Nedavno sam negde naleteo na tvrdnju da je ove godine organska hrana (kroz aktuelnu epidemiju ešerihije koli u Nemačkoj) ubila više ljudi nego Fukušima i Deepwater Horizon katastrofa zajedno.
I onda, naletim na sjajan članak Alekseja Kišjuhasa u Danasu, na sličnu temu:
I onda, naletim na sjajan članak Alekseja Kišjuhasa u Danasu, na sličnu temu:
U slučaju organske poljoprivrede, ovi pogledi na svet su antimoderni, antinaučni i romantičarski. Naime, organska poljoprivreda nije ništa novo, već poljoprivreda kakvom se čovek bavio hiljadama godina. Drugim rečima, ona je praistorijska poljoprivreda, koja je karakterisala čovečanstvo od Zelene revolucije pre oko 11.000 godina, do naučnog otkrića veštačkih đubriva i njihove masovne upotrebe u 20. veku.
U tom smislu, (anti)moderni pokret organske hrane predstavlja reakciju na tehnološke inovacije koje su hranu učinile dostupnijom, masovnijom i jeftinijom. Moderni čovek, koji svoju hranu kupuje u supermarketu, nema neko naročito sećanje na sve probleme koje su seljaci imali i još uvek imaju kada je reč o uzgajanju hrane. Na sve parazite, zarazne bolesti i pre svega, glad. Zato mu se pod maskom jeftine antikapitalističke retorike i još jeftinijeg antimodernizma i romantičarenja skupo podvaljuje organska hrana.
28 comments:
problem sa "organskom" hranom (kao da postoji neorganska) je upravo suprotan, jer se radi o radikalnom pridržavanju moderne dogme o proizvodnji hrane u gotovo aseptičnim i strogo kontrolisanim sredinama, sa cutting edge metodama prevencije bakterija i parazita bez upotrebe pesticida, tj onako kako je bilo nezamislivo pre 30, kamo li pre 11k godina; dakle, cela stvar oko uzgoja takve hrane nije ni izbliza primitivna kako se autoru čini.
uzgajanje klica je predmet neuobičajno snažne regulacije proizvodnje jer su epidemije trovanja ovom hranom, koja je posebno na ceni kod makrobiotičara, postale jako učestale, pa su razne države (amerika, kanada, mnoge evropske itd) obznanile čitav niz standarda, obavezujućih smernica i saveta o uzgoju.
isto se dogodilo i u ovom, smrtonosnom naletu, gde su klice pasulja proizvođene u naizgled kontrolisanoj sredini i uz pridržavanje "pravila" proizvodnje, što je sve bilo dovoljno da "opusti" kupce i umrtvi kontrolu, i da posluži kao jak, ali samo prividni garant zdravstvene ispravnosti takve hrane. ukratko, na delu smo videli zašto razni sistemi sertifikacije hrane predstavljaju realan rizik po masovno zdravlje stanovništva i zašto bi ideje, poput codex alimentariusa mogle potencijalno ugroziti javno zdravlje mnogo žešće od individualnih "ispada" pojedinih proizvođača.
sve su učestaliji glasovi da bi higijena morala biti ponovo razmotrena i da bi moralo biti daleko više interakcije između mikro- i makro-sveta (kratko rečeno: moralo bi biti prljavije), kako se stvari ne bi otele kontroli. i u slučaju današnje mutirane esherihije problem je upravo slepo pridržavanje modernim, a ne "primitivnim", shvatanjima higijene.
a evo i nekih drugih ideja: nyt na tu temu, technology review na tu temu
Ako jeftina hrana znaci bolesna populacija, onda ta hrana nije jeftina.
Ovaj argument koriste proizvodjaci organske hrane, i potpuno su u pravu.
Porediti nuklearnu havariju s ovim je, kao prvo, glupo. Kao drugo, nema garancija da je bilans nuklearne havarije konačan, s obzirom da će radijacija i ispušteni otrovi praviti još problema ljudima, i da će od toga neko oboleti ili će mu to "pomoći" da oboli. Naravno, voleo bih da do toga ne dođe. No, činjenica je da je ovakvo poređenje plod čiste ideološke ostrašćenosti, a ovaj dečko Kišjuhas je meni dobro poznat kao vatreni pobornik "progresa", modernosti i nauke, i u tome je krajnje radikalan, a meni je interesantan zbog, često, urnebesnih zaključaka kojima zaokružuje svoje poprilično pretenciozne pisanije iza kojih stoji uglavnom gola vera, ideologija i ostrašćenost. Po tome mi je sličan ekipi sa ovog bloga, mada se on ne gadi komunjara, već su mu najviše na meti kojekakvi ekolozi, zaštitnici platana, hipici i tako ta sitna gamad, koja uglavnom nije u suštini protiv njegovih ideala (progresa, nauke, tehnologije,...), samo nije dovoljno PRAVOVERNA i gaji poneko zrnce sumnje. Isto kao što je ovde komunjara svako ko nije dovoljno za ideal slobodnog tržišta, ma koliko voleo kapitalizam i nemao ništa drugo osim njega u glavi. Tako da nije čudno što je dečko našao svoje mesto i ovde.
U ovom članku je urnebesno insistiranje na "prirodnosti" hemikalija i pesticida, jer molekuli, božemoj, potiču iz prirode, isti su kao i oni iz prirode, i nema štete od njih koja je tolika da se oni ne bi koristili. Naravno, on misli na njihove ostatke u hrani, međutim, pitanje je koliku nam štetu sve to pričinjava na duže staze, zajedno sa svim aditivima i ostalim veštačkim, pardon, "prirodnim" stvarima koje se trpaju u hranu iz raznih razloga. A da ne pričam o tome kad sve to dospe u vodu, reke, mora, pa se i to zagadi, dakle, krajnje dalekosežne i obimne posledice. To se sve ne da izmeriti, shodno tome, ne možemo ni "naučno" pričati o tome. A sa druge strane, ako pričamo o upotrebi pesticida, dovoljno je ukucati u google nešto o pesticidima i dobiti novinske članke o redovnim incidentima sa upotrebom istih, posebno po Trećem svetu i ostalim neregulisanim krajevima. Dal' to ulazi u "body count" autora teksta?
Uglavnom, poprilično jadno.
Ako ljudi zele "organsku" hranu, kupe je.
U cemu je problem?
Naravno, ta hrana se podrazumeva boljom, tezom za proizvodnju, ta je skuplja... Tako je to... Ili jedi plasticno voce i koke iz filma Vudija Alena...
>> Ako jeftina hrana znaci bolesna populacija, onda ta hrana nije jeftina.
Ovaj argument koriste proizvodjaci organske hrane, i potpuno su u pravu.
---
vreme je da se pokriju ušima; da su u pravu - u pravu su, ali oni baš i nisu neki koji bi trebalo da se prse tom parolom.
btw, još jedna velika zamerka tekstu sa linka: ja ne znam kako kišjuhas zamišlja đubrenje, ali ne postoji to veštačko đubrivo koje se upotrebljava samo za sebe, tj sva (makar komercijalna) đubriva se upotrebljavaju u kombinaciji sa stajskim i služe samo da poboljšaju svojstva a ne da ih zamene. što se mene tiče, to je apsolutni minuis i prevelika materijalna greška da bi se uopšte tekst uzeo za ozbiljno.
Termini ogranaska i konvencionalna hrana odnose se na nacin uzgajanja a ne na bezbednost hrane za konzumaciju. Ako je nesto orgnaski uzgajano ne znaci da je kontaminirano eserihijom, noro virusom isl. organizmima koji vas cak mogu i ubiti.
Najveci izvor takve kontaminacije je covek, pa je organski nacin proizvodnje hrane rizicniji, jer je tu fizicki kontakt sa hranom izrazeniji.
Ne postoji sertifikaciono telo ni sistem upravljanja kvalitetom koji moze da vam garantuje bezbednu hranu u tom smislu kao sto to moze da ucini napor kompanije da opstane na trzistu i postane prepoznatljiva u cilju povecanja trzisnog ucesca i maksimizacije profita. Mnogi tu prave gresku pa svoje poverenje ogranicavaju na razne sertifikate i regulacije.
Autor teksta je po meni napravio dobru paralelu izmedju nuklearke i hrane organski proizvedene, uspevsi da na taj nacin skrene paznju na cinjenicu da svet nije crno beli i da ono sto "zelena mafija" gura iz sve snage, cesto vodi u unistenje i smrt.
Recenicu: "Ako je nesto orgnaski uzgajano ne znaci da je kontaminirano eserihijom, noro virusom isl. organizmima koji vas cak mogu i ubiti.", menjam u "Ako je nesto orgnaski uzgajano ne znaci da NIJE kontaminirano eserihijom, noro virusom isl. organizmima koji vas cak mogu i ubiti.
Ta recenica nema preterano smisla.
Ako prelazite pesacki prelaz ne znaci da NEMA kamiona, autobusa, motora koji vas cak mogu i pregaziti..
Upravo to je i smisao!
Budala je onaj ko pokusa da predje ulicu preko pesackog sa stavom da mu se tu ne moze desiti da ga neko pregazi. Ulicu prelazi na sopstvenu odgovornost, i nikakav znak, obavestenje, saobracajna policija i zakon o saobracaju mu nece vratiti zivot, ako ga pokupi neki "pakleni vozac".
Isto tako je budala i onaj ko misli da skupa hrana i organski nacin proizvodnje obezbedjuje bezbednu hranu, kao i da jeftina hrana znaci bolesnu populaciju.
Ja cu reci da su pametni oni koji misle da "jeftina hrana" vrlo povoljno utice na zdravstveni sistem,a sve te moderne bolesti su vrlo pozeljne.
Jer, stvari treba gledati samo na kratak rok. Minimiziranje troskova u proizvodnji ne izaziva nikakve negativne eksternalije.
Otud imamo studiju koja predvidja da ce u americi do 2015 godine prekomernu tezinu imati cak 75% odrasle populacije.
To je budalastina, a nas fg je izuzetni odraz inteligencije.
Preporucujem mu konzumaciju brze hrane, kako bi jos vise ojacao svoje mozdane vijuge.
1. Jeftina hrana i junk food su dve razlicite stvari.
2. Prekomerno konzumiranje bilo kakve hrane izaziva problem gojaznosti. Kad bi se konzumirala junk hrana umereno, ne bi dolazilo do problema gojaznosti.
3. Minimiziranje troskova u proizvodnji ne mora da nosi smanjenje kvaliteta. U proizvodnji maline dozvoli da ti se smanji kvalitet, imaces problem da tu istu malinu prodas. Laboratorijske analize koje kupac zahteva otkrice sve lose strane tvoje robe. A to moze da kosta pravog pravcatog propadanja.
Skoro je izbio problem u Finskoj zbog kontaminirane maline noro virusom. Istraga je pokazala da izvor bila poljska malina, koja je isti problem napravila Dancima 2005. god.
Danas imamo problem sa eserihijom.
Meni to govori da je u EU ova vrsta problema relativno cesta, a da razlog tome moze biti upravo regulativa EU gde su i sami trzisni subjekti poverovali u pricu da je dovoljna mera obezbedjenja sertifikacija proizvoda, procesa, i upravljanja sistemom kvaliteta (HACCP, razni ISO sistemi, BRC, Global Gap...), zbog kojih su stare konvencionalne metode provere potisnute u drugi plan.
To je razlog sto u EU problem nece napraviti srpska i kineska malina, ili juznoamericka ili azijska klica. Prodavac zeli da mu se kupac vrati i da poveca prodaju, a kupac zeli da bude siguran da je za svoj novac dobio kvalitetnu robu, cija ispravnost mu nece naneti stetu. Tako se roba iz uvoza laboratorijski ispituje, dok u unutrasnjoj trgovini postoji vece poverenje zbog nametnutnih sistema kvaliteta kao sto je sistem HACCP, pa trgovci prebacuju svoju odgovornost na drzavu koja je ovaj sistem propisala.
1.Od cega se pravi junk food, organske hrane ili jeftine hrane? Sta je za proizvodjaca isplativije?
2.Kako to da 75% americke populacije dobije nagli poriv za prezderavanjem. Kako to da u Srbiji tinejdzeri imaju problem sa gojaznoscu. Jesu li i oni posednuti zeljom za prezderavanjem, ili se mozda hrane u pekarama zdravom hranom prepunom loseg secera i biljnih trans-masti.
Problem su asimetricne informacije. Organska hrana i brza hrana posmatraju se kao savrseni supstituti. Otud, niza cena odredjuje proizvod koji se kupuje, po stetu za sopstveni organizam. One to svakako nisu.
Sa druge strane, trziste cini jeftinu hranu problematicnom. Maksimizacija profita dovodi do negativnih eksternalija.
Pretpostavimo da smo minimizirali troskove. Kako povecavamo profit? Uvecanjem prihoda. Sta je prihod? Cena puta tezina, gde tezina proizvod kolicine i individualne tezine.
Prvi slucaj - Cena. Prskam paradajz pesticidima, cije stetno dejstvo ima rok trajanja. Cena visa u pocetku sezone => skracujem rok trajanja & potrosaci konzumiraju otrove
Treci slucaj - Individualna tezina. Menjam osmotski pritisak na vestacki nacin. Dobijam paradajz velicine dinje, savrseno veliki, savrseno tezak, savrseno bez ukusa. Prepun vode, sa manjkom mineralnih materija.
U ekonomiji sve ima svoju cenu. Jeftina hrana ima svoju cenu, ne postoji besplatan rucak. Pitanje je da li smo svesni uopste cene, i kako posmatramo trade-off.
Reci da je organska hrana pomodarstvo je isto kao kazati da je jeftina hrana smrtonosna. Potrosaci trebaju da imaju izbor, i biraju u skladu sa svojom budzetskom linijom.
Schumpeter kaze da stvari koje su dobre na kratak rok, ne moraju biti dobre na dugi rok. I obrnuto.
Konzumiranjem pesticida covek nece odmah da otegne papke, ali stalnom ishranom na dugi rok, efekti bivaju drugaciji.
nemanja, šta je tvoja teorija, da u zemljama trećeg sveta konzumiraju najskuplju zamislivu hranu & ne jedu fast food, te su zbog toga mršavi / nemaju problem sa gojaznošću?
Evo da citiram sam sebe:
"Potrosaci trebaju da imaju izbor, i biraju u skladu sa svojom budzetskom linijom."
Ako para nema za junk food => ne konzumira se junk food & ljudi nisu debeli.
> Ako para nema za junk food => ne konzumira se junk food & ljudi nisu debeli.
--
junk food je često najjeftiniji, nema šta da se za njega nema para.
bio je neki dokumentarac pre par godina, gde smo mogli videti šta višemesečno hranjenje isključivo ozloglašenim mcdonnaldsovim produktima, zajedno sa blejanjem u tv, učini od linije; ono što, na žalost, nismo mogli videti je - šta bi se desilo da se "nekvalitetni hamburgeri" zamene istim, samo vrhunskim mesom, mcmajonez - vrhunskim majonezom.... itd, sve to u istim količinama i uz jednaku pokretljivost. moja pretpostavka je da bi izašlo na isto, ako ne i na gore, jer kvalitetnije namirnice nose još veću energetsku vrednost, još su hranjivije, itd, itd.
o čemu se zapravo radi - nema niti jednog jedinog dokaza da je organizmu uvek potrebna super-hranjiva ili super-kvalitetna hrana, na čemu recimo makrobiotičari i "organolozi" insistiraju. kvalitet hrane se generalno poboljšao svuda u svetu jer se više polaže pažnje na čuvanje i transport pa se dešava upravo suprotna stvar od "očekivane" - gojaznih je sve više. ja u tome ne vidim kontradikciju.
Ja lično konzumiram gotovo isključivo organsko voće i povrće, ne iz bilo kakvog health nebo, ne daj bože, new age fundamentalizma, već zato što ne vidim razlog što ja i moji bliski ne bismo konzumirali ono najbolje, pa makar razlika bila poprilično marginalna. To me uopšte ne sprečava da, kada neki organski produkt slučajno nije dostupan, kupim njegov "neorganski" ekvivalent, ali ne vidim nikakvog razloga zašto bih akumulirao makar i infinitezimalno male količine zaostalih pesticida u organizmu (uostalom, daleko od toga da ih nema i u organskim produktima, ovaj svet je jedno prilično zatrovano mesto i potpuno organska poljoprivreda je u njegovim civilizovanijim delovima nemoguća, samo su količine ipak višestruko manje). A problem sa E. Coli iz nemačkih klica jeste problem mračnjaštva i antinaučne histerije u socijalističko-"zelenoj" (navodnici su tu, jer su evropski zeleni u najvećem broju slučajeva samo neokomunisti sa nešto pseudoekološkog PR-a koji je tri četvrtine UFO-mistika za naučno nepismene a jednu četvrtinu nešto iole suvislo), ali ne baš onako kao što se malom Perici, odnosno gospodinu Kišjuhasu čini: da u Evropi ne postoji potpuno iracionalan otpor (vrlo sličan sumanutim stavovima o nuklearnoj energiji ili genetski modifikovanim usevima koji, naročito u germanskom delu kontinenta već par decenija predstavlja neku vrstu psihopatskog aksioma, koji nikakva količina solidnih naučnih i statističkih argumenata nije u stanju da pomeri s mesta ni za milimetar - i ne mora, ko neće da razmišlja razumno, i treba da propadne, zapamtite reči sirotog, starog Speakera, koji, doduše ne poseduje Tiresijine hermafroditske atribute, ali ima neodoljivo ubedljivu viziju da će veći deo zapadne i južne Evrope za tridesetak godina biti svetska meka jeftinog seks-turizma :))) ) prema dezinfekciji hrane ozračivanjem kao u SAD, ovakve budalaštine se ne bi događale. Mada, s jedne druge tačke gledišta, hvala bogu da se dešavaju, sve što pobudaljene EU-ovce može da podseti na egzistenciju stvarnog sveta, koji tik izvan granica njihovog ne-više-tako-lagano propadajućeg socijalstičkog luna-parka čeka sa močugom da im prvom dobrom prilikom prospe tupavi mozak, odlična je stvar, čak i ako poneka ovčica usled tog podsećanja ode Velikom Pastiru na istinu, daleko od toga da su ove mile zverčice u Evropi ugrožena vrsta :)))
"Kako to da 75% americke populacije dobije nagli poriv za prezderavanjem. Kako to da u Srbiji tinejdzeri imaju problem sa gojaznoscu. Jesu li i oni posednuti zeljom za prezderavanjem..."
poriv za prezderavanjem se uopste nije naglo pojavio nego tek od nedavno moze da se bez problema zadovolji. kad bi stan u centru grada kostao 5000 dolara svi bismo verovatno imali po 2-3. isto tako je i sa hranom - da big mac kosta 100 dolara kupovao bi se retko i velicao po gurmanskim casopisima.
brza hrana je ukusna i jeftina. to - a ne njen sastav - je osnovni razlog zasto se ljudi debljaju.
brza hrana u ovim glavnim lancima cesto cak i ne prednjaci u kalorijama - big mac ima nesto preko 500 kalorija, dok skuplji, pardon kvalitetniji, restorantski obroci mogu da imaju po nekoliko hiljada. osnovna razlika je sto malo ljudi moze da priusti da jede te skuplje ruckove, dok i siromasni mogu da u mcdonaldsu obeduju po nekoliko puta dnevno. bio je i film (odgovor na supersize me) gde se zena hranila iskljucivo u mcdonaldsu mesec dana i nista joj nije falilo, naprotiv, jos je i smrsala. ali jela je umereno umesto da se prejeda kao morgan spurlock.
Organska hrana ima jednu lepu prednost, ukusnija je, narocito okolokucna pilad, travopasna telad i jagnjad, starinsko voce, mladi krompir koji nije tvrd kao kamen i sl. Ne znam zasto se to ne stavlja u prvi plan, bice da je to zbog toga sto su vecina ekoloskih/zdravstvenih aktivista liseni osecaja za estetiku i hedonizam jer su rasli u cipelama dijalektickog materijalizma.
"brza hrana je ukusna i jeftina. to - a ne njen sastav - je osnovni razlog zasto se ljudi debljaju."
Ako zanemarimo ukuse, sta znaci jeftina? Jel to nekakav apstraktni pojam alhemicara, ili je to linearna funkcija sastojaka.
Ako sastojak jeftiniji onda "jeftinoca" hrane niza. I obrnuto.
Margarin stetniji od putera & margarin jeftiniji od putera => proizvodjaci koriste margarin & musterije konzumiraju najlosiji oblik zasicenih masti, tj. biljne trans masti
Otud, "jeftin" sastav je osnovni razlog zasto se ljudi debljaju.
Ali, to je pogresan zakljucak. Osnovni razlog je asimetrija informacija.
Osoba A dobila na lutriji 50000$, i kupuje stan.
Primer 1.
Stan u centru kosta 5000$, dok drugi kosta 20000$. Posto su to savrseni supstituti, A bira jeftiniju robu, zar ne?
Primer 2.
Stan u centru kosta 5000$ koji prokisnjava i prekoputa zivi vodja meksickog kartela. Drugi kosta 20000$, savrsen pogled dok je prva komsinica Skarlet Johanson. Hmm, koji stan da odabere osoba A?
Neko ima 50000$, a bira da zivi sa bandom razbojnika. Kako je to moguce? Jednostavno, posed informacija.
Toliko je veca tragedija ukoliko vam budzetsko ogranicenje omogucava da dostignete visu krivu indiferencije, a vi birate nizu sa brzom hranom.
Ali, svaka skola se placa, i bitka protiv ove krilatice je borba sa vetrenjacama.
Pa nastavi onda sa primerom -- država (Mrkonjić, Palma i ekipa) treba da ti odredi koji ćeš stan da kupiš. Ili koji hamburger.
> Ako zanemarimo ukuse, sta znaci jeftina?
--
zašto bi ih zanemarivali? za te pare, nema kompletnije i ukusnije hrane od brze hrane. da je neukusna, naprosto je niko ne bi ni kupovao (ili tek po neko).
---
> Organska hrana ima jednu lepu prednost, ukusnija je, narocito okolokucna pilad, travopasna telad i jagnjad, starinsko voce, mladi krompir koji nije tvrd kao kamen i sl.
--
lepo je znati da postoje i srećnici koji su izbegli upoznavanje sa produktima eksperimentalnog organskog gajenja moje mame.
da organska hrana može biti više nego neukusna svedoče i recepti starog rima i, naročito, srednjeg veka. ta hrana više liči na prokuvane pomije nego li na obrok kakav danas povezujemo sa ljudima. organsko? naravno. pa opet, i uprkos mnogo niže poljoprivredne produkcije tih doba, postojala je i klasa kojoj veliki trbusi nisu bili strani i koji su mogli da uživaju u izobilju hrane, ukusnih jela i sopstvenih kuvara.
danas je i kvalitetne i ukusne hrane više nego ikada i dostupna je više nego ikada. velikih trbuha takođe ima više nego ikada. ali, ono što je uistinu paradoks je priča da će se prostom zamenom inače dobrih namirnica još hranjivijim - smanjiti stopa gojaznosti!?
Slavisa, bez uvrede, ali ti ode u offtopic - kakav sad Mrkonjic i Palma.
ziggy,
O ukusima ne vredi raspravljati :) Nekome je organski sirup od zove lepsi od Fante Shokata i suprotno.
Tvoj model zamene ima fundamentalnu gresku. Covek nije masina. Ako organska hrana ima vecu hranljivu vrednost, kako ti tvrdis, onda se organizam prilagodjava. Sitost traje duze, nastupa ranije, itd.
Teorijske zamene kolicina su nemoguce. Stoga, i unos veceg broja kalorija.
Sto se tice debelih Rimljana, njihova budzetska linija je ocito bila previsoka, pa su maksimiziranjem korisnosti unosili prevelike kolicine hrane.
Kao sto rekoh, u ekonomiji sve ima svoju cenu, tako i jeftini sastojci. Cena je gojaznost i moderne bolesti.
> O ukusima ne vredi raspravljati :) Nekome je organski sirup od zove lepsi od Fante Shokata i suprotno.
---
gresis sto ovo svodis na pojedinacni slucaj kada ocito nije tako. da li je nesto pojedincu ukusno ili ne uopste ne govori da li ce to biti ukusno grupi ili velikoj grupi. ono sto sigurno znamo je da potrosnja mekova impresivna sto ne moze da znaci nista drugo do da je konzumenti smatraju ukusnom, inace bi ta firma odavno propala. tesko da iko tamo ocekuje vrhunsko prehrambeno iskustvo ali ta hrana jeste jeftina i makar dovoljno ukusna da postane navika velikom broju ljudi.
Nisam uopste van teme. Poenta je ne zamisljati drzavu kao idealno nepogresivo i dobronamerno bice, nego imati na umu drzavu kakva jeste kad se poziva na intervencije. Otuda Mrkonjic i Palma, to je drzava.
ziggy,
Lako cemo modifikovati zakljucak da uvrsti tvoj argument.
Ukusna kombinacija "jeftinog" sastava je osnovni razlog zasto se ljudi debljaju.
To ne bi bilo moguce bez asimetrije informacija.
Kvalitet jeftinog sastava je vrlo koristan za ljudski organizam. Posto je covek nastao pre par decenija, organizam mu se lako adaptira na varenje smrvljenih kostiju.
A ja sve vreme ovde promovisem drzavni intervencionizam.
> Ukusna kombinacija "jeftinog" sastava je osnovni razlog zasto se ljudi debljaju.
--
ako je to kompilacija cele ove teme, bojim se da je nisi ni izbliza pažljivo čitao.
Post a Comment