Pages

24 July 2011

Krediti u švajcarskim francima

Pošto su zbog jačanja CHF sada rate ovih kredita mnogo veće, banke nude besplatnu konverziju u evre. Mislim da bi to bila jako loša stvar za dužnike.

Za devizne kurseve važi da su najmanje predvidiva ekonomska veličina. Niko ne može kredibilno predviđati njihovo kretanje. Sa tom ogradom u vidu, mislim da ima nekih razloga da švajcarski franak sada prestane da raste i polako krene nadole.

Ako se pogledaju pariteti kupovne moći, franak je precenjen za 40-50% u odnosu na dolar i evro. Pariteti kupovne moći kažu gde bi kurs dugoročno trebalo da bude.

To ne znači i da će se brzo tamo vratiti, jer kursevi dosta dugo mogu ostati precenjeni ili potcenjeni gledano po ovoj meri. Ali CHF do sada nije bio toliko precenjen u odnosu na druge valute, već je tek nedavno porastao (za razliku od nekih drugih valuta, skandinavskih na primer, koje su stalno tako precenjene). Ako pogledate sliku kretanja kursa franka prema evru, vidi se da franak obično teži da bude na nešto nižem nivou od sadašnjeg. Nije franak pre dve godine bio vanredno nizak, nego je sada vanredno visok.

Takođe, franak u poslednje vreme nije porastao zbog nekih strukturnih i ekonomskih razloga koji bi ga mogli ostaviti na stalno visokom nivou, nego zbog globalnih neizvesnosti. Porastao je iz istog razloga iz kojih je porasla cena zlata. Ostale glavne valute su postale sumnjive što zbog monetarnih ekspanzija (dolar i funta), što zbog kriza i javnih dugova (evro i jen), što je zlato i franak, kao i uvek u uslovima kriza, učinilo primamljivijim.

Sada ako predviđate apokalipsu ostatku sveta, možete tvrditi da će franak i dalje rasti. Ali mislim da nema razloga za to. Fed je prestao sa monetarnom ekspanzijom, nije izazvao inflaciju niti veća inflaciona očekivanja i ovih dana počinje polako da povlači novac. I EU je sa grčkim bankrotom od pre dva dana polako počela da rešava problem.

Ako je to tačno i franak počne da pada u odnosu na evro, onda ćete ako sada konvertuje u evro biti na dvostrukom gubitku. Da biste konverzijom po sadašnjem kursu dobili, potrebno je da franak ne samo ne padne, nego nastavi da raste. Ali mislim da je to malo verovatno. Štaviše, da NBS to nije zabranila, preporučio bih da se sada zadužite u francima.

29 comments:

Nemanja said...

Strasno je koliko je funta pala. Ko god je kupovao PlayStation 3 igre, sigurno je to primetio.

Najnoviji naslov na uk sajtovima kosta oko 40funti sa transportom. To je bilo izmedju 53 i 55 evra pre nekih 7-8meseci. Danas ukucate "40pounds in euro" na google i dobijate: 40pounds = 45.4euro.

MMiillaann said...

Uz svo dužno poštovanje Slaviša za inflaciju dolara nisi u pravu. Najpre inflacija govori o smanjenju kupovne moći novca,a to je bar u slučaju dolara jasno,koliko su rasle cene zlata, srebra, nafte, bakra, poljoprivrednih proizvoda zapravo govori o inflaciji dolara. To što USA labour and statistics ima neki svoj metod merenja inflacije ne mora da govori ama baš ništa o stvarnoj inflaciji,čak metodologija koju su koristili do pre 3 decenije govori o inflaciji u USA koja je dvocifrena. Padnu naglo cene nekretnina a porastu cene sirovina sve se zbućka u jedan koš i promeša i kao nema inflacije,da...
Druga stvar je da iako ponuda i tražnja valute određuje njoj cenu,kao i drugoj robi,činjenica je da je ta roba tj valuta monopolizovan proizvod u rukama države. Dakle franak će ili jačati ili slabiti prvenstveno od monetarne politike Švajcarske,ponuda i tražnja su tu samo rezultat. Iako je ponajviše jačao,kuloarske špekulacije u vezi franka su najveće,neki u Švajcarskoj govore da jak franak šteti njihovoj industriji a neki skroz suprotno da planiraju još čvršće vezivanje franka za zlato(sad mu je negde oko 20 posto pokrivenost u zlatu) a to bi ga tek pojačalo

Aleksandar Stevanović said...

Loše je što se sada dužnici u švajcarcima nagovaraju da se "reše bede" u momentu kada je to za njih najgore. Osim ako neko zaista ne veruje da će jedan franak vredeti 2 evra za 10 godina.

Slaviša Tasić said...

@Mmiillann,

mnogi se upinju da pokažu inflaciju tim alternativnim metodama, ali mora se priznati da je standardne mere ne pokazuju. Niti se ispoljavaju inflatorna očekivanja, preko TIPS i drugih pokazatelja. Osim zvanične statistike postooje i druge mere, kao BPI (merenje online cena), koji takođe ne pokazuju inflaciju.

Zlato i sirovine nisu tako dobar pokazatelj jer, prvo, imaju svetske cene i ne zavise samo od dolara. Drugo, i kod njih postoji privremeni efekat bežanja u sigurnost kao kod franka.

"Dakle franak će ili jačati ili slabiti prvenstveno od monetarne politike Švajcarske"

Monetarna politika i kurs uopšte nisu tako dobro povezani. Pogledaj kurseve nekoliko zemalja sa praktično nultom inflacijom. Sa sličnim monetarnim politikama, njihove valute mogu da rastu i padaju međusobno za +-30%. Ne može se reći u iole preciznijem smislu da kurs franka zavisi od monetarne politike Švajcarske.

MMiillaann said...

Slaviša,
Citiraću Pitera Šifa ,,kupovina TIPS su klasičan primer davanja lisici da čuva kokošinjac" država svojim nekim setom pravila,metodologijom prikaže inflaciju koja joj je politički pogodna i isplaćuje kamate prema njoj. Isto mislim i za ostale metodologije,npr USA u svojoj metodologiji kad računa inflaciju ne računa hranu i energente 2 ponajvažnije grupe potrošačkih proizvoda za egzistenciju ljudi.
Svetske cene sirovina su one koje i američke kompanije kupuju te sirovine,a to se naravno prenosi i ka krajnjim potrošačima. Kako može biti i to da svetske cene sirovina nemaju veze sa dolarom kad je on svetska valuta u kojoj se trguje na većini berzi.
Kako je moguće da monetarna politika nema uticaja na kurs,pa kakva joj je onda uloga ako ne utiče na ponudu i tražnje valute na koju ima monopol,šta je onda monetarna politika umetnost sebe radi. Ti sad kažeš uporedi 2 države sa nultom inflacijom i velikim oscilacijama valuta,ja opet kažem sa inflacijom čija metodologija je jako usmerena,a nema smisla posmatrati ni inflaciju i cenu valute u istom vremenskom okviru,ne idu dolari uvek na isto mestu gde i franci,da ne govorim o tome da je svaka svetska valuta po količinu u opticaju u svetu jako specifična,npr dolara je 66 posto,eura 26 posto a franka 0,nešto posto,to je kao da porediš raketu,helikopter i auto-igračku na baterije u brzini

Slaviša Tasić said...

O tome se i radi, sve tvrdnje da inflacije ima su neki ad hoc - svetska cena bakra, svetska cena zlata, citiranje Pitera Šifa. Po standardnim merama, koje su do sada i Šifu i svima bile dobre, ne državnim nego i privatnim, inflacije nema. Kad se zagrebe ispod površene i logično je da je nema jer novčana masa nije mnogo porasla a brzina obrta novca se smanjila. (Porasla je značajno samo monetarna baza ali to je nešto drugo.)

"Kako je moguće da monetarna politika nema uticaja na kurs"

Lepo, monetarna politika nije presudna i to je sasvim vidljivo golim okom, kao što sam ti rekao na ovom primeru. Uzmi period 2000-2008., EU, SAD i Švajcarska sve imaju istu inflaciju, sličan rast novčane mase i kamate, a valute im međusobno idu gore dole. Razlog je što na kurse utiče mnogo stvari (kamatne stope, izvoz i uvoz, FDI, očekivanja, rizik...) i monetarna politika je samo jedna od njih.

MMiillaann said...

Ako je tako kao što ti tvrdiš Slaviša onda je monetarna politika jedna velika zabluda,kad kažeš da ona nema veze sa vrednošču valute na koju ima monopol to makar i potpuno laički gledano zvuči kao da kažeš da fudbaleri nemaju baš neki uticaj na ishod fudbalske utakmice.
Znam da sam skrenuo van teme al sam tek sad dodatno zbunjen,kad kažeš da monetarna baza nema uticaj na novčanu masu... Ako se dobro razumem M3 čine monetarna baza plus još neki agregati(štedni ulozi,krediti...),ali i ti agregati su suštinski derivati monetarne baze,možda veza nije linearna al ako baza raste valjda je logično da i masa novca raste u nekom roku ,ne mora odmah.
Koliko ja znam hiperinflacija se uvek dešavala zbog primarne emisije novca.
Ako je internacionalnost cena sirovina problem u merenju ili barem percepciji inflacije,na moj život one imaju itekako mnogo uticaja a cene nekretnina u USA koje naglo padaju ama baš nikakav

Slaviša Tasić said...

Monetarna politika se ne vodi zbog kursa, nego je usmerena na domaće cene (ili zaposlenost ili druge ciljeve). Većinu centralnih banaka kurs ne interesuje preterano, i što je veća ekonomija (EU, SAD) manje ih interesuje. Možda si pogrešan utisak stekao zbog NBS, koja se stalno bavi kursom iako navodno imamo plivajući dinar. Ali NBS je anomalija, zato ja i govorim ovde da nam treba fiksni kurs kad im je već toliko bitan.

Pa pogledaj čak i dinar, iako je monetarna politika tu dosta usmerena na kurs, za 10 godina cene su porasle mnogo više nego što je pao kurs. Znači čak ni tu odnos uopšte nije 1:1, ima mnogo drugih činilaca.

M (1,2,3, bilo koja) = MB (monetarna baza) x m (multiplikator). Puta a ne plus -- što znači da ako MB poraste i trostruko, novčana masa (neka od M-ova) ne mora uopšte, ako multiplikator proporcionalno padne. Ili prostim rečima, ako banke iz rezervi (MB) koje im je centralna dala, ne plasiraju kredite dalje u privredu. To se dogodilo u zemljama sa monetarnim ekspanzijama, multiplikator je pao i iako je MB povećana značajno (putem QE i inače), novčana masa nije mnogo porasla. I zato nema inflacije.

Strah potiče od pitanja šta će se desiti kada multiplikator opet poraste, kada banke počnu da dele kredite -- da li će CB biti sposobna da na vreme povuče svu tu MB nazad? Ima ljudi, kao Šif, koji misle da neće moći, ali većina tržišta ne pokazuje preterani strah od toga.

MMiillaann said...

Hvala na objašnjenjima

Срђан said...

Staklene noge Slaviše Tasića.

Da li je tvrdnja da cene nafte, sirove a i njenih derivata, drugih sirovina, hrane, nekretnina itd. nisu u vezi sa monetarnom ekspanzijom?

U redu za dinar, jedna mala, beznačajna valuta, ali dolar, evro, franak, jen...

Vojvoda said...

@Mmiillann

Dakle franak će ili jačati ili slabiti prvenstveno od monetarne politike Švajcarske,ponuda i tražnja su tu samo rezultat.
---
Да пратиш ситуацију, а не теоретишеш, знао би да је SNB већ икс пута безуспешно интервенисала да ослаби франак (јер штети извозу).

Па SNB је прошле године направила губитак од 21 M $ због бесмислених интервенција! Једноставно SNB не може против велике навале. Боље да су увели порез на капитална кретања или како се већ то каже.

http://www.bloomberg.com/news/2011-07-13/swiss-exporters-mull-euro-wages-to-ease-brutal-impact-from-franc-s-gains.html

@ Slaviša Tasić

mnogi se upinju da pokažu inflaciju tim alternativnim metodama, ali mora se priznati da je standardne mere ne pokazuju.
---
Нисам знао да је Бернанке на блогу са нама :-).

http://www.shadowstats.com/alternate_data/inflation-charts

Пример са САД није релевантан јер док је $ резервна валута, Фед ће извозити инфлацију, а последице по свету су очигледне. Мислим, теби већ пола године рекордне цене пољопривредних сировина/хране очигледно ништа не значе.

http://www.fao.org/worldfoodsituation/wfs-home/foodpricesindex/en/

Slaviša Tasić said...

Pa i ovaj link pokazuje da nema vanredne situacije sa inflacijom. Razlika između alternativne i standardne mere je ista sada kao i pre 10 godina, ništa naročito se ne dešava sada.

Da li su standardne mere dobre je druga priča. Ali ne mogu da se menjaju po potrebi, da sada odjednom ne valjaju zato što neko hoće da pokaže inflaciju.

Isti važi i za cene sirovina, inflacija je porast opšteg nivoa cena, a ne porast cena koje mi odaberemo. Kad su pre nekoliko godina cene sirovina padale to niko nije zvao deflacija.

Срђан said...

@Славиша Тасић
"Isti važi i za cene sirovina, inflacija je porast opšteg nivoa cena, a ne porast cena koje mi odaberemo. Kad su pre nekoliko godina cene sirovina padale to niko nije zvao deflacija."

Па расту ли цене, у тоталу?

"Razlika između alternativne i standardne mere je ista sada kao i pre 10 godina, ništa naročito se ne dešava sada."

Не расту, ако прихватимо да нису ни пре 10 година расле.

@Vojvoda
"Нисам знао да је Бернанке на блогу са нама :-)"

:D

Vojvoda said...

Pa i ovaj link pokazuje da nema vanredne situacije sa inflacijom. Razlika između alternativne i standardne mere je ista sada kao i pre 10 godina, ništa naročito se ne dešava sada. 
----

Шалиш се, зар не? Ти видиш да је по SGS тренутна инфлација у САД преко 10%? Да ли видиш да од 1988. она није испод 5%?

SGS рачуна инфлацију по старим метода.


inflacija je porast opšteg nivoa cena, a ne porast cena koje mi odaberemo
----

Ту сам те чек'о. Дакле, Аустријанац ниси. Мислим да нема потребе да куцам шта је инфлација по Аустријској школи економије. Прича о општем порасту нивоа цена не пије воду.

Одговор ме подсећа на Дудлијев (председник њујоршког Феда) из марта о цени хране и iPad-у:
http://www.reuters.com/article/2011/03/11/usa-fed-dudley-ipad-idUSN1124415220110311


Kad su pre nekoliko godina cene sirovina padale to niko nije zvao deflacija.
----

Дефлација је постојала у 4. кварталу 2008. после колапса “Лиман браће”.

П. С.
Лепо ја откуцах да овде имамо Бернанкеа.

Slaviša Tasić said...

"Ти видиш да је по SGS тренутна инфлација у САД преко 10%? Да ли видиш да од 1988. она није испод 5%?"

Pa o tome se i radi, ova mera STALNO pokazuje veću inflaciju. Znači ništa drugačije sada, posle QE. Ti napadaš meru inflacije kao takvu, a ne pokazuješ da vanredne inflacije ima sada, ove godine. Da ne ponavljam više, sve sam to već rekao.

"Ту сам те чек'о. Дакле, Аустријанац ниси."

Nemam pojma, znam da je jedan moj rad na listi relevant scholarship Hayek Projecta, ako to nešto znači. Ali etikete mi uopšte nisu važne. I za tvoju informaciju, kvalifikovaniji austrijanci delove austrijske monetarne teorije tretiraju kao minor embarassment. Inflacija je porast količine novca u opticaju? A kojeg novca? MB? M1? M2? M3? MZM? Vremena su se promenila od Misesa do danas, novac nema isti oblik koji je imao tada. Terminologija se takođe promenila i ako je u vreme Misesa bilo nedomuice šta koja reč znači, danas nema. Sporazumevanja radi, prihvataju se dominantne definicije. Da bi se znalo o čemu se govori, inflacija danas svuda, čak i za austrijance, znači porast opšteg nivoa cena. Može se govoriti i o porastu novčane mase, ali to je druga stvar, to se prosto zove "porast novčane mase", niko to više ne zove inflacija. Osim ovih internet austrijanaca koje si izgleda čitao u poslednje vreme i odmah misliš da si popio svu pamet sveta.

MMiillaann said...

Vojvoda,
A kako će i biti uspešni kad im je pokrivenost franak zlatom 20 posto a zlato poskupi 3 puta za 3 godine. Ne treba ti teoretisanje,upotrebi najprostiju matematiku.
Odakle si sad izvadio da slaba valuta pomaže izvozu,optužuješ Slavišu da nije Austrijanac,tek što ova izjava nije ,,austrijska".
Rekao bi ja Vojvoda da je i tebe Bernake naučio ponešto :-)

Goran Nikolic said...

Slažem se sa iznetim tezama potpuno. Nešto bih dodao.
Po teoriji pariteta kamatnih stopa franak bi trebalo da apresira budući da je interbankarska kamata na franke znatno niža od EURIBOR-a. Međutim, to je bio i slučaj pre tri godine. Trenutno niske bazne i samim tim i kratkoročne interbanakrsek kamate posledica su diskrecionih mera centralnih banaka usmerenih na podsticanje oporavka. Dakle, to što ECB vodi oprezniju politiku sa baznom kamatom ne upućuje na buduću depresijaciju evra. Rekao bih naprotiv, ali nemam teorijsko utemeljenje

Jovan said...

"Inflacija je porast količine novca u opticaju? A kojeg novca? MB? M1? M2? M3? MZM? Vremena su se promenila od Misesa do danas, novac nema isti oblik koji je imao tada."

Ako cemo da teramo mak na konac, odista ne vidim zasto je bitna promena "oblika novca" sve dok novcem smatramo bilo sta sto ispunjava sve tri osnovne funkcije novca (dakle ukljucujuci i "store of value"). Istorijski se pokazalo da valute bez pokrica (poput dolara ili evra) ne mogu da ispunjavaju tu funkciju, te ih stoga ne mozemo smatrati novcem bez da redefinisemo i sam pojam "novca".


"Ako pogledate sliku kretanja kursa franka prema evru, vidi se da franak obično teži da bude na nešto nižem nivou od sadašnjeg."

Voleo bih znati kako se to vidi sa slike, jer ekstrapolacijom franak "tezi" u stratosferu, a ne na nizi nivo od sadasnjeg. Obzirom da vrlo slicnu krivu odnosa prema evru u zadnjih 10 godina ima i zlato, da li to znaci da i zlato "tezi da bude na nešto nižem nivou od sadašnjeg"?


"Fed je prestao sa monetarnom ekspanzijom, nije izazvao inflaciju niti veća inflaciona očekivanja i ovih dana počinje polako da povlači novac."

Zavisi cime merimo inflaciona ocekivanja, ako postoji bilo koji drugi razlog skoka cene zlata sa 200 na 1600 dolara u poslednjih 10 godina voleo bih da ga cujem.

Slaviša Tasić said...

Gorane,
da, i ja mislim da kamate u ovom slučaju ne govore mnogo, jer ih je ECB podigla a ovi drugi ih veštački drže nisko, tako da su signali što se tiče toga poremećeni. Pogledao sam i forwarde, oni bi trebalo da kompenzuju ovu razliku, ali nije tako - znači ne klade se na apresijaciju franka.

Jovane,

na sve sam to odgovorio u prethodnim komentarima. Oblik novca je bitan zato što ovi pokušavaju da definišu inflaciju kao rast količine novca. U tom konteksu ja pitam - kog novca? Različiti agregati imaju različiti uticaj na cene. Šta je onda po njima inflacija - rast M2? M3? Ali njih centralna banka ne kontroliše. MB? M1? Ali oni nisu veoma dobro povezani sa kretanjem cena (u SAD se MB se upetostručio, cene nisu).

A u Srbiji, ako se inflacija definiiše tako onda U SRBIJI NEMA INFLACIJE. Jer M1 i M2 su u Srbiji vrlo slabo rasli u poslednjih godinu dve. Zato je to u suštini diletantski argument. Uozbiljite se, gledanje Šifa na youtubeu i čitanje mises.org nije zamena za poznavanje ekonomije.

"Voleo bih znati kako se to vidi sa slike"
Govorili smo o onoj drugoj slici, koja pokazuje dva različita cenovna indeksa.

"Zavisi cime merimo inflaciona ocekivanja..."

Cenom zlata se sigurno ne mere. Ako gledamo cenu zlata, onda to znači da smo pre poslednih nekoliko godina imali deflaciju. Inflacija se ne meri cenom bilo kog pojedinačnog proizvoda, pa ni zlata. Rekao sam zašto mislim da cena zlata raste, ne zbog inflacionih nego zbog svih drugih rizika.

Jovan said...

Slavisa,

Rekoh samo da M2, M3 i slicni nisu ni povezani sa novcem, jer papirne valute (dolar, euro, svajcarac) nisu novac, iz razloga koji sam naveo u prethodnom postu.

Ne bih da ulazim u diskusiju oko razlicitih definicija inflacije, jer tu nemamo sporenje oko tacnosti definicije, nego oko znacenja reci, sto je stvar konvencije, a ne istinitosti. Mi ne govorimo o tome sta inlacija stvarno jeste, nego samo o tome sta cemo zvati inflacijom.

"Govorili smo o onoj drugoj slici, koja pokazuje dva različita cenovna indeksa."

Ne znam kako je to moguce, jer ja sam citirao deo koji sadrzi upravo link na sliku na koju sam se referisao.


"Rekao sam zašto mislim da cena zlata raste, ne zbog inflacionih nego zbog svih drugih rizika."

Stavimo se u ulogu nekog ko se plasi svih drugih rizika izuzev inflacije. Umesto da ostane u kesu i uzima kamatu, on kupuje zlato koje je relativno skupo (skocilo nekoliko puta) i pri tome ne dobija nikakvu kamatu. Ako izuzmemo inflaciju, ne vidim taj rizik od koga pozicija u zlatu stiti, a pozicija u kesu ne stiti.

Slaviša Tasić said...

"nemamo sporenje oko tacnosti definicije, nego oko znacenja reci, sto je stvar konvencije, a ne istinitosti."

Tako je, to sam i ja pokušao da kažem.

Ovo je bio link o kojem se govorilo:
http://www.shadowstats.com/alternate_data/inflation-charts

"Ako izuzmemo inflaciju, ne vidim taj rizik od koga pozicija u zlatu stiti, a pozicija u kesu ne stiti."

Recimo pad berze ili bankrot država i njihovih obveznica, to su rizici zbog kojih je moguće kupovati zlato. Imaš keš, ali njime ne kupuješ ni akcije ni obveznice ni daješ u fondove, nego hoćeš samo sigurnost. Jednostavno sve alternativne mere inflacije i očekivanja inflacije ih ne pokazuju. Zlato i sirovine nisu dovoljan pokazatelj, tim pre što su to globalne cene i što se kupuju i iz drugih razloga, nevezanih za rizik i inflaciju. Možda si u pravu, ali si u manjini, tržišna većina ne očekuje inflaciju.

Dosta će zavisiti od toga kako će izaći iz QE, kako misle da povuku sve te rezerve, monetarnu bazu, nazad. Ali za sada većina očigledno ne očekuje probleme sa tim.

MMiillaann said...

Na kraju smo od teme jačine franka skroz na inflaciju skrenuli i ništa zaključili. Mislim da nismo precizno ni definisali inflacija čega. Onako kako sam je ja naučio laički da je to pad kupove moći novca,a mislim da šta god ko pričao pad kupovne moći dolara je evidentan. Cene svih roba na berzi skaču,a to što padaju druge cene pa to ofsetuje,pa austrijanci najviše i okrivljuju inflaciju za dugoročni balon berzi,nekretnina u USA.
Istina je da je zlato samo jedan parametar kojim se može meriti vrednost ne samo valuta,već svih drugih roba ali je isto tako očigledno da su oscilacije u vrednosti zlata prema tim drugim stvarima dugooročno enormno manje nego dugoročan pad kupovne moći bilo koje fiat valute,a sve što ja vidi u snazi franka je da se on tu najbolje pokazao ubedljivo. Samo mu bivša nemačka marka i danas euro u tome mogu iole parirati,ali su slabiji,pričam o snazi kupovne moći valute

Slaviša Tasić said...

Inflacija je porast opšteg nivoa cena. Ne pad valute, ne pad kupovne moći novca na međunarnodnom planu ili porast određenih cena. Porast opšteg nivoa cena u zemlji, to je definicija.

MMiillaann said...

Slaviša,
U jednom od prethodnih komentara rekao si da se M1 i M2 nisu mnogo menjale u Srbiji u protekle dve godine,iako je inflacija bila visoka.
Pretpostaviću da si pogrešne podatke pogledao pošto je ova izjava ekstremno pogrešna. Možeš proveriti i na sajtu Ministarstva finansija i NBS,ne samo da su se menjale nego su se menjale mnogo više nego stopa inflacije i po 30 posto(toliko je smanjen primarni novac npr,a M3 je rastao jako blizu stopi inflacije). Ono što ja ne razumem je kako je moguće da oni smanje primarni novac za 30 posto,a da novčana masa M3 poraste 15 posto i opet imamo visoku inflaciju. Profesorka Popović daje još jedno dodatno objašnjenje za inflaciju a to je ekstreman budžetski deficit koji generiše snažnu agregatnu tražnju,ali moje pitanje je zašto novčana masa M3 ima toliki uticaj na inflaciju toliki da sterilisanje jako velike količine primarnog novca nema ama baš nikakve efekte na smanjenje iste.
P.S. Znam da imaš pametnija posla od podučavanja čitalaca bloga,ali ovo je bar za mene velika misterija. Znam da si u nekom od prethodnih postova pisao da su uzroci naše inflacije delimične eksterne prirode,ali opet ovako snažne intervencije na primarnom novcu a cene i dalje ,,vrište"

Slaviša Tasić said...

Milane,

Evo podataka o kretanju novčane mase u poslednje dve godine:

M1:
Dec. 2009: 258.427
Dec. 2010: 253.286
Maj 2011: 233.426

M2:
Dec 2009: 436.768
Dec 2010: 410.495
Maj 2011: 390.374

Prema tome ništa nije pogrešno, u pitanju nije nikakav rast nego opadanje. Ranije su rasli, ali ja u tom komentaru kažem "u poslednjih godinu-dve."

"Ono što ja ne razumem je kako je moguće da oni smanje primarni novac za 30 posto,a da novčana masa M3 poraste 15 posto i opet imamo visoku inflaciju."

Primarni novac nije dobro povezan sa inflacijom, jer najveći deo primarnog novca čine rezerve banaka, koje one drže kod CB i koje zato nikad direktno ne dolaze u kontakt sa privredom, kupovnom moći, tražnjom. Za inflaciju su važniji drugi agregati, M1-M3. Primarni novac je važan u smislu da iz njega potiču M1 i ostali, ali odnos među njima nije direktan i stalan. Zato je moguće da MB padne a da na primer M3 poraste, ili kao u SAD da MB nenormalno poraste, a da drugi stoje. Centralna banka kontroliše samo MB, a što se više udaljavaš od nje (M1,2,3), to je labavija veza i teža kontrola tih agregata.

E sad koji je od tih drugih agregata najbolji da se prati, na to nema tačnog odgovora. Agregati i njihova struktura se menjaju u vremenu, a i različite su važnosti u različitim zemljama. U većim zemljama je M2 obično najbolje povezan sa cenama, ili MZM (malo modifikovan M2), u manjim kao Srbija izgleda da su zbog deviza bolji širi agregati. Možda zato u M3 u Srbiji izgleda bolji. Mada to treba bolje pogledati, ne znam da li je neko merio te korelacije agregata i cena u Srbiji, a nikad nisam našao ni šta tačno obihvata srpski M3 i kako se meri.

Goran Nikolic said...

Setih se Monetarne ekonomije od pre 17 godina, Ćiriovićev udžbenik i čuvene Fridmanove teze
da je M2 u SAD najbolje koristiti kao referentni indikator

Slaviša Tasić said...

Da, Ćirovićeva knjiga je bila odlična. Onda je došao Živković i uveo svoju, po receptu prijatelja Žarka Ristića.

Friedman je do toga da je M2 najbolji došao emprijski, ne na osnovu nekih teorijskih razloga, nego tako što je M2 najbolje u prošlosti bio korelisan sa cenama u SAD. Ali to znači i da je nalaz promenljiv, da može biti različito u drugim zemljama ili u istoj zemlji u različito vreme.

Jadranko Brkic said...

A ja preporucujem da kupujete Franke dok su jos uvijek ovako jeftini. Jak Franak ce samo dobro znaciti Svicarcima, a bogami i meni, jer ce/mo sa njegovom vecom vrijednosti moci kupiti vise nego su/smo to prije mogli. $,€ - your time is up!

Jovan said...

Franci mozda jesu jeftini, ali nicija nije do zore gorela. :)