Pages

07 March 2011

Razvojna banka i stručnjaci

Izgleda da će osnivanje "razvojne banke" biti konkretan plod srpskog Davosa. Do sada su i naivni shvatili da će ova banka služiti za udomljavanje partijskih drugova, da će od nje profitirati bogata manjina dobro povezanih, a gubiti ne tako bogata većina poreskih platiša.

Ono što je teže ali važnije shvatiti je da bi razvojna banka, u svakom sistemu, u bilo kojoj zemlji, sa bilo kakvom vladom i bilo kojim stručnjacima na čelu, opet bila loša ideja.

Cilj razvojne banke je da usmerava kredite u projekte koji su poželjni po proceni ne tržišta nego stručnjaka. Problem je u tome što ne postoji i ne može postojati stručnjak za centralnu alokaciju sredstava. Tržište je efikasan sistem alokacije resursa zato što se bori protiv naših individualnih neznanja. Ni privatne banke ne znaju unapred koji su projekti dobri, ali u procesu konkurencije, pokušavajući da izbegnu gubitke, donose odluke koje ukupno gledano popravljaju alokaciju kapitala. To znamo po tome što su banke ostvarile profit i ostale u igri. Struktura kredita i kamatna stopa u zemlji su rezultat tog procesa -- i uzevši u obzir sve postojeće faktore, od biznis projekata koje im se nude, preko rizika inflacije do rešavanja sporova kod naplate kredita, postojeća kreditna struktura i kamatna stopa su najbolja alokacija koja u ovom trenutku može da postoji.

Zato kada javno mnjenje misli da je kamatna stopa previsoka ili da nedovoljno kredita ide u izvoz, uopšte nije jasno na osnovu čega se to tvrdi. Tržišni proces je izrodio jednu vrstu alokacije, političari ili stručnjaci tvrde da je potrebna druga. Nema naznaka zašto oni misle da su njihove ideje bolje od rezultata tržišnog procesa. Ne bi bili u pravu ni da su uradili najkvalitetnije stručne studije o tome kojim sektorima treba dati kredite, mada stvar je mnogo primitivnija jer to se sve tvrdi samo na osnovu par starih mantri -- potrebna je "proizvodnja" i potreban je "izvoz".

Milojko Arsić tvrdi da su u okolnim zemljama razvojne banke "dale dobre rezultate". Ali na osnovu čega se tako nešto uopšte može tvrditi? Uvek se može citirati nekoliko naizgled uspešnih projekata tipa izgrađena brana, ali niti znamo koliki je stvarni oportunitetni trošak subvencionisanih kredita niti koliko stvarno projekat vredi ako se o njemu odlučuje van tržišta.

Ovo je ustvari vraćanje na industrijsku politiku, koncept razvoja koji je u svetu bio popularan 1950-ih i 60-ih, ali se onda shvatilo da šteta od promašenih investicija daleko premašuje korist od par uspešnih projekata. Većina zemalja koja se značajnije pomagala ovakvom centralizovanom alokacijom, poput zemalja Južne Amerike, postala je poznata po promašenim subvencionisabim investicijama. A zemlje koje su uz industrijsku politiku uspele da ostvare ekonomski rast uradile su to uprkos, ne zbog subvencionisane alokacije, jer su i kod njih stvarni oportunitetni troškovi bili veći. Japan, koji se citira kao uspešan slučaj sponzorisanja proizvodnih i izvoznih sektora, ustvari i nije značajnije pomagao sektore po kojima je postao poznat, kao elektronika ili automobili, nego je većinu pomoći usmeravao u promašene sektore poput čelika i hemije. U jednom trenutku birokrate su rekle Hondi da se ne osniva, jer zemlja već ima previše proizvođača motora i automobila. A Japan se još i računa kao redak uspešan primer.

Jednostavno, optimaplna proizvodna i izvozna struktura za par godina unapred su stvari koje živi ljudi ne mogu znati. Stručnjak koji će alocirati sredstva u narodnom interesu bolje nego što to rade desetine banaka zainteresovane za svoj profit, ne postoji. Slobodno tržišno takmičenje je najbolji instrument koji imamo da saznamo koja ulaganja i po kakvoj kamati su optimalna.

Zato je razvojna banka loša ideja. Sada tu dodajte korupciju i prirodnu neodgovornost kada se barata tuđim parama i možete zamisliti kakvi će biti rezultati nove razvojne banke.

16 comments:

Vojvoda said...

Извини Славиша, али у Србији постоји тржиште само у неколико сектора (или како већ да назовем).

Привреда Србије је мешавина социјализма, фашизма (корпоративизма - ово је нарочито Млађин омиљени модел) и кронизма са примесама слободног тржишта (на нешто већем нивоу од Лењиновог НЕП-а).

Иако сам аустријанац до сржи, ја сам за развојну банку, АЛИ у држави где постоји владавина закона, а не владавина психопата и клептомана.

И одмах да одговорим где бих једино давао кредите: пољопривреда. Све остало је, по мени, пуштање новца низ вц шољу.

Marko Paunović said...

Ova bi analiza svakako bila tacna da mi vec nemamo gomilu raznoraznih programa podrske.

Ali, posto razni programi i institucije vec postoje (Fond za razvoj i AOFI kao najociglenije, ali ne i jedine), na formiranje razvojne banke MOZDA moze da se gleda kao na konsolidaciju svega toga i MOZDA u tom kontekstu to ima smisla.

Mislim, nije bas ni sasvim jasno sta im uopste znaci pojam "razvojna banka". Koliko ja kapiram taj koncept, radi se o instituciji koja ne moze da prima depozite niti da radi direktno sa klijentima. Otprilike, drzavne pare se kroz poslovne banke plasiraju u politicki "odabrane" projekte, bilo privatne, bilo drzavne. Dakle, pre se radi o nekom drzavnom investicionom fondu nego o banci.

U tom smislu, recimo, postojeca Razvojna banka Vojvodine NIJE razvojna banka, vec obicna poslovna banka sa fancy nazivom.

Marko Paunović said...

Sad sam tek procitao vest u linku. Djelic se poziva na sredstva Garantnog fonda koji je ukinut (odnosno pripojen Fondu za razvoj), ima jedno dve godine. :)

Срђан said...

Zar te Srbija tržišna privreda? Meni se čini da je planska. Ali ne čudi to, autor tvrdi još da je demokratska, i šta sad...

Milovan said...

Ideja je potpuno besmislena. Ta ista drzava se pozajmljuje od komercijalnih banaka, a sada bi da angazuje neke svoje pare u finansiranje privrede? Ako je vec resila da se vec petlja na sve strane, mnogo je jeftinije da samo garantuje za projekte zbog kojih bi osnivala tu nesrecnu razvojnu banku.

Saša said...
This comment has been removed by the author.
Saša said...

Moje mišljenje je da je sadašnja Vlada Srbije, najgora vlada u njenoj istoriji, a konkurecija je žestoka. Što reče jedan od komentatora, Razvojna banka čak i nije banka.

fg said...

A mozda ljudi jednostavno zele da objedine sve te agencije, fondove itd., a koji imaju slicnu i identicnu namenu, i spakuju ih u jednu instituciju koja ce se zvati Razvojna banka. Mozda tako zele da povecaju efikasnost i smanje troskove da bi ostalo sto vise novca poreskih obveznika kako bi im on bio vracen! A tako ce im biti lakse da pomenutu instituciju rasformiraju, cim se stvore uslovi da to ne izazove suvise veliki revolt kod radnicke klase i postene iteligencije, koja iste socijalizam.

U komentaru sam se koristio jednom stilskom figurom. Pitanje je, kojom? :)

Срђан said...

Zezanjem?

Vlada said...

A rezultati razvojne banke vojvodine sve govore Bilans stanja. Iz godine u godinu sve veći gubici... Razvojna banka srbije ne bi bila ništa drugačija. Pametnom je i to dovoljno a budale i dalje nasedaju na priču političara...

DukeOfKarijes said...

@Vojvoda

procitaj ponovo svoj komentar.Ovako nesto jos niko nikad nije napisao. Jel si siguran u to sto pises? Po ovom sto si pisao nisi austrijanac nego socijalista.

@fg
Stilska figura: srpsko-jevresjki dupli blef.

Pavle Mihajlović said...

serbian-jew double blef :) ha ha ha

Long live Eric Cartman

Pingvin said...

Slaviša, u tekstu su zanemarene opšte poznate stvari.

Opšte je poznato da su Srbi najinteligentniji. Takođe, opšte je poznato da je srpski obrazovni sistem najbolji na svetu, kao i da državni službenici u Srbiji rade isključivo u državnom, nikako u svom, interesu. Sve u svemu, samo Srbija ima „super stručnjake“. Super stručnjak može i zna sve, on je stručnjak za centralnu alokaciju resursa, zna koji sektori imaju višak a koji manjak resursa. On zna i više od toga, zna koji su sektori budućnosti, u koje sektore treba ulagati. Tržište greši, super stručnjak ne.

Ivan Jankovic said...

Vojvoda,

po cemu je to poljoprivreda posebna u ekonomskom smislu, pa tamo socijalizam moze da uspe, dok drugde ne moze? Ako je drzavni bankar u stanju da bolje evaluira investicije u poljoprivredi nego privatni, zasto to isto ne bi mogao u trgovini, ili proizvodnji stakla?

fg said...

Mnogi su slabi na poljoprivredu. Verovatno misle da je ona "strateski" bitna i da je u ekonomskom smislu slicna ulaganju u vojsku. Dakle, svesno trosite na nesto sto ne donosi nikakvu materijalnu korist, ali "zlu ne trebalo"!

Nemanja said...

g. Slavisa je pisao kako je traznja za uslugama banaka neelasticna, ponuda usluga banaka elasticna, te se porez na banke vecim delom prenosi na potrosace.

Ako se menjaju cene usluga samo jedne banke kakva je onda traznja?

Odgovor: elasticna

Banke nude usluge pri ravnoteznoj ceni.
Razvojna banka nudi nizu cenu usluga & traznja elasticna => znacajno povecanje trazene kolicine & razvojna banka ostvaruje vece prihode na racun ostalih

Ako svi snize cenu => traznja neelasticna & razvojna banka ne ostvaruje vece prihode