Pre nekoliko nedelja Slaviša je preneo tekst Borislava Ristića povodom hapšenja Ratka Mladića, Neke informacije koje su isplivale posle tog hapšenja, a koje nisu bile u žiži javnosti, potvrdile su dramatično moju i Ristićevu staru tezu o srpskom nacionalizmu 1990ih kao poslednjem, malignom stadijumu komunizma, i o zločinima i politici rata 1990ih kao nastavku politike etničkog i klasnog čiščenja iz 1940ih.
Ispostavilo se da je "heroj Ratko Mladić" oduvek zapravo bio komunista i dobar Titov đak. U jednom intervjuu posle hapšenja kaže da on jeste bio komunista ali da mu nisu smetale kokarde koje su nosili njegovi vojnici.
Istovremeno, pogledajte kako nacistička rulja na Gazimestanu, na parastosu palim u Kosovskoj bici, zviždi Kralju Aleksandru i skandira Ratku Mladiću. To su isti oni koji nazvaju Leku Rankovića "četnikom sa petokrakom" i koji bi svakako dočekali kao heroja komunističkog aparatčika Dobricu Ćosića. A kao mesiju "četničkog vojvodu republikanca" iz Haga. A kojima je Aleksandar Karađorđević izdajnik. To vam je tajna srpskog nacionalizma.
24 comments:
Цитат: To vam je tajna srpskog nacionalizma.
Не, није. Србски национализам нема везе ни са Ранковићем ни са Ћосићем.И нико од окупљених чланова Образа на Газиместану не сматра председника СРС-а др Војислава Шешеља месијом.
Šta ja znam, čim ga neko oslovljava sa "председника СРС-а др Војислава Шешеља", već mi miriše na mesijanstvo. Ja ga obično zovem "Šešelj".
Не, Славиша, него то је званични положај Војислава Шешеља у странци СРС.
"Imajte postovanje"
Zar se ne kaze, imajte postovanja? :D
Za mene prestolonaslednikovo ućutkivanje obrazovaca (ma iz kojih razloga, lične sujete, itd.) ima dodatni simbolički značaj: U prisustvu NjKV zabranjeno je klicati ratnom zločincu Ratku Mladiću. Princ prestolonaslednik Aleksandar II je svojim gestom povukao civilizacijsku liniju između monarhije i republike.
Pre 20 godina je na Gazimestanu objavljen rat svim ostalim republikama. Ove godine je na Gazimestanu objavljeno da su monarhija i republika u ratu.
Да ли је Александар (Петра II) Карађорђевића престолонаследник
Ovaj lik koga vi titulišete nekakvim kraljevskim zvanjem je krajnje nebitan. Na stranu sve ovo al njegova porodica nije kolko se meni čini već 70 godina na vlasti,a i više od 20 godina pre toga nisu sem Petra Oslobodioca učinili ništa za nikoga sem za sebe,čak šta više sve ove grozote komunista su se i nakalemile na njihov nakaradni projekat Jugoslavije.
Nego meni je mnogo zanimljivije pronaći odgovor kako se jedan takav totalitarni režim kao Brozov uopšte ukorenio tj kako je najpre došao na vlast. Najpre Kraljevina Jugoslavija je bila političko bojište mnogih ideologija pretežno lokalno-nacionalnih stranaka. U haosu WW2,kada kraljeva vojska nije uspela(a i kako bi) da se odupre Vermahtu komunisti su masovnošću svog pokreta(ta masovnost nije bila slučajna imala je jako komunističku propagandu iza sebe) skrenuli pažnju na sebe. pođto su kao i svi ostali kom pokreti Evrope bili svezani,Staljin je odlučio da Jugoslavija posle rata treba da ostane interesna sfera SSSR-a. posle smo mi sa Sovjetima imali drugu priču al karakter režima je ostao 50 godina,sa manjim izmenama i do danas,al moja poenta je da NOB nikako nije oslobodio Jugoslaviju,to je uradila Crvena Armija,koja je praktično instalirala taj režim,oni Nemce vojno ne bi porazili nikada sami. Zašto je to bitno,zato što se komunizam i njegove reperkusije širile kao zaraza svetom,jeftina demagogija se nakalemila na široke neobrazovane narodne mase,koje je elementarna glad pored neobrazovanja navela da svu građansku klasu istrebe.
Dodatna tragedija ove zemlje,a rekao bi i ostali SFRJ zemalja je upravo što se nisu u potpunosti sagledali svi aspekti 50 godina terora ne samo nad elementarnim slobodama,već i nad zdravim razumom. Druge zemlje su imale lošiji standard,jer je broz politički balansirao i uzimao kredite,pa ovde sad postoji neka percepcija da je tad bilo Bog zna koliko dobro,delimičan uzrok je i što je tad u mnogo većoj meri nego danas važila ona ,,radio ne radio svira ti radio",pa socijalne grupe i neradnici mogli da žive manje više isto kao i svi.
Još jedan razlog jeste što je takozvana građanska Srbija,kad se počela baviti komunistički terorom 41-91 odjednom našla za shodno da Dražin četnički pokret osudi kao kolaboracioniste,da prikaže period od 4 godine haosa WW2 u našoj zemlji gde eto ni kraljeva vojska nije štitila zemlju i njenu slobodu. Razvodnjavajući tu temu neosocijalisti Zlobini su samo malo našminkali svoju novu stranku,doveli umesti stasrijih funkcionera svoju decu i nastavili po starom. Jedan od razloga ovakvog podbacivanja građanske srbije da ukaže na sve grozote komunista a i ostali totalitarnih režima jeste njihov porpdični bekgraund. Ne dovodim u pitanje njihovu pristojnost,hteli su oni da dovedu liberalne ideje u ovu zemlju,al nisu uspeli jer su mnoge njihove teze bile zasnovane na intuiciji. Oni su znali i bilo im je očigledno šta sve tu nije valjalo,al su radili na oruk ne objašnjavajući širokim narodnim masama ništa. Njihov bekgraund im je odmogao jer upravo u tim intiutivnim objašnjenjima nisu u mnogim stvarima odustajali od socijalizma
U vreme SFRJ se zivolo bolje zato sto je SFRJ bila liberalnija od bilo koje druge komunisticke zemlje. A kako stvari sada stoje bila je liberalnija nego Srbija danas.
Ovde se stalno provlaci prica o Seselju kao o nekom zlom ciki koji je kao nesto lose radio zato sto je los covek ili sta vec. Delovanje politicara nije rezultat njihove prirode ili njihovog znanja, odnosno neznanja. I ne treba da zauzimamo stav o nekom izvan sistema u kome se njegov akt desio. Necu i ne moga da zamerim bilo kome na njegovim potezima, pogresnim potezima, to je stvarno suludo. Svaki od tih politicara je rezultat politickog sistema u kome deluje. Pocetkom devedesetih je morao postojati jedan kao Sloba, jedan kao Seselj, jedan kao Vuk i ostli.
Da nije bilo ljudio kao Seselj ko zna sta bi bilo sa Slobom i njegovim za nas suludim odlukama, gde bi bio Vuk sa svojim DB mafijasima. Ko zna sta bi se sve promenilo. Jedino je jasno da takav sistem mora da stovori i jednog takvog politicara kao sto je Seselj. Kao sto je morao da stvori i sve druge. Kao sto sada imamo Tadica i Dinkica i Jorgovanku i druge ekonomiste njenog razumevanja ekonomije.
Ponavljam, zameriti nekom na njegovoj odluci je suludo, svaka odluka je rezultat sitema u kom zivimo. Jer da nije tako, mogli bi da se nadamo nekom politicaru koji ce reci: DOSTA VISE. Ali to se nece desiti, ni sada ni bilo kad, ni ovde ni bilo gde.
milan >> komunisti su masovnošću svog pokreta(ta masovnost nije bila slučajna imala je jako komunističku propagandu iza sebe) skrenuli pažnju na sebe. pošto su kao i svi ostali kom pokreti Evrope bili svezani, Staljin je odlučio da Jugoslavija posle rata treba da ostane interesna sfera SSSR-a.
--
ovo nije baš tačno. komunisti u yu su činili daleko više od pukih marketinških hokus-pokusa kako bi stvorili uticaj, i to u vremenu kada uopšte nisu mogli naći naročit oslonac u moskvi, koja se bezuspešno koprcala i imala strahovite probleme da makar zaustavi ofanzivu na svom terenu. sa druge strane, kraljevske vladine yu-trupe od početka su uronile u krajnje maglovit i nejasan poduhvat spašavanja postojeće jugoslavije, tako se nastavilo i nakon totalne dezintegracije na samom terenu, sa veoma bitno promenjenom etničkom strukturom - svelo se na mihailovića i njegov još nejasniji koncept odbrane, koji nigde sem donekle u srbiji nije naišao na podršku, ali se i to vremenom menjalo.
a sa druge strane, za razliku od ostalih država koje su posle wwII potpale pod "istok", za YU i mađarsku je plan bio drukčiji: sfere uticaja između istoka i zapada su podeljene na 50/50. sticajem okolnosti, svelo se na to da je jugoslaviji uspelo da se u realnom životu prilično izvuče iz takve "sudbine", dok je mađarska potpuno pala iza čelične zavese.
btw, sada sam pročitao tekst borislava ristića i malo je toga od faktografije sa čime bih se mogao složiti, naročito su loše postavljeni vremenski okviri. valjalo bi malo razmisliti kako je srbija nastupala na "oslobođenim" teritorijama nakon povlačenja turske (pre svega na kosovu i makedoniji), iz prostog razloga što su srpski komunisti, kada su rešili da više ne budu komunisti već da budu ono za šta su mislili da je idealan srbin, dakle, veoma često su se pozivali na kojekavo proterivanje poturica iz najbrutalnijih perioda - čišćenje poturica u CG koje je bilo naročito brutalno, iz vremena suverene crne gore, kao i na operacije prilikom oslobađanja makedonije i kosova, gde su obe teritorije bile jedan veliki goli otok, sa specijalnim statusom i bez ustavnih prava koja su važila za stanovništvo u npr. šumadiji.
milošević kao naslednik tita, u smislu metoda - to donekle i u krajnje ograničenom smislu možda mogu da progutam; politički, radi se o potpuno drugoj i drugačijoj ličnosti.
Ziggy,
Milosevic je bio opsednut Titom kao modelom. On je hteo da vlada unutar Jugoslaviej kao Tito, a i mislio da je moze da glumi Tita i u spoljnoj politici,kao da nije pao Berlinski zid. Ratove u Jugoslaviji 1990ih je nemoguce razumeti bez uzimanja u obzir Milosevicevih ambicija da bude "posle Tita Tito".
Ivane,
U pravu si za Slobu,samo on nije razumeo Tita do kraja tj nije shvatao da je Tito u grabljenju političke vlasti bio beskompromisan,kad bi Tito kao Sloba u sred krize Jugoslavije sazvao Predsedništvo na kojem bi molio Kadijevića da uvede vanredno stanje i vojnu huntu. Tito bi to uradio sam bez razmišljanja.
Što se tiče ratova,opet se vraćamo na priču ,,sve je Sloba zakuvao" a nije bilo tako. Više je taj rat trebao Tuđmanu da očisti Srbe,a i Alija je započeo svađu u BIH izbacujući Srbe iz ustava(mada je kod samih Bošnjaka najveći protagonista rata bio Haris Silajdžić).
>> Milosevic je bio opsednut Titom kao modelom. On je hteo da vlada unutar Jugoslaviej kao Tito, a i mislio da je moze da glumi Tita i u spoljnoj politici,kao da nije pao Berlinski zid.
---
šta je tačno milošević umišljao, ne vredi ni razmišljati. dok se titova vladavina gotovo geometrijski oslanjala na nacionalnu mešovitost jugoslavije, milošević se koncentrisao isključivo na prostore gde je srpski narod činio većinu, iako je njegova retorika nominalno zvučala kao pro-jugoslovenska, a to je bila priča koja je (s razlogom) prolazila samo u tzv "srpskim zemljama", dakle, bila je prilično selektivna i oslanjalo se na organizaciju kraljevine jugoslavije koja je upravljački personal gotovo iskjučivo vukla sa srpskih prostora;
u realnosti, "pustio" je sloveniju bez tračka dvoumljenja, istina nakon smehotresnog rata, ali još uverljiviji primer videli smo prilikom osamostaljivanja makedonije, gde nije ispaljen niti jedan jedini metak.
za razliku od tita, milošević za ceo prostor jugoslavije nije bio ni najmanje zainteresovan (drastična razlika u odnosu na tita, koji je veoma pazio na unutrašnji balans). slobina priča u sloveniji i makedoniji naprosto nije prolazila niti je učinio ikakav pokušaj da ona tamo prođe, niti je to slobi za razliku od npr anta markovića bilo bitno; slovenija se dala u rat, makedonija je sprovela referendum na kojem je preko 90% stanovništva reklo "ne" jugoslaviji i milošević sa tim nije imao baš nikakav problem.
za razliku od tita koji je bio posvećen višenacionalnoj federaciji i od toga napravio veliku stvar i z međunarodnim razmerama, milošević je bio posvećen centralizaciji i rastakanju postojeće federacije u svoju korist, jašuci na talasu podrške od strane naroda sa relativnom većinom u sfrj, pokušavajući da kapitalizuje taj kvantitet i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.
to je potpuno suprotan politički proces u odnosu na tita i pre svega je signalizirao vraćanje na gorepomenuto ustrojstvo kraljevine jugoslavije.
osamdesetih, milošević je davio sa pričama o nekakvoj "modernoj, efikasnoj federaciji" (ili takva ili nikakva pa ko hoće može da ide), čijem uspostavljanju je navodno glavna smetnja bila birokratizovana država pa smo dobili za rezultat anti-birokratsku revoluciju u vojvodini - koja je zapravo bila klasično nedemokratsko preuzimanje moći od postojećih struktura, napuštanje dotadašnje autonomije kosova gde je opet moć koncentrisana u kabinetu predsednika i tako dobilo tri glasa u federalnim telima, dobili smo žestoku agitaciju po hrvatskoj i bosni uz naprasno otkrivanje kostiju i "svekolike istine", dobili smo krajnje jasno definisan uvod u etničke sukobe "nas protiv njih" na teritoriji titove jugoslavije koja je stvarana na potpuno suprotnim osnovama, tj na osnovama solidarne višenacionalne borbe protiv ideoloških neprijatelja, bez obzira na nacionalnost i/ili veru.
kraće rečeno, miloševiću nije padalo na pamet da vlada na način koji je tito demonstrirao u svojim decenijama, a to kažem bez ikakve namere da namećem ili da poredim ovu dvojicu kao moralne, ideološke ili bilo kakve druge autoritete.
==
>> Ratove u Jugoslaviji 1990ih je nemoguce razumeti bez uzimanja u obzir Milosevicevih ambicija da bude "posle Tita Tito".
---
ta dvojica imaju zajedničku crtu utoliko što su gradili brane i izigravali demokratiju, ali se radi o potpuno drukčijim političarima.
a čak i da je tačno to što zastupaš, samim tim što je milošević pokušavao da imitira tita, to ga je drastično razlikovalo od tita.
treće, milošević je bio veoma svestan pada berlinskog zida i on je nacionalnu euforiju stvorenu širom evrope, koja je došla i do jugoslavije/srbije, veoma vešto iskoristio da se učvrsti kao etnički poglavica i poput komunističkog generala tuđmana, našao puno goriva za ostvarivanje svojih ideja.
Cudno jesto i vi ne zivite u Monta Carlu.Ostavite Srbiju na miru.Uzivajte ma gde da ste na vasem ZAPADU.
Necu, bas sam resio da doprinesem da opet bude iz tri dela, a ne cela. :)
Stavise mislim da bi trebalo da bude jedno 10-15 delova. Posle Sandzaka i Vojvodine, Sumadija je sledeca. Sve otcepimo do Srbije i pripojimo NATO-u. Na kraju ce smao Dedinje, SANU i Francuska 7 da ostanu poslednji bastioni pravog srpstva. :)
"u realnosti, "pustio" je sloveniju bez tračka dvoumljenja, istina nakon smehotresnog rata, ali još uverljiviji primer videli smo prilikom osamostaljivanja makedonije, gde nije ispaljen niti jedan jedini metak."
Mnogo velika glupost. Iz ovoga se cita da je rat u HR vodjen zato sto je to sloba hteo, a ne zato sto su Hrvati hteli etnicki cistu Hrvatsku. Ko god da je bio na vlasti u Srbiji rata u HR bi bilo a rata u Mekedonij, Slovenije i CG ne.
>> Iz ovoga se cita da je rat u HR vodjen zato sto je to sloba hteo, a ne zato sto su Hrvati hteli etnicki cistu Hrvatsku.
--
ne. govorim o sličnostima i razlikama tita i slobe - moje mišljenje je da bi "sloba dobar titov učenik", tj. tito u slobinim cipelama, bez pardona zapalio i sloveniju i makedoniju u ime jugoslavije, da je sloba bio takav kakvog ga ivan opisuje a opisuje ga kao tita iz revolucionarne faze.
međutim, ideološkii i politički, ta dvojica su se veoma razlikovala.
a inače, kada se već došlo do osamdesetih i miloševića i tuđmana, ni ja ne mislim da je rat moguće bilo izbeći, s obzirom da su obojica već sastavili računice svoje eventualne dobiti i entuzijastički krenuli da ih materijalizuju.
>> Dodatna tragedija ove zemlje,a rekao bi i ostali SFRJ zemalja je upravo što se nisu u potpunosti sagledali svi aspekti 50 godina terora ne samo nad elementarnim slobodama,već i nad zdravim razumom.
--
ja mislim da bi sada prosečni mađar, čeh, poljak, rus, bugarin, rumun ili albanac, koji je imao prilike da okusi njihovu verziju komunizma - zaplakao od smeha.
Možda al oni danas nemaju sumnju u to šta im je taj režim učinio. Na prostoru nekadašnje SFRJ sve puca od romantike za bivšom Jugom,plaču poljoprivrednici,penzioneri,socijalnegrupe,svi bi da se vrati nekadašnji sistem sveopšte raspodele po birokratsko-gerijatrijskom principu kako bi što manje radili za što više para.
Ni sama SFRJ nije bila ista 48e i 74e,al to ne menja suštinu kako su oni došli na vlast,kako su je čuvali i šta su krajnje posledice po sve ljude i sva exSFRJ društa.
Možeš uvek da porediš se sa najboljima a možeš i da se tešiš pa porediš sa lošijima,sve zavisi šta želiš da postaneš.
@Brut
"Za mene prestolonaslednikovo ućutkivanje obrazovaca (ma iz kojih razloga, lične sujete, itd.) ima dodatni simbolički značaj: U prisustvu NjKV zabranjeno je klicati ratnom zločincu Ratku Mladiću. Princ prestolonaslednik Aleksandar II je svojim gestom povukao civilizacijsku liniju između monarhije i republike.
Pre 20 godina je na Gazimestanu objavljen rat svim ostalim republikama. Ove godine je na Gazimestanu objavljeno da su monarhija i republika u ratu."
Brute, brate :)
Živeo kralj!
>> Možda al oni danas nemaju sumnju u to šta im je taj režim učinio.
---
to je danas prosečnom čehu, rumunu, bugarinu, albancu itd prilično nebitno. s obzirom kakvu lepu prošlost u odnosu na pobrojane smo imali, zapanjujuće je koliko oko nje ridamo - a sada ispada da je bolje bilo imati envera hodžu ili mao cea umesto tita.
nije problem prošlosti koliko srbija ima problem sa sadašnjošću i sa nepoimanjem ideje kuda koliko sutra, pa se svako-malo podgreva komunistički leš, star preko 20 godina.
inače, zapanjujuće da se tekst borisava ristića nije nijednom rečju osvrnuo ili bavio četničkim ili ustaškim - što rukotvorinama, što 'profesionalnim ubijanjem' - koje se ne može ni izbliza podvesti pod komunističku tradiciju, pa da vidimo šta je zapravo prava suština jugoslovensko-balkanskog načina ratovanja.
"To vam je tajna srpskog nacionalizma."
ne znam zasto se uopste trazi neka specijalna tajna srpskog nacionalizma. kao da je to jedini narod u istoriji kojem je palo na pamet da se bori za sto vecu teritoriju.
Post a Comment