Pages

01 February 2011

Bolje od savršenog

Čitajući Ivanov post ispod, ponovo sam razmislio o nekim osnovnim ekonomskim konceptima.
"Savršeno tržište" je mikroekonomski model, konstrukt koji nam pomaže da analiziramo neke stvari -- recimo kako veća tražnja ili manja ponuda utiču na cenu. Ali fraza "savršeno tržište" je odavno izašla iz tog konstrukta. Prvenstveno su za to krivi neekonomisti, koji nerazumevajući da je "savršeno tržište" samo teoretska konstrukcija, kritikuju tržišnu ekonomiju površnim i promašenim argumentom da tržište ustvari nije uvek savršeno, iz čega sledi da ga neko treba usavršiti.

Jedan problem sa tim je što su nesavršenosti tržišta koje država može popraviti -- i tu ostajemo u standardnom, neoklasičnom, intervencionističkom ako hoćete, modelu -- jasno definisane. To su eksternalije, javna dobra i monopoli. Ali te stvari su po bilo kojim kriterijumima izuzetno retke u odnosu na raširenu državnu intervenciju u stvarnom svetu, da državno mešanje više niko i ne pokušava da opravda postojanjem neke od navedenih nesavršenosti. Industrijska politika, podsticaji, subvencije ili državno vlasništvo u profitnim delatnostima blage veze nemaju sa standardnim teorijskim opravdanjima za intervenciju.

Ali da se vratim na neekonomsku kritiku da model savršenog tržišta ne postoji u stvarnosti -- to je tačno. Kritičari, uglavnom sociolozi i politikolozi, su u pravu, ali ne na način na koji oni misle. U stvarnosti tržište radi mnogo bolje nego što model nalaže. Teorijski model savršene konkurencije kaže da će se sva roba proizvoditi po najnižim mogućim troškovima, uz jednaki prosečan profit u svakoj grani -- ali ne kaže da će Watt izumeti parnu mašinu, ili da će Henry Ford pretvoriti automobil od luksuzne u potrošnu robu ili da će Apple ove godine napraviti i-Pad a sledeće godine ga prodavati upola cene. Sloboda akcije na slobodnom tržištu donela je stvari za koje nismo mogli sanjati da će biti izmišljene, a još manje da će postati pristupačne. A da smo počeli da živimo u teorijskom modelu savršene konkurencije 1820., danas bismo još išli kočijama i čitali na sveću. Model savršene konkurencije je jako ograničen jer je statičan i orijentisan samo na količine i cene. Tržište u stvarnosti nije stanje nego proces, a preduzetništvo i inovacije su ključni delovi tog procesa. Zato je u stvarnosti tržište - što je samo drugo ime za slobodnu ekonomsku akciju miliona pojedinaca - neuporedivo uspešnije od svog "savršenog" teorijskog blizanca.

6 comments:

Saša said...

Slaviša,

sve pohvale

fg said...

Tržište u stvarnosti nije stanje nego proces, a preduzetništvo i inovacije su ključni delovi tog procesa...

Amin!

Срђан said...

A ŠTA JE TRŽIŠTE?

Ivan Jankovic said...

Mislim da je stvar jos gora. Ne samo da je stvarno trziste efikasnije od modela savrsene konkurencije, nego je sam model besmislen; ako bi njegove pretpostavke vazile, konkurencija bi bila nemoguce. To je Hajek opisao u tekstu "The Meaning of Competition":

"I shall attempt to show that what the theory of perfect competition
discusses has little claim to be called "competition" at all and that its conclusions are of little use as guides to policy. The reason for this seems to me to be that this theory throughout assumes that state of affairs already to exist which, according to the truer view of the older theory, the process of competition tends to bring about (or to approximate) and that, if the state of affairs assumed by the theory of perfect competition ever existed, it would not only deprive of their scope all the activities which the verb "to compete" describes but would make them virtually impossible."

Ivan Jankovic said...

I jos jedna napomena samo. Slavisa, mislim da nije tacno da su neekonomisti odgovorni za preozbiljno uzimanje modela savrsene konkurencije. Naprotiv, ekonomisti, i to oni vrhunski su odgovorni za to. Oni su ga nametnuli i odrzali kao model na osnovu koga se procenjuje stvarnost tj prema kome se upravlja ekonomska politika.

Secam se kako se George Stigler, "free market" nobelovac iz Cikaga cudio i zgrazavao kako americki ekonomisti s kraja 19 veka nisu podrzavali antitrust kad je on olicavao ispravan model konkurencije - savrsenu konkurenciju. Cak je govorio da je antitrust nuzan da bi se savrsena konkurencija ostvarila u praksi.

Slaviša Tasić said...

To je drugačiji tip greške. Stigler je informisaniji od kritike s leva o kojoj govorim, on samo upada u konstruktivističku grešku, menja stvarnost prema modelu (koji je uz to loš). A tipična kritika s leva je da je savršeno tržište teorijska apstrakcija, dok je stvarnost gora. Mislim da čak ne razumeju ni značenje reči "savršenog" u toj frazi -- savršeno se u ovom kontekstu odnosi na konkurenciju, takmičenje (znači nešto kao intenzivno ili jako), dok oni misle da se odnosi na rezultat procesa tržišta, na savršenost u vrednosnom smislu. Stigler je barem to shvatao.