Pages

24 July 2011

O uvozu

Uvozimo sve:
Samo smo za prva četiri meseca 2010, uvezili oko 9.500 tona krompira, 4.300 tona paradajza, 1.000 tona paprike, više od 18.000 tona jabuka i 800 tona jagoda.

Kad se ovako nešto pročita, pada na pamet da zemlja nema dovoljno ovih proizvoda pa ih zato uvozi. U stvarnosti, većinu ovih proizvoda Srbija takođe i izvozi.

Na pojavu da se ista roba uvozi i izvozi su u jednom trenutku ekonomisti gledali kao anomaliju - zašto bi zemlja to radila? Ali pošto je svaki napredak ekonomije napredak u subjektivizmu, shvatili su da to itekako ima smisla ako se posmatraju želje pojedinaca, kupaca. Između zemalja redovno postoji uvoz i izvoz istih proizvoda jer ljudi vole širi izbor iste robe. Kad se i obična voda za piće masovno izvozi i uvozi, onda to govori da je sama različitost izbora, čak i kod tako jednostavnih proizvoda kao što je voda, neto vrednost.

Zato Srbija uvozi i izvozi jedne iste proizvode. Kada uvozi krompir to nije zato što ga ne proizvodi dovoljno, nego zato što potrošači, domaći i strani, iz nekog razloga jako cene različitost krompira.

Ako je Srbija neto izvoznik hrane da li to znači da je u proizvodnji hrane bolja od drugih zemalja? Ne, to znači da je u proizvodnji hrane bolja nego u proizvodnji drugih stvari. Čak i ako je dosta loša u proizvodnji hrane u odnosu na druge zemlje, može biti njen neto izvoznik u druge zemlje. Nivo konkurentnosti ne određuje vašu poziciju u izvozu ili uvozu.

To objašnjava postojeću situaciju: Srbija je manje konkurentna u proizvodnji hrane od zemalja EU, ali je neto izvoznik hrane, uključujući i u zemlje EU. I to je ekonomski sasvim normalna situacija.

Što ne znači da nivo konkurentnosti (što je ustvari samo produktivnost), nije važan. Naprotiv, vrlo je važan jer on određuje nivo životnog standarda u zemlji - ali to nema nikakve veze sa izvoznim suficitom ili deficitom.

13 comments:

Aleksandar Stevanović said...

Realno nije samo izbor, nego i raspoloživost. Ne možemo dobiti jagode, kada i Turci i Grci po ceni koju nam oni nude. Slično je i sa još nekim povrćem koje nam stiže iz drugih zemalja.

Nemanja said...

Bila je vest na b92 kako proizvodjaci maline ne mogu prodati svoju robu na EU trzistu, jer je ove godine zasiceno tim proizvodom. Potom sledi kukanje proizvodjaca o dostizanju cene dovoljne da pokriju rashode.

Sasvim u skladu sa ovdasnjim mentalitetom, koji Miodrag Zec slikovito opisuje da mi cak ni cackalice ne proizvodimo.

Zar nije bolje pretvoriti te maline u neki sirup, dzem, ili pekmez koji ima duzi rok trajanja od zamrznute maline.Postizete: Veci vremenski interval trajanja proizvoda, vece pregovaracke mogucnosti, visa cena.

MMiillaann said...

To sa malinama i rade veliki nakupci,naši i strani,uglavnom kad ih izvezu ali neki deo i u zemlji. Taj argument je dobar ali čisto kao preporuka onima koji imaju dovoljan kapital i da kupe maline i da ih prerade. Male poljoprivrednik bi mogli to da urade kad bi formirali neku vrstu kooperacije,zadrugu npr,al problem je što oni to neće a hoće (kao i mnogi drugi vidi se ovih dana po štrajkovima i blokadama) zaradu kolika im se sviđa a ne koliko im tržište daje. To se prostim rečnikom zove preraspodela po političkoj osnovi.

Marko Paunović said...

Ljudi, da li znate nekog Austrijanca, Nemca ili Francuza koji ce da kupi teglu na kojoj pise "Made in Serbia"? Da ne govorim o tome koliko je tesko uopste doci na police supermarketa u tim zemljama...

Sve su to lepe price, ali su samo to - price.

Nemanja said...

Seca li se (neko) Deleza Bre? Ljudi obecali da ce angazovati nase dobavljace, plasirati nasu robu po njihovim trgovinama u drugim zemljama. I sta bi? Ja i dan danas kupujem robu u Maxiju.

Jel to poruka stranim investitorima? E zato smo mi boranija od drzave, te takva proizvodnja dzema, pekmeza i sirupa nije ni moguca kad su radnici zasticeni kao beli medvedi, otvaranje firme Sizifov posao, dok su strani investitori strasila.

YoKey said...

Marko, a zašto misliš da Austrijanac, Nemac ili Francuz ne bi kupovali tegle "Made in Serbia"? Zbog predrasuda, nepoverenja prema novim proizvodima...?
Lično sam u Beču u Billi video naše proizvode, keks "Domaćica", "Plazmu" i svašta nešto, 2007. godine. OK, u Beču naših gastarbajtera onoliko, ali ovo je bila Billa na Schwedenplaz-u, suhom centru, gde Srbi baš ne pazare previše.
Takođe, u istom lancu supermarketa su već duže vreme (više od 10 god.) uobičajeni artikli grčki i bugarski delikatesni sirevi, kozji, ovčji, svakojaki. Ne vidim ni jedan razlog da se i srpski sirevi ne prodaju na isti način, po mom iskustvu su kupci na zapadu i te kako raspoloženi da probaju nove stvari, bez podozrenja prema poreklu.
I konačno, evo linka ka fotki na kojoj se vidi Jelen pivo na prodaji u Billi u Beču, u aprilu ove godine ;)
http://i205.photobucket.com/albums/bb254/YoKey_photo/207872_2021604344363_1371597028_2348200_6123642_n.jpg

YoKey said...
This comment has been removed by the author.
YoKey said...

Ne znam šta se desilo sa linkom tamo iznad, ajd sad ovako
http://bit.ly/oxiiGs

fg said...

Ovo je jos jedno od polja gde se novinari i laici igraju statistikom, pa mesaju babe i zabe. Njihov pogresan pristup ovom problemu ogleda se u tome sto poljuprivrednim proizvodima pripisuju homogenost koju oni u realnosti nemaju. Npr., iako mi imamo dosta maline (previse maline) samo laika moze da zacudi podatak da se svake godine uvozi neka kolicina maline iz Poljske. Radi se o tome da postoji vise vrsta maline od kojih svaka ima neku specificnost a time i posebnu traznju na trzistu. Neretko, i u okviru istog sortimenta trziste samo prepoznaje razlike, pa tako zbog razlicite kolicine suve materije u plodu zbog specificnih klimatskih uslova tokom vegetacije moze doci do situacije da se iz zemlje sa malom proizvodnjom odredjene kulture ona izvozi u zemlju gde postoji velika proizvodnja iste.
Znaci, nije svaka malina, pa ni svaki drugi poljuprivredni proizvod isti.

Nemanja,
...Zar nije bolje pretvoriti te maline u neki sirup, dzem, ili pekmez koji ima duzi rok trajanja od zamrznute maline.Postizete: Veci vremenski interval trajanja proizvoda, vece pregovaracke mogucnosti, visa cena.

Ovo jednostavno nije tacno.
Pomenuti proizvodi imaju manji rok trajanja od zamrznute maline i sa njima gubite pregovaracke mogucnosti jer smanjujete svoje trziste. Kupci zamrznute maline su brojni, dok preradjevine kupuju samo odredjeni trgovci.
Jedno je proizvodnja zamrznute maline i njeno sortiranje i prodaja, tj. snadbevanje industrije na zapadu tom sirovinom i poluproizvodom, a potpuno je druga stvar proizvodnja gotovih proizvoda od maline i njihova distribucija na zapadu, u konkurenciji kompanija sa zapada koje u u tom poslu neretko i vise od sto godina.
To ti kazem kao proizvodjac i trgovac zamrznutom malinom.
A da sam u pravu svedoci i cinjenica da kolege iz preradjivacke industrije jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Prica o propagiranju proizvodnje je sarena laza akademskih radnika i politikanata koji nemaju dan iskustva u privredi. Pomenuta gospoda svoje celokupno vanakademsko iskustvo uglavnom imaju u bankarskom sektoru, mnogi bas u NBS, koja je btw, najveci generator problema u privredi.
Proizvodnju ce pokrenuti onaj koji napravi kontakt sa trzistem i prepozna takav interes, a ne onaj ko prati neki obrazac razvoja koji bi predlozio Stamenkovic sa EI i finansirao budzet RS.

Marko Paunović said...

YoKey,

Naravno da ne mislim da je bukvalno nemoguce, ali je etiketa "Made in Serbia" svakako teret proizvodu, narocito prehrambenom proizvodu. Ljudi ce da kupe kineske igracke, ali ne verujem da bi rado kupovali kineske kobasice i dzem. E, kako mi gledamo na Kineze i njihove food safety sisteme, tako otprilike na nas gledaju na Zapadu.

Dakle, nije nemoguce, vec je veoma tesko prodavati dzem - treba ti marketing i distribucija. Za sirove (zamrznute) maline to sve ne treba u toj meri.

Pogledajte i komentar FG-a.

YoKey said...

Dobro de, nisam ja baš imao striktno džem na umu, nego robu široke potrošnje generalno, prehrambene proizvode u rafovima supermarketa.

YoKey said...

Osim toga, ljudi su, i na zapadu i kod nas, do pre 10-20 godina bili jako sumnjičavi i prema kineskim igračkama, pa eto više nisu. Naravno da su marketing i distribucija neophodni, ali to valjda nisu nerešivi problemi. Opet, ako mogu Grci i Bugari, ovi potonji još i pre stupanja u EU, ne vidim zašto ne bi mogli i Srbi.

Nemanja said...

Donekle razumem "kalvinizam" fg-a, ako mu funkcionise biznis zasto bi ga menjao. Ali to je vrlo uzan okvir razmisljanja.

Kada pogledamo Singapur i njegov realni GDP per capita od 49252$ u 2009., zapitamo se kako je jedna najobicnija bivsa britanska kolonija postigla toliki uspeh. Kako su poceli? Pa lepo, poceli ljudi sa proizvodnjom pidzama!

Da su oni pitali tada fg-a i Marka za savet, rekli bi im kako evropljani to proizvode vec 100 godina i da cari slobodne trgovine tada ne vaze, te nema vajde od toga.