Smanjenje rejtinga SAD od strane S&P zaslužuje neka objašnjenja.
To je veoma čudan potez kad se imaju u vidu prinosi na SAD obveznice. Ovi prinosi (koji su ustvari ravni kamati koju dobijate kada kupite obveznicu na sekundarnom tržištu) su istorijski niski. To znači da su SAD i dalje u stanju da se zadužuju po veoma niskim kamatama. Ako se gledaju kamate, tržišta i dalje smatraju vladu SAD najsigurnijim dužnikom na svetu i u tom smislu je odluka S&P veoma čudna. Kamate pokazuju da poverioci tretiraju SAD manje rizičnom od drugih zemalja koje imaju AAA status, kao i manje rizičnom nego gotovo ikada ranije u sopstvenoj istoriji (mada je ovo drugo relativno, jer sada drugi rizici u EU i svetu doprinose tražnji za SAD obveznicama i dalje guraju nadole njihove prinose).
Sa druge strane, postoji odlično objašnjenje zašto je S&P to uradio. S&P, za razliku ostalih rejting agencija, ne pokušava da sagleda posledice po poverioce, nego meri samu verovatnoću objavljivanja bankrota neke zemlje. Ako zemlja objavi bankrot poverioci dobiju povraćaj dela duga, ali pitanje je koliki je taj deo -- to može biti od nula do 100%, a u praksi uglavnom bude 60-70% sa izmenama ročnosti. Kod SAD, ulagači veruju da bi i u slučaju bankrota to verovatno bilo celih 100% i zato nisu uznemireni. Štaviše, ne očekuju ni da dolar izgubi na vrednosti. Ali S&P ne uzima u obzir ništa od toga, već meri verovatnoću same objave bankrota -- a to je već mnogo verovatnije i pre dve nedelje se umalo dogodilo. Pravo pitanje je onda zašto S&P nije još ranije smanjio rejting SAD, jer je tehnički bankrot bio još verovatniji pre mesec dana nego što je sada.
9 comments:
Pravo da ti kazem, sto vise o tome razmisljam, sve mi je manje jasno cemu uopste sluze rejting kuce...
Prinosi na obveznice su trenutno niski, ali kad krene inflacija tesko da ce ostati tako nisko. Ako se sada pominje bankrot, sa rekordno niskim troskovima servisiranja duga, nije tesko pretpostaviti sta ce se desiti ako se ti troskovi uvecaju nekoliko puta. Jedan moguci razlog da amerika zasluzuje AAA je ako je verovatnoca da ce kamate ostati zauvek nisko jednaka 100%. To je otprilike ekvivalentno pretpostavki od pre par godina da cene nekretnina nikad nece padati.
@Marko
Postoje da bi ulagaci imali alibi za pogresno ulaganje tudjeg novca. Kad neko tudjim novcem kupi bezvrednu hartiju, neophodno mu je da ta hartija ima AAA rejting od neke respektabilne kuce. :)
Sada postoje jos samo zbog regulacije, njihovo misljenje se tretira kao zvanicno. Zato i jesu "agencije", nisu vise firme.
Slavisa,
ali kako tumacis onda da su druge nezvanicne agencije, ukljucujuci i jednu koja je prva doungrejdovala Leahman Brothers na vreme, da su sve one vec spustile americki rejting na AA plus, jos u aprilu?
Ja i ne pokušavam da tvrdim da Amerika treba da ima dobar rejting, nego da postoji nesklad između tržišnog glasanja (niskih prinosa) i mišljenja pojedinačnih agencija. To je delimično razrešeno ovim objašnjenjem šta tačno ocenjuje S&P, a ne znam šta te druge manje agencije koje su smanjile rejting tačno gledaju.
I naravno, ako treba da odlučim, onda više verujem sudu tržišta nego mišljenju eksperata u agencijama (koji su btw. napravili grešku od 2 triliona u računanju duga). Osim ako nekako pokažemo da je tržište zbog nečega pokazuje pogrešan signal (što je moguće jer Fed i vlade zemalja kupuju dosta US obveznica, ali ne znam koliko je to važno, jer ipak su US obveznice najlikvidnije tržište na svetu i u privatnom sektoru.)
Novembra 1998. godine jedno od najlikvidnijih tržišta akcija u svetu - NASDAQ je pokazalo da interenet sajt theGlobe.com vredi 840 miliona dolara iako je u prva tri kvartala 1998. theGlobe.com ostvario prihod od samo 2,7 miliona dolara i gubitak od 11,5 miliona dolara, na kraju su bankrotirali i vrednost akcija im je pala sa 840 miliona dolara na 0 dolara, kako je moguć tako pogrešan sud tržišta?
ma moguc je vladimire pogresan sud trzista, ima primera koliko hoces, ali nije to pitanje. pitanje je sta je bolje, takav nesavrsen sud trzista (kolektivni sud investitora koji se dobrim delom kockaju svojim novcem) ili misljenje nekoliko eksperata u masnama zaposlenih kod s&p.
Vladimire,
Mancester siti je platio 6 miliona funti za Stefana Savica. Da li je to greska ili ne, znacemo tek za koju godinu.
"ma moguc je vladimire pogresan sud trzista, ima primera koliko hoces, ali nije to pitanje. pitanje je sta je bolje, takav nesavrsen sud trzista (kolektivni sud investitora koji se dobrim delom kockaju svojim novcem) ili misljenje nekoliko eksperata u masnama zaposlenih kod s&p."
Ovo je dobro pitanje, na koje nema jednoznacnog odgovora. "Trziste" je samo zbirno ime za valuacije hiljada ljudi sa svojim znanjima, ogranicenjima, ideolsokim predubedjenjima, informacijama. Ono je u pravu ili u krivu onoliko koliko su sami ljudi u pravu ili u krivu, ili kokliko znaju o situaciji. U nekim situacijama, nekoliko ljudi ili smao jedan covek mogu biti pametniji od "trzista".
A u ovom slucaju nije problem sa S^P nego sa druige dve drzavno-sponzorisane agencije. S&P je u skladu sa drugim manjim privatnim agencijama koje su mnnogo pre vec doungrejdovale americki dug, a koje imaju mnogo bolji istorijat od sve tri drzavne.
Post a Comment