Od pre desetak dana je počeo "sa radom" Free Banking Blog, za koji će, po svoj prilici, pisati neki od vodećih ljudi u ovoj oblasti. Evo šta im piše u About strani:
Za početak, evo zanimljivog članka George Selgina, profesora sa Univerziteta u Džordžiji.
Definitivno mi ide u Feed.
The Free Banking blog is a venue for leading free banking advocates to share their insights with the world. This illustrious cast includes academics, public policy experts, government officials, and rabble rousers. Guest bloggers will feature financial gurus, entrepreneurs, historians, celebrities, and many other different perspectives.
We hope that making these ideas and conversations more accessible will help educate the lay public, amateur economists, and influential intellectuals. Most importantly we aspire to promote and facilitate the transition to free banking in both developed and developing countries.
Za početak, evo zanimljivog članka George Selgina, profesora sa Univerziteta u Džordžiji.
Definitivno mi ide u Feed.
5 comments:
Sustina Selginovog argumenta je otprilike da posto falsifikator moze da zaradi veci profit nego ne-falsifikator novca, ako se niko treci ne mesa, onda to znaci da je falsifikovanje novca je "trzisno efikasnija" institucija od nefalsifikovanja. :) A najbolje da se falsifikovanje proglasi za legitiman biznis (mozes racunati na neogranicenu podrsku falsifikatora za tu definiciju). Onda ne-falsifikatori zaista nemaju sanse.
On zeli da predstavi spor izmedju frakcionalnih rezervi i 100% rezervi kao spor izmedju zagovornika slobodnog trzista i drzavnih ogranicenja, dok je zapravo rec o sporu o tome sta 'slobodno trziste" u bankarstvu zaista znaci.
Falsifikovanje čega? Da bi se nešto falsifikovalo mora da postoji nekakav original. Šta je original, ako svi znamo da je u pitanju papirni novac i uopšte ne tražimo da bude pokriven zlatom ili bilo čime.
Ja recimo stavljam novac u banku i ZNAM da će banka taj novac da pozajmi nekom drugom. I taj koji uzima kredit to zna. Šta onda banka falsifikuje, ko je tu prevaren?
Prevara i falsifikovanje nisu isto. To sto svi imaju koristi od falsifikata (ili neki samo misle da imaju koristi od njega) i svesni su da je pocinjen, ne znaci da to nije falsifikat.
Evo ti analogije. Novac je vrlo vredno i retko dobro. To je jedna od glavnih sastavnica svake definicije novca. Ipak, ti ne mozes potezom pera u sekundi ili u jednom danu da povecas kolicinu kupusa koji je mnogo manje vredno dobro od novca. Mozes samo da napravis milion laznih sertifikata tj obecanja da ces prozivesti kupus koji neces moci da proizvedes. Dakle, da pocinis prevaru. Kako onda kolicinu novca mozes da se povecas pukim obecanjem? To je prva tacka gde se jasno da vidi da nesto nije kako valja sa logikom "slobodno trziste, niko nije prevaren".
Nije poenta da kolicina novca ne sme da se povecava, vec kako se ona moze povecavati? Element falsifikata, koji je odgovoran i za pojavu poslovnih ciklusa je sto ti kao stedisa i onaj koji uzima kredite ne racunate u istim jedinicama. Ako banka ima 100 dolara stednje na neodredjeno vreme i da od toga 50 dolara kredita ona uveca novcanu masu za 50 dolara. Po kojoj logici novac "kreiran" na taj nacin moze biti "pravi"?
Odgovor je nemoguce dati bez vracanja na "teoremu regresije", tj koncept da vrednost novca moze biti odredjena pouzdano samo vracanjem na vrednost dobra kao robe pre nego sto je postalo medijum razmene.
"Ako banka ima 100 dolara stednje na neodredjeno vreme i da od toga 50 dolara kredita ona uveca novcanu masu za 50 dolara."
Problem je što banke nemaju 100 dolara štednje u tvom smislu te reči, nego depozita. Depozitori ne stavljaju novac u banku da bi im banka čuvala (imaju i tu opciju, mogu da čuvaju novac u sefu banke, to bi bila prava štednja u tvom smislu), nego da bi banke iz toga investirale i njima plaćale kamatu. Zato oni nisu prevareni, niti bilo ko drugi. Svesno su odabrali tu opciju.
"Ipak, ti ne mozes potezom pera u sekundi ili u jednom danu da povecas kolicinu kupusa koji je mnogo manje vredno dobro od novca."
To radi centralna banka, a poslovne banke mogu da daju kredite samo iz novih depozita. Frakcionalno bankarstvo nije samo po sebi inflatorno, ako je stopa multiplikacije stabilna onda nema inflacije. A nema razloga da ne bude stabilna osim ako centralna banke ne brlja nešto.
Post a Comment