Pages

01 February 2011

Plate u javnom sektoru

Gledao sam sinoć malo emisiju na RTS-u o štrajku prosvetara. Razgovaralo se o bodovima, jubilarnim nagradama, koeficijentima, poređenju sa privatnim sektorom, pa sam se setio ovih scena iz sjajne britanske serije Yes, Prime Minister.

10 comments:

Dragan said...

E meni tu nesto nije jasno.

Razumem zasto se ne privatizuje JAT, PTT, GSP, Zeleasnica i ostalo, treba otimati i zaposliti stranacke vojnike. Ali zasto nece da porade na tome da bude vise privatnih skoli, to mi nije jasno. Treba samo da smanje kriterijume za otvaranje istih. Ko hoce da ima privatnu skolu neka otvara, neka predaj sta hoce i kome hoce.

Mi time dobijamo bolje i jeftinije skolovanje. A ministar i vlada dobijaju manje zapolsenih u prosveti, manje ce biti ovakvih strajkova i pritisaka. Gradjani su u plusu, ali je vlada mnogo vise na dobitku ako dodje do povecanja broja privatnih skoli.

Jesu ministar Obradovic i ministarka Dragutinovic manje inteligenti da to ne shvate ili imaju neki interes da drze ovakvo stanje.

Dragan said...

E jos nesto

u isto vreme kad je isla ta emisija na RTS, na RTCG je isla neka emisija u kojoj su gosit bili Katnic i Kavaric. Morao sam ovo da napomenem, jer mi je mnogo interesantna ta crnogorska politicka scena.

Jasno je da su Kantic i Kavaric, zajdno sa Luksicem, sada na vlasti i da mogu da donose krupne politicke odluke. Jasno je da su na tim mestima najvise zbog Vukotica i naravno zbog njihovih sposobnosti.

Medjutim jasno je da i to sto su liberali nece puno promeniti stanje u Crnoj Gori, nece CG postati liberalna drzava, kako bi ti oni voleli i kako su ucili od Vukotica i kako su sami ucili svoje studente. Sedeo je u toj emisiji i Tarzan (novi ministar poljoprivrede) i pricao o subvencijama, jeftinim kreditima i ostalim tekovinama socijaldemokratije. Nije bilo reakcije ni Katnica ni Kavarica.

E sad ovo je primer, ocigledan, da ne moze liberalizam da se izglasa na izborima ili da dodje iz sredista neke stranek na vlasti. Medjutim ono sti mi nije bas jasno je to, kako neka drzava postje liberalna. Kada to ne postoje licni i partijski interesi koje treba zadovoljiti javnim preduzecima i malverzacijama.

Marko Paunović said...

Mnogo dobrih pitanja, na koje nemam odgovor. Ali, evo nekoliko razmisljanja.

Prvo i osnovno, ja mislim da bi na referendumu, kada bi se postavilo pitanje "Da li ste za uvodjenje konkurencije u skolstvu i za olaksavanje uslova za osnivanje privatnih skola?" jasna vecina rekla NE. Dakle, mislim da narod to ne zeli. Narocito onaj narod koji i nema skolsku decu, pa moze da insistira na nekim principima koji ga nista ne kostaju.

Drugo, velika vecina nastavnika to ne zeli. Ja verujem da mladi, obrazovani i energicni to zele, jer negde shvataju da bi, kada bi radili na trzistu (umesto sadasnje monopsonske situacije), bolje zaradjivali. Ali, takvih je manjina. Vecini je sasvim OK da primi neku solidnu platu, ali da ima potpuno mirnu glavu. Privatne skole znace gazdu, sefa, koji kontrolise sta radis, koji ti se mesa u posao, koji insistira na tome da deca i roditelji budu zadovoljni. Sta ce to sve prosecnom prosvetaru? "Najsladji od svih monopolskih profita je miran zivot." (Dzon Hiks)

Trece, ministar, cak i ako shvata da bi to predstavljalo napredak (a sumnjam da shvata, u stvari sumnjam cak i da mu je palo na pamet tako nesto), nema nijedan podsticaj da talasa. Jeste, ne bi bilo pregovora sa sindikatima, ali sta bi onda uopste radio?

Срђан said...

Gospodine Paunoviću,
referendum bi svakako imao rezultat koji pretpostavili, no to nije loše. To je rezultat pogrešnog pitanja.

BigBadWolf said...

Ja se, kao prosvetni radnik, u principu slazem da treba vise (i to mnogo vise) privatnih skola. Ali to ne znaci po automatizmu manje izdatke za obrazovanje cak ni za drzavu (ako se radi vaucerski princip), a sigurno ne za roditelje, niti ce te skole biti garancija kvaliteta. Ako gledamo princip visokog skolstva, rekao bih da je situacija upravo obrnuta. Megatrend je najocigledniji primer. A poznajuci metode rada domacih preduzetnika, ni radnici u tim skolama se nebi nesto ofajdili.

Срђан said...

Судећи по досадашњем раду, у Србији ни после приватиѕације нема ни јефтинијег, ни квалитетнијег високог школства.

То се после неког времена сведе на пуко уништавање.

Marko Paunović said...

BigBadWolf,

Ja se slazem da "privatizacija" prosvete verovatno ne bi dovela do nizih troskova, ali mislim da bi se promenila struktura tih troskova.
Pretpostavljam da bi veci deo para privatnici ulozili u lepe ucionice i ciste WC-a, na primer. Takodje, pretpostavljam da bi privatne skole relativno vise para davale na neke dodatne aktivnosti, mozda i na racun kvaliteta obrazovanja.

Ali, sve je to OK. Meni kao roditelju nije iskljucivo bitno da mi sutra deca u skoli nauce matematiku, vec mi je bitno da budu u prijatnom ambijentu, uz prijatno "osoblje". Ne zelim da sutra moja deca rade ono sto je moja generacija radila - da idu kuci kada im se ide u WC, posto nijedna vrata ne mogu da se zatvore, prozori su razbijeni, pa je hladno, a toalet papira nema jos od kad je poslednji put skolu posetio neko iz Komiteta.

Pitanje je da li je poredjenje sa visokim obrazovanjem skroz na mestu. Mislim da nije.

Evo zasto - reputacija je mnogo bitnija kod visokog obrazovanja. Ljudi ne upisuju najbolji fakultet, vec onaj fakultet za koji ostali ljudi (sutra poslodavci) MISLE da je najbolji. I tako se stvara svojevrsno vrzino kolo - najbolji djaci upisuju drzavni Ekonomski jer poslodavci misle da je taj najbolji, a zaista se posle pokaze da su diplomci sa drzavnog bolji od onih sa privatnih (uglavnom zato sto su pocetni studenti bili bolji). Kod osnovne i srednje skole jr ovaj mehanizam mnogo slabiji, jer se upis u "sledecu fazu" ne vrsi na osnovu reputacije, vec na osnovu pokazanog znanja na prijemnog.

mileusna said...

Čestitam, dobili ste i prvog trola na blogu koji ide redom i troluje po komentarima. :)

Goran said...

Evo kako razmisljaju srpski prosvetari: http://svestomenervira.msrdjan.com/post/2011/02/02/Prosvetari.aspx


Sta reci, tuga...

Rutkowski said...
This comment has been removed by the author.