Robin Hanson skreće pažnju na članak u Washnington Postu:
A onda pogledajte i ovaj grafikon o broju ljudi koji su poginuli u oružanim sukobima:
U novom izveštaju Brukings institucije pod nazivom Siromaštvo u brojevima: Promene u stanju globalnog siromaštva od 2005. do 2015. apdejtovali smo zvanične podatke Svetske banke o osobama koje žive sa ispod 1.25$ dnevno kako bi smo videli šta se desilo sa siromaštvom u svetu nakon rasta zemalja u razvoju. Procenjujemo da je između 2005. i 2010. godine, skoro pola milijarde ljudi "pobeglo" iz ekstremnog siromaštva, dok je ukupan broj siromašnih u svetu pao na 878 miliona ljudi. Nikada ranije u istoriji sveta nije toliko veliki broj ljudi pobegao iz siromaštva u tako kratkom periodu. Milenijumski ciljevi razvoja UN su postavili za cilj prepolovljavanje stope siromaštva u svetu u između 1990. i 2015. godine; taj cilj je verovatno postignut još 2008. godine, sedam godina pre plana. Štaviše, koristeći procene rasta per capita potrošnje, predviđamo da će do 2015. godine manje od 600 miliona ljudi ostati siromaštvo. U tom trenutku će stopa siromaštva iz 1990. godine biti prepolovljena, a zatim još jednom prepolovljena.
Smanjenje siromaštva se događa u svim krajevima sveta i većini zemalja, mada uz različite brzine. Rastuća tržišta Azije imaju najviše uspeha; dva džina u regionu, Kina i Indija, su verovatno zaslužne za tri četvrtine ukupnog smanjenja siromaštva u periodu 2005. - 2015. Procenjujemo da će tokom ovog perioda, učešće Azijata u ukupnom broju siromašnih pasti sa oko dve trećine na jednu trećinu, dok će učešće Afrikanaca porasti na 60%. Ali Afrika takođe napreduje; mi procenjujemo da je u 2008. godini stopa siromaštva pala ispod 50% po prvi put. Procenjujemo da će do 2015. godine siromaštvo u Africi pasti ispod 40%, što se u Kini nije desilo sve do sredine 90-ih.
A onda pogledajte i ovaj grafikon o broju ljudi koji su poginuli u oružanim sukobima:
Zaključak se sam nameće - decenija od 2001. - 2010. treba da ostane zlatnim slovima zapisana u istoriji - nikada se siromaštvo u svetu nije brže smanjivalo i nikada ljudi nisu manje ginuli u ratovima.
Da li će to tako i biti? Ne, prethodna decenija će ostati upamćena po 11. septembru, ratovima u Iraku i Afganistanu i velikoj ekonomskoj krizi.
5 comments:
Kinez će pamtiti po bogaćenju, a amerikanac po ekonomskoj krizi.
Danas je nezaposlenost u SAD ista kao za vreme Niksona, stim što je inflacija tada bila znatno viša. Kako objašnjavate činjenicu da se današnja kriza percipira kao najgora od velike depresije? El se to šeluju podaci o nezaposlenosti u SAD ili šta?
pardon, Da li se to danas šteluju podaci o nezaposlenosti u SAD
Tada su imali vece brige... Vijetnam, SSSR i slicno. Inflacija i nezaposlenost im nisu bili bas u centru paznje.... Mozda je to.
"... prethodna decenija će ostati upamćena po 11. septembru, ratovima u Iraku i Afganistanu i velikoj ekonomskoj krizi." Upamcena, GDE? Mislim, ako razgovaramo sa Iracanima ili Avganistancima da niko normalan ne bi to mogao da im zameri. Ditto za stanovnike Manhattna. A slicno bi se dalo reci i za stotine hiljada onih koji su, bez svoje krivice, zavrsili na welfareu. Lako je tudjim organom gloginje mlatiti i igrati se statistike na "velikoj slici."
Post a Comment