanja.

"Dalje, da pretpostavimo da se ocekuje deflacija. Zasto bi to bilo problem?"

Deflacija po sebi nije problem, ali deflacija kada je ceo svet navikao na 2-3% inflacije jeste problem, jer to onda baca realni sektor u recesiju. Kratkoročni aspekt je takav. Svet može lepo da funkcioniše sa zamrznutom novčanom masom, ako je to dugoročno rešenje i ako se zna da je to tako. Ali ako novčana masa konstantno raste pa onda naglo opadne, to će izazvati recesiju.

"Meni ne izgleda smisleno. Jedino sto ima logike je Higsovo objasnjenje."

I meni, ako gledamo celokupnu ekonomiju. Ali ako se gleda samo monetarna strana, Higs i ostali na sličnoj liniji su pre tri godine predviđali inflaciju koje sada i dalje nema. Ispada da su o tom aspektu u pravu bili kejnzijanci (u smislu da monetarna politika neće promeniti ni cene ni GDP, ne i da treba prihvatiti njihov lek i kopanje rupa).

Skoro je i Bob Murphy to priznao, pogledaj njegov poslednji članak o Krugmanu.

MMiillaann said...

Slaviša,
Čini mi se da si odgovor na pitanje zašto nema inflacije implicitno dao kada si u 2 posta pre par godina govorio o uzrocima finansijske krize.
Banke su pre krize koristile MBSove,kao najefikasniju meru obezbeđivanja kapitalne adekvatnosti. Posle sunovrata MBS,CDS,CDO shvatile su da to što rejting agencije njih tretiraju kao keš nema ama baš niti malo veze sa likvidošću i solventnošću tih papira. Umesto njih sada drže keš(koji im je Bernake dao obilato) i njime obezbeđuju likvidnost i solventnost delimično. Percepcija straha im je jako porasla zato se više ne igraju kompleksnim finansijskim instrumentima. Ali šta se dešava ako za koju godinu kriza skroz prođe i sva ta monetarna baza nađe put do potrošača u vidu kredita,pa u najboljem slučaju visoka inflacija. Čak i da FED pokuša da steriliše tad veliku količinu monetarne baze,da li oni to mogu da urade brzo i efikasno,jer lako je tim velikim tj ,,to big to fail" kompanijama dati novac(pogotovo iz primarne emisije) al kako im merama neporeske politike to posle uzeti. Primer- FED ima na bilasu stanja negde oko 1,6 triliona dolara,a sami stimulisi i QEovi višestruko premašuju taj iznos

Vlada said...

A možda neće biti ogromnog zaduživanja za zdravstveno osiguranje u budućnosti?

"ATLANTA - Apelacioni sud u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je presudu da je zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim se od građana traži da plaćaju zdravstveno osiguranje ili da se suoče sa kaznama, neustavan. "

Vladimir said...

Večni rat između štediša i špekulanata ulazi u završnu fazu

NO JOBS = NO SAVINGS
NO SAVINGS = NO CAPTIAL
NO CAPTIAL = NO CAPITALISM
NO CAPITALISM = FASCISM, COMMUNISM, SOCIALISM OR DICTATORSHIP

Ivan Jankovic said...

"2006. i 07. takođe nije bilo monetarne ekspanzije, važni monetarni agregati nisu rasli (Henderson i Hummel su to pokazali)"

Ali je bilo 2001-2005. To je problem. Spekulativni bum nekretnina i ostalih dobara "viseg reda" nije stvar koja se desava za dva meseca i u omeru "jedan na jedan". To je proces koji traje. Obicno, pred pocetak recesije centralne banke pokusavaju da "pritegnu" ali je kasno.Zato nije bilo velikog porasta novcane mase 2006 i 2007

"Deflacija po sebi nije problem, ali deflacija kada je ceo svet navikao na 2-3% inflacije jeste problem, jer to onda baca realni sektor u recesiju. Kratkoročni aspekt je takav."

Ali zasto bismo se koncentrisali na kratak rok? Dalje, "recesija" ili "usporavanje" koje ide sa delacijom je manje-vise fiktivna stvar. Jedino sto opada ili stagnira je nominalni GDP koji je vise pokazatelj stope porasta novcane mase nego realnog ekonomskog rasta. Japan sa dve dekade deflacije imao je rast realnog GDPja slican nemackom i francuskom u istom periodu.

Na kraju,ja ne verujem mnogo ni Murphyju.:)

Ivan Jankovic said...

Vlado,

sud nije rekao to, nego samo da je "mandat" da svako mora da ima osiguranje neustavan, dok je ostatak zakona ustavan. Sudija na nizem nivou na ciju odluku se vlada zalila je presudio da je ceo zakon neustavan jer se mandat ne moze odvojiti od zakona. Apelacioni sud kaze da se moze odvojiti. Tako da je apelacioni sud zapravo preinacio odluku sudiej Vilsona. Ako Vrhovni sud potvrdi ovu odluku (sto ja verujem da ce se desiti) nista bitno se nece promeniti u odnosu na sadasnje stanje. Nece vise biti mandata, ali cela ostala skalamaerija regualtiva ostaje, cija je jedina svrha da unisti privatno zdravstveno osiguranje i dovede do single-payer sistema. Sto ce se vrlo verovatno i desiti u narednih desetak godina ili pre.

Slaviša Tasić said...

govorim o kratkorocnim efektima zato sto je to tema, nemam nista protiv da se predje na free banking ili zlato i srebro i bude stalna deflacija. ali u ovom sistemu papirnog novca nije nikakva fikcija nego cinjenica da novac nije kratkorocno neutralan nego ima uticaja na realne velicine - inflacija privremeno podstakne rast, restriktivna monetarna politika vodi u recesiju. pod kratkim rokom se tu podrazumeva period do 2-3 godine.

austrijanci vode skroz drugu raspravu kada brane deflaciju -- u redu je to ako govorimo o promeni celog monetarnog sistema, ali ovo je drugacija tema.

osim toga ja i ne pozivam na inflaciju niti sam podsticanje rasta inflacijom. kazem samo da su do sada bili u pravu kejnzijanci sa zamkom likvidnosti.

Milane,

to je i problem, vec dugo mislimo da ce se to desiti, ali oni sede na rezervama vec preko 2 godine. a nisam siguran da je kapitalna adekvatnost razlog, one drze mnogo vise nego sto im treba za to, a drzanjem kesa samo gube. mogu da kupe neke aaa hartije i imaju istu adekvatnost, a dobiju kamatu. sve u svemu nemam pojma zasto drze, osim te neizvesnosti i kod njih i kod ovih iz privrede koji bi trebalo da traze kredite.

Ivan Jankovic said...

Slavisa, problem je u tome sto kejnzijanci nisu bili u pravu, i sto ja ovde ne govorim nuzno samo o deflaciji koja prostice iz toga sto produktivnost raste brze od novcane mase. Niti je ovo sto govorim na bilo koji nacin nuzno vezano za bilo kakvu monetarnu reformu. Mozda nisam bio precizan.

Pretpostavimo da "deflacija" potice od usporavanja opticaja, tj gomilanja kesa kako od strane firmi tako i pojedinaca. To se cesto desava tokom recesije kao sekundarni fenomen jer neizvesnost raste i ljudi spekulisu da ce cene i dalje padati pa gomilaju kes a ne kupuju i ne investiraju. Nejasno je sta se protiv ovoga moze uciniti drzavnom politikom a da se ne izazovu jos vece stete. Konsenzus kejnzijanaca, monetarista i politicki korektnih Austrijanaca poput Selgina i Whieea je da moze: stampaj pare da bi podigao nivo potrosnje i investicija (s tim sto kejnzijanci misle da to nije dovoljno). Ja mislim da ta ideja nema nikakvo teorijsko ni logicko utemeljenje, odnosno zahteva istu neopravdanu pretpostavku da je stabilnost ili blagi rast cena iz nekog razloga imperativ; da, stampanje para ce kratkorocno podici makroekonomske agregate, a sta je sa stetom? Sa sejanjem semena novog buma koji svaka kreditna inflacija donosi? I zasto bi kratkorocni pad makroekonomskih agregata predstavljao problem koji zahteva "resenje" kroz drzavnu politiku?

Drugo, pretpostavka da su kejnzijanci u pravu je da sada nema nikakvog buma. Ali, jedini dokaz da nema buma su indikatori koji su i 2006 i 2007 naveliko korisceni kao "dokaz" da tada nije bilo buma. Ja verujem da je to pogresna pretpostavka. Ali cak i da nije , to govori samo da je vrlo verovanto Higs u pravu sa pricom o rezimskoj neizvesnosti, a ne kejnzijanci.

Slaviša Tasić said...

Ali to uopste nije konsenzus monetarista i kejnzijanaca. Kejnzijanci misle da monetarna politika nema uticaja, recesije se bolje resavaju fiskalnom. Monetaristi misle da MP ima uticaja na kratkorocni gdp i cene, ali su protiv aktivisticke politike kao sredstva da se recesije sprecavaju. Zato su Friedman i svi oni za monetarna pravila, a protiv diskrecione MP. To sto ti opisujes kao njihov konsensus je ustvari neki prakticni politicki konsensus, ono sto je Greenspan radio godinama. U teoriji to samk novi kejnzijanci podrzavaju. Nigde neces naci monetaristu koji kaze da guverner treba da manipulise kamatnim stopama da bi upravljao recesijama.

Ja mislim da Higsova prica i kejnzijanska makro dijagnoza nisu u suprotnosti. Moze rezimska neizvesnost da dovede do zamke likvidnosti, gde niko nece nista da zajmi ili ulaze. Razlikuju se samo resenja, kejnzijanci tu vide samo makro i kazu mora drzava da poveca investicije, C + I, a Higgs kaze problem je mikroekonomski. Tu sam sa Higgsom, ali kejnzijanska dijagnoza je na makro nivou tacna.

Ivan Jankovic said...

Kejnzijanci podrzavaju monetarnu politiku sto nizih kamatnih stopa, uvek i svuda, a posebno u recesiji. To Kejnz kaze eksplicitno u Opstoj teoriji. Oni samo misle, kao sto i ti kazes, da to u recesiji nije dovoljno, i da tada treba fiskalni stimulus. To nisam sporio. Ali, neces valjda reci da se kejnzijanci slazu sa Mizesom i Hajekom da u recesiji ne treba popustati monetarnu politiku nego zatezati?

Inace, ne slazem se da monetaristi ne predlazu aktivisticku monetarnu politiku kao dugorocni stimulus. Friedman je savetovao japansku centralnu banku pocetkom 2000-ih da nastavi sa jos jacim monetarnim stimulisima sve dok ne napumpa nominalni GDP. Dakle, ne kao kratkorocno antirecesiono sredstvo nego kao pro-aktivna dugorocna strategija.

Jovan Galtić said...

Mogu da vam kazem s' lica mesta da su cene hrane i ostalih svakodnevnih stvari porasle za 10-20% u poslednjih 6 meseci. To je ovako od oka, nisam belezio, ali je sve otislo prilicno.

Slaviša Tasić said...

"Ali, neces valjda reci da se kejnzijanci slazu sa Mizesom i Hajekom da u recesiji ne treba popustati monetarnu politiku nego zatezati?"

Ne, samo misle da je u recesiji monetarna politika irelevantna. Druga stvar je što imaju socijalistički instinkt pa će Krugman u praksi podržati i svaku monetarnu ekspanziju ali podržaće je ne zato što misle da je to lek za krizu, nego misle da od nje nema ni štete ni koristi, pa hajde da se proba. Plus pomaže da se finansira fiskalni stimulus bez rasta kamata. A prvi izbor im je uvek fiskalni stimulus jer monetarna po njima u krizi ne radi (u smislu da nema efekte ni na inflaciju ni na GDP). I u tome, u efektima MP, su u prošle 2-3 godine bili u pravu.

Monetarizam je za stabilan rast novčane mase ili kasnije nominalnog GDP u određenom, unapred poznatom procentu. Friedman je kod Japana bio dosledan tome, jer u Japanu NGDP pao, pa je monetarni lek da se NGDP vrati na staru putanju. Pravilo je stabilan rast neke monetarne veličine, a intervencija nije arbitrarna nego da se održi to pravilo. Kako se drugačije postiže stabilan rast M2 ili NGDP nego prodajom i kupovinom obveznica.

Jovane,

subjektivni utisci su mnogo nepouzdaniji od standardnih merenja. I ovde ne govorimo o nekoj državnoj statističkoj službi koja može i da laže, nego o različitim privatnim merenjima. Na primer Billion Prices Index sa MIT-a prati veliki broj cena u kupovinama preko interneta i isto ne pokazuje inflaciju.

Slaviša Tasić said...

Na kraju, uopšte ne vidim kako se mogu sporiti ove činjenice.

Da li je monetarna baza petostruko porasla 2008-2011? Da.

Ima li inflacije, merene CPI, BPI ili bilo kojom merom opšteg nivoa cena? Ne. Očekivanja inflacije na tržištima? Ne.

To znači da monetaristi i austrijanci koji su predviđali hiperinflaciju do 2011 nisu bili u pravu. Koji deo je sporan?

Срђан said...

Sporna je veza mp sa recesijom, pa sve nadalje što izostavlja monetarnu od uzroka i posledica krize. Ako ćemo prihvatiti da austrijanci ne smatraju monetarnu politiku za bitnu, zašto uopšte postoji? Čini mi se da je Kaufman objašnjavao, početkom sedamdesetih, vezu monetarne, i ne samo nje, sa uslovima za Veliku depresiju. U jednom trenutku će morati da podignu refstopu, i šta će se onda desiti?
Sve što su uradili, uveli su pretpostavke za još gori talas koji će uslediti, kako bi zaštitili drugare, izvršili vanserijski transfer.

PITANJE
ŠTA JE BOLJE U ODNOSU NA 2008? Kapital banaka? Smanjene vrednosti dolara?

Jovan Galtić said...

Moj racun u prodavnici je primetno veci. Mozda je u pitanju nesto "lokalno" posto ne znam kako je u drugim drzavama/gradovima, ali svakako nije subjektivno.

U svakom slucaju, slazem se i ocigledno je da sav novac koji je Bernanki napravio ni iz cega jos nije stigao do trzista inace bi porast cena bio 100 i 200%. SAD sada sedi na monetarnoj tempiranoj bombi.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

slozili smo se da kejnzijanci misle da monetarna politika nije dovoljna u recesiji, ali da je neophodna da bi se finansirao fiskalni stimulus. To je sve sto sam ja od pocetka i tvrdio - da kejnzijanci podrzavaju monetaristicku monetarnu politiku, ali ne misle da je ona, sama po sebi dovoljna.

Friedman je podrzavao u slucaju Japana QE, i tvrdio da tadasnja (vrlo ekpanzivna, mnogo ekspanzivnija od one koja bi sledila bilo kakvo pravilo) monetarna politika nije bila dovoljno ekspanzivna.

http://macromarketmusings.blogspot.com/2010/11/case-closed-milton-friedman-would-have.html

"Da li je monetarna baza petostruko porasla 2008-2011? Da.
Ima li inflacije, merene CPI, BPI ili bilo kojom merom opšteg nivoa cena? Ne. Očekivanja inflacije na tržištima? Ne.
To znači da monetaristi i austrijanci koji su predviđali hiperinflaciju do 2011 nisu bili u pravu. Koji deo je sporan?"

Sporno je to sto se sve ovo, od reci do reci, moze primeniti (i primenjivalo se kako "argument" da je sve sjajno) i na period 2006-2007.

Slaviša Tasić said...

"Sporno je to sto se sve ovo, od reci do reci, moze primeniti (i primenjivalo se kako "argument" da je sve sjajno) i na period 2006-2007."

Pa niko nije tvrdio da je sve sjajno ili da možda ovo ne izaziva neku sledeću krizu. Tvrdnja glasi da u zamci likvidnosti monetarna politika nema uticaja, da cene i pored štampanja novca nisu porasle. Saglasno sa predviđanjem kejnzijanaca, a protiv predviđanja austrijanaca i monetarista.

Vlada said...

"Zašto nema inflacije u SAD?"
Zato što očekuju vanzemaljce :))

On je totalno odlepio...

MMiillaann said...

On je odelepio totalno odavno... Samo nek mi neko upotrebi argument za nekog ekonomistu ,,on je dobio Nobela".

Срђа said...

"Pa niko nije tvrdio da je sve sjajno ili da možda ovo ne izaziva neku sledeću krizu. Tvrdnja glasi da u zamci likvidnosti monetarna politika nema uticaja, da cene i pored štampanja novca nisu porasle. Saglasno sa predviđanjem kejnzijanaca, a protiv predviđanja austrijanaca i monetarista."

Dajmo im vremena, doći će
:)

Срђа said...

Zenholc, nije Kaufman
Dr. Hans F. Sennholz on the Great Depression