Ali iako su u pravu kada se radi o problemima unutar sadašnjeg sistema, po meni ovaj tekst pre svega upućuje na nešto što oni ne pominju, na širi problem nacionalizacije obrazovanja i nauke u Srbiji. Ako pogledate sadržinu, tekst je napisan kao kritika poslovne politike jednog preduzeća. Kritikuje se sistem zapošljavanja, usavršavanja i napredovanja unutar jedne firme, državnog univerzitetskog sistema Srbije.
Pogledajte bilo koje drugo zanimanje. Ne verujem da se može napisati sličan tekst o IT sektoru Srbije. Sektor je decentralizovan, pa programeri napreduju prema znanju i zaslugama. Nema potrebe dizajnirati državni sistem u kojem za novi program Ministarstvo dodeljuje 3, a za naučeni novi programski jezik 6 bodova. To što država mora da određuje kako se napreduje u nauci je posledica nacionalizacije nauke. A znamo koliko su državno monopolizivane industrije napredne i inovativne. Ko bolje govori engleski i prati svetske tokove -- srpski IT programeri ili profesori društvenih nauka sa državnih univerziteta? Mislim da svi znamo odgovor.
Pre nego što neko kaže da su nauka i obrazovanje "drugačiji" od ostalih sektora -- nisu. U zemlji sa najboljim svetskim univerzitetima nemate nikakvo ministarstvo koje se bavi univerzitetima niti centralni autoritet koji daje nekakve bodove. Jednostavno ako objavljujete radove ili ste dobar predavač, imate više šanse za bolju poziciju. I tamo država subvencioniše nauku, ali nije podržavila čitav sistem.
Dušanu i Branku predlažem da napišu nastavak. Ovo sada je bila kritika poslovne politike jedne državne firme. Sada neka napišu tekst o privatizaciji te firme -- ili objasne zašto je ne treba privatizovati.
5 comments:
"Prvo, najveći broj domaćih istraživačkih radova je deskriptivnog karaktera. Politikološka, ekonomska i pravna literatura se uglavnom svodi na prepričavanje. Domaći tekstovi i knjige pucaju od fraza i citata velikana iz istorije ekonomske, političke ili filozofske misli. Iza toga, međutim, često stoji teorijska jalovost i nesposobnost da se teorijskim konceptima koje su razvili velikani društvene misli objasni stvarnost u kojoj se nalazimo. Pod teorijskim istraživanjem, kako studenti tako i mnogi njihovi profesori i istraživači, često podrazumevaju prepričavanje nečije tuđe teorije, ili formulaciju koncepata bez jasne logičke strukture, a ne pokušaj da se formalno-logički utemelji neka nova teorijska postavka koja objašnjava neki problem sa kojim se suočavamo."
Po meni je ovo kljucni problem. Vec sam pisao na ovom blogu da je kriticka analiza VISI kognitivni nivo od deskripcije.
Zasto su Britanci napredni? Zato sto sa zavrsetkom srednje skole rastaju sa deskripcijom, i kroz eseje na fakultetima upoznaju sa kritickom analizom.
Prednosti kriticke analize su neprocenjive.
Studenti cesto hvale prevedene strane udzbenike. Zasto? Zbog primene logicke strukture i sazetosti, bez bombasticnih tekstova.
"Profesori koji ne čitaju i ne prate savremenu naučnu literaturu studentima za polaganje ispita daju literaturu staru 20-30 godina. To utiče na obrazovanje novih naraštaja istraživačkih kadrova koji završavaju doktorate sa skromnim znanjem nakon čega im ne preostaje ništa drugo nego da reprodukuju istu onu zatvorenost i nekonkurentnost koju su nasledili od svojih mentora (uključujući tu i često nepoznavanje makar jednog stranog jezika)."
Evo Natasa Bekvalac je asistent na jednom beogradskom privatnom univerzitetu. Predvidjam joj bogatu karijeru istrazivaca.
Natasa Bekvalac nije asistent, nego student na tom fakuletu i zastitno lice (bila) ili tako nesto.
Ja licno video Aleksandra Sapica, ovaj hocu da kazem Natasu Bekvalac kao asistenta u TV prilogu.
Cudi me kako se takvih promocija ne doseti jedan Harvard. Lebron James kao asistent, prosto cudesno.
Mozda kad Lebron uzme prsten bude nesto ;)
http://www.lrb.co.uk/v33/n10/howard-hotson/dont-look-to-the-ivy-league
Post a Comment