Pitanje je sledeće - ko zarađuje na jadnim građanima koji su kupili stanove sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima? Očigledno je, reći će neko (recimo, ovde Dijana Marković Bajalović) - banke. Stvarno deluje očigledno - ako građani više plaćaju, banke više dobijaju.
Ali, da li je baš to tako? Ukratko, nije.
Radi se o tome da je banka u suštini samo posrednik, ne plasira svoje pare, već tuđe. To što sada banka ima veće prilive po osnovu otplate kredita koji su indeksirani u švarcarcima, znači i da ima veće odlive po osnovu servisiranja obaveza prema svojim kreditorima (štedišama koji su štedeli u francima, odnosno drugim poveriocima koji su odobrili banci kredit u švajcarcima). Pravi dobitnici od apresijacije franka su oni koji su štedeli u francima, ili ih prosto "držali". Možda među njima ima i banaka, možda i nema.
Ali, da li je baš to tako? Ukratko, nije.
Radi se o tome da je banka u suštini samo posrednik, ne plasira svoje pare, već tuđe. To što sada banka ima veće prilive po osnovu otplate kredita koji su indeksirani u švarcarcima, znači i da ima veće odlive po osnovu servisiranja obaveza prema svojim kreditorima (štedišama koji su štedeli u francima, odnosno drugim poveriocima koji su odobrili banci kredit u švajcarcima). Pravi dobitnici od apresijacije franka su oni koji su štedeli u francima, ili ih prosto "držali". Možda među njima ima i banaka, možda i nema.
5 comments:
Banke u Srbiji bi bile na dobitku da su se zaduživale u evrima (ili dinarima), a kredite odobravali u švajcarcima. Problem kod ove strategije je taj što je NBS ograničila neto otvorenu deviznu poziciju na 10% kapitala, tako da je i ovo ograničenog dometa.
Pogledao sam za Intezu, njima su aktiva i pasiva skoro izjednačene po svim valutama (strana 86).
http://www.bancaintesabeograd.com/upload/documents/Statutarni_izvestaj_SRP1.pdf
Vrlo je verovatno da je takva situacija u svim bankama.
Зар је стварно било тако? Не верујем да је ико продавао стан у швајцарским францима, и увек сам мислио да ни банке нису исплаћивале франке као такве. Мислио сам да су исплаћивале евре, као што продавцима и одговара, а дуг и рате исказивали у францима, као некој спољној независној варијабли (као на пример да су узели да је дуг вредан динарском еквиваленту за 100.000 мекдоналдс хамбургера или за 100.000 лимунада у неком бару на Ади).
Nema veze u cemu su ga isplacivali (dinarima, evrima, svajcarcima, dolarima), vec u tome u cemu su ga indeksirali i cime su ga finansirali.
Banke su mogle da ponude nizu kamatu za svajcarce nego za evro jer su imale JEFTIN IZVOR svajcaraca. Danas sam pricao sa clanom UO jedne domace banke koji mi kaze da su oni dobili pare putem Svajcarska centralna banka - UBS - IFC - centrala banke - lokalna banka. Dakle, tek posto su imale obezbedjen izvor, ponudile su te kredite.
Radi se o tome da banka ne voli rizik i da zeli da usaglasi valutnu strukturu aktive i pasive. Razlika u valutnoj strukturu otvara banku rizicima upravo ove vrste.
Razmisli i sam - koja banka bi se zaduzila u evrima po 6% a onda ponudila kredite u svajcarcima po 4% u nadi da ce svajcarac da apresira. Sta da nije apresirao?
То заиста звучи логично. Значи, само су се дужници коцкали а банка је играла на сигурно ...
Zeleo bi da kazem da se organizovala grupa facebook-u http://www.facebook.com/groups/134682406594046/
Zelimo da okupimo sto vise ljudi i da se organizujemo u zajednicku borbu za resenje naseg problema
Post a Comment